Dosadne priče II

Ulazi u učionicu naš razredni, profesor matematike i sa daljine od oko četiri metra, nepogrešivom preciznošću baca dnevnik na katedru: B. na tablu! P. B. je ponavljao razred i sedi zajedno sa mojom malenkošću u klupi ispred katedre iako smo, pored Gara, najviši u odelenju. To nam je nagrada za igranje pokera u zadnjoj klupi.

P. B. je ošišan do glave, obučen u letnje italijansko laneno odelo savršenog kroja, sa više nego odgovarajućom kravatom i svetlo braon ručno rađenim zumbanim cipelama. Ja u farmerkama i majci, spoj: babe i žabe ili bog i šeširdžija!

Digne se na noge lagane P. B. i umesto da se uputi ka tabli, okrene se odelenju raširenih ruku: Što je ovo dobri ljudi, nije još čestito ni uša' u učionicu, on s vrata: B. na tablu! Veze B., reč mu reč stiže, odelenje s razumevanjem klima glavom ili diže obrve, lice razrednog sve više preplavljuje izraz mrzovolje i dosade. Ja sam najprozivanja osoba na kugli zemaljskoj, nastavlja nezaustavljivu tiradu B., a evo ova Zoja, okreće se i upire prstom u nju, sjedi ka' neka mumija i na kraju godine zaključena petica il' u najmanju ruku četvorka ka' grad! Sjeća li se iko da je Zoja ikad izašla na tablu? Razredni, kome je ova komendija dobrano razigrala facijalis a urođena mu koleričnost počela da se preliva preko usana, prekida ga: Sjedi ne sio se! Zoja izađi na tablu!

To se ponavljalo skoro svakog časa matematike a Zoja je u Dnevniku nakrcala šarenilo ocena za bar tri školske godine. P. B. je na kraju godine imao zaključenu dvojku. Da bi ga se na vijeke otarasio, razredni se nekoliko puta napravio lud na pismenom dok je P. B. prepisivao nekad jedan, nekad dva zadatka od Vesne, drugarice koja je matematiku imala u malom prstu.

Mašan je na glavi umesto kose imao nerazmsivu, zapletenu, pokrajputnu žbunastu draču. Što se ti ne podšišuješ Mašane, da imaš još i bradu, pomislio bih da si riješio da se zamonašiš, reče mu jednom prilikom razredni? Nemam para profesore, moji su slabo stojeći, mirno mu odgovori Mašan. Razredni iz zadnjeg džepa izvadi novčanik, iz njega novčanicu koju mu pruži uz reči: Za vrijeme velikog odmora idi u frizeraj, neka ti skinu to gnijezdo s glave. Uze Mašan pare i zahvali se. Za vreme velikog odmora nas nekolicina zajedno s Mašanom, pravac trafika! Za sve pare kupismo cigarete, Boku sećam se, odavno se više ne proizvodi. Otrovasmo se tog dana od silnog pušenja ali nam ostade i za sutra.

Posle dva dana, opet matematika. Uđe razredni u učionicu i iznenađeno pogleda Mašana! Što to bi, dadoh li ja tebe pare da skineš tu draču s glave? Dadoste, mirno i staloženo mu odgovori Mašan. Pa što ne učinje što ti rekoh? Pođoh ja u frizeraj, nastavi Mašan, i onda se sjetih da u kuću nemamo ni mrvu hljeba, te ja obrni u pekaru. Sabra se razredni: Dobro, to ti je baš lijepo i za pohvalu. Opet za nočanik, opet novčanica: Ali ovoga puta skidaj to čudo s glave. Dobro profesore i hvala vam, uze Mašan pare. Ovoga puta je u pitanju bio pocepan džep. Ko zna koliko bi se to vuklo da ga razredni nije jednom izveo s časa i za ruku odveo kod frizera!

Kaže meni jednom P. B.: Neće me bit' jedno desetak dana u školu, idem s đevojkom u Sutomore, ti reči da sam bolestan. Što ne pošalješ brata da kaže, biće uvjerljivije, pokušah ja. Ne bih da uplićem familiju i njima sam ispriča nekakvu priču. Dobro, rekoh ja i uradih kako mi je rekao. Posle desetak dana pojavi se P. B., pocrneo i veselog izraza na licu. Imam ljekarsko opravdanje, reče mašući mi pred nosom papirom s pečatima. O, evo nama bolesnika, ne obradova se razredni, jesi li ozdravio? Jedva nekako profesore, reče P. B., ustade i pruži mu opravdanje. I kako se bolest manifestovala, začkilji razredni pošto je bacio pogled na opravdanje? Nećete mi vjerovat profesore, oba koljena su mi bila otekla i poplavila, nijesam na noge moga stat', radosno mu objasni P. B.. Lijepo, 'oće to, evo crno na bijelo piše Gastritis, reče razredni i ne mogavši više da izdrži poče da smeje na sav glas. A što jadan ne pročita što piše u opravdanju, a ako nijesi znao što to znači mogao si pitat' Vesnu, Puca, Mikelea, e crni moj B. i što veliš, otekla ti koljena i zagrcnu se od smeha.