Ljubiša Rajić: Srpski brend - lenjost i neznanje

- Srpski brend - lenjost i neznanje
- Studenti brkaju ćirilicu i latinicu
- Intelektualci postali prilagodljiva i kvarljiva roba
- Nema nastavnog i naučnog kadra za više od dva dobra univerziteta
- Ovde je najgore biti uspešan, jer to ističe osrednjost drugih
 - Mladi ne znaju da misle jer su ih u školi kažnjavali kad to čine

TEKST
- Na našim univerzitetima zaposleno je mnogo ljudi kojima je univerzitet potreban radi titula, zato što tu mogu da ne rade ništa i da tezgare, zarađuju na korupciji.
Ovako visoko obrazovanje u našoj zemlji procenjuje prof. dr Ljubiša Rajić, šef Odseka za skandinavske studije Beogradskog univerziteta i član Norveške akademije nauka. Njegova kritika da je vlast u Srbiji obrazovanje učinila "privatnom stranačkom prčijom i imenovala nekompetentne, a verovatno i poslušne članove raznih organa", nameće i pitanje postoji li volja da se obrazovanje na univerzitetima u Srbiji tretira kao najvažniji razvojni resurs i šta treba uraditi da bi se krenulo u proizvodnju znanja po svetskim standardima:
- Dok je vladao Milošević, bojali smo se najviše njegove fizičke sile, a sad se ljudi boje da ne izgube posao, da neće napredovati, da neće imati para za normalan život... Za mene je svaka stagnacija u modernizaciji obrazovanja - nazadovanje. Iz Nacionalnog investicionog plana grade se nove crkve uz onih blizu 1.000 izgrađenih u poslednjih dvadesetak godina, a nijedna nova škola.
o Znanje na svetskom tržištu ima visoku cenu, ne zna za granice i višestruko je isplativo. Zašto ovo društvo ne krene tim putem i forsira intelektualne resurse?
- Danas se znanje smatra najvažnijim razvojnim resursom. Ali kod nas ne postoji čak ni volja da se o tome ozbiljno razgovara. Ako nam znanje koje hoćemo da prodamo bude kvalitetno koliko i Zastavini automobili, bojim se da od toga nema ništa. Konkurencija na tržištu visokoškolske nastave i nauke zahteva sasvim drugačiji pristup od našeg.
o Rekli ste da većina naših profesora želi samo dve stvari: veće plate i da ih svi ostave na miru. Da li je i dalje tako?
- Na Nastavno-naučnom veću mog fakulteta dugo se tapšalo obaveštenju da nam je uplaćeno po 7.000 dinara, a još duže informaciji da je sednica završena, jer smo odobrenja za desetine magistarskih i doktorskih tema smandrljali za nekoliko minuta. Uopšte mi nije jasno kako neko može da nabraja da nam je privreda loša, državna uprava nikakva, sudstvo korumpirano i tako dalje, a da istovremeno tvrdi da je na univerzitetu sve u redu. Pa nismo mi profesori ovozemaljski anđeli. Isti smo kao i svi drugi u ovom društvu.
o Za političare koji su i profesori na fakultetu rekli ste "da ne žele da talasaju", da su "ušuškani uz kravu muzaru" i da im je politika prema univerzitetu "neoliberalna". Šta ste pod tim tačno mislili?
- Kod nas je tradicija da profesori postaju političari, jedno vreme su se neki čak zanosili pravljenjem profesorske stranke. Nažalost, univerzitetska sredina, ne samo kod nas, ne voli kritiku. Sad je nepopularno reći da se univerzitet komercijalizuje drastičnom brzinom na uštrb kvaliteta rada, jer se onda dira u pare.
- Jedan asistent, koji piše doktorat u saradnji dve od nekoliko najuglednijih zapadnih naučnih institucija, žalio mi se kako mu je na njegovoj katedri rečeno da ćuti i ne talasa, jer mu se inače loše piše. Kod nas je danas najgore biti uspešan, jer se onda vidi neuspešnost i osrednjost drugih. Ovde bi danas i Ajnštajn jedva bio primljen. Kvario bi prosek.
o Zašto profesori ne pišu knjige, a ako i pišu, u njima nemaju index, bibliografiju radova?
- Nije reč samo o knjigama, već i o člancima, eksperimentima, patentima, saradnji sa inostranim institucijama...
o Može li se govoriti o partijskim fakultetima, levim i desnim, i da li to ima uticaja na finansiranje, pa neki dobijaju više od drugih?
- Može se govoriti o fakultetima koji su pod kadrovskom kontrolom neke stranke ili klana, o politički proizvedenim ili korumpiranim fakultetima, ali ne i o levim i desnim, jer ja u Srbiji levicu ne vidim ni za lek, iako fakulteti ne bi smeli da budi ni stranački, ni levi, ni desni, nego naučni. Ipak, mnogo je gore što se ne govori o nekvalitetnim fakultetima i univerzitetima. Na osnovu iskustva u radu naše Komisije za akreditaciju (dok me Koštuničina vlada nije smenila), odgovorno tvrdim da Srbija nema nastavni i naučni kadar za više od dva dobra univerziteta. Ne postoje ni politička volja, ni zakonska rešenja, ni drugi preduslovi da se to reši.
o Šta je sa Bolonjskom deklaracijom i dokle je stigla reforma univerziteta u Srbiji?
- Izgleda da većina nastavnika pojma nema šta Bolonjska deklaracija stvarno znači. I ova reforma je u velikoj meri glumljenje reforme. U razvoju visokoškolskog sektora drastično zaostajemo u odnosu na Evropu, i to će nas mnogo koštati u godinama koje dolaze.
o Da li je krvna slika univerziteta toliko loša?
- Negativna kadrovska selekcija iz 90-tih je lenjost i neznanje proizvela u srpski brend. Samo bi se merama što objektivnije provere kvaliteta moglo nešto učiniti, a to znači da svi dobijemo otkaz i da nas onda nanovo primaju na osnovu mišljenja komisija sastavljenih od stranih stručnjaka. Ali to je već naučna fantastika. Ako se nastavi ovakav odliv mladih kadrova, univerzitet će u naučnom pogledu uskoro biti mrtva institucija.
o Da li vlasnici privatnih škola rade na tome da one zaista budu obrazovne institucije, ili ih i dalje vidite kao "uređaj za naplaćivanje školarine"?
- S retkim izuzecima, to su mašine za namicanje ili pranje para. Ko želi da proveri šta stvarno jesu, neka pogleda kakve naučne reference imaju njihovi nastavnici.
o Tvrdite da se veliki deo reforme pretvorio u zaštitu postojećih radnih mesta i stečenih pozicija, da "ceo državni Univerzitet u Prištini treba ukinuti zbog elementarnog neispunjavanja bilo kakvih uslova" i da to važi za "većinu privatnih univerziteta, isturenih odeljenja"?
- Više od polovine svih zaposlenih na medicinskim fakultetima nije u poslednjih nekoliko godina objavilo ni jedan jedini rad, i to je pre pravilo nego izuzetak. Univerzitet nije institucija socijalne zaštite, a upravo se time bavi. Ali još niko nije dobio otkaz zbog toga. Pokušajte da date otkaz nekome ko godinama ništa nije uradio u nauci, pa ćete videti gde ćete stići. Na Univerzitetu u Prištini, i u srpskom i u albanskom delu, jedva da ima neko zaposlen sa ozbiljnim naučnim referencama, ali on opstaje jer je to politički važno. Ako je to jedini razlog njegovog postojanja, treba ga ukinuti. Ispada da nije važno što je loš, važno je samo da je srpski.
o Utisak je da su u Srbiji intelektualci mahom izumrli. Oni iz 70-tih priklonili su se važećim trendovima, fondovima i ugasili, zastupajući samo ono za šta su plaćeni?
- Stalno se ponavlja zabluda da su intelektualci nešto posebno. Možda bi to trebalo da budemo zbog našeg znanja, ali nismo kad je reč o politici i etici. Intelektualci su prilično prilagodljiva i dosta kvarljiva roba, i to ne samo kod nas i ne od juče. Ali nisu svi takvi. Znam mnogo onih iz moje i nešto mlađih generacija koji su drugačiji, ali smo ovu bitku za modernu Srbiju uglavnom izgubili.
o Zašto nam je država antiintelektualna, a vode je intelektualci?
- Antiintelektualizam ima jaku tradiciju i na levici i na desnici, a posebno u vlasti, jer vlast u načelu ne vole ljude koji previše samostalno i slobodno razmišljaju, jer to može da je podrije. Kad profesori postanu ministri ili poslovni ljudi, onda, nažalost, većina počne i da razmišlja na takav način.
o Da li su srpski intelektualci opsednuti policijom, pa jedni čvorovićevski u svemu vide neprijatelje ili prste DB, a drugi se kočopere da su DB?
- Na Balkanu, iz istorijskih razloga, vlada opsednutost policijskom i vojnom moći i simbolima. Nažalost, mnogi intelektualci u DB-u vide samo nekontrolisanu političku moć, a zanemaruju da je to jedan veliki kriminalni poslovni konzorcijum, sve od dolaska Miloševića na vlast. Nijedna moć nije večna, pa će i njihova proći. Jedino što su zemlji napravili nenadoknadivu štetu i još je prave braneći svoje pare, a ne državu i građane.
o Da li je tačno da se ljudi koji su univerzitet doveli u ovakvo stanje vraćaju na vlast?
- Ljudi iz Miloševićevog vremena ili njihovi naslednici vratili su se minulih godina na mnoge dekanske i rektorske položaje, a njihov duh kao da nikad nije ni otišao sa univerziteta. Oni su krivi što je u ovakvom stanju.
o Koliko su univerziteti u Srbiji ispolitizovani i klerikalni?
- Sada se postojeća zabrana političkog organizovanja i nepostojeća zabrana verskog i političkog delovanja u nastavi sistematski ne samo krše, već se to i podstiče.
o Javno ste se usprotivili predlogu da verske zajednice dobiju status akreditovanog fakulteta. Zašto?
- Teologija nije nauka, i bilo bi bolje da je osnovana katedra za nauku o religiji, koju nemamo. To što je sekularna država dostignuće civilizacijskog razvoja, našu vladu ne zanima, uprkos tome što je i Republika Srbija ustavom određena kao takva.
o Da li ste zato rekli da je vlast u Srbiji posle 2000. donela u proseku rezultat a la Nova hrišćanska desnica u SAD - što više neoliberalne ekonomije i što više crkve. Kakve će biti posledice?
- Kad se uporedi politika srpske vlade u domenu privrede i crkve s politikom Bušove administracije, sličnosti su upadljive. Posledice su već tu, u vidu obnove klerikalnog i patrijarhalnog društva, osiromašenja stanovništva, drastičnog pada nataliteta i iseljavanja.

Nemam nameru da zaćutim

Za unapređenje nordijske kulture i uspostvaljenje veza sa Skandinavijom, prof. Ljubiša Rajić odlikovan je od Švedske ordenom Viteza kraljevskog reda polarne zvezde prvog reda, od Finske je dobio odlikovanje Vitez bele ruže, ima norvešku Medalju kralja Svetog Olafa, nagradu Švedskog autorskog fonda, norvešku nagradu Akademika...
o Bije Vas glas da ste veoma kritični?
- Ne pristajem da mi iko ospori pravo na sopstveno mišljenje. U tome nisam ni izdaleka jedini, možda sam samo malo borbeniji od većine. Ne vidim zašto bismo pohvalili lekara jer nas je pregledao, činovnika jer nam je izdao potvrdu, mene jer sam održao časove. To je naš posao, za to primamo platu. Tek ako uradimo nešto preko toga, treba da nas hvale. Zauzvrat, oštro kritikujem političare. Vlada odlučuje o životu nas običnih ljudi u svakoj sekundi našeg postojanja, mi o njima nekoliko minuta jedanput u četiri godine.
o Da li ste nekada poželeli da odete iz Srbije?
- Ponekad, kad gledam kako nama vladaju oni zbog kojih je zemlja puna izbeglica, siromašnih, gladnih, koji jedva čekaju da se isele iz nje, poželim da sam daleko odavde. Ali Srbija je i moja zemlja, ne samo zemlja tajkuna, ratnih profitera i kriminalaca. Zašto bismo im je mi obični ljudi dali?

Spoljni svet nepoznat

o Koliko su danas akademski građani pismeni i s kakvim nivoom znanja upisuju univerzitet?
- Opšta pismenost u zemlji je loša, a funkcionalna veoma loša. Zato i na Filološki fakultet dolazi dosta studenata koji loše vladaju maternjim jezikom, brkaju ćirilicu i latinicu, ne umeju da uče, nemaju radne navike, ne prate dnevnu štampu, ne čitaju stručnu literaturu. Kad ih pošaljemo u Skandinaviju na tečajeve i studijske boravke, pokazuje se da odlično znaju činjenice, ali ne umeju njima da barataju, ne umeju da misle, jer ih je škola, po pravilu, kažnjavala kad su to činili, a mi to teško možemo da ispravimo kad dođu do nas.
o Sa kakvim se sve predrasudama upisuju univerzitet?
- Naši studenti slabo poznaju spoljni svet, a iz škole nose predrasude izgrađene na romantičarskom shvatanju škole kao mesta gde se stvara nacionalni duh.

napomena: Ovaj intervju s profesorom Ljubišom Rajićem napravila sam pre šest godina. Ako se nešto promenilo, volela bih da me ispravite.