“Bože, hvala Ti što si mi podario i ovaj dan”!
Sve mi češcće prolaze kroz glavu ove reči koje su doprle do mojih, tada dečijih, ušiju, posredstvom moje babe po ocu koja je citirala svoju teta –Caju, silazeći tako u devetnaesti vek, uvek kad su životne okolnosti izgledale da ne mož` biti gore…
Teta-Caja (kad je moja baba razgovarala sa svojim sestrama) ili baba-Caja(kad su je pominjali moj otac i njegova braća) počela je da izgovara te reči ritualno, pre nego što bi otvorila oči, negde u doba ašikovanja Kralja i one Drage Mašin pa sve dok Bogu nije dosadila tolika zahvalnost, otprilike u vreme atentata u Marseju, kad je već brojala sitno do stotke.
Ništa drugo ne znam o njoj, onako..pouzdano, osim tih reči koje su se probile kroz žamor obicnog zivota i krike krupnih dogadjaja, sa kraja devetnaestog u početak ovog veka..i bojim se da nema nikog osim mene da prenese te reči dalje. I, bojim se da sam poslednji koji se seća nekih priča, nevažnih i važnih, kako za koga, koje sam čuo od raznih baba, direktnih i pobočnih, sedeći u njihovom krilu ili načuvši ponešto od razgovora dok sam se igrao u nekom uglu ili ispod stola. Ništa od toga ne mora da bude puna istorijska istina, neke stvari su, naslućujem, malo iskrivljene, za neke sam proverio pa znam da nisu…ali mi to sad i nije važno, već sam u godinama koje dopuštaju lelujava sećanja a i izvori su mi bili sličnog kvaliteta. Taman za priču…
Olga M.
Izgleda da joj je bilo sudjeno da uvek bude u centru pažnje. Navikla je na to još u rodnom mestu, najviša, najplavlja i najlepša od šest kćeri svog, očigledno, upornog oca koji se razveo od prve žene kad je rodila ćerku; ne zna se da li je to bio razlog. Bivša se odmah udala za drugog i rodila sina a ugledni trgovac iz Srema je sa novom ženom dobio jos pet lepotica, svakih 18 meseci po jednu…
Bila je, svakako, u centru pažnje i u rano proleće 1943, kada je izlazila iz fijakera pred kućom u uskoj, neravno kaldrmisanoj ulici na Voždovcu u kojoj je zivela sa roditeljima i četiri sestre-najstarija se u medjuvremenu udala-neželjenoj zameni za prostranu kuću u Sremu iz koje su, jedne aprilske noci `41, poneli samo ono što im je bilo na dohvat ruke. Sada joj je na dohvatu bila ruka o koju se oslonila da izadje iz fijakera, ruka dvostruko starija od njene ali ne stara, taman dovoljno iskusna da bez drhtanja pridrži njenu, tek odskora devetnaestogodišnju, belu, dugopsrstu šaku; drugom takvom, negovanom i manikiranom, pridržavala je skute duge, nove bunde od srebrne lisice, potpuno u skladu sa njenom nakolmovanom plavom kosom i u potpunom neskladu sa okolnim sivim prizemljušama, vlažnim, ogolelim granama i blatnjavom kaldrmom.
Ne zna se kako je izgledao čovek koji je Olgicu M. dopratio do kuće; zna se da je bio trgovac krznima i da mu rat i okupacija nisu značajno naudili poslovima; moguce je i da su mu okolnosti, pomalo, išle na ruku…njegova klijentela nije otišla ni u šumu ni u logor, bivše dobrostojeće gradjanstvo koje je kod njega, nekad, kupovalo sad je moralo da prodaje a došli su i novi kupci, uniformisani pripadnici više rase, avangarda Novog evropskog poretka. Ali, kad je reč o okolnostima, običan trgovac se njima samo koristi a dobar u njima nalazi prilike. Ovaj o kome govorimo bio je, ocigledno, od dobrih jer nije propustio priliku da prisustvuje jednom malom prijemu koji je organizovao njegov poznanik i klijent, činovnik u Nedićevoj vladi; ništa spektakularno, nekoliko trgovaca i činovnika u tamnim odelima, svi sa kolmovanim gospodjama u haljinama zagasitih boja i jedan major nemačke vojske koji je govorio srpski sa banatskim naglaskom, u sivoj uniformi, bez gospodje, naravno. I bilo je naravno da, kada je Krznar predstavio svoju pratilju podignute plave kose, u dugačkoj beloj haljini, sa kepom od, naravno, srebrne lisice, Olga M. bude u centru pažnje; to je bio jedini prijem na kome je ona pratila njega; od tada je on pratio nju. Jer, sutradan su muskarci, kad su tamna odela zamenili uobičajenim, kancelarijskosivim, izmedju svaka dva prevrnuta papira prevrtali očima dok su kolegama prepričavali utiske od sinoć. Žene su, sa svoje strane, takodje prevrtale očima, dodajući tome i lak, prezriv trzaj ugla usana, kad su je pominjale; odmah je dobila i nadimak: Olgabund. Major je, kad je, sutra, prešao na nemački sa banatskim naglaskom, jurcao po kancelarijama i u svaku dugačku rečenicu tri puta stavljao Vunderbar a da vino nije pomenuo nijednom, suprotno dotadašnjoj praksi. Rezultat svih tih priča bio je da je Olga M. postala, jos malo pa, merilo uspešnosti i važnosti prijema; prvo su je pozivali medju činovnike i majore, zatim medju načelnike odeljenja i pukovnike, pomoćnici ministara i pokoji general došli su malo kasnije; uskoro više nisu ni stizali da se odazovu pozivima nižeg društvenog ranga; neki cinik bi, možda, ovakav razvoj situacije upotrebio kao dokaz da je moguce tonuti penjanjem u vis. U svakom slučaju, Olga M. je na prijemima vrlo malo govorila, malo više slušala a najviše se osmehivala; niko je nije cuo da se glasno nasmejala ili izgovorila neku rečenicu dužu od 5-6 reči. Za to vreme, njen pratilac je pričao, trgovao, smejao se i kad nije bilo smešno, a u glavnom i nije bilo. Ipak, čovek koji vodi posao mora da se smeje i kad mu nije do smejanja a razloga za smeh je bilo, kako je vreme odmicalo, sve manje. Posao sa krznima se polako usporavao; ko je imao šta da proda, prodao je; Nemci nisu više kupovali, izgledalo je da se već pakuju pa se boje previše prtljaga; u izgledu je bila i promena mode, skupa krzna su uzmicala pred naletom šubara od ovčije kože sa Istoka.
Tako je došlo vreme kad su svi postajali pomalo nervozni, osim Olge M. Jedini put kad je imala razloga za nervozu bio je onaj kad su je agenti Specijalne policije priveli na saslušanje, jedne večeri kad nije bilo nikakvog prijema, pravo iz stana…u Glavnjaču. Uspela je da kaže jednoj od sestara da obavesti njenog verenika, reč koju nikad nije izustila u njegovom prisustvu ali ga je tako predstavljala u porodičnom krugu, i ućutala. Agenti su smatrali da je čudno sto im se često dešava da, kad krenu da uhapse nekog iz njenog kraja, ispadne da je on iznenada nestao i da se ispostavi, ako čuju za dotičnog, da je otišao ili u četnike ili u partizane, i da je najinteresantnije u tome to što su njihova imena pominjana na nekim prijemima na kojima je i ona bila. Olga M. se smešila blago, kao da je na nekom prijemu ali se njena reakcija nije dopala agentu pa je zamahnuo da je udari nekim lenjirom koji je stajao na stolu. Refleksno je podigla levu ruku i tanka bela koža je pukla i pokazalo se nekoliko kapi krvi. Onda su se otvorila vrata i ušao je nemački kapetan sa pismenim naredjenjem o oslobadjanju. Vikao je na agente na nemačkom a agenti su se pokunjeno izvinili i ispratili je do vrata dok je ona maramicom pritiskala podlakticu. Kapetan je, bez reči, otvorio vrata svog automobila i otpratio je do kuće. Oprala je ranu, stavila na nju malo rakije, zavila ruku ali se više nije smešila.
Blogovi autora
- Naš dragi (74)
- Sećarnik: Na koloseku života (6)
- Sećarnik: Testament (12)
- Sećarnik: Ukusi, mirisi, boje... (42)
- Sećarnik: `48. (26)
- Sećarnik: Plan (22)
- Sećarnik: Sudbina (21)
- Sećarnik: April u Beogradu, `46. (18)
- Sećarnik: Novo odelo (35)
- Sećarnik: Lek (20)
- Sećarnik: Slavski kolač i pita od trešanja (39)
- Sećarnik: Jesen slobode (34)
- Sećarnik: S(r)ećarnik (28)
- O lemurima, miševima i ljudima, neobavezno. (61)
- Sećarnik: Dan za pamćenje (28)
- @ Nebojša Milenković (121)
- Sećarnik: Rado Srbin ide u vojnike (43)
- Sećarnik: Rodjendan (28)
- Sećarnik: Kišno popodne (30)
- Sećarnik: Plemenita laž (24)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
- Umetnost (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org