Društvo| Obrazovanje| Politika

Strategija i tragedija obrazovanja

eli.lacrosse RSS / 16.07.2011. u 14:32

O Debati na temu državni ili privatni fakultet, deo III

4.jpg

Obrazovanje nije naročito popularna tema. Ne privlači puno pažnje, ne donosi veliku dobit, biti učitelj ili nastavnik već odavno nije poštovano zanimanje. Ni političare, one „racionalne”, obrazovanje ne interesuje. Objasnio nam je to bivši ministar prosvete Gašo Knežević u Debati na TV B92 4. jula ove godine: „2% obrazovanje utiče na izbore, egzaktno mereno […] 2% na biračko telo utiče rešenje problema obrazovanja. Da li vi mislite da jedna racionalna politička stranka, bilo koja, da je uopšte interesuje obrazovanje? Mislim da je to tragedija.”
Čak se ni na B92 blogu, kao kategorija, među ponuđenima ne nalazi obrazovanje (a nalaze se nostalgija, planeta, jubileji i na današnji dan, životinjski svet i kućni ljubimci, moj grad, reč i slika, život, životni stil pa čak i astrologija). Ni Debata na temu državni ili privatni fakultet, u stvari, nije bila o obrazovanju, bila je o svojinskim odnosima. Ali se tu i tamo ponešto moglo čuti i o obrazovanju.

Zašto onda toliko insistiram na toj temi? Prvo, zato što je važna. Reče Tomas Džeferson: „Ako jedan narod očekuje da živi u neznanju, a slobodan i u civilizovanom društvu, nada se onome što nikada nije bilo niti će ikada biti”. Jedna od retkih istina s kojom se mogu više složiti je rečenica bivšeg srpskog ministra: „Mislim da je to tragedija.” Ali, da ne tražimo nauk daleko od kuće. Je l’ kome nepoznato Dositejevo: „Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji’ velika zvona poizveštati: zrno pameti neće se deci našoj pridodati, ako ćedu im zvona doveka lupati. […] Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“? Drugi razlog je što ne samo da je obrazovanje zapostavljeno (mislim da je to tragedija), već se ni kao tema ne primećuje, ne govori se o njemu, čini mi se da se doživljava kao nužno zlo, kao nešto što postoji kod nas samo zato što postoji i drugde, a proizvodi gotovo isključivo gubitke, štrajkove… (mislim da je to tragedija). Treći razlog je lične prirode – radim u obrazovanju, i dalje pun entuzijazma (šta li mi je???), a uspevam da sagledam kako dosta toga funkcioniše (mislim da je to tragedija).

Sada, vratimo se Debati i najživopisnojoj ličnosti koja je u debati učestvovala – Mići Jovanoviću, vlasniku i rektoru Univerziteta Megatrend. Na voditeljevo: „Prolaznost na Vašem fakultetu je 60%. Postoji jedna stvar koja se provlači među studentima, na studentskim forumima na internetu – plati, dobićeš diplomu. Je l’ to Megatrend?”, Mića odgovara: „To je da kažem smešno, mislim. Prvo, na svim, državnim, privatnim univerzitetima se to radi. Međutim, ja moram da branim sada i državne i privatne. Mi ne možemo da se odbranimo od raznih grupa onoga što bi moglo da se nazove prosvetnom mafijom. To su organizovane grupe kriminalaca koji trideset, četrdeset godina kruže beogradskim državnim univerzitetom, privatnim univerzitetima, i nude pomoć studentima kod polaganja ispita. Tako da se dešava da profesor proda ispit a da toga nije ni svestan.” Ne poreče Mića, relativizova zločin i okrenu se drugoj temi, plemenito braneći konkurenciju.

Nastavak je još zanimljiviji. Voditelj je nastavio sa pitanjima: „Kako Vi kontrolišete Vaše profesore?”. Mića odgovara: „Mi imamo razne metode, ako bih sada rek’o to je tajno onda bih otkrio…” „Otkrijte nam bar nešto”, uporan je domaćin. „Pa jednostavno, vrlo prosto, pre svega mislimo da nemaju razloga to da rade jer imaju visoke plate. A drugo”, objašnjava Mića, „postoje ako mogu tako da kažem, i studenti koji su malo vrbovani da rade za upravu Megatrend univerziteta i da malo nam kažu šta se deševa. U svakom slučaju, obezbedili smo jaku kontrolu.” Dobrodošli, malo, u hiljadu devetsto osamdeset četvrtu.

Za kraj priče o Debati, uz nadu da ćemo doći i do kakve-takve priče o obrazovanju, evo nekoliko konstatacija učesnika koje su, duboko verujem, nažalost, istinite.
Vladimir Vodinelić, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union
, na pitanje o strategiji razvoja visokog obrazovanja u Srbiji je odgovorio: „Da budem malo precizniji od onoga što ste Vi rekli, kažete Srbija nema preciznu – nema nikakvu strategiju obrazovanja, ako govorimo o aktu koji je rezultat promišljanja. Dakle, kad pozovete sve koji bi mogli nešto pametno o tome da vam kažu, kad oni ukrste sva koplja i vi podvučete crtu i kažete – Srbija je, što se tiče obrazovanja, zemlja koja će ići u ovome ili onome pravcu. Na terenu je strategija strogo, kao nožem, odsecanje privatne sfere obrazovanja od javne sfere. I to jednostavno nije dobro. Dakle, mi imamo živuću strategiju koja je jedna puzeća strategija, a nemamo promišljenu strategiju da smo rekli to i to je potrebno. Ko je… Ko je zadužen, to je peta stolica.”
Nevenka Žarkić Joksimović, prorektorka Univerziteta u Beogradu za finansije i organizaciju
, o strategiji reče: „Vi ne možete imati čak dobru strategiju obrazovanja ili visokog obrazovanja ako nemate definisanu strategiju privrednog razvoja. Mi je u ovom trenutku nemamo u zemlji.” A onda se od očiglednog prelazi na sintezu lako ćemo + vid’la žaba + štap i kanap (i selotejp, 21. je vek): „Vi možete da krenete pa da upravo na ovaj način, otprilike vidite koja su to zanimanja koja su sada aktuelna u Americi, u Evropi, šta je to što će kod nas doći, koje su komparativne prednosti Srbije, koje su to delatnosti koje imaju perspektivu, pa na taj način da uradite neku strategiju.” Otkriva profesorka i cilj Beogradskog univerziteta: „… Da u naredne dve godine dođemo na listu od pet stotina najboljih”. Otkriva i svoj optimizam: „… Zaista verujem da ćemo to uspeti”.

Bivši ministar zaključi: „Ja hoću da Vam kažem sledeće – mislim da je strategija jako ozbiljna stvar, ali da Srbija ne da nema strategiju u obrazovanju, nego joj fali strategija u mnogim stvarima.”

Ako iko misli da je najveći problem obrazovanja u Srbiji kako platiti udžbenike ili kako pronaći i platiti stan za one koji ne mogu da studiraju u mestu odakle su…

 



Komentari (22)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Jukie Jukie 14:50 16.07.2011

Srž problema

Srž problema je u osnovnom obrazovanju koje je dovedeno do apsurda, ne zna se koji mu je tačno cilj (ne računajući da "deca treba da završe male škole pre fakulteta" ), šta se želi njime postići i kako to izvesti uz sve čudne zakone i pravila koje su poubacivali u međuvremenu. Odatle se ide u srednje škole pa ide pitanje ko se gde upisuje, kako i zašto (aktuelna tema sada u julu mesecu) i da li deca treba ili ne treba da smeju da ne idu u školu a da dobijaju ocene (?!), i tek onda dolazimo do pitanja fakulteta (i upisa i plaćanja i težine ispita i plana i programa i da li su deca spremna za fakultet posle onakvih 12 godina izmotavanja).


janeznam janeznam 18:28 16.07.2011

Re: Srž problema

Pa jeste srz problema u osnovnom obrazovanju. Ali, ima djaka koji se jedva provuku kroz osnovnu i srednju skolu a na fakultetu zablistaju.
AlexDunja AlexDunja 18:45 16.07.2011

Re: Srž problema

Pa jeste srz problema u osnovnom obrazovanju. Ali, ima djaka koji se jedva provuku kroz osnovnu i srednju skolu a na fakultetu zablistaju.


ima.
retki su, alli su jedan od boljih pokazatelja
koliko je osnovno i srednje obrazovanje loše.

izmeni:
ono što sam htela da kažem je da je
šteta što su se provlačili..

ne što su zablistali
janeznam janeznam 19:05 16.07.2011

Re: Srž problema

Steta sto su se provlacili je korist za njih , a sto su zablistali je steta za to sto su se provlacili!
Jukie Jukie 19:05 16.07.2011

Re: Srž problema

janeznam
Pa jeste srz problema u osnovnom obrazovanju. Ali, ima djaka koji se jedva provuku kroz osnovnu i srednju skolu a na fakultetu zablistaju.

Pa problem jeste u tome što đaci po mraku pipaju po tamnom vilajetu školovanja pa šta od kamenja usput ponesu po džepovima ponesu, a preveliki broj odraslih smatra da je zadovoljavajući ishod ako se jednog dana deca pojave na vratima pećine sa džepovima punim običnog šljunka umesto dragog kamenja.
Šljunak su recimo one nezaslužene petice poklonjene na lepe oči.
AlexDunja AlexDunja 19:17 16.07.2011

Re: Srž problema

Steta sto su se provlacili je korist za njih , a sto su zablistali je steta za to sto su se provlacili!

meni se čini da pričamo o istom,
i nebitno je ko je duhovitiji...

problem je u sistemu obrazovanja, koji
od najranijeg uzrasta suzbija kreativnost,
traži repetitivnost i prilagodjavane sistemu

neki srećnici, najčešće uz ogromne žrtve porodice i
uprkos svim pravilima društvom ustanovljenim, budu uspešni,
ali time ne treba da se ponosimo.

decatreba da uspevaju uz društvenu podršku,
ne njoj uprkos


janeznam janeznam 19:31 16.07.2011

Re: Srž problema

decatreba da uspevaju uz društvenu podršku,
ne njoj uprkos


E to je 100% tacno.
karabasbarabas karabasbarabas 20:18 16.07.2011

Re: Srž problema

Jukie
Srž problema je u osnovnom obrazovanju koje je dovedeno do apsurda, ne zna se koji mu je tačno cilj (ne računajući da "deca treba da završe male škole pre fakulteta" ), šta se želi njime postići i kako to izvesti uz sve čudne zakone i pravila koje su poubacivali u međuvremenu. Odatle se ide u srednje škole pa ide pitanje ko se gde upisuje, kako i zašto (aktuelna tema sada u julu mesecu) i da li deca treba ili ne treba da smeju da ne idu u školu a da dobijaju ocene (?!), i tek onda dolazimo do pitanja fakulteta (i upisa i plaćanja i težine ispita i plana i programa i da li su deca spremna za fakultet posle onakvih 12 godina izmotavanja).




E baš lepo rečeno.
Pošto radim u prosveti mislim da je red da podelim šta sve vidim iznutra.
Vidim nastavnike i profesore dovedene na posao bez kontrole, alkoholičare, narkomane, sa raznim poremećajima ponašanja. Nema ih mnogo, ali ih ima.
Vidim nezainteresovane predavače, u koje i sam spadam. Ne postoji mogućnost napredovanja, radim za onih nula zarez pet dece koje možda interesuje to što pričam. Druge ne zanima, delom i mojom krivicom, a delom zbog toga što jednostavno nemaju motiva da uče, kad traktorista i čistač ulica zarađuju isto kao i ja. Ne žele da postanu kao ja, ergo ne uče.
Kad već ne uče mogu malo i da se biju. I onako ne postoji mogućnost sankcionisanja agresivnosti. Može da se povede disciplinski postupak, koji se uvek završava strogim prekornim pogledom.
A tu je i čuvena Škola Bez Nasilja. Kao da lečiš rak tako što ostaviš pušenje.
A da ne pričam o tome da svi, bez obzira na vladanje imaju pet iz vladanja (cool, huh, što bi rekao doktor Haus), i da ta ocena ulazi u prosek, kao i predmeti pitoresknih naziva "ruke u testu", "odbojka kosarka fudbal", "od igracke do racunara" i slicne nebuloze. Tako da ima mnogo učenika sa naduvanim prosecima koji se kasnije izgube, dolazi često i do pucanja, narkomanije, počnu da se uvlače u razne naci ili navijačke grupe, a nekad i, ne daj Bože, i u političke stranke.
A najgore od svega je što sam zauzeo ovoliko mesta u nečijem blogu uzalud.
abrasax abrasax 21:30 16.07.2011

Re: Srž problema

A najgore od svega je što sam zauzeo ovoliko mesta u nečijem blogu uzalud


Sudeći po tome kako i šta pišeš, za to džabalebarenje, je ne bih dala, izvinjavam se na izrazu, pišljivog boba.
Jukie Jukie 22:09 16.07.2011

Re: Srž problema

abrasax
A najgore od svega je što sam zauzeo ovoliko mesta u nečijem blogu uzaludSudeći po tome kako i šta pišeš, za to džabalebarenje, je ne bih dala, izvinjavam se na izrazu, pišljivog boba.

Što ti smeta, ja sam sve to takođe video dok sam radio u školama, to je sve istina. I lepše je napisano nego što bih ja napisao, jer bih ja bio a ovo je lepo i staloženo napisano.

abrasax abrasax 23:03 16.07.2011

Re: Srž problema

I lepše je napisano nego što bih ja napisao, jer bih ja bio a ovo je lepo i staloženo napisano.


Slušaj, ovo je pisano sa zadrškom. Treba i čitati polako.
arwenna arwenna 15:26 16.07.2011

I još jednom...

Država Srbija nema ozbiljnu strategiju obarzovanja. Nacionalni prosvetni savet doneo je neke pravce razvoja celokupnog obrzovanja za period 2010-2020, ali ništa suštinki bitno.

Koliko ja znam, Slovenija je šest godina spremala reformu obrazovanja (shvatili su da ne žele da ulažu u vojsku, miliciju, već su obarzovanje prepoznali kao bitnu oblast) i imaju solidno dobar obrazovani sisitem.

Kod nas su reformu spremali 3 meseca (17 članova komisije, i to tajno radeći), verovatno si čitao o tome.

Meni je glupo kad neko kaže: "Eto, radilo se i kod nas, koliko škola je okrečeno i ima nove prozore". Da li je to reforma?!

Boraveći u inostranstvu viđala sam škole i po malim mestima (oko 3000 stanovnika) koje imaju fenomenalno opremljene sve kabinete i učionice, prostrane, osvetljene, sa projektorom namontiranim na plafon itd... Kabinet informatike se sastoji od 3 učionice (hardver, softver i multimedijalna učionica koja ima opremu za snimanje muzičkih spotova itd...). Da ne pominjem kako to izleda u većim gradovima i ozbiljnim naučnim centrima.

Ali suština obrazovanja nije u dobro opremljenim kabinetima (mada je i to važno), već u kvalitetnim nastavnim planovima, obučenim kadrovima, dobrom zakonu o obrazovanju, jednom rečiju dobro osmišljenoj strategiji obrazovanja.

Na žalost, država Srbija obrazovanje uvek i uvek tumači kao trošak i nužno zlo.

eli.lacrosse eli.lacrosse 16:24 16.07.2011

Re: I još jednom...

Hvala na komentaru.

Značaj obrazovanja je stvar gledanja u budućnost, a oni koji kod nas odlučuju – budućnost sadledavaju samo do sledećih izbora, i vrlo su "racionalni" kako eksministar reče.

Videh delić jednog tvog komentara na tekst koji je na blogu objavljen u januaru:
Obrazovanje mladih nije stvar ličnog interesa i politčkih ciljeva pojedinaca, već je u interesu države da mladima obezbedi dobro i kvaliteno školstvo.

Država očigledno ne prepoznaje sopstveni interes, jer vlast ne doživljava sebe kao državu, već kao grupu pojedinaca čijih je 5 minuta došlo, i za tih 5 minuta treba steći da potraje do kraja života, a i za generacije potomaka. Meni je obrazovanje mladih i stvar ličnog (nematerjalnog) interesa. Možda otud entuzijazam još uvek postoji.
Supermod Supermod 15:47 16.07.2011

Obaveštenje

Čak se ni na B92 blogu, kao kategorija, među ponuđenima ne nalazi obrazovanje


Odlično zapaženo, hvala za sugestiju, ubačena je kategorija obrazovanje.
eli.lacrosse eli.lacrosse 16:30 16.07.2011

Re: Obaveštenje

ubačena je kategorija obrazovanje.

Hvala. Evo već šest (od deset) mojih tekstova je u toj kategoriji. Možda ovo bude početak pravih diskusija na tu temu.
uninamama uninamama 07:20 20.07.2011

Re: Obaveštenje

Ali se ne nalazi u meniju sa kategorijama...
AlexDunja AlexDunja 16:44 16.07.2011

eli,

potpuno te razumem, alli
tvoj tekst će bilo ko ko nije
nikada radio u prosveti teško razumeti.

koliko ja znam, ljudi koji, iako imaju decu koja se školuju,

rad u prosveti smatraju eldoradom.

plate su relativno velike, možeš da zabušavaš,
retko te kontrolišu, mogućnosti za korupciju srazmerne broju djaka,
za rezultate ne pita niko...

niko, veruj mi niko,
ni ministarstvo, ni roditelji, ni bilo ko...
osim ponekog nadarenog deteta ne ceni napor koji ulaže profesor,
da bi ono napredovalo...

jer on to ovde radi, zapravo, uprkos svima, osim nadarenom detetu

(ogromna tragedija, nesaglediva)
Jukie Jukie 19:12 16.07.2011

Re: eli,

AlexDunja

možeš da zabušavaš

I to mi je jedna od najstrašnijih stvari u odnosu javnosti prema nastavnicima.

"Blago njima, uf što je lako biti nastavnik za dvojku, naučiš nekoliko lekcija napamet, izverglaš ih, podeliš petice da svi budu srećni, uzmeš pare od ekskurzije i uživaš u 3-4 meseca neradnih dana, da me sutra neko uhvati za rukav na ulici i pita da li hoću da predajem u školi nešto o čemu pojma nemam ja bih mamemi odmah potrčao"

abrasax abrasax 19:19 16.07.2011

igra rečima

Dositejevo: „Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji’ velika zvona poizveštati: zrno pameti neće se deci našoj pridodati, ako ćedu im zvona doveka lupati. […] Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“? Drugi razlog je što ne samo da je obrazovanje zapostavljeno (mislim da je to tragedija), već je se i kao tema ne primećuje, ne govori se o njemu, čini mi se da se doživljava kao nužno zlo, kao nešto što postoji kod nas samo zato što postoji i drugde, a proizvodi gotovo isključivo gubitke, štrajkove… (mislim da je to tragedija). Treći razlog je lične prirode – radim u obrazovanju, i dalje pun entuzijazma (šta li mi je???), a uspevam da sagledam kako dosta toga funkcioniše (mislim da je to tragedija).


Da, rekao je dobri naš prosvetitelj skinuvši mantiju, zahvaljući svom boravku u manastiru i jednom svešteniku.
Drugom prilikom rekao je kako je bukvalno plakao upoznavši se sa stanjem obrazovanja u Srbiji.
Danas, slušajući našu poslovično mudru učiteljicu kako ponavlja jedno te isto ko zna koji put, ponekad podelimo poslove, ponekad se smejemo i plačemo istovremeno.

Što se tiče sledeće naše tragedije, meni je bolje ćutanje od načina na koji se ova pitanja (malo) tretiraju. Deca su politički poeni? Ježim se od toga!
Predlog - uvesti kazneno-popravni rad sa decom za svakog političara koji napravi neku brljoku. Onda, kad se susrećemo sa dečjim očima, onda se bavimo problemima, a ne fantomskim "ja". Ako neko misli da mi je predlog naivan, neka zna da nimalo nije, to je eksperimentisanje sa decom. Ili mislite da su eksperimenti na daljinu bolji?
[b][/b]

edit: možda sam se ipak preterano živopisno (figurativno) izrazila, pa da pojasnim šta sam htela reć - kada se bavimo stvarnim problemima dece, treba da imamo na umu da se stvarno radi o deci. Potrebno je vremena, rada, upornosti,strpljenja, razumevanja, istraživanja, SREDSTAVA za to, ako nešto od toga manjka, bilo sa koje strane, EKSPERIMENT NEMOJ NI DA IZVODIŠ. Budi uveren da će situacija i bez tog tvog takvog eksperimenta, biti u redu. Trudi se da stvoriš uslove za sledeću neku priliku kada on ima izgleda da uspe.
uninamama uninamama 10:24 18.07.2011

Nastavničko zanimanje

Izgleda da smo svi nekako ubeđeni i ubijeni u pojam stavom da
biti učitej ili nastavnik već odavno nije poštovano zanimanje.

i onda se tako odnosimoi prema sebi. I otuda poklanjanje petica u osnovnoj i dvojki u srednjoj školi.A od tog poklanjanja dobijamo samo studente koji ne mogu da elementarno prate predavanjai sve što im preostaje je da "kupe" ispite i diplome.

Kao da smo zaboravili zašto se ide u školu. Gde je tu nestalo znanje?

Mislim da je važan odgovor baš na to pitanje: Zašto se ide u školu?
Političari odgovaraju sebi svojstveno: škole postoje da bi deca bila negde,a ne na ulici. To vidimo i kroz zakon o štrajku. Važnoje da osnovne škole drže tu decu tamo, da bi roditelji mogli da rade za svoje bedne plate.

Kada budemo ponovo uspeli da naučimo decu da škole postoje da bi se steklo neko znanje, onda će oni ići u školu po znanje, nastavnici će raditi bolje svoj posao (jer će ih đaci za promenu slušati) i sve će krenuti na bolje. Pitanje je kako to postići. Mene su učili da škola tome služi i ja sam stekla neko znanje u školi. Ovu decu sada niko tome nije naučio. I oni idu u škole po ocene koje će im omogućiti da upišuneke druge škole, a ne razmišljaju da posle svih tih škola treba da rade nešto. Nešto za šta im treba znanje iz istih tih škola koje nisu poneli.
arwenna arwenna 11:35 18.07.2011

Re: Nastavničko zanimanje


eli.lacrosse eli.lacrosse 13:47 18.07.2011

Re: Nastavničko zanimanje

biti učitej ili nastavnik već odavno nije poštovano zanimanje.
i onda se tako odnosimoi prema sebi. I otuda poklanjanje petica u osnovnoj i dvojki u srednjoj školi.

Vrlo tačna konstatacija. Primećujem da je teže odnositi se s poštovanjem prema svom poslu, nego ga raditi.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana