Terorističke metamorfoze

Opšteprihvaćena definicija terorizma ne postoji. Terorizam je neuhvatljiv, kad god neko poveruje da je našao pravu definiciju neko drugi dokaže da je nesavršena. Teško ga je jasno fiksirati zato što je to u suštini politički fenomen, piše Loreta Napoleoni u knjizi Terorism and Economy. Čuvena rečenica sudije Vrhovnog suda SAD, Potera Stjuarta, koju je on do duše upotrebio za pornografiju, Ne znam da definišem, ali znam da prepoznam kad vidim, može (subjektivno) biti od pomoći, ali nas ni malo ne približava opšteprihvaćenoj definiciji. Taj nedostatak univerzalne definicije može, ali ne mora, kako se već pokazalo x puta u istoriji, predstavljati mali problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

Naravno, principi "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj" i "cilj opravdava sredstvo" su češće vodilje u toj raboti no bilo šta drugo.

Upoznajte MeK

Mojahedin-e Khalq, Narodni mudžahedini (Irana), organizacija poznata i po skraćenicama PMOI, MKO i NLA, je nastala (u vreme praistorije) 1965. na Teheranskom univerzitetu u cilju startovanja oružane revolucije protiv režima šaha Reze Pahlavija. Prvo se pristupilo stvaranju monolitne revolucionarne ideologije, koja bi mogla biti privlačna najširim masama. Ta ideologija (a MeK će je menjati često) je bila amalgam islama i marksizma. Od Marksa su uzeli socijalne teorije, a dijalektički materijalizam nadomestili religijom. Vojničko-terorističku obuku im je u Libanu pružio PLO (Arafatova Palestinska oslobodilačka organizacija), a novac je dolazio kako od iranskih bazardžija tako iz SSSR-a.

Organizaciju je Savak (šahova notorna tajna služba) prilično rano obaveštajno probušio, tako da je kompletni centralni komitet pohapšen pre prvog, trebao je biti spektakularan, terorističkog napada, koji bi pokvario šahovu žurku za proslavu 2500 godina monarhije u Persepolisu 1971. (ta budala je u svojoj megalomaniji verovala da vuče kontinuitet od Dariusa). Od 11 vrhovno rangiranih članova, koji su se na suđenju branili, a kako drugačije nego nepriznavanjem suda, samo dvojica su uspela da izbegnu smrtnu kaznu, dobivši doživotnu -- Bahman Bazargani i Masud Radžavi.

Ipak MeK je tokom sedamdesetih nastavio sa terorističkim radom, a ciljevi su bili uglavnom američki interesi u Iranu. Kancelarije Pepsija, Dženeral Motorsa, Marine Oil kompanije, Hotel International (x2), kancelarije Informacionog centra SAD i Iransko-američkog društva, Pan-Am-a, Šel-oil-a, ITT-a su bili neki od ciljeva bombaških napada, kao i individue -- najčešće poznati američki savetnici šaha Reze. Godine 1975. (iste kada su ubili dva oficira američkog vojnog vazduhoplovstva) deo organizacije se odriče islama i postaje čisto marksistički.

Kako se revolucija u Iranu zagrevala tako je šah počeo da pušta političke zatvorenike. Među poslednjima, januara 1979, je pušten Masud Radžavi. On se postavlja na čelo MeK-a i svim srcem (ljudima i oružjem) učestvuje u revoluciji nazivajući Homeinija "najsvetlijim ratnikom i velikim ocem." U tim prvim revolucionarnim mesecima MeK se konsoliduje kao pokret i paravojna formacija. Kad je postalo jasno da "veliki otac" nema nikakvu nameru da da MeK-u ni mrvicu kolača vlasti (i da je to dogovoreno sa prvim premijerom republike Mehdijem Bazarganijem još u jesen 1978.) Radžavi & comp. se okreće protiv "velikog oce i najsjajnijeg ratnika."

Međutim, te "ideološke" razmirice dolaze jasno na videlo tek posle krize talaca, tokom koje je MeK podržavao studente, Homeinija i njegovu ideju o formiranju "armije potlačenih" -- Basidži milicije -- danas osnovnog aparata represije u Iranu.

Kada je septembra 1980. Sadam, tada najbolji prijatelj Zapada, napao Iran Homeini je proglasio taj rat "božjim darom." Logično, ništa bolje od odbrambenog rata ne može okupiti naciju ispod zastave. Naravno, uvek ima pete kolone, a u ovom slučaju su Radžavi i MeK volontirali za tu ulogu. Prvo je juna 1981. MeK objavio oružanu pobunu protiv režima, uzrokovanu Radžavijevom iluzijom da je "mnogo jak" (iluzije, baš kao i menjanje ideologija su karakteristike Radžavija, pa samim tim i MeK-a). Time je dao odrešene ruke režimu da se počne brutalno obračunavati, ne samo sa članovima i simpatizerima MeK-a, nego bilo kakvim disidentima i opozicijom.

Sam Radžavi, je već sledećeg meseca podvio rep i pobegao iz Irana. Članovima MeK-a čiju krv je tako darežljivo prolivao je rekao da ide samo da da tetki lek u Pariz i eto ga omak da preuzme vlast u Iranu, čim se režim uruši. Treba li da pišem da njegova noga nije kročila u Iran do dana današnjeg. U Iran nije, ali jeste u Irak, 1983. Masud Radžavi sve u ime iranskog naroda potpisuje mirovni sporazum sa Sadamom Huseinom. Deluzija ovog puta je bila da Homeini nikad neće pristati na obustavu ratnih dejstava, te ako i pristane režim će se urušiti (to je lajt motiv u Masudovim deluzijama), pa će on samo ušetati da pokupi vlast koja će se kotrljati ulicama Teherana.

U međuvremenu mudžahedini u Iranu su postavljali bombe gde god bi mogle potkačiti režim, a mudžahedini u Iraku (francusko gostoprimstvo je isteklo oko 1985.) su snabdevali Sadama obaveštajnim podacima i listama meta koje može da gađa u domovini im. Za uzvrat, Sadam im je dao kampove, oblačio ih, naoružavao ih i hranio i pojio.

Kada se to što se neće nikad desiti desilo, odnosno kada je jula 1988. Homeini pristao na rezoluciju SBUN-a 598 i primirje sa Irakom, Radžavi je procenio da je pravi momenat da ušeta tenkovima (compliments of Saddam Hussein) u Teheran. Za operaciju Večito svetlo slogan je bio "od Merhana do Teherana" (Merhan, mali iranski grad na granici sa Irakom). Verujem da na osnovu činjenice da je istu tu operaciju Iranska revolucionarna garda nazvala Zamka možete pretpostaviti njen kraj. Tačne cifre se ne znaju, ali se pretpostavlja da je garda pripustivši MeK-ovce dublje u teritoriju, a zatvorivši obruč, masakrirala između 2000 i 4500 hiljade boraca ovog političkog kulta.

Ček, ček... A što si napisao političkog kulta? Hmmmm vreme je da upoznate Marjam Radžavi.

Coup de grâce metamorfoze partije u nešto sličnije kultu bračnog para, piše Elizabet Rubin u članku za Njujork tajms iz jula 2003. (sa predvidljivim naslovom The Cult of Rajavis), je Masudova spektakularna krađa Marjam, supruge njegovog kolege. Masud se zaljubio u nju, pa je izmislio čitav politički program kako bi je podigao na nivo revolucionarne kraljice i opravdao njenu rastavu od muža. Žene treba da su jednake muškarcima, tvrdio je Masud, a Marjam treba da bude lider ravan njemu i pored njega. Međutim, njen rad blizu njega, a bez venčanja bi bio kršenje islamskih zakona (toliko o marksizmu i sekularizmu, moja primjedba). Tako je izmanevrisao njen razvod i nazvao ga "kulturnom revolucijom".

Drugi izvori događaj nazivaju "ideološkom revolucijom", no nema veze. Ono što je bitno znati, da se ne bi palo na "romantiku", je da je to njemu treći brak. Pobegavši onomad iz Irana ostavio je ženu i jednogodišnjeg sina i da, uzgred, već tada je izboksan Marjamin razvod. Prva žena, Ašraf, mu je nekoliko maseci kasnije ubijena zajedno sa 18 drugih u puškaranju između MeK-ovaca i Iranske revolucionarne garde. U Parizu se oženio ćerkom Banija Sadra, prvog (i najurenog) predsednika islamske republike, sa kojim se politički lizao u to vreme i sa kojim je zajedno bežao iz Teherana. Taj brak je trajao koliko i pomenuto lizanje -- do 1984.

Ti drugi izvori takođe navode da je u tom međuvremenu uobičajena struktura organizacije nestala (centralni komitet i politbiro npr.), a da je svrha "ideološke revolucije" bila da se Masud izoluje od kritika i istovremeno uspostavi strukturu vlasti sličnu onoj u matičnoj republici, po kojoj bi on bio Supreme Leader, a Marjam preCednik (njena zvanična titula je president-elect, iako se niko ne seća nikakvih izbora ni demokratije unutar organizacije).

Radžavi je institucionalizovao nešto što je nazvao "ideološka revolucija", koja je tokom vremena prožela MeK sa mnogo tipičnog za kult, kao što su autoritativna kontrola, konfiskacija lične imovine, seksualna kontrola (uključujući i obavezne razvode i celibat), emocionalnu izolaciju, prisilni rad, deprivacija sna, fizičko zlostavljanje i ograničene mogućnosti napuštanja grupe. Moguće je da je skoro 70% MeK populacije regrutovano prevarom i držano protiv svoje volje u u kampu Ašraf, piše, između ostalog, u izveštaju RAND koproracije iz 2009. godine (pdf fajl).

Dovoljno? Dovoljno, za sada. Vratimo se na hist/o/e/riju.

Kada su vetrovi Pustinjske oluje 1991. počeli da jenjavaju, a papa Buš pozivao Kurde na severu i šiite na jugu Iraka na pobunu protiv Sadama, istovremeno dajući dozvole njegovim helikopterima da lete u te krajeve ne bi li gušili pobune, došlo je vreme da MeK plati kiriju i gostoprimstvo. A i, što da ne, što se kaže uzme parče akcije. Poslao ih je i na jedne i na druge da pomognu njegovoj gardi u razbijanju tih ustanaka. Danas, Marjam tvrdi da nisu u tome učestvovali, međutim njena rečenica: "Gazite Kurde tenkovima, štedite municiju za Iransku revolucionarnu gardu," je ostala zabeležena. U današnjem Iraku Masud i Mirjam su optuženi za ratne zločine koje je MeK tom prilikom počinio.

Tokom devedesetih kult je izvodio atentate po Iranu. Kao i uvek režim je koristio te napade za obračune sa disidentima.

Izbor reformski nastrojenog Katamija na mesto predsednika Irana je za kult bio težak udarac. Kao gest prema njemu američka administracija je 1997. stavila Mek na listu stranih terorističkih organizacija na kojoj se i danas, dok ovo pišem, nalazi. Jevropa je to učinila kaskajući tek 2002, ali ih je obrisala s liste 2008.

Posle američke invazije na Irak 2003. MeK, tada već koncentrisan na samo jedan kamp, Ašraf, stotinjak km severoistočno od Bagdada, je potpisao kapitulaciju i predao naoružanje Amerima. Masud je nestao u vidu lastinog repa (pretpostavlja se da je u Jordanu ili Saudijskoj Arabiji), a Marjam je poslata da uživa u gradu svetlosti. Oko tri i po hiljade članova kulta su ostali u kampu Ašraf, njima su okupacione vlasti dale status "zaštićenih lica" i.e. civila. Neko će se možda setiti da je iračka vojska aprila ove godine malo napala kamp gazeći nenaoružane mudžahedine.

Francuska policija je 2003. uhapsila Marjam Radžavi sa još oko 150 aktivista kulta. Po kancelarijama su im našli svega 1.3 miliona $, ali ne oružje niti eksploziv. Top prilikom su diljem Jevrope aktivisti MeK-a počeli štrajkove glađu, a nekoliko ih se i samospalilo. Neko reče kult? Maja ove godine francuski sud je digao ruke od istrage MeK-a.

Lobiranje ili para vrti gde burgija neće

Počev od decembra prošle godine vesti poput ove u Vašington postu, Republikanski lideri kritikuju Obaminu politiku prema Iranu podržavajući opozicijusu počele da se množe. "Opozicija" u tekstu nije Zeleni pokret, nego MeK, a republikanski lideri više nisu usamljeni, tako da za sumu, koja počinje od 20 soma dolara pa naviše, svako koga MeK navata, a da nešto znači u američkoj politici, je spreman da lupeta u korist MeK-a. Ipak, Hauard Din, sećate se onog vrištućeg predsedničkog kandidata demokrata, ih je sve prevazišao blebećući da je MeK (sa sve onim jadnicima u kampu Ašraf) vlada Irana u izbeglištvu, kojoj je na čelu Madam Radžavi, te da US of A treba da ih kao takve i prizna.

Zvaničnik Stejt dipartmenta, koji je upoznat sa ugovorima za govorničke nastupe objašnjava mehanizam: "Zove vas vaš agent i kaže vam da dobijate 20.000 $ za govor od 20 minuta. Oni će vam poslati privatan avion, dobijate još 25 hiljada kada obavite posao, a oni će vam poslati tim koji će vam reći šta da kažete."

"Vrhovni zvaničnici nacionalne bezbednosti nikad nisu čuli za MeK, to nikad nije doprlo do njihovog nivoa do sada," kaže drugi zvaničnik SAD. "Tako da kada im predstavnici MeK-a pokažu platformu koja se sastoji od '15 najvećih ideja Zapadne civilizacije,' to izgleda veoma privlačno," piše Skot Peterson u CSMonitor-u prošle nedelje.

Zaboravih da pomenem da je demokratija poslednji ideološki modni hit Marjam Radžavi, a Grand plan je da ona bude vođa prelazne vlade 6 meseci, pošto joj se (valjda ratom i okupacijom Irana) preda vlast na tacni. U suštini sličan scenario kao sa čuvenim Iračkim nacionalnim kongresom (INC) sa Čalabijem na čelu (koji je btw bio dvostruki agent, radeći istovremeno za CIA i Iran). (Seća li se neko WMD bajki koje je ta družina valjala? E iste takve uz svesrdnu pomoć Mosada MeK valja o iranskom nuklearnom programu.)

Spisak lobista je prilično dug, ali navešću neke poznatije face, osim pomenutog Hauarda: Rudolf Đuliani, Tom Ridž (ex US homeland security chief), Džejms Vulzi (bivši direktor CIA, u svakoj čorbi mirođija), Džon Bolton, general Entoni Zini i naš stari poznanik gen. Vesli Klark. Poreklo novca, koji je velik jer se radi o mega operaciji, se pouzdano ne zna, ali postoje osnovane sumnje da dolazi iz Saudijske Arabije.

Elem, tokom ovog meseca, a zahvaljujući pritiscima da se MeK skine sa liste stranih terorističkih organizacija, Madam Klinton će odlučiti da li da skine MeK sa liste ili ne. Lobiranje i kontralobiranje su u turbo fazi i biće zanimljivo videti odluku.

***

Fluidne i fluktuirajuće lojalnosti su business as usual u tzv. real politici, te ovo nije tekst o njenom licemerju i licemerju proponenata iste. Takođe me ne iznenađuje da psihopate iz Vašingtona padaju na muda koja im kao bubrege prodaje par psihopata na čelu kulta, koji decenijama radi za onog ko da više.

Mene u celoj toj stvari fascinira jedna druga stvar. Naime, šta se desilo/dešava sa zakonima ili ako moram da upotrebim reč licemerje vidim ga u nečem drugom i čini mi se važnijem. No, da bih došao do te poente moram da ispričam još jednu priču (mnogo kraću).

Constitution v.s. Patriot Act

Gospodin Ralf Fertig je 80-togodišnji advokat i predsednik male neprofitne organizacije Humanitarian Law Project, koja je posvećena mirnim rešavanjima konflikata diljem planete. Još od 1998. on se gombao po američkim sudovima pokušavajući da, ako ne obori, ono precizira zakon o materijalnoj podršci stranim terorističkim organizacijama (tim sa gorepominjanog spiska Stejt dipartmenta). Naime, 1996. kada je zakon donet definicija materijalne podrška je uključivala "trening" i "personal". Već to nije bilo dovoljno jasno, jer šta ako ih treniraš za nenasilnu/političku borbu -- što je njegova organizacija u principu radila. Tri godine kasnije, zakon je amendiran ušao u Patriot Act, a definiciji su dodani "ekspertski saveti ili asistencija" i "servis".

Ovo je čika Fertigu potpuno onemogućilo put u vrleti jugoistočne Turske i/ili severnog Iraka, gde je imao nameru da obučava PKK Kurde npr. kako da prezentiraju svoj slučaj UN-u i uopšte načinu na koji mogu da svoje ciljeve pretoče u nenasilnu, daklem političku borbu, te da zamene Kalašnjikove alatima poput ljudskih prava i sl. Naime, čovek nije želeo da završi u nekom američkom zatvoru kao "terorista".

Slučaj je išao od suda do suda da bi posle 12 godina prošle godine u februaru stigao do Vrhovnog suda SAD, a u toj fazi je već dobio oblik kolizije slobode govora (Prvi amandman) i zakona o materijalnoj podršci. Vrhovni sud je juna prošle godine podržao zakon, odlukom 6:3, a tih šest sudija nije uspelo da vidi koliziju. Šta više, u obrazloženju presude šef Vrhovnog suda, sudija Roberts je prema Njujork tajmsu napisao:

"Tužitelji mogu reći bilo šta o bilo kojoj temi. Oni mogu govoriti i pisati slobodno o kurdskim i tamilskim grupama, vladama Turske i Sri Lanke, ljudskim pravima i međunarodnom zakonu." Dapače, dodao je, tužitelji mogu postati članovi tih grupa.*

Ono što ne mogu je davati doprinos stranim terorističkim organizacijama, čak i kad je taj doprinos u obliku govora. "Takva podrška," piše on, "oslobađa druge resurse unutar organizacije koji mogu biti upotrebljeni za nasilje," "pomaže davanju legitimiteta stranoj terorističkoj grupi" (naglašavanje naravno moje).

-----------------

* Ovo da mogu biti članovi terorističke organizacije i biti bezbedni glede zakona o materijalnoj podršci je jednostavno netačno. Glen Grinvold je u tekstu o MeK-ovom lobiranju, ukazuje na slučaj Zejneb Taleb-Džedi, protiv koje 2006. je po tom zakonu podignuta optužnica "samo zato što je član MeK-a", a 2008. kao što se vidi iz linka je sud prihvatio optužnicu.

-----------------

Predsednik Karter bi mogao biti suđen zbog posmatranja fer izbora u Libanu, kaže podnaslov izjave za štampu Centra za Ustavna prava. A Din, Bolton, Zini, Vulzi, Klark itd?

*******************************

Beleška na margini

Tekst je duži za jednu šlajfnu od uobičajene dužine u koju pokušavam da se uokvirim. Međutim, ispričati ovu priču, a da se ne izgubi ništa na njenoj raspametljivosti, je teško na manjem prostoru, čini mi se. Tekst je duži, a da nisam uspeo ni da dodirnem posledice eventualnog skidanja MeK-a sa te liste, zašto je to baš sada tako vruće i slično. No, o tome možemo u komentarima.