[60] UMJETNICA JE PRISUTNA | Milena

Hvala M.

Edit: Prije desetak godina palo mi je u šake Protićevo
"Srpsko slikarstvo XX veka - I", tad sam uživao
čitajući i o Mileni, Popoviću, Pijade...

Znam da se prije par godina pojavila opsežna monografija
ali obilazeći sajmove i razgledajući knjige uvijek mi je bila nekako... preskupa.



Jedna od fotografija sa izložbe

Milena traje.

E, ovo je zaista istina D.
Evo jedan interesantan blog projekat, koga zanima
- klik.

edit~
nisam ni ja gledao Čarnin film ali sudeći po ovom tubu
veoma mi se dopada ono što vidim - znam da je imao neku
promociju po Srbiji ako dođe u Bl - jedva čekam.

Kod nas je počeo Kratkofil - mislim da se 11. prikazuje
taj novi Akijev film na Kastelu - baš me interesuje

Sjajan fazon. Bio sam prošle godine - ali ove ću stići samo na Akija.

Ma idi bre Princi ne varniči hvala na dobroj
namjeri ali kakav viajpi, kakav čovjek, kakav
tepih Mislim da je ovako bolje, praktičnije

Deset Bambija za Požarevac

i poezija Miodraga Pavlovića

Jedno vreme sam
bila ozbiljno zaljubljema u MPB.

Potpuno te raz*mem,

Vidim da je i Nikola Svilar sumasišao...

...2 Aprila, 2007 - 02:23

"Spalićemo Mesec
Da upotpunimo noći
Da odrešimo snove,
Da suzdržimo dah.
Onda će Igra
...Poteći iz naših dlanova
Suhih od života. Ni hitra
Ni spora neće biti.
Biće sama.
Kao veliki šestar
Potpuno uporedna
S mehaničkim ritmom
Raspadanja."

sasvim nevažno, sjećam se da sam prekucavao na blog iz nekih svojih bilježnica u koje sam prepisivao negdje 2001. iz gore pomenute Protićeve knjige. A sada gdje god da klikneš, proguglaš, fejsbukiraš - izranja

Sišli smo s uma u sjajan dan,
Providan, dubok, - nama, draga, znan;
I svetkovasmo ocepljenje to
Od muka, sumnje, vremena i sto
Rana što krvave ih vređao je svet:
Ljubavi naše plav i nežan cvet.

I opet sila zgrnulo se seta
U bolnički nam mirisavi vrt;
Posmatra gde se dvoje dragih šeta,
Srećno, i hvale onaj život krt
Što ostavismo. Daleko od njih
Sad smo, a oni žale mir naš tih.

Oni baš ništa nisu znali šta
Dovede tu nas. - U cveću smo išli,
Slaveći strasno osećanja ta,
Zbog kojih lepo sa uma smo sišli.
U novom svetu dobro nam je sad,
A svet o njemu dobro i ne sluti;

Sumnja u ljubav - najteži nam jad -
Mino i čase blažene ne muti.
Iz prošlih dana ljubav i znak njen
- Spojenost srca - ostala nam još
Naš život ovde svetao je tren,
Srdačan, krotak. Onaj život loš

U kome znanci, rodbina ostaju,
Nevinost našeg ne poznaje sveta;
Životno vino, srž nedostaju
Njima, a glava njihova im smeta.
A naših srca jedan isti zvuk
Beleži draži i vremena huk.

Jer mi smo davno, verna draga, - je li? -
Iskidali konce što nas vežu
Za prostor, vreme, tonove i boje,
- Lance života što zveče i stežu;
Jer mi smo možda, sami tako hteli
Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.

I gledaju nas zato što idemo
U košuljama belim parkom ovim,
Gde bolnički se miris širi jak;
Ne znaju draži sa životom novim,
Ljubavi naše neumrle znak.
... Gle! očima im trepti rosa nemo...