PREKRŠAJNA (NE)ODGOVORNOST “POLITIČKE ELITE”

...tekst na mestu...
...ali opet je sve to samo eho razmisljanja malobrojnih...
...ostale to nit interesuje, nit dotice, oni se upravo u ovakvom sistemu najbolje snalaze...

Na zahtev Blica da prokomentariše ovu inicijativu i podršku koju je inicijativi dao g.Šabić ministatrka Mlović je izjavila "razmotrićemo to i ako postoji mogućnost za izmene odredaba uslediće reakcija ministarstva pravde". Šta bi to trebalo da znači?

Očigledno je da su donosioci propisa koji se tiču antikorpucijskih zakona i sami korumpirani. Kako inače objasniti ovakve očigledne "propuste". Neko izgleda koristi sve mogućnosti u okviru sistema da oteža procesuiranje ovakvih prekršaja, a to je samo po sebi saučesništvo u prekršaju. Ili se možda varam?
Laik sam kad je u pitanju pravo, ali imam utisak da je zakon sveden na:

Član 1.
Korupcija je zabranjena zakonom, zato:
Nemojte molim vas da se bavite korupijom. Znate, to nije lepo i svi imamo stete od toga, a ako već morate, nemojte bas da preterujete, jer neko ozbiljno može da vas tuži, što se vrlo retko dešava, i onda ćete možda biti u situaciji da vas neko ozbiljno opomene, a možda čak i platite kaznu. Zato, nemojte molim vas.

"konforni" rokovi za gonjenje prekršaja koje uglavnom čine građani i preduzetnici, s jedne, a izuzetno kratki rokovi za gonjenje prekršaja koje uglavnom čini tzv. "politička elita" s druge strane, produbljuju i inače prisutno nepoverenje javnosti u stvarnu spremnost vlasti, odnosno države da sankcionisanjem kršenja antikorupcijskih propisa da realan doprinos borbi protiv korupcije..

A samo nas vuku za nos i nerviraju pričajući nam po ceo dan "antikorupcijske" priče.

Zakon o prekršajima kao opšti zakon za ovu materiju predviđa da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je učinjen. To je rok za pokretanje postupka i ako postupak bude pokrenut on prestaje da teče. Ali počinje da teče jedan drugi rok, onaj za apsolutnu zastarelost. Naime, zakon predviđa da se nakon što protekne dvostruko vreme predviđeno za pokretanje postupka, postupak više ne može voditi. To, načelno, važi za sve prekršaje utvrđene u velikom broju različitih, posebnih zakona.

Da budem iskren ( iz iskustva koja imam), gledano sa stanovišta privatnog lica, (pa I pravnog lica , ) ova mogućnost,(zastarelost i apsolutna zastarelost) se koristi odavno , potrebno je samo imati nekoga ko će predmet “zaboraviti” na dnu neke fioke.

I to je nešto sa čime se računa.

( naravno potrebno je imati kontakte sa ljudima na pravom mestu.

I to nije ništa što je nepoznato. Znači to je ono što je nasleđeno (uobičajeno u odnosima ) ,treba li reći da je to korupcija u najjednostavnijem obliku.

Sama činjenica da je poznato ovakvo stanje , a malo se preduzima
( nedovoljno da bi kod građana stvorilo utisak da se zaista ispunjavaju neka od obećanja i radi na primeni sprovođenju pravila, propisa i zakona na sve , bez razlike. )
dovodi do velikog nepoverenja.
Imamo i ovu najnoviju lakrdiju sa Uskokovićem (EPS), zaista neverovatno šta su uradili.Dođe čoveku da iskoči iz kože.Koliko je samo zastarelo postupaka u njegovom slučaju.
Moguće je da su mnogi zakoni donošeni,(primenjivi) za dobrobit građana ali nikako da osetimo dobre efekte primene tih zakona.

Naslov sa b92:
“Sredili smo državu” gde premijer Cvetković govori o rezultatima koji su postignuti ,iako istrgnuta iz konteksta , odlično ironično odslikava ono što većina građana misli o tome kakvi su efekti reformi koje se sprovode.

(ovde mislim na ovu temu kojom se bavite, naopako da počnemo o privredi , to bi tek bio zaludan posao, da pomenem samo ona smešna udruženja , koja je osnovala država, a koja sebe nazivaju SINDIKAT , mislim da bi svi kompletno trebali da izbace ovaj naziv iz svog imena.)

Pomaka ima ,ne kažem, to je recimo sama činjenica osnivanje nezavisnih državnih organa , ali kao da se zadržalio samo na tome.
To vi najbolje znate, na kakve prepreke nailazite i protiv kakavih vetrenjača se borite.
Jer šta da kažemo, na primer za rad revizorske komisije? Kakav efekat , odnosno da li je bilo nekog efekta posle izveštaja ?
(čini mi se da imamoi samo izveštaj od 2009 godine, nisam siguran)I ne znam za epilog Vi verovatno imate bolji uvid .

Pitanje odgovornosti, trenutno je nešto što ja ne vidim da se pokreće ( mislim na vladu , ministre, mislim među njima ) ,
sve mi se čini, takav je utisak ,da oni imaju taj osećaj odgovrnosti, kao što ja imam osećaj odgovornosti
zato što su službeni jezici u Papua Novoj Gvineji engleski, tok pisin i hiri motu i da je takvo stanje neodrživo.

To je otprilike paralela njihovog shvatanja odgovornosti , , a sasvim siguno ta posledica je stanje kakvo ste vi opisali u tekstu. I oni to znaju i računaju na to. Tako ja mislim.

“Konačno, "konforni" rokovi za gonjenje prekršaja koje uglavnom čine građani i preduzetnici, s jedne, a izuzetno kratki rokovi za gonjenje prekršaja koje uglavnom čini tzv. "politička elita" s druge strane, produbljuju i inače prisutno nepoverenje javnosti u stvarnu spremnost vlasti, odnosno države da sankcionisanjem kršenja antikorupcijskih propisa da realan doprinos borbi protiv korupcije što destimuliše ukupne napore u borbi protiv korupcije.
A kod takvog stanja stvari makar se kompletna tzv. "politička elita" (i poziciona i opoziciona) na sav glas zaklinjala da je rešena da korupciju "saseče u korenu", nije realno očekivati da se to stvarno i desi.”

Nemam šta da dodam što već niste napisali.
Ne znam ali sve ovo što se dešava ,ne uliva ni malo poverenja .

S vre­me­na na vre­me bri­tan­sku jav­nost po­tre­sa vest o ko­rup­ci­o­naškim afe­ra­ma u or­ga­ni­ma državne vla­sti. Jed­na od po­sled­njih bila je pot­ku­plji­van­je iz­ve­snih in­spek­to­ra lon­don­ske po­li­ci­je od stra­ne pod­zem­lja.

Kad su po­sre­di dru­gi, šta je ko­rup­ci­ja – do­bro zna­mo. U ne­do­u­mi­ci smo jed­ino kad je reč o nama. Ta­ko ­je i u mo­joj zem­lji re­vo­lu­ci­ja do­bro zna­la šta je ko­rup­ci­ja u kral­jev­skom režimu; šta je ko­rup­ci­ja u vla­sti­tom, mo­ra­la je tek da uči.

Kada u Bri­ta­ni­ji na vi­de­lo iz­bi­je ne­ka­ ko­rup­ci­ja, jav­nost za­u­zi­ma stav ne­u­molji­vog pra­ved­ni­ka s isu­ka­nim mačem in­dig­na­ci­je u ruci. Pogođenim se osećaju i oni čiji naj­bol­ji po­slo­vi žive od pod­mićivanja drugih. U ovom slučaju, što dopušte­no ­je volu, Ju­pi­te­ru nije.

No, ako za­nema­ri­mo one što su odlučno pro­ti­vu tuđe ko­rup­ci­je, a svo­ju sna­lažlji­vošću zovu, većina lju­di gaji častan gnev pro­tiv jed­ne od naj­go­rih zlo­u­po­tre­ba po­ve­ren­ja od stra­ne države i nje­nih or­ga­na. Udružili smo se u čopor da nam bude bol­je. Iza­bra­li smo i naj­bol­je pse da nas čuva­ju.

A evo, kra­du nas upra­vo oni. Ume­sto vu­ko­va iz gore, ovce nam od­no­si naš pas čuvar.

Raz­u­mem taj gnjev iz­da­tog po­ve­ren­ja i de­lim ga. Ali, uopšta­van­ja su uvek opa­sna. Da li je nešto do­bro ili zlo, ne za­vi­si često od to­ga­ je li to do­bro ili zlo samo po sebi, nego i u ka­kvim se oko­lno­sti­ma is­pol­ja­va. Ubi­stvo, do­bro u ratu, zlo ­je u miru. Pa ni tada sva­ko. Ubi­stvo što ga vrši sud, na pri­mer, uglav­nom se sma­tra do­brim. Što je za jed­nog čove­ka otrov, dru­go­me može lek da bude. Sve će od okol­no­sti za­vi­si­ti.

Sl­u­ti­te­ ja­mačno, da se, čim ovo­li­ko odu­go­vlačim, spre­mam za do­ka­zi­van­je neke mo­ral­no sum­nji­ve pret­po­stav­ke. To je isti­na, ali­ je mo­ram izreći: i korupcija ima svo­je do­bre stra­ne, a u iz­ve­snim prilika­ma ona ­je­ je­di­ni način da se op­sta­ne.

Zato sam, ri­zi­ku­jući vaše ne­za­do­voljstvo, ovaj ko­m­en­tar nazvao pričom o nje­nim skri­ve­nim čari­ma. Is­pričaću vam dve po­ve­sti. Obe se na sudu do­ga­đa­ju i u oba slučaja optuženi je kriv za an­ti­državnu ak­tiv­nost, čija pri­ro­da u ovom tre­nut­ku nije važna. U oba slučaja pod­mićivan­jem nad­ležnih, dak­le ko­rup­ci­jom, postižu oslo­bađajuću pre­su­du.

Hoćemo li u oba slučaja ko­rup­ci­ju osu­di­ti kao ne­mo­ral­nu? Vi bi­ste je, jamačno, bez pre­do­mi­šljan­ja osu­di­li. Ja bih naj­pre raz­mi­slio o okol­no­sti­ma u ko­ji­ma je pomoću nje po­stig­nu­to oslo­bođenje. Jer, prvo se suđenje od­i­gra­va u de­mo­krat­skom, dru­go u to­ta­li­tar­nom po­ret­ku.

U pr­vom slučaju, ko­rup­ci­ja ­je oslo­bo­di­la ui­sti­ni kri­vog, u dru­gom možda i ne­vi­nog čove­ka od za­ko­na koji su kri­vi. Zar ­je ona onda u oba slučaja rđa­va i nepožel­jna? U načelu, na­rav­no, je­ste, rđa­va je i nepožel­jna, ali se pra­vi život, srećom, ne sa­sto­ji od načela, ili ne bar samo od njih, jer da se sa­sto­ji i da se ona bez­pri­ziv­no pri­men­ju­ju, živo­ta ve­ro­vat­no ne bi ni bilo.

Za­mis­lite sada da živi­te u dik­ta­tu­ri. Ime­no­va­ti je nećemo, jer je u ovom naj­de­mo­krat­ski­jem od svih ve­ko­va ima na­pre­tek, pa je sve­jed­no koju ćete iza­bra­ti.

Za­mi­sli­te, ta­ko­đe, da vam je neko iz kuće, neko bli­zak i drag, vaš sin, otac, brat, za­pao u ne­vol­ju zbog toga što je nešto nepožel­jno re­kao ili na­pi­sao, što ni po ste­pe­nu op­šte pro­svećeno­sti, ni po pri­ro­di ci­vi­li­za­ci­je u ko­joj živi­mo, a ni po zdra­vom ljud­skom ra­zu­mu, ne bi sme­lo da bude gon­ji­vo, ali što se pro­gan­ja u dik­ta­tu­ra­ma koje su pro­jek­to­va­ne i re­a­li­zo­va­ne iz­van i te pro­svećeno­sti, i te ci­vi­li­za­ci­je, i tog ra­zu­ma.

Za­mi­sli­te sada dve vr­ste ova­kve dik­ta­tu­re. Jed­nu u ko­joj vla­da savršena mo­ral­na čisto­ta, gde ko­rup­ci­je nema, i dru­gu, u ko­rup­ci­ju ogre­zlu, gde za sve ima puta i načina, osim, da­bo­me, da se ta­kva država pro­me­ni. Gde bi­ste vo­le­li da sude vašem sinu, ocu, bra­tu? Ta­mo gde ga možete spa­si­ti nečasnom ko­rup­ci­jom ili tamo gde bi i vas zbog nje osu­di­li?

Pret­po­stav­lja­te li kao čestit čovek po­što­van­je vi­so­kih prin­ci­pa ili spa­sa­va-nje vol­je­nog sina? Ako ste sačuva­li sina na ra­čun prin­ci­pa, mo­ram vas osu­di­ti ali i raz­u­me­ti. Ako ste, pak, sačuva­li prin­cip a sina žrtvo­va­li, ne mogu vas osu­di­ti ali ni raz­u­me­ti. Mogu se di­vi­ti vašoj načel­no­sti i ne­po­ko­le­blji­vo­sti vaših mo­ral­nih nazora, ali, ako ste otac, ne bih vo­leo da bu­dem vaš sin; a ako ste držav­nik, vaš držav­lja­nin.

Po­sto­je, da­kle, du­bo­ki raz­lo­zi zbog ko­jih je Šum­pe­ter, te­o­re­tičar evrop­ske so­ci­jal­de­mo­kra­ti­je, re­kao da je, u uslo­vi­ma dik­ta­tu­re, nepošto­van­je za­ko­na (jer i ona ­je sama iz­van za­ko­na) i ko­rup­ci­ja (jer i ona je sama ko­rum­pi­ran­je ljud­ske pri­ro­de), možda je­di­no sred­stvo ko­jim se olakšava život.

Kada su se le­gi­je jed­nog rim­skog kon­zu­la u bici po­ka­za­le rđa­vo, na­re­dio je on nji­ho­vo de­set­ko­van­je. Sva­ki je de­se­ti le­gi­o­nar, bez ob­zi­ra na rang i držanje u boju, imao da bude po­gu­bljen. Iz­bor pade i na nje­go­vog sina. Da ne­vol­ja bude veća, sin je bio je­di­nac, a još veća da bude, bio je je­dan od naj­hra­bri­jih bo­ra­ca u toj bici. Le­gi­ja je pred kon­zu­la kle­kla i za mla­dića mo­li­la mi­lost. Kon­zul je ostao ve­ran rim­skim prin­ci­pi­ma. Sin mu je bio po­gu­bljen. Bio je de­se­ti. Imao je hra­bro­sti ali i rđavo me­sto u stro­ju.

Kada su rim­ske vr­li­ne umrle, rim­ski su se­na­to­ri od im­pe­ra­to­ra Gaja Kali­gu­le gla­ve ot­ku­plji­va­li svo­jim iman­ji­ma. Ali, bar u te­o­ri­ji, mo­gli su ih ot­ku­pi­ti.

U pr­vo­m je slučaju ­jed­na vrl­ina tri­jum­fo­va­la, ali je ne­vin čovek po­gu­bljen; u dru­gom, tri­jum­fu­je ko­rup­ci­ja, ali se ne­vin čovek spa­sa­va. U kome bi po­ret­ku ra­di­je žive­li? Ako kažete u pr­vom, on je bez sum­nje ča­sniji, no uvek može doći do pre­bro­ja­vanja i vi biti de­se­ti. Ako kažete u dru­gom, mo­ra­te biti jako bo­ga­ti.

Ja, lično, u ne­kom trećem, samo ga još ni­sam upo­znao.

Borislav Pekić

Elem, sutra u subotu izjutra, u 10h prvih 50(tako je bilo prethodnog puta kad sam i ja bio dobrovoljni davalac krvi) bi trebalo da dobije 15 karata za bazen BANJICA. Spoljasnji ili unutrasnji, karte vaze za oba bazena.

Sta treba da uradite?

Budite u 10h izjutra na ulazu plivalista bazena na "banjica" i dajte krv.

ZA TEMU:
-Problem jesu kratki rokovi, sto cini licemernim svaku nadu u vladavinu po slovu zakona. Takodje je SDJD rekla da se nada da se neki zakon ne secam se punog citata nece doslovno primenjivati...da gradjani ne budu bezobrazni i ne drze se zakona ko pijan plota
+preporuka