Istorija| Planeta| Politika| Zabava| Životinjski svet

Terorističke metamorfoze

Bojan Budimac RSS / 15.08.2011. u 22:27

Opšteprihvaćena definicija terorizma ne postoji. Terorizam je neuhvatljiv, kad god neko poveruje da je našao pravu definiciju neko drugi dokaže da je nesavršena. Teško ga je jasno fiksirati zato što je to u suštini politički fenomen, piše Loreta Napoleoni u knjizi Terorism and Economy. Čuvena rečenica sudije Vrhovnog suda SAD, Potera Stjuarta, koju je on do duše upotrebio za pornografiju, Ne znam da definišem, ali znam da prepoznam kad vidim, može (subjektivno) biti od pomoći, ali nas ni malo ne približava opšteprihvaćenoj definiciji. Taj nedostatak univerzalne definicije može, ali ne mora, kako se već pokazalo x puta u istoriji, predstavljati mali problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

Naravno, principi "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj" i "cilj opravdava sredstvo" su češće vodilje u toj raboti no bilo šta drugo.

Upoznajte MeK

Mojahedin-e Khalq, Narodni mudžahedini (Irana), organizacija poznata i po skraćenicama PMOI, MKO i NLA, je nastala (u vreme praistorije) 1965. na Teheranskom univerzitetu u cilju startovanja oružane revolucije protiv režima šaha Reze Pahlavija. Prvo se pristupilo stvaranju monolitne revolucionarne ideologije, koja bi mogla biti privlačna najširim masama. Ta ideologija (a MeK će je menjati često) je bila amalgam islama i marksizma. Od Marksa su uzeli socijalne teorije, a dijalektički materijalizam nadomestili religijom. Vojničko-terorističku obuku im je u Libanu pružio PLO (Arafatova Palestinska oslobodilačka organizacija), a novac je dolazio kako od iranskih bazardžija tako iz SSSR-a.

Organizaciju je Savak (šahova notorna tajna služba) prilično rano obaveštajno probušio, tako da je kompletni centralni komitet pohapšen pre prvog, trebao je biti spektakularan, terorističkog napada, koji bi pokvario šahovu žurku za proslavu 2500 godina monarhije u Persepolisu 1971. (ta budala je u svojoj megalomaniji verovala da vuče kontinuitet od Dariusa). Od 11 vrhovno rangiranih članova, koji su se na suđenju branili, a kako drugačije nego nepriznavanjem suda, samo dvojica su uspela da izbegnu smrtnu kaznu, dobivši doživotnu -- Bahman Bazargani i Masud Radžavi.

Ipak MeK je tokom sedamdesetih nastavio sa terorističkim radom, a ciljevi su bili uglavnom američki interesi u Iranu. Kancelarije Pepsija, Dženeral Motorsa, Marine Oil kompanije, Hotel International (x2), kancelarije Informacionog centra SAD i Iransko-američkog društva, Pan-Am-a, Šel-oil-a, ITT-a su bili neki od ciljeva bombaških napada, kao i individue -- najčešće poznati američki savetnici šaha Reze. Godine 1975. (iste kada su ubili dva oficira američkog vojnog vazduhoplovstva) deo organizacije se odriče islama i postaje čisto marksistički.

Kako se revolucija u Iranu zagrevala tako je šah počeo da pušta političke zatvorenike. Među poslednjima, januara 1979, je pušten Masud Radžavi. On se postavlja na čelo MeK-a i svim srcem (ljudima i oružjem) učestvuje u revoluciji nazivajući Homeinija "najsvetlijim ratnikom i velikim ocem." U tim prvim revolucionarnim mesecima MeK se konsoliduje kao pokret i paravojna formacija. Kad je postalo jasno da "veliki otac" nema nikakvu nameru da da MeK-u ni mrvicu kolača vlasti (i da je to dogovoreno sa prvim premijerom republike Mehdijem Bazarganijem još u jesen 1978.) Radžavi & comp. se okreće protiv "velikog oce i najsjajnijeg ratnika."

Međutim, te "ideološke" razmirice dolaze jasno na videlo tek posle krize talaca, tokom koje je MeK podržavao studente, Homeinija i njegovu ideju o formiranju "armije potlačenih" -- Basidži milicije -- danas osnovnog aparata represije u Iranu.

Kada je septembra 1980. Sadam, tada najbolji prijatelj Zapada, napao Iran Homeini je proglasio taj rat "božjim darom." Logično, ništa bolje od odbrambenog rata ne može okupiti naciju ispod zastave. Naravno, uvek ima pete kolone, a u ovom slučaju su Radžavi i MeK volontirali za tu ulogu. Prvo je juna 1981. MeK objavio oružanu pobunu protiv režima, uzrokovanu Radžavijevom iluzijom da je "mnogo jak" (iluzije, baš kao i menjanje ideologija su karakteristike Radžavija, pa samim tim i MeK-a). Time je dao odrešene ruke režimu da se počne brutalno obračunavati, ne samo sa članovima i simpatizerima MeK-a, nego bilo kakvim disidentima i opozicijom.

RadzaviSadam.13869.jpgSam Radžavi, je već sledećeg meseca podvio rep i pobegao iz Irana. Članovima MeK-a čiju krv je tako darežljivo prolivao je rekao da ide samo da da tetki lek u Pariz i eto ga omak da preuzme vlast u Iranu, čim se režim uruši. Treba li da pišem da njegova noga nije kročila u Iran do dana današnjeg. U Iran nije, ali jeste u Irak, 1983. Masud Radžavi sve u ime iranskog naroda potpisuje mirovni sporazum sa Sadamom Huseinom. Deluzija ovog puta je bila da Homeini nikad neće pristati na obustavu ratnih dejstava, te ako i pristane režim će se urušiti (to je lajt motiv u Masudovim deluzijama), pa će on samo ušetati da pokupi vlast koja će se kotrljati ulicama Teherana.

U međuvremenu mudžahedini u Iranu su postavljali bombe gde god bi mogle potkačiti režim, a mudžahedini u Iraku (francusko gostoprimstvo je isteklo oko 1985.) su snabdevali Sadama obaveštajnim podacima i listama meta koje može da gađa u domovini im. Za uzvrat, Sadam im je dao kampove, oblačio ih, naoružavao ih i hranio i pojio.

Kada se to što se neće nikad desiti desilo, odnosno kada je jula 1988. Homeini pristao na rezoluciju SBUN-a 598 i primirje sa Irakom, Radžavi je procenio da je pravi momenat da ušeta tenkovima (compliments of Saddam Hussein) u Teheran. Za operaciju Večito svetlo slogan je bio "od Merhana do Teherana" (Merhan, mali iranski grad na granici sa Irakom). Verujem da na osnovu činjenice da je istu tu operaciju Iranska revolucionarna garda nazvala Zamka možete pretpostaviti njen kraj. Tačne cifre se ne znaju, ali se pretpostavlja da je garda pripustivši MeK-ovce dublje u teritoriju, a zatvorivši obruč, masakrirala između 2000 i 4500 hiljade boraca ovog političkog kulta.

Ček, ček... A što si napisao političkog kulta? Hmmmm vreme je da upoznate Marjam Radžavi.

couple.13867.jpgCoup de grâce metamorfoze partije u nešto sličnije kultu bračnog para, piše Elizabet Rubin u članku za Njujork tajms iz jula 2003. (sa predvidljivim naslovom The Cult of Rajavis), je Masudova spektakularna krađa Marjam, supruge njegovog kolege. Masud se zaljubio u nju, pa je izmislio čitav politički program kako bi je podigao na nivo revolucionarne kraljice i opravdao njenu rastavu od muža. Žene treba da su jednake muškarcima, tvrdio je Masud, a Marjam treba da bude lider ravan njemu i pored njega. Međutim, njen rad blizu njega, a bez venčanja bi bio kršenje islamskih zakona (toliko o marksizmu i sekularizmu, moja primjedba). Tako je izmanevrisao njen razvod i nazvao ga "kulturnom revolucijom".

Drugi izvori događaj nazivaju "ideološkom revolucijom", no nema veze. Ono što je bitno znati, da se ne bi palo na "romantiku", je da je to njemu treći brak. Pobegavši onomad iz Irana ostavio je ženu i jednogodišnjeg sina i da, uzgred, već tada je izboksan Marjamin razvod. Prva žena, Ašraf, mu je nekoliko maseci kasnije ubijena zajedno sa 18 drugih u puškaranju između MeK-ovaca i Iranske revolucionarne garde. U Parizu se oženio ćerkom Banija Sadra, prvog (i najurenog) predsednika islamske republike, sa kojim se politički lizao u to vreme i sa kojim je zajedno bežao iz Teherana. Taj brak je trajao koliko i pomenuto lizanje -- do 1984.

Ti drugi izvori takođe navode da je u tom međuvremenu uobičajena struktura organizacije nestala (centralni komitet i politbiro npr.), a da je svrha "ideološke revolucije" bila da se Masud izoluje od kritika i istovremeno uspostavi strukturu vlasti sličnu onoj u matičnoj republici, po kojoj bi on bio Supreme Leader, a Marjam preCednik (njena zvanična titula je president-elect, iako se niko ne seća nikakvih izbora ni demokratije unutar organizacije).

Radžavi je institucionalizovao nešto što je nazvao "ideološka revolucija", koja je tokom vremena prožela MeK sa mnogo tipičnog za kult, kao što su autoritativna kontrola, konfiskacija lične imovine, seksualna kontrola (uključujući i obavezne razvode i celibat), emocionalnu izolaciju, prisilni rad, deprivacija sna, fizičko zlostavljanje i ograničene mogućnosti napuštanja grupe. Moguće je da je skoro 70% MeK populacije regrutovano prevarom i držano protiv svoje volje u u kampu Ašraf, piše, između ostalog, u izveštaju RAND koproracije iz 2009. godine (pdf fajl).

Dovoljno? Dovoljno, za sada. Vratimo se na hist/o/e/riju.

Kada su vetrovi Pustinjske oluje 1991. počeli da jenjavaju, a papa Buš pozivao Kurde na severu i šiite na jugu Iraka na pobunu protiv Sadama, istovremeno dajući dozvole njegovim helikopterima da lete u te krajeve ne bi li gušili pobune, došlo je vreme da MeK plati kiriju i gostoprimstvo. A i, što da ne, što se kaže uzme parče akcije. Poslao ih je i na jedne i na druge da pomognu njegovoj gardi u razbijanju tih ustanaka. Danas, Marjam tvrdi da nisu u tome učestvovali, međutim njena rečenica: "Gazite Kurde tenkovima, štedite municiju za Iransku revolucionarnu gardu," je ostala zabeležena. U današnjem Iraku Masud i Mirjam su optuženi za ratne zločine koje je MeK tom prilikom počinio.

Tokom devedesetih kult je izvodio atentate po Iranu. Kao i uvek režim je koristio te napade za obračune sa disidentima.

MEKcult.13868.jpgIzbor reformski nastrojenog Katamija na mesto predsednika Irana je za kult bio težak udarac. Kao gest prema njemu američka administracija je 1997. stavila Mek na listu stranih terorističkih organizacija na kojoj se i danas, dok ovo pišem, nalazi. Jevropa je to učinila kaskajući tek 2002, ali ih je obrisala s liste 2008.

Posle američke invazije na Irak 2003. MeK, tada već koncentrisan na samo jedan kamp, Ašraf, stotinjak km severoistočno od Bagdada, je potpisao kapitulaciju i predao naoružanje Amerima. Masud je nestao u vidu lastinog repa (pretpostavlja se da je u Jordanu ili Saudijskoj Arabiji), a Marjam je poslata da uživa u gradu svetlosti. Oko tri i po hiljade članova kulta su ostali u kampu Ašraf, njima su okupacione vlasti dale status "zaštićenih lica" i.e. civila. Neko će se možda setiti da je iračka vojska aprila ove godine malo napala kamp gazeći nenaoružane mudžahedine.

Francuska policija je 2003. uhapsila Marjam Radžavi sa još oko 150 aktivista kulta. Po kancelarijama su im našli svega 1.3 miliona $, ali ne oružje niti eksploziv. Top prilikom su diljem Jevrope aktivisti MeK-a počeli štrajkove glađu, a nekoliko ih se i samospalilo. Neko reče kult? Maja ove godine francuski sud je digao ruke od istrage MeK-a.

Lobiranje ili para vrti gde burgija neće

Počev od decembra prošle godine vesti poput ove u Vašington postu, Republikanski lideri kritikuju Obaminu politiku prema Iranu podržavajući opozicijusu počele da se množe. "Opozicija" u tekstu nije Zeleni pokret, nego MeK, a republikanski lideri više nisu usamljeni, tako da za sumu, koja počinje od 20 soma dolara pa naviše, svako koga MeK navata, a da nešto znači u američkoj politici, je spreman da lupeta u korist MeK-a. Ipak, Hauard Din, sećate se onog vrištućeg predsedničkog kandidata demokrata, ih je sve prevazišao blebećući da je MeK (sa sve onim jadnicima u kampu Ašraf) vlada Irana u izbeglištvu, kojoj je na čelu Madam Radžavi, te da US of A treba da ih kao takve i prizna.

Zvaničnik Stejt dipartmenta, koji je upoznat sa ugovorima za govorničke nastupe objašnjava mehanizam: "Zove vas vaš agent i kaže vam da dobijate 20.000 $ za govor od 20 minuta. Oni će vam poslati privatan avion, dobijate još 25 hiljada kada obavite posao, a oni će vam poslati tim koji će vam reći šta da kažete."

"Vrhovni zvaničnici nacionalne bezbednosti nikad nisu čuli za MeK, to nikad nije doprlo do njihovog nivoa do sada," kaže drugi zvaničnik SAD. "Tako da kada im predstavnici MeK-a pokažu platformu koja se sastoji od '15 najvećih ideja Zapadne civilizacije,' to izgleda veoma privlačno," piše Skot Peterson u CSMonitor-u prošle nedelje.

Zaboravih da pomenem da je demokratija poslednji ideološki modni hit Marjam Radžavi, a Grand plan je da ona bude vođa prelazne vlade 6 meseci, pošto joj se (valjda ratom i okupacijom Irana) preda vlast na tacni. U suštini sličan scenario kao sa čuvenim Iračkim nacionalnim kongresom (INC) sa Čalabijem na čelu (koji je btw bio dvostruki agent, radeći istovremeno za CIA i Iran). (Seća li se neko WMD bajki koje je ta družina valjala? E iste takve uz svesrdnu pomoć Mosada MeK valja o iranskom nuklearnom programu.)

Spisak lobista je prilično dug, ali navešću neke poznatije face, osim pomenutog Hauarda: Rudolf Đuliani, Tom Ridž (ex US homeland security chief), Džejms Vulzi (bivši direktor CIA, u svakoj čorbi mirođija), Džon Bolton, general Entoni Zini i naš stari poznanik gen. Vesli Klark. Poreklo novca, koji je velik jer se radi o mega operaciji, se pouzdano ne zna, ali postoje osnovane sumnje da dolazi iz Saudijske Arabije.

Elem, tokom ovog meseca, a zahvaljujući pritiscima da se MeK skine sa liste stranih terorističkih organizacija, Madam Klinton će odlučiti da li da skine MeK sa liste ili ne. Lobiranje i kontralobiranje su u turbo fazi i biće zanimljivo videti odluku.

***

Fluidne i fluktuirajuće lojalnosti su business as usual u tzv. real politici, te ovo nije tekst o njenom licemerju i licemerju proponenata iste. Takođe me ne iznenađuje da psihopate iz Vašingtona padaju na muda koja im kao bubrege prodaje par psihopata na čelu kulta, koji decenijama radi za onog ko da više.

Mene u celoj toj stvari fascinira jedna druga stvar. Naime, šta se desilo/dešava sa zakonima ili ako moram da upotrebim reč licemerje vidim ga u nečem drugom i čini mi se važnijem. No, da bih došao do te poente moram da ispričam još jednu priču (mnogo kraću).

Constitution v.s. Patriot Act

Gospodin Ralf Fertig je 80-togodišnji advokat i predsednik male neprofitne organizacije Humanitarian Law Project, koja je posvećena mirnim rešavanjima konflikata diljem planete. Još od 1998. on se gombao po američkim sudovima pokušavajući da, ako ne obori, ono precizira zakon o materijalnoj podršci stranim terorističkim organizacijama (tim sa gorepominjanog spiska Stejt dipartmenta). Naime, 1996. kada je zakon donet definicija materijalne podrška je uključivala "trening" i "personal". Već to nije bilo dovoljno jasno, jer šta ako ih treniraš za nenasilnu/političku borbu -- što je njegova organizacija u principu radila. Tri godine kasnije, zakon je amendiran ušao u Patriot Act, a definiciji su dodani "ekspertski saveti ili asistencija" i "servis".

Ovo je čika Fertigu potpuno onemogućilo put u vrleti jugoistočne Turske i/ili severnog Iraka, gde je imao nameru da obučava PKK Kurde npr. kako da prezentiraju svoj slučaj UN-u i uopšte načinu na koji mogu da svoje ciljeve pretoče u nenasilnu, daklem političku borbu, te da zamene Kalašnjikove alatima poput ljudskih prava i sl. Naime, čovek nije želeo da završi u nekom američkom zatvoru kao "terorista".

Slučaj je išao od suda do suda da bi posle 12 godina prošle godine u februaru stigao do Vrhovnog suda SAD, a u toj fazi je već dobio oblik kolizije slobode govora (Prvi amandman) i zakona o materijalnoj podršci. Vrhovni sud je juna prošle godine podržao zakon, odlukom 6:3, a tih šest sudija nije uspelo da vidi koliziju. Šta više, u obrazloženju presude šef Vrhovnog suda, sudija Roberts je prema Njujork tajmsu napisao:

"Tužitelji mogu reći bilo šta o bilo kojoj temi. Oni mogu govoriti i pisati slobodno o kurdskim i tamilskim grupama, vladama Turske i Sri Lanke, ljudskim pravima i međunarodnom zakonu." Dapače, dodao je, tužitelji mogu postati članovi tih grupa.*

Ono što ne mogu je davati doprinos stranim terorističkim organizacijama, čak i kad je taj doprinos u obliku govora. "Takva podrška," piše on, "oslobađa druge resurse unutar organizacije koji mogu biti upotrebljeni za nasilje," "pomaže davanju legitimiteta stranoj terorističkoj grupi" (naglašavanje naravno moje).

-----------------

* Ovo da mogu biti članovi terorističke organizacije i biti bezbedni glede zakona o materijalnoj podršci je jednostavno netačno. Glen Grinvold je u tekstu o MeK-ovom lobiranju, ukazuje na slučaj Zejneb Taleb-Džedi, protiv koje 2006. je po tom zakonu podignuta optužnica "samo zato što je član MeK-a", a 2008. kao što se vidi iz linka je sud prihvatio optužnicu.

-----------------

Predsednik Karter bi mogao biti suđen zbog posmatranja fer izbora u Libanu, kaže podnaslov izjave za štampu Centra za Ustavna prava. A Din, Bolton, Zini, Vulzi, Klark itd?



*******************************

Beleška na margini

Tekst je duži za jednu šlajfnu od uobičajene dužine u koju pokušavam da se uokvirim. Međutim, ispričati ovu priču, a da se ne izgubi ništa na njenoj raspametljivosti, je teško na manjem prostoru, čini mi se. Tekst je duži, a da nisam uspeo ni da dodirnem posledice eventualnog skidanja MeK-a sa te liste, zašto je to baš sada tako vruće i slično. No, o tome možemo u komentarima.

 

Atačmenti



Komentari (54)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

gorran2 gorran2 03:13 16.08.2011

Postmoderna politika*

Zvaničnik Stejt dipartmenta, koji je upoznat sa ugovorima za govorničke nastupe objašnjava mehanizam: "Zove vas vaš agent i kaže vam da dobijate 20.000 $ za govor od 20 minuta. Oni će vam poslati privatan avion, dobijate još 25 hiljada kada obavite posao, a oni će vam poslati tim koji će vam reći šta da kažete."


Ko zna zašto (), ovaj tekst me podsetio na onaj blog-traktat o promoterkama koje lakiraju butine, vrckaju dupetima i pospešuju ekonomiju. To što zvaničnici - kongresmeni preko agenata i lobista rade za pare, ne znači da nemaju ubeđenja.
Raditi za pare, to je njihovo najdublje i najiskrenije ubeđenje.
Ali naravno, ne zbog para kao takvih.
Nego iz principa.

Nemati principa iz principa, to je osnovni princip.

Naizgled, postoje i oni koji još uvek imaju nekakve druge, posebne, principe, u koje se kunu, i koje vatreno zastupaju. Ali, to je samo čulna varka. Ako ih malo duže pratite. primetićete da će već koliko sutra isticati sasvim oprečne principe, isto tako vatreno.

Kao ovi mudžahedini. Koje smo mi u svojoj dražesnoj naivnosti imali običaj tako visoko ceniti. (Ili su to bili oni drugi?)

Naivno bi takođe bilo zaključiti da je sve to zbog para. Ne - mnogi to rade sasvim za džabe, iz principa. Naravno, upravo iz pomenutog principa besprincipijelnosti.

Uglavnom, obrazac je jasan. Imaš neke stavove, drugi odnekud imaju neke svoje, napravi se gužva, neki su za, neki protiv, nekome se razbije glava, neko baci bombu. Posle se zamene, pa opet. Ili se jednostavno nadovežu. Ovi što su protiv terora, počnu da provode teror da bi sprečili teror. Ovi protiv oružja za masovno uništenje razvijaju WMD da bi sprečili razvoj WMD. I tako to.

Ali, reći će neko,to je politika. Važna, ali nesuštinska. Od nje se ne živi. Glavna je privreda, iliti ekonomija.

Pa jeste. Kakav je tek tu žurka! Borba protiv dužničke krize uzimanjem gigantskih kredita, borba protiv nezaposlenosti i pada kupovne moći nižih slojeva uzimanjem para od njih i davanjem bogatima, čopor visokocenjenih visokonagrađenih mudrih ekonomista koji dostojanstveno i sa visine opušteno govore međusobno sasvim suprotne stvari s lakoćom prelazeći preko svakodnevnih previda.
Glavna je teorija kako bi ljudi, da bi postali bogatiji, morali biti siromašniji, kako bi bili prinuđeni da rade više i traže manje, kako bi privreda bila zdravija, kako bi gazde zarađivale, i davale im veću platu. Posle čega bi ih nekako opet trebalo osiromašiti da bi radili.

Običan svet zdušno učestvujeu celom urnebesnom cirkusu, nepogrešivo glasajući u korist vlastite štete i neumorno podržavajući one koji ih najviše kradu i najdrskije lažu.

Ovo sve ne znači da vlada haos i da nema sistema, da je sve lažno, nešto drugo nego što izgleda, i da ni u čemu nema istine i suštine. Naprotiv. Ako se dovoljno duboko zagledate zatvorenih očiju u tamnu stranu Meseca, videćete da iz svih stvari vise končići koji ih povezuju. Treba ih samo namotati - policajce u baletskim suknjicama, zrna korala crvena kao iz zavičaja trešnje, ružičaste labudove, autobuse sa krupnim plavim očima, tihe večeri u središtu zemlje - stavite ih u sendvič, progutajte, izvucite kroz uho. i osetićete kako nam daleki smisao uvija dušu, sve tešnje, beskrajnim mirom plavih mora. Rastuži li vas međutim kakav bledi lik, što ga izgubiste neko veče, znajte da, negde, neki potok mesto njega rumeno teče.



* Homage to Goran Vučković & 210 jagodinskih junica iz svemira
abrasax abrasax 05:26 16.08.2011

Re: Postmoderna politika*

Naizgled, postoje i oni koji još uvek imaju nekakve druge, posebne, principe, u koje se kunu, i koje vatreno zastupaju. Ali, to je samo čulna varka. Ako ih malo duže pratite. primetićete da će već koliko sutra isticati sasvim oprečne principe, isto tako vatreno.



Preko nekih stvari elegantno ću preći.

Sećam se i ja vatre. To beše... Hej, pa izgleda da se svi sećamo iste vatre!

Misliš komšije? Čovek se pokaže kakav je u nevolji, nikad ne znaš. Ali, opet i zbog te neprilike može se nešto razumeti, zar ne?

Nije loše imati principe. Šta više, ne može se dobro činiti bez njih. A ovo sa besprincipijalnošću je čista glupost.

Ovi što su protiv terora, počnu da provode teror da bi sprečili teror. Ovi protiv oružja za masovno uništenje razvijaju WMD da bi sprečili razvoj WMD. I tako to.

To je samo jedna od mogućnosti. Ima, međutim, ljudi koji odbijaju osvetu kao princip, ne bave se nikakvim pervertiranim strastima. Onda je, možda, teže ići kroz život, ranjiv, ali, svakako lepše.

Mi (ljudi ovog podneblja, kulturnog kruga, države, oni koji se osećaju pozvanim kad kažemo "mi" )smo krotak narod, ali nezreo. Mislim da se to sasvim jasno pokazuje. Odrastanje ima svojih teških trenutaka, suačavanja sa sobom pre svega - jer u tome se zrelost i snaga ogleda (pod ovim ne podrazumevam bildovanje, već duhovnu i emotivnu snagu - od kojih ne treba tražiti previše (ali svi preterujemo ponekad), a duševnu osetljivost) ono nam predstoji, sva je prilika.
abrasax abrasax 05:34 16.08.2011

Re: Postmoderna politika*

Kakav je tek tu žurka! Borba protiv dužničke krize uzimanjem gigantskih kredita, borba protiv nezaposlenosti i pada kupovne moći nižih slojeva uzimanjem para od njih i davanjem bogatima, čopor visokocenjenih visokonagrađenih mudrih ekonomista koji dostojanstveno i sa visine opušteno govore međusobno sasvim suprotne stvari s lakoćom prelazeći preko svakodnevnih previda.


Mogu da navedem kako ja rešavam taj problem - objedinila sam svoja dugovanja i vraćam ih. Dakle, trošim manje nego pre (a monitor ni ne troši mnogo struje, ima mnogo boljih zabava - putovanja, pozorišta, svirki - ali nećemo o tome. Uostalom, nije sve od toga ni tako skupo. ) Dakle, trošim koliko imam i trudim se da radim nešto korisno i dobro.
abrasax abrasax 05:44 16.08.2011

Re: Postmoderna politika*

Ovo sve ne znači da vlada haos i da nema sistema, da je sve lažno, nešto drugo nego što izgleda, i da ni u čemu nema istine i suštine. Naprotiv. Ako se dovoljno duboko zagledate zatvorenih očiju u tamnu stranu Meseca, videćete da iz svih stvari vise končići koji ih povezuju.


Bežimo od sunca, bežimo od senke... Bežimo. Dokle?
abrasax abrasax 05:45 16.08.2011

Re: Postmoderna politika*

Rastuži li vas međutim kakav bledi lik, što ga izgubiste neko veče, znajte da, negde, neki potok mesto njega rumeno teče.


Ali ako neko dete istrči iz dvorišta i osmehne se - dovoljno je.
Filip2412 Filip2412 06:35 16.08.2011

Re: Postmoderna politika*

dobar tekst i dobar komentar gorran2, s tobom treba piti pivo i pusiti smesne cigare, svaka cast

"What drivel it all is!... A string of words called religion. Another string of words called philosophy. Half a dozen other strings called political ideals. And all the words either ambiguous or meaningless. And people getting so excited about them they'll murder their neighbours for using a word they don't happen to like. A word that probably doesn't mean as much as a good belch. Just a noise without even the excuse of gas on the stomach. "
"Words, words, words! They shut one off from the universe. Three quarters of the time one's never in contact with things, only with the beastly words that stand for them!"
abrasax abrasax 06:52 16.08.2011

Re: Postmoderna politika*

beastly


Sorry ?
Filip2412 Filip2412 07:45 16.08.2011

Re: Postmoderna politika*

abrasax
beastly

Sorry ?
thoughts are just shadows of reality and words are horrible simplifications of thoughts

link
abrasax abrasax 08:17 16.08.2011

Re: Postmoderna politika*

ali nećemo o tome. Uostalom, nije sve od toga ni tako skupo. )


javascript
abrasax abrasax 22:13 16.08.2011

Re: Postmoderna politika*

Filip2412
abrasax
beastly

Sorry ?
thoughts are just shadows of reality and words are horrible simplifications of thoughts

link


Looks like a beautiful postcard! They run so free... And the snow is bursting around them, and the twigs crunches...
nsarski nsarski 05:10 16.08.2011

Teroristi vs. Freedom Fighters

je dilema koja se razresava odgovorom na sledece pitanje: da li Okeanija danas u ratu sa Eurazijom ili Istazijom? A to cemo saznati iz danasnjih biltena, ili novina, koje su dostupne svima i emituju se na Telekranu.
(Sa kim je bila u ratu juce, to uopste nije bitno jer je kolektivno pamcenje davno pokopano u memory hole, a jucerasnji bilteni su prilagodjeni Danasnjim Istinama).

Edit: (a u vezi sa tvojom temom) pristalice jedne od partija u USA imaju obicaj da na svoj automobil stave sticker koji izrazava njihovo partijsko opredeljenje. Tako se tokom 2004. izborne godine cesto mogao videti auto sa nalepnicom "Gore/Lieberman!" koja jasno kazuje za koga ce doticni vlasnik glasati. Moj komsija je imao auto-nalepnicu "Bush/Chalabi!", parafrazirajuci uobicajeni "Bush/Cheney!" slogan.
Bojan Budimac Bojan Budimac 09:01 16.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

(a u vezi sa tvojom temom) pristalice jedne od partija u USA imaju obicaj da na svoj automobil stave sticker koji izrazava njihovo partijsko opredeljenje.

Oni barem imaju nalepnice. Meni se sviđa ova:

dragan7557 dragan7557 17:09 16.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters


Ne znam da definišem, ali znam da prepoznam kad vidim, može (subjektivno) biti od pomoći, ali nas ni malo ne približava opšteprihvaćenoj definiciji. Taj nedostatak univerzalne definicije može, ali ne mora, kako se već pokazalo x puta u istoriji, predstavljati mali problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

Ja bih rekao da mora a evo i zašto:

Deadlock

Currently, the negotiations of te Comprehensive Terrorism Convention are deadlocked because of differences over the deffinition of terrorism.
Thalif Deen described the situation as follows: " The key sticking points in the draft treaty revolve around several controversial yet basic issues, including deffinition of terrorism, For example, wat distinguishes a "terrorist organisation" from a 'liberation movement'? And do you exclude activities of national armed forces, even if they commit acts of terrorism? If not, how much of this constitues 'state terrorism'?"


cerski

p.s. ovu situaciju smo imali na Kosovu.
Bojan Budimac Bojan Budimac 00:14 17.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

Ja bih rekao da mora a evo i zašto:

Deadlock

Nisam siguran da razumem.

Liste (javne) terorističkih organizacija poput ove američke (FTO) su relativno nova pojava. Mislim, da je prva FTO lista bila sastavljena 1997. (dakle, MeK je bio na njoj od početka tog običaja), a revidira se svake dve godine.

Bilo bi zanimljivo videti (mada se to uglavnom zna iz prakse, odnosno istorije) kako su izgledale liste u vreme tzv. Hladnog rata. Pretpostavljam da bi se neka koliko toliko potpuna mogla dobiti jedinom fuzijom lista iz Moskve i Vašingtona, s obzirom da se taj "rat" (hladni) manifestovao kroz proxy ratove i sponzorisani terorizam (to stanje je perfektno oslikavalo ono 'nekima terorista, drugima borac za slobodu').

Zapravo tek od globalizacije terorizma, a to možemo smestiti u 90-te, se javlja ta potreba za univerzalnom definicijom. Tokom 90-tih je u UN-u usvojeno vazda deklaracija, rezolucija i konvencija kojima je cilj da se naprave međunarodni standardi za delovanje protiv međunarodnog terorizma. Elem, meni je sve to pomalo komično s obzirom da ne mogu da se dogovore oko definicije onoga što je predmet tih deklaracija, rezolucija i konvencija (nekako dođe kao smišljanje teorema, a da se oko aksioma još uvek gložimo).

I da naravno deadlock je oko tih pitanja koje ti citiraš. Kofi Anan je, koliko ja znam, 2005. probao da pogura taj proces usvajanja definicije, pojednostavljujući je do imbecilnosti. Međutim, kamen spoticanja je preciziranje borbe protiv okupacije (svi okupatori od kada je sveta i veka su nazivali pokrete otpora 'teroristima'), odnosno kako je izdiferencirati od terorizma (Arapska liga i još neke zemlje jako insistiraju na tome). Zemlje (mislim da je komada dva) koje su podmetale (i dalje čine to) klipove u točkove usvajanja definicije možeš pogoditi (ja se autocenzurišem ).

Liste su u principu i dalje proizvoljne i zavise od politike, zato smatram da nepostojanje definicije može ali ne mora biti problem prilikom njihovog sastavljanja. Da definicija postoji ne bi se (valjda) moglo desiti da SAD drže MeK na listi od 1997, a EU ga stavlja na listu tek 2002. (pa ih skinuli 2008.).

srdjazlopogledja srdjazlopogledja 06:15 17.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

Liste su u principu i dalje proizvoljne i zavise od politike, zato smatram da nepostojanje definicije može ali ne mora biti problem prilikom njihovog sastavljanja. Da definicija postoji ne bi se (valjda) moglo desiti da SAD drže MeK na listi od 1997, a EU ga stavlja na listu tek 2002. (pa ih skinuli 2008.).



Dobar blog domaćina, po običaju.


Ne bih se složio sa podvučenim... Postoji princip sastavljanja lista, i on se ogleda u levičarskim (kolektivističkim) orijentacijama (jes' neki seks to), sa primesama sredstvoopravdavacilj pričama, akcijama.
Tih likova, Vođa, sredstvoopravdavacilj opredeljenja, ima svuda gde postoji zanimljiva tačkica (G-spot), te se sa šire liste (lepo utvrđene i uređene), "skidaju" povremeno manijaci u skladu sa ciljevima države/grupe država koja listu objavljuje.
dragan7557 dragan7557 11:32 17.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

Zapravo tek od globalizacije terorizma, a to možemo smestiti u 90-te, se javlja ta potreba za univerzalnom definicijom.

Terorizam kao pojava, postoji od kada i države kao organizaciji ali je kroz Istoriju nazivan raznim imenima, i to je jedan od uzroka da se stare dobro poznate društvene pojave preimenuju (odevanje u novo ruho, ne menja sadržaj već fasadu) u "skladu" sa novim zahtevima tzv. modernog vremena, što ozbilnom posmatraču i analizatoru nemože da promakne.Da je Public Relations, političkog marketinga, prešao na realizaciju globalizacije je vidljivo iz ovoga što si sam opisao.

Tzv. globalizacija terorizma je posledica nekoliko politikantskih zahvata jezičko-tehničke prirode (političko-strateškog marketinga), koja je kao što sam već naveo imala svoji svrhu kao i globalizacija termina "demokratske norme i vrednosti" koji je skovan 1989 na brodskom sastanku Buš-Gorbačov a koji je do najsitnijih detalja registrovan i publikovan, naravno javno dostupan. Problem je što mase ne čitaju pa samim tim i neznaju ništa o "novom sadržaju" koji nije ništa drugo do stara dobra olinjala sloganologija, čija jedina Novost je prenošenje već postojećeg fenomena u fokus globalnog interesa.

Sa tzv. globalnim terorizmom, je bilo nešto drugačije odnosno trajalo je malo duže da bi se ovo novo "otkriće" strateških planera uvelo u svakodnevnu upotrebu na najbombastiji način a prilika je nađena/stvorena u "nine eleven evant" događajem od kada i datira sumanuta dernjava o tzv. globalnom terorizmu, sa sve Bušovom objavom Globalnog Rata, čime su lokalne pojave dobile internacionalni značaj i svoje obavezujuće mesto u glavama publike. Da je ovo deo takozvane 'Politics of Fear,' globalne kampanje, nije ni potrebno primećivati na ovom mestu.

Način pristupa ovoj materiji je dobrim delom opisan u:

"The Rise and Fall of Strategic Planning"
Henry Mintzberg
Prentice Hall, 1994, Inc.

ISBN 90-5261-139-4


Znači nije nova pojava. Fenomen jeste pošto publika pod pojmom fenomen podrazumeva sasvim nešto drugo (dobija prizvuk posebnosti, nadprirodnosti), za razliku od naučnika koji savetuju političare, u najvećem broju jezika. Znači u pitanju je jezičko nijansiranje kako bi se ordinarnoj pojavi pripisao zvučniji ili alarmantni kvalitet. Ova pojava je poznata i kao "specifičan koloritet izraza" u književnosti. O ovom je dovoljno rekao Noam Čomski a navođenje njegovog izlaganja bilo suvišno, pošto se već nalazi na web-u.

cerski

p.s. znači ako pođeš od premise da nije globalizovan terorizam već je nasilno globalizovan pojam terorizam, stvari postaju mnogo jasnije.

Da polaženje od pogrešnih premisa vodi ka pogrešnim rezultatima, nije potrebno objašnjavati.

Još jednom terorizam postoji od kada postoje i države i predstavlja instrument globalne politike. P.R. Management rukovodi sa spoljnom fasadom, ili Marketingom ovih uveseljavajućih novotarija, a Pijoca-Tržište je Svet.

dragan7557 dragan7557 12:56 17.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

Liste su u principu i dalje proizvoljne i zavise od politike, zato smatram da nepostojanje definicije može ali ne mora biti problem prilikom njihovog sastavljanja. Da definicija postoji ne bi se (valjda) moglo desiti da SAD drže MeK na listi od 1997, a EU ga stavlja na listu tek 2002. (pa ih skinuli 2008.).

Liste su uvek proizvoljne i posledica strateško planske bilateralne ili multilateralne politike, iz čega i proizilazi ova tvoja nedoumica oko različitosti između SAD i EU.

Spoljna politika je isključivo politika interesa nacionalnog karaktera, pa samim tim dolazi do različitosti u primenjenim 'Modelima i procesima strateškog planiranja' koji kao predmet naučnog istraživanja imaju isti sadržaj, ali kao predmet nacionalnih interesa usklađenih sa nacionalnim spoljnim politikama, u praksi definišu različit pristup političkom događaju ili polit. grupi.

Može se u datom momentu govoriti o pozitivnim i negativnim odnosima prema nekom evant-u ili grupi, pružanjem kratkotrajne podrške, odbijanja podrške i "stavljanjem na led." liste su posledica ovih reakcija.

USA ima jedinstvenu nacionalnu spoljnu politiku koja EU još uvek nedostaje i pored postojanja određenih institucija po tom pitanju.

Poseban problem koji se pojavljuje kada se neka pojava/e sa polja bilateralnih odnosa i interesa prebaciju/fokusiraju globalno polje interesa i odnosa, predstavlja zajednički nastup svih aktera spoljne politike, a pri čemu vrlo često nacionalni interesi kraće ili duže suspenduju zajednički nastup.

Koordiniranje samog zajedničkog nastupa bi zahtevalo nadnacionalno, bolje rečeno globalno telo (UN to nije, što je pokazalo bombardovanje SRJ bez mandata UN) sa svim atributima vođenja zajedničkog nastupa, strategije i planiranja.

Terorizam je lokalna pojava i bila je rešavana lokalno, zauzimanjem jasnog stava u pogledu određene grupe koji stav je bio formiran na bazi nacionalnih interesa u datom momentu, pa su prilikom formiranja kako stava tako i akcije odlučujuću ulogu imale nacionalne institucije, naravno uz predhodno postizanje diplomatske saglasnosti drugih interesanata, bilateralno ili pak multilateralno.

Na globalnom planu su stvari potpuno različite, ako ni zbog čega drugog, ono zbog mnoštva aktera(država) i različitosti njihovih trenutnih interesa.


For example, wat distinguishes a "terrorist organisation" from a 'liberation movement'?


Jasno je da u odnosu na nacionalne interese i nacionalnu spoljnu politiku svaki akter (država) na prvo mesto stavlja svoje interese prilikom karakterisanje neke grupe kao terorističke organizacije ili kao boraca za slobodu. Ova karakterizacija je proizvod isključivo bilateralne ili multilaterane politike dok je za globalni nastup uvek potreban konsenzus, ili pravo najjačeg.

I da zaključim primerom Kosova, KLA je prvo bila teroristička organizacija dok voljom USA nije preimenovana u Nacionalnu Oslobodilačku Vosku kada je to odgovaralo nacionalnim interesima (ili nacionalnom lobiju) USA i kada je postignuto formiranje jedinstvenog diplomatskog stava sa drugim zainteresovanim (EU). Da se sadržaj bitno promenio samo u imenu aktera je jasna stvar u sadržaju same pojave ništa sadržajno se nije promenilo, ali je i te kako promenjen rezultat i cilj angažovanja.

cerski

p.s. Na ovo pitanje:
wat distinguishes a "terrorist organisation" from a 'liberation movement'?

odgovor je; predspostavljeni nacionalni interes. Da se igra nastavlja sa pitanjem Ko odlučuje, šta je nacionalni interes, je nadam se iz izloženog jasno.
Bojan Budimac Bojan Budimac 13:21 17.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

dragan7557

Mislim da se ne razumemo, zato što ne slušaš/čitaš pažljivo. Naravno da terorizam nije novi fenomen, gde si to pa našao u mom pisanju? LISTE su nova pojava.

Što se tiče globalizacije. Zar me ti zaista toliko potcenjuješ da mislim da padam na retoriku političara? Mogao si primetiti da sam upotrebio dve kategorije "sponzorisani terorizam" (pravilnije bi bilo 'državno sponzorisani terorizam') i 'globalni terorizam' obe se odnose na način finansiranja i to nema nikakve veze sa dernjavom političara.

Uh moram sesti i napisati taj blog o Loreti Napoleoni i njene dve knjige, a obe su o ekonomiji terorizma. Ukratko ona je primetila (a žena je ekonomista (LSE) i bavi se temom 20-tak godina) da su ekonomski trendovi 'modernog terorizma' (dakle post WWII) manje-više pratili trendove ekonomske trendove, pa u tom periodu ona razliku je tri faze:
1. državno sponzorisani terorizam
2. privatizaciju terorizma (kraj 70-tih - 80-te)
3. globalizaciju (od 90-tih)
Daje sjajne primere za sve tri faze.
Ponavljam to se odnosi na ekonomiju terorizma.

Elem, širiš priču (potpuno pogrešno razumejući o čemu ja govorim), a nisi mi odgovorio na pitanje kako to da nepostojanje definicije mora da predstavlja problem pri sastavljanju terorističkih organizacije. Razlog koji si mi naveo (deadlock, citat sa Wikipedije) ni na jedan način ne objašnjava zašto nedostatak definicije terorizma mora biti problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

P.S. Inače smo u saglasju što se tiče dernjave političara i način na koji oni upotrebljavaju termin 'global terrorism' je podjednako glupav kao i koncept rata protiv istog.

P.P.S.
Terror Incorporated: tracing the dollars behind the terror networks
Loretta Napoleoni
Seven Stories Press
ISBN 978-1-58322-673-5

Terrorism and the Economy: how the war on terror is bjavascript:;ankrupting the world
Loretta Napoleoni
Seven Stories Press
ISBN 978-1-58322-895-1
Bojan Budimac Bojan Budimac 13:26 17.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

dragan7557


p.s. Na ovo pitanje:
wat distinguishes a "terrorist organisation" from a 'liberation movement'?

odgovor je; predspostavljeni nacionalni interes. Da se igra nastavlja sa pitanjem Ko odlučuje, šta je nacionalni interes, je nadam se iz izloženog jasno.

Ma to je abeceda, Dragane i to nije ono oko čega se objašnjavamo. (Uzgred ti isti ljudi iz KLA su ponovo postali teroristi, kad su svoje akcije preselili u Makedoniju, no to je potpuno nebitno za diskusiju)
dragan7557 dragan7557 14:28 17.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

Terror Incorporated: tracing the dollars behind the terror networks
Loretta Napoleoni
Seven Stories Press
ISBN 978-1-58322-673-5

Terrorism and the Economy: how the war on terror is bjavascript:;ankrupting the world
Loretta Napoleoni
Seven Stories Press
ISBN 978-1-58322-895-1

Za ove informacije zahvaljujem.

Mislim da se ne razumemo,

Istog sam mišljena, a za nervozu nemaš nikakvog razloga, u normalnom svetu kome obojica pripadamo nervoza među sagovornicima deluje kontraproduktivno.
LISTE su nova pojava.

Isto kao i novi politički marketing, liste su isto što i isticanja na stub srama ili crtanje srca probodenog strelom(pojava koja je predhodila listama i pokrivala ograničen proj upućenih)
Zar me ti zaista toliko potcenjuješ

Podcenjivanje mi je u potpunosti strana ljudska osobina tako da jedva znam o čemu pišeš.


Mogao si primetiti da sam upotrebio dve kategorije "sponzorisani terorizam" (pravilnije bi bilo 'državno sponzorisani terorizam')

Terorizam je uvek debelo plaćena ujdurma, dok upotrebu pojma sponzorisan izbegavam, jer mi je neprirodno zamisliti nacionalnu državu kao sponzora.
način finansiranja i to nema nikakve veze sa dernjavom političara.


Za ovo se koriste takozvane "linije finansiranja" i tu nema ničega interesantnog za diskusiju, Ove "linije" (zvanično nazvane i kreditne linije) su javna stvar bar u EU i dostune svakom, još uvek.

Ostatak -lavovski deo finansija, su crne linije finansiranja koje koriste nacionalne tajne službe, iz ovog razloga sam i primetio onu "spornu" fotografiju oko koje si mi poslao dopis na p.p.
Ove linije nisu dostupne javnosti jer se ne pojavljuju u budžetima nacionalnih država dok su kao administrativne stvake korporacija rasplinjene na nekoliko konta koja nisu dostupna poreskim organima, pa samim tim je moguće prikrivanje fondova. Kako se ovo radi na internacionalnom nivou je pokazano analizom u vezi sa tzv. Miloševićevim milijardama na ICTI.
pa u tom periodu ona razliku je tri faze:
1. državno sponzorisani terorizam
2. privatizaciju terorizma (kraj 70-tih - 80-te)
3. globalizaciju (od 90-tih)
Daje sjajne primere za sve tri faze.


Pročitaću.

A predpostavljam da se sve tri faze poklapaju sa aktivitetima na političkom polju destrukcije nacionalne države kao tipa države, koju nasledio korporativni tip države, pa je odatle i stigla privatizacija samog terorizma (mada prvi koraci se nalaze već ranije slučaj Aljende). Prdpostavljam da se trendovi (ako ih navodi), poklapaju sa "preokretom" najavljenim, nasilo nametnutom/namerno izazvanom, velikom krizom krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, kada je globalna elita pokazala svoje novo odelo razbijajući državu blagostanja, privatizujući sve pa i terorizam, u sklopu procesa potpunog uništenja nacionalne države i njenog zadnjeg socijalnog tipa-države blagostanja. Globalizacija je zadnji stadijum ovog procesa. U skladu sa tim i karakterizacija "globalni terorizam."

Ovaj period je bio uvod u proces nazvan globalizacija.
Elem, širiš priču (potpuno pogrešno razumejući o čemu ja govorim), a nisi mi odgovorio na pitanje kako to da nepostojanje definicije mora da predstavlja problem pri sastavljanju terorističkih organizacije. Razlog koji si mi naveo (deadlock, citat sa Wikipedije) ni na jedan način ne objašnjava zašto nedostatak definicije terorizma mora biti problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

Osim što citirati Wikipediu ne smatram sramotom,
gornje nije tvoj nivo (otpisano kao nervoza) pa neću ni da se bakćem sa odgovorima.
Ponavljam to se odnosi na ekonomiju terorizma.

Terorizam je u korporativnoj državi legitiman biznis, kao i privatne Armije (primer Blackwater) koje "rade" za onog ko više plati-korporativni kapital, pa je i ekonomija terorizma imanentan pratilac korporativne ekonomije i njene države.

Za similaritete u prošlosti je indikativna srednjevekovna Italija (kolevka fašističke i predhodnica korporativne države) pa se poređenjem onda i sada može mnogo toga predvideti u budućem razvoju događaja.

Fluidne i fluktuirajuće lojalnosti su business as usual u tzv. real politici, te ovo nije tekst o njenom licemerju i licemerju proponenata iste. Takođe me ne iznenađuje da psihopate iz Vašingtona padaju na muda koja im kao bubrege prodaje par psihopata na čelu kulta, koji decenijama radi za onog ko da više.

U srednjevekovnoj Italiji su psihopati bili na istom mestu gde i sada dok je osovina Vatikan, London, Vašington proizvod koncentracije ideja i kapitala u kreiranju novog svetskog poretka.

cerski
maksa83 maksa83 16:46 17.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

a žena je ekonomista (LSE)

Lybian School of Economics - kako je zovu Englezi od kad su isplivale donacije Gadafija Jr.
Bojan Budimac Bojan Budimac 16:52 17.08.2011

Re: Teroristi vs. Freedom Fighters

maksa83
a žena je ekonomista (LSE)

Lybian School of Economics - kako je zovu Englezi od kad su isplivale donacije Gadafija Jr.

maksa83 maksa83 06:09 16.08.2011

kult

autoritativna kontrola, konfiskacija lične imovine, seksualna kontrola (uključujući i obavezne razvode i celibat), emocionalnu izolaciju, prisilni rad, deprivacija sna, fizičko zlostavljanje i ograničene mogućnosti napuštanja grupe

Bre, ovo kao game development industrija.


P.S. Da ne bude da samo dobacujem i gađam semenkama iz zadnjeg reda - sve zajedno odličan informativan tekst, hvala.
Bojan Budimac Bojan Budimac 09:03 16.08.2011

Re: kult


Bre, ovo kao game development industrija.



P.S. Ja sam član FB grupe 'štovaoci Maksinih komentara' (odavno i nemam nameru to da menjam).
gordanac gordanac 09:20 16.08.2011

kult maksinih komentara :)

Bojan Budimac

Bre, ovo kao game development industrija.



P.S. Ja sam član FB grupe 'štovaoci Maksinih komentara' (odavno i nemam nameru to da menjam).

U ime osnivača dotične grupe - iskreno zahvaljujem na vernosti, odanosti & lojalnosti kojom se ističe namera da se "tu ništa neće menjati"


p.s.
ne znam da li da se "upuštam" u išta sem ovog troll-a, mada su ti ove rečenice:

Tekst je duži, a da nisam uspeo ni da dodirnem posledice eventualnog skidanja MeK-a sa te liste, zašto je to baš sada tako vruće i slično. No, o tome možemo u komentarima.


...pravi izazov :)
(nije izvesno da li se može "ostati Galadriel" )

dragan7557 dragan7557 09:48 16.08.2011

Re: nepotrebna

Opšteprihvaćena definicija terorizma ne postoji.

Osim što bi nas optererila još većom "borbom" oko sadržaja i ostalog koječega, opšta ili bilo kakva definicija pojave terorizam, bi bila i potpuno nepotrebana, pa i velikoj meri kontraproduktivna za sve one koji ovu vrstu magle prodaju.

Sama deskripcija je po sebi više nego dovoljna jer svim akterima omogućava svojevoljnu interpretaciju termina, popunjavaje sadržaja prema vlastitim potrebama i naravno definisanje cilja/va koji posle toga omogućavaju:"vlastito parče akcije" a koje parče nije ništa drugo do oglodana kost koju globalni građanin glođe do besvesti, pomno je čuvajući i braneći od svakog drugog spremnošću da ubije svakog ko bi pokušao da mi ovu "njegovu" džoguru zameni nečim drugim pa čak i mesom.

Sa ovim fenomenom je u potpunosti ista stvar kao i sa pojmom "demokratija" koji niti ima sadržaj niti opšteprihvaćenu definiciju.

Maglovite deskripcije sadržaja, su napriliku neka vrsta fatamorgane u kojoj žrtva (mi svi) svaka po vlastitoj volji vidi "lična" priviđenja kreirana od strane uvek tuđih interesa.

Dok opšte prihvaćene definicije rigidno insistiraju na uokvirenom za svakog isti pojmovni sadržaj, određen putem tzv. društvenih konvencija, dotle deskripcije društvenih fenomena predstavljaju praznu vreću u kojoj sadržaj naznačen u konosmanu čitaj etiketa na "proizvodu" nije, niti pak može da bude garant da sadržaj odgovara napisanom na konosmanu ili etiketi. Jednostavno etiketa je jedno a sadržaj svako kreira po svojoj potrebi ili ćefu.

cerski

p.s.
Bre, ovo kao game development industrija.

upravo to i jeste.
Bojan Budimac Bojan Budimac 13:23 16.08.2011

Re: kult maksinih komentara :)

...pravi izazov :)

Pa evo da odgovorim na izazov.

Zašto je baš sada vruće?

Paaa 'vako... Obećanje (loodom radovanje) Obame & comp. je da će ispoštovati za Amere prilično nepovoljan SOFA (Status of Forse Agreement, potpisan još za Buš 2 vakta), što bi ukratko značilo povlačenje znatnog broja američkih trupa i skoro praktičan kraj okupacije Iraka (formalno je ona okončana još onomad kad je Buš, baš u Istanbulu, "dan pre planiranog" "vratio irački suverenitet Iračanima".

Između ziliona pitanja koje bi to "ispoštivanje" otvorilo je i prilično veštačko pitanje šta raditi sa 3400 MeK-ovaca u Ašraf kampu, a naročito ako isti (MeK) ostane na FTO (Foreign Terrorist Organizations) listi. Naime, koren problema, to se jasno vidi iz, u tekstu linkovanog, RAND-ovog izveštaja, je nastao Ramsfeldovom "lako ćemo" politikom okupacije i ne tretiranjem tih ljudi onako kako bi to zakoni SAD-a zahtevali. No, da ne dužim.

Iranci odavno traže rasformiranje tog kampa i repatrijaciju "kampera". Iračka vlada, koja je treba li reći pod velikim uticajem iranske, bi im najradije izašla u susret, ali Ameri ne daju.

[Digresija za mrzitelje Irana, kako profesionalne tako amatere]
Iran već osam godina nudi amnestiju za te ljude. Krajem 2004. i početkom 2005. oko 250 MeK-ovaca je dobrovoljno, a posredstvom Međunarodnog komiteta crvenog krsta, repatrirano u Iran. Kako izgleda ništa loše im se nije dogodilo. Indeed, to gain public relations benefits, Iran hosted events to welcome the ex-MeK members home and then conducted individual two-week debriefings. To date, the ICRC is not aware of any ill treatment of these repatriates, even during the two-week debriefing period.(RAND-ov izveštaj, str. 60)

Treba imati u vidu procenu iz tog izveštaja, pomenutu u tekstu, da je oko 70% tih ljudi protiv svoje volje tamo. Takođe se procenjuje da su njih 1000, pajz sad, ratni zarobljenici iz iransko-iračkog rata, koje je Sadam svojevremeno sakrio od Međunarodnog komiteta crvenog krsta, a potom ih predao bračnom paru Radžavi (zamisli te sudbine!).
[/kraj digresije]

Napisah "prilično veštačko pitanje" zato što mi se čini da Marjam Radžavi manipuliše vezujući svoju sudbinu za sudbinu tih ljudi, a realno gledano te sudbine nemaju mnogo zajedničkog i mogle su se (i mogu se) rešavati odvojeno (da je bilo pameti, da MeK nije smatran, bez obzira na 28. mesto na FTO listi, "prijateljskim teroristima" pitanje Ašraf kampa bi bilo do sada rešeno). Drugim rečima ljudi iz Ašraf kampa su samo moneta za potkusurivanje Marjam Radžavi, a "hitnost" rešavanja pitanja dolazi od (pretpostavljene) primene SOFA.

Posledice

Nema nikakvog logičnog razloga za sumnju da bi skidanje MeK-a sa FTO liste najviše pogodilo genuine opoziciju i disedente, kako unutar Irana tako međ' dijasporom. Kako neko napisa (mrzi me da tražim link) bio bi to najveći mogući poklon Ahmedinedžadu i hardlajnerima od američke administracije (ne bi bio prvi, a verovatno ni poslednji).

Poređenje MeK-a i Marjam Radžavi sa Iračkim nacionalnim kongresom i Čalabijem, bez obzira na stanovite slabosti, sam napravio da bih dao ideju o mogućim težim posledicama koje bi donelo to eventualno skidanje MeK-a.

(nije izvesno da li se može "ostati Galadriel" )

Ne znam, nikad mi niko nije nudio prsten
Bojan Budimac Bojan Budimac 13:34 16.08.2011

Re: nepotrebna

Sa ovim fenomenom je u potpunosti ista stvar kao i sa pojmom "demokratija" koji niti ima sadržaj niti opšteprihvaćenu definiciju.

Fu i ja često citiramo (a to sam i napisao više puta, čini mi se) našeg "omiljenog" demokratu gen. Perve(r)za Mušarafa od Pakistana: Democracy have no set formula. (bilo džingl na BBC-World-u)
dragan7557 dragan7557 14:12 16.08.2011

Re: slučaj ili namera

Democracy have no set formula.

Nešto me mnogo podseća na:

"sveto demokratsko pravo" na "slobodan izbor" vlastitog puta u socijalizam/komunizam.

cerski
Bojan Budimac Bojan Budimac 14:23 16.08.2011

Re: slučaj ili namera

dragan7557
Democracy have no set formula.

Nešto me mnogo podseća na:

"sveto demokratsko pravo" na "slobodan izbor" vlastitog puta u socijalizam/komunizam.

cerski

Pa u Perve(r)zovom slučaju u diktatorstvo
dragan7557 dragan7557 16:13 16.08.2011

Re: slučaj ili namera

Bojan Budimac
dragan7557
Democracy have no set formula.

Nešto me mnogo podseća na:

"sveto demokratsko pravo" na "slobodan izbor" vlastitog puta u socijalizam/komunizam.

cerski

Pa u Perve(r)zovom slučaju u diktatorstvo

Na radost mnogih koji se bave ljudskim društvom i njegovom organizacijom Prevez je jedan u beskonačnom nizu dokaza da je neodemokratija najveća obmana od Francuske Revolucije do danas. Ista obmana je imala svoju predhodnicu u začetku ove kovanice i poznata je kao helenska demokratija rođena u robovlasničkom sistemu.

Priča o magarcu i šargarepi sa može, kada je demokratija u pitanju, još bolje predstaviti sa magarcom koji ide prvo za šargarepom, onda se zadovoljava slikom šargarepe, sve dok ne postane magarac za dolapom i beskonačnom putu u krug i bez slike sa šargarepom hoda instinktivno dok ne crkne. Kad magarac crkne gazda za dolap stavlja novog magarca sve dok i taj ne crkne. U nizu ovih magarčina se obično nađe neki tvrdoglav koji bez slike šargarepe neće da krene pa gazda mora, pošto je šargarepa u međuvremenu istrulila da stavi sliku šargarepe, čitaj neodemokratije, i magarčina, gledj čuda kreće.

cerski

abrasax abrasax 22:33 16.08.2011

Re: kult maksinih komentara :)

Napisah "prilično veštačko pitanje" zato što mi se čini da Marjam Radžavi manipuliše vezujući svoju sudbinu za sudbinu tih ljudi, a realno gledano te sudbine nemaju mnogo zajedničkog i mogle su se (i mogu se) rešavati odvojeno (da je bilo pameti, da MeK nije smatran, bez obzira na 28. mesto na FTO listi, "prijateljskim teroristima" pitanje Ašraf kampa bi bilo do sada rešeno). Drugim rečima ljudi iz Ašraf kampa su samo moneta za potkusurivanje Marjam Radžavi, a "hitnost" rešavanja pitanja dolazi od (pretpostavljene) primene SOFA.


Ruždno...
mrdax mrdax 09:11 16.08.2011

Planovi

Deluzija ovog puta je bila da Homeini nikad neće pristati na obustavu ratnih dejstava, te ako i pristane režim će se urušiti (to je lajt motiv u Masudovim deluzijama), pa će on samo ušetati da pokupi vlast koja će se kotrljati ulicama Teheran


Cini mi se da je Marfi rekao da su najbolje organizovani planovi miseva i ljudi neverovatno slicni.
Goran Vučković Goran Vučković 09:20 16.08.2011

Re: Planovi

Cini mi se da je Marfi rekao da su najbolje organizovani planovi miseva i ljudi neverovatno slicni.

To a mouse
The best-laid schemes o' mice an' men
Gang aft agley,
An' lea'e us nought but grief an' pain,
For promis'd joy!
mrdax mrdax 09:50 16.08.2011

Re: Planovi

Goran Vučković
Cini mi se da je Marfi rekao da su najbolje organizovani planovi miseva i ljudi neverovatno slicni.

To a mouse
The best-laid schemes o' mice an' men
Gang aft agley,
An' lea'e us nought but grief an' pain,
For promis'd joy!

abrasax abrasax 22:39 16.08.2011

Re: Planovi

mrdax
Goran Vučković
Cini mi se da je Marfi rekao da su najbolje organizovani planovi miseva i ljudi neverovatno slicni.

To a mouse
The best-laid schemes o' mice an' men
Gang aft agley,
An' lea'e us nought but grief an' pain,
For promis'd joy!



Always running...
tom tom 09:18 16.08.2011

preporuka za tekst

Nego, čitajući o ovim likovima, ne mogu da se otmem utisku, da me strašno podsećaju na neke druge bračne parove/likove iz naše bliže ili dalje istorije, tj. svi fanatici su slični jedni drugom - spremni su da proliju neograničene količine tudje krvi da bi dokazali da su bili u pravu.

Ajde malo da svi za*e*emo te velike ideje: boga, partiju, naciju, teritoriju.... i da glasamo samo za normalne ljude, ukoliko uopšte ima takvih medju kandidatima na listama?

Ja bih glasao za ovo [url=http://en.wikipedia.org/wiki/The_Venus_Project][/url] ali nisu na listi :(
abrasax abrasax 22:40 16.08.2011

Re: preporuka za tekst

Ajde malo da svi za*e*emo te velike ideje: boga, partiju, naciju, teritoriju.... i da glasamo samo za normalne ljude, ukoliko uopšte ima takvih medju kandidatima na listama?



Glasam za ljude!
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:15 16.08.2011

fusnota

E iste takve uz svesrdnu pomoć Mosada MeK valja o iranskom nuklearnom programu.


malo bombastique izjava. di valjaju "iste takve bajke"? di si to pročitao? edit: "uz svesrdnu pomoć"... ne mislim da će tvoja uzdržanost promeniti ionako načelno hejt-situaciju prema izraelu na ovom forumu, već čisto profesionalnosti radi.

inače, isti taj mosad je skinuo u prošlom mandatu bibija kada je počeo preterivati sa svojim, dugoročno, ugrožavanjem državnih interesa. fakat, ima masa visokih oficira koje je bibi postavio da sviraju po njegovim strunama, ali imaš i opoziciju, i to ne baš tako tihu. molim da se napravi razlika između politiziranih oficira, i ozbiljnih koji rade danonoćno na štićenju interesa države i naroda. zahvaljujem.

što se republikanaca tiče, koga još čudi njihovo prljavo donje rublje?

keypolicymaker
if a country less important than kuwait and saudi arabia had been invaded and if a principal product of kuwait and saudi arabia were artichokes instead of oil, we would not have proceeded as we did.


a za ove marksističke ajatole-dijabole, takođe, šta može da čudi od nekoga kome na grbu stoji srp i - puška?!

otherwise, informativan tekst.
dragan7557 dragan7557 10:54 16.08.2011

Re: fusnota, od Totema do Simvola


a za ove marksističke ajatole-dijabole

Zašto tebe plaši marksizam?
na grbu stoji srp i - puška?!

Posle relevantnog pitanja: 'šta će nekom uopšte grb'?
Trebalo bi postaviti i pitanje svrsishodnosti, koja je sadržana u više nego glupavim isticanjima klansko varvarske simbolike, kojoj je jedina svrha prepoznatljivost "neprijatelja" po njegovim simbolima uključujući tu i tzv. "simvol vere."

Da neće možda mnogo korišćena simbolika, od strane ljudi istrebljenih ptica i životinja, pomoći njihovo vaskrsavanje? Ili će možda stalno isticanje krsta vaskrsnuti Mesiju?

Srp i čekić Sovjeta i drugih nije naneo ništa više zla ljudima nego bilo koji krst ili polumesec.

cerski

nsarski nsarski 11:25 16.08.2011

Re: fusnota, od Totema do Simvola

Srp i čekić Sovjeta i drugih nije naneo ništa više zla ljudima nego bilo koji krst ili polumesec


Istocni Nemci su imali sestar i cekic - matematicke preciznosti radi.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 11:30 16.08.2011

Re: fusnota, od Totema do Simvola

dragan7557

Zašto tebe plaši marksizam?



let me see, pored istorijskih rezultata, zbog duha, ontologije, antropologije, interpretacija u praksi realizovanih uglavnom na ovaj način:

“Magnifying the problem to the proportions of humanity in general, Marx exempted alienated man in particular from all moral responsibility for striving to change himself. Self-change was to be reached by a revolutionary praxis that would alter external circumstances, and the war of the self was to be won through transference of hostilities to the field of relations between man and man. Men were told, in effect, that violence against other men was the only possible means by which they themselves could become new men. Not moral orientation but escape was the burden of this message. ovde


zasto vas plasi izrael?

oko drugog dela komentara se slazem.
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 11:43 16.08.2011

Re: fusnota, od Totema do Simvola

nsarski

Istocni Nemci su imali sestar i cekic - matematicke preciznosti radi.


Znao sam da ce masoni u jednom trenutku morati da udju u igru!

To ko ono "Nema rata bez Turaka"
(ne zameri Budimac, narodna poslovica )
dragan7557 dragan7557 12:10 16.08.2011

Re: fusnota, od Totema do Simvola

Srđan Fuchs 12:30 16.08.2011
Re: fusnota, od Totema do Simvola

dragan7557

Zašto tebe plaši marksizam?



let me see, pored istorijskih rezultata, zbog duha, ontologije, antropologije, interpretacija u praksi realizovanih uglavnom na ovaj način:

- Istorjski rezultati Ideološkog Marksizma nisu ništa porazniji od bilo kojih drugih, recimo robovlasničkih, feudalnih ili kapitalističkih.

- Interpretacije u praksi, raznih ideologija neminovno rezultiraju idolopoklonstvom koje se razlikuje od drugih vrsta idolopoklonsva samo po izboru idola.

- Priča o marksističkom duhu ne pije vodu jer isti ne postoji niti je ikada nešto slično postojalo, iz prostog razloga što ne postoji ideologija koja bi kreirala duh u konvencionalnom smislu reči.

Strah od Marksizma(pomodarstvo novijeg vremena) ukazuje na nezrelost, nesigurnost u odnosu na određene ideologije osuđene na osnovu predrasuda o njihovoj predpostavljenoj štetnosti.

Nekorišćenje prednosti teoretskih saznanja u Ekonomskoj Teoriji i globalnoj privredi, koje je formulisao Marksizam bi vodio u povratak čovečanstva u pećinsko doba.

Marksizam je teorija a kako se od teorije pravi ideologija i kome ista ideologija služi, je već drugo pitanje.

Strah od Marksizma je isto što i strah od Vampira bez zuba.
zasto vas plasi izrael?

Nisam ni znao da me plaši Izrael? Osim toga na koji od sadržaja pojma Izrael mislite?

cerski
dragan7557 dragan7557 13:20 16.08.2011

Re: fusnota, od Totema do Simvola

“Magnifying the problem to the proportions of humanity in general, Marx exempted alienated man in particular from all moral responsibility for striving to change himself. Self-change was to be reached by a revolutionary praxis that would alter external circumstances, and the war of the self was to be won through transference of hostilities to the field of relations between man and man. Men were told, in effect, that violence against other men was the only possible means by which they themselves could become new men. Not moral orientation but escape was the burden of this message. ovde

Ovaj artikal (Praxis YU) se završava sa:

"A choice between objective science and subjective morals seems unavoidable to those who do not understand the essence of philosophy as an activity through which the opposition between "science" and "morals," between a mere factual "is" and unfounded evaluative "ought" is transcended and abolished."

Sa gornjim vredi uporediti pristup:

Morals and Dogma
by
Albert Pike
Mason 33 reda

published by
Supreme Coucil of Thity Third Degree
for the Southern Jurisdiction of USA

u celosti na web-u

cerski
Bojan Budimac Bojan Budimac 13:29 16.08.2011

Re: fusnota

Srđan Fuchs
Srđane, ton kojim mi se obraćaš sa svojih himalajskih visina (di valjaju "iste takve bajke"? di si to pročitao?) skoro da ne zaslužuje odgovor. No, "profesionalnosti radi" evo ti: Report Ties Dubious Iran Nuclear Docs to Israel.

P.S. Za tvoju informaciju Garet Porter je jedan od 5-6 novinara za koje smatram da znaju o čemu pišu kad pišu o tzv. "iranskoj nuklearnoj krizi". Inače, za 12-tak godina koliko pratim njegov rad nije omanuo ni kao reporter ni kao analitičar, pa uživa relativno visok stepen mog poverenja.
freehand freehand 11:52 16.08.2011

Moj put

"Od Če Gevare do Džona Remboa"

Hašim Taći
elis elis 12:24 16.08.2011

Oj, Kozaro, širi svoje grane...

„Vi, inače znate kakva je situacija. Na Bliskom istoku stvari su došle u ćorsokak. Videli ste šta se dogodilo u Nemačkoj na Olimpijadi u Minhenu. Ubijeno je jedanaest izraelskih sportista. Poginula su dva Nemca... Zbog toga su već mogli da dignu avione i bombarduju žene i decu u Libanonu i Siriji. Ja lično, kao i čitav naš narod, apsolutno sam protiv onoga što su komandosi napravili u Minhenu. Da li su oni bili svesno ili nesvesno nečije oruđe, ne znam. Ali mi smo protiv terora uopšte. No, dajte da se malo razmisli – kakvih sve terora ima. Šta je sa onim terorom kada se svakodnevno bacaju hiljade i hiljade tona eksploziva, kada se bombama ruši i sve živo ubija... Je li to teror? To je najgori teror. Prema tome, neka se sada izvuku pouke iz onoga što se dogodilo u Minhenu, pa da se jedanput kroz Ujedinjene nacije, učini nešto kako se terorizam u svetskim razmerima više ne bi mogao pojavljivati. A to se može ostvariti... To što sada Izrael čini ne čini sam, on ima dobru podršku izvana. Zbog toga je to jako opasno. I taj teroristički poduhvat u Minhenu ima jednu vrlo paklenu nameru. Da se sva mržnja čovečanstva, okrene protiv Arapa. Maltene, trebalo bi sve Arape likvidirati. Razume se, mi se moramo boriti protiv toga da se sada baci krivnja na te narode, na čitave zemlje...“

Iz govora Josipa Broza Tita, Predsednika SFRJ, održanog u Prijedoru 10.septembra 1972.godine
srdjazlopogledja srdjazlopogledja 20:13 16.08.2011

Re: Oj, Kozaro, širi svoje grane...

Josip Broz Tito
"Vi, inače znate kakva je situacija. Na Bliskom istoku stvari su došle u ćorsokak. Videli ste šta se dogodilo u Nemačkoj na Olimpijadi u Minhenu. Ubijeno je jedanaest izraelskih sportista. Poginula su dva Nemca... Zbog toga su već mogli da dignu avione i bombarduju žene i decu u Libanonu i Siriji. Ja lično, kao i čitav naš narod, apsolutno sam protiv onoga što su komandosi napravili u Minhenu. Da li su oni bili svesno ili nesvesno nečije oruđe, ne znam. Ali mi smo protiv terora uopšte. No, dajte da se malo razmisli – kakvih sve terora ima. Šta je sa onim terorom kada se svakodnevno bacaju hiljade i hiljade tona eksploziva, kada se bombama ruši i sve živo ubija... Je li to teror? To je najgori teror. Prema tome, neka se sada izvuku pouke iz onoga što se dogodilo u Minhenu, pa da se jedanput kroz Ujedinjene nacije, učini nešto kako se terorizam u svetskim razmerima više ne bi mogao pojavljivati. A to se može ostvariti... To što sada Izrael čini ne čini sam, on ima dobru podršku izvana. Zbog toga je to jako opasno. I taj teroristički poduhvat u Minhenu ima jednu vrlo paklenu nameru. Da se sva mržnja čovečanstva, okrene protiv Arapa. Maltene, trebalo bi sve Arape likvidirati. Razume se, mi se moramo boriti protiv toga da se sada baci krivnja na te narode, na čitave zemlje..."

Iz govora Josipa Broza Tita, Predsednika SFRJ, održanog u Prijedoru 10.septembra 1972.godine

Eto, vidi se da čovek ne priča gluposti.
Ja lično, kao i čitav naš narod, apsolutno sam protiv onoga što su komandosi napravili u Minhenu.

Da li su oni bili svesno ili nesvesno nečije oruđe, ne znam.

Kako je samo glup, i lud bio, Vođa.
Da ne bude da sam izvadio iz konteksta, ostatak, koji govori o nepogodnosti terorističkih akcija, u snaženju neprijateljskih stereotipa prema celokupnom narodu, pokazao se da je u pravu... Što je, naravno, krivica samih žrtava.


Ime moje
ne mislim da će tvoja uzdržanost promeniti ionako načelno hejt-situaciju prema izraelu na ovom forumu, već čisto profesionalnosti radi.


Srđane, postoji mrzoteljski odnos prema Izraelu na ovom forumu??
dragan7557 dragan7557 22:46 16.08.2011

Re: Oj, Kozaro, širi svoje grane...


srdjazlopogledja

Srđane, postoji mrzoteljski odnos prema Izraelu na ovom forumu??


A mene slagali da je ovo BLOG. E, pokvarenog naroda!

cerski
srdjazlopogledja srdjazlopogledja 06:05 17.08.2011

Re: Oj, Kozaro, širi svoje grane...javascr

dragan7557

srdjazlopogledja

Srđane, postoji mrzoteljski odnos prejajavascript:;vascript:;ma javascript:;Izraelu na ovom forumu??

A mene slagali da je ovo BLOG. E, pokvarenog naroda!

Sram ih bilo!

Evo forum, a evo i bloga. Čudno?

OK.
Sada ponovo, pravila bloga, i pravila foruma.

Šta se da zaključiti?
DA JE NEŠTO OBRNUTO.


trener92 trener92 15:33 16.08.2011

"Rawhide"

Pročitao sam sinoć ovo što si napisao, i prva asocijacija mi je bila

rawhide
ovo je slikovitije

ovde je zvućnije




A da si me pitao zašto ne bih znao da ti objasnim (nešto kao sudija Poter

U suštini ovaj tekst ,vidim kao nastavak ( ),prethodnog ("Nuklearna zima ...) ili tačnije, pričaš o istom (neophodni su organizmu ,a i povezani , koliko i slepo crevo), bar se meni tako čini.

abrasax abrasax 23:35 16.08.2011

Re: "Rawhide"

nešto kao sudija Poter



Znam nekoga k'o je takvog nekog lika sanjao i budio se okupan znojem. Ladnim, naravno.
abrasax abrasax 08:57 17.08.2011

Re: "Rawhide"

ovo je slikovitije

ovde je zvućnije


Hiljadu puta mi je padalo na pamet da povičem, ali nisam. Ne znam zašto Ali, evo, sad mi je lakše...

Arhiva