Autori: Alselone (pisao ćirilicom) i Libkonz (pisao latinicom)
Колико год да си се најео „остале" хране, увек може да стане један тањир паприкаша.
- Локална мудрост
На једном од скорашњих блогова блогодомаћин је поделио са мном мудрост да се рибљи паприкаш не једе у месецима који у свом називу немају „р". Пало је ту пар ПП-ова као и договор да напишемо овај блог. Да, сви прави сладокусци и познаваоци овог нектара који се добија од речне рибе са још само мало зачина тврде исту ствар, током маја, јуна, јула и августа не једе се рибљи. Негде сам чуо мишљење да је то због мреста (и ловостаја) у првим месецима а касније због температуре воде и избора хране за јунака ове приче - шарана.
Низводно од Новог Сада паприкаш се може срести у траговима да би се, како се уђе у Банат, потпуно претворио у рибљу чорбу. Лепа је и чорба, да је не кудимо, али је ипак друго место, маслачак поред орхидеје, дачија уместо реноа, фијат 10, Абибас патике... замена. Чорба је увод у следеће јело, загревање стомака а папрас је сам себи довољан, поента оброка, врхунац дана.
Dobar paprikaš se može pojesti i u Bačkom Monoštoru, a za područje dalje od Bačke Palanke ne znam baš. Mooožda da autoru teksta progledam kroz prste zbog tog jednog restorana.
Шта се меће:
Да се одмах разумемо, то што се прича и што је Звонко Богдан испевао, то је чорба. Не ставља се
Шта припремити још:
Љуте, „алеве" паприке. Наравно не „куповне" него домаће. Добра је из Купусине или из Бездана. Ко има прилику да набави из мађарске то је тек пун погодан. Причали су ми да је отац од Радована Јелашића одличан произвођач, да има веома укусну паприку. Спремити лука, ољуштити и исецкати на јако, јако мале комадиће. Неко га исецка у сецку али је то не волим јер ми се чини да се тако мало „запали" тим брзоокретајућим сешивом као и да изгуби сласт јер постане каша, као да ми се више раскува и нестане. Спремити соли, мало вегете, цео или пасирани парадајз и то је то.
Kupusinci što imaju papriku! Neko osnovno pravilo kada je paprika u pitanju, a od kvaliteta paprike najviše zavisi i kvalitet paprikaša, je to da je najbolje kupiti od Mađara, i što bi rekao Alselone, Kupusina i Bezdan su mesta odakle najbolja paprika dolazi. Ja luk iseckam u secku i tako mi bude ukusniji paprikaš. Vegetu ne stavljam, koristim Alevin dodatak za riblje paprikaše, a pasiranog paradajza 1 dl po litri vode. Soli stavim jednu supenu kašiku, ali nikako punu, nego tu negde blizu.
Алгоритам спремања:
Припрема паприкаша је уживање само по себи. Обично је то нека викендица или двориште, време је
Мале тајне великих мајстора:
Сваки кувар који воли да кува паприкаш има још своју неку форицу, детаљ који осваја, моменат који се памти. Ово није ништа значајно јер би покварило оно што је код паприкаша најважније - лепоту у једноставности. Чуо сам да неко убаци пола ситно сецкане зелене бабуре, неко натријум глутаминатом из Алевине Рибље чорбе појачава укус, неки мађарски кампери у на обали Дувана у викенд-насељу код Богојева дали су нам неку теглицу са њиховим тајним састојцима и тајном смешом. Деловало је као пасирани парадајз са паприком и неким травама. Толико су били поносни на тај детаљ да је само нека арија у позадини фалила али пошто смо пробали касније, схватили смо и зашто. Ипак су они уметници.
Pazite ko vas poziva na paprikaš. Mađari i Ličani vole ljutoooo, a ko nije navik'o mo'š dobro da mu krenu suze. Zato, leba i vode uvek pored sebe.
Напомена за готоване што иду у ресторане:
Ако наручите паприкаш, преварантски угоститељи ће покушати да вам увале БК. Шта је БК? Па БК је паприкаш Без Костију. Звучи добро али заправо није тако. Питаћете а од које рибе је папрас. Рећи ће вам да је од сома. А то сома ни у најави видело није, то је оно пангазијуско азијско ђубре од рибе из отпадних вода. То никако, ни по укусу ни због здравља.
Пријатно!