Društvo| Istorija| Kultura| Literatura| Politika

Silovanje reči

nikolic777 RSS / 03.09.2011. u 23:47

Milan Nikolić

(Izbor: Filip David, Ranko Bugarski, Nikita Milivojević, Stevan Bodroža, Tanja Mandić Rigonat)

"Najopasnije je kad reči izgube nevinost" - od trenutka kada je ostvarivanje  ovog Sartrovog upozorenja,  izgovorenog u prvoj polovini XX veka, relativizovalo značenje i težinu reči, a samim tim i dela, u Srbiji, otvorena su vrata legalizaciji zločina, gdegod on bio počinjen - u kulturi, na ulici, tv ekranu, supermarketu, ratištu. I nema razike između Nalogodavaca, Egzekutora, Inspiratora i Publike. Sve dok se oni slažu. Jer, na početku beše reč, zločin se rađa u jeziku, a potom materijalizuje u različitim formama. Čini mi se da i danas još uvek tražimo put ka očišćenju reči. Tu  alternativa ne postoji, to nije pitanje izbora. Bez obzira na to koliko je laž napunila neke džepove, sefove i  šifonjere.

Svakodenvno jadikovanje nad "sistemom vrednosti" ili "dominantnim modelom" iako razumljivo, uzaludno je, bez vraćanja nevinosti rečima istorije, politike, umetnosti, svakodnevlja...Nije dovoljno samo lupiti, recimo : "Lepše je sa kulturom!". To zvuči i ima istu težinu kao, na primer - "Cipiripi!"

Jer, kako drugačije razlikovati mit od paramita, argument od dogme, činjenicu od parole, rasuđivanje od manipulacije, racionalno od iracionalnog - laž od istine?  U ime tog nerazlikovanja i dalje se lomi, bije, pali na jednoj strani, povlađuje, nećka, moljaka, flertuje sa prošlošću i namiguje budućnosti - na drugoj. Prva je nezvanična, formalno osuđivana. Druga je zvanična i komična.

Zbog toga su reči onih koji nikada nisu pristali na relativizaciju onoga što one znače, tokom svih ovih godina bile korak ka otvaranju tog puta, čak i kada su bile cenzurisane, zabranjivane, kada su odzvanjale kao krik revolta ili odjekivale kao ropac onog koji ne posustaje!  Pred vama je deo izbora  misli iz razgovora sa savremenicima tokom poslednjih deset godina.

Od Događanja Naroda do Nacionanog  Pomirenja

(1989-2008)

O zločinu koji se, prvo kao ideja, rađa u kullturi, a potom, kao delo, poverava egzekutorima, regrutovanim sa ulice ili iz podzemnih prolaza, a potom katapultiranim u posvećeni krug nacionalnih heroja i nove elite, govori pisac, dramaturg i profesor FDU - Filip David. Kultura i umetnost imaju svoje mesto, svoju ulogu u "osvajanju slobode", ali može li se govoriti o osvajanju slobode tamo gde je "um još uvek zarobljen"? Umeđuvremenu se desilo NACIONALNO POMIRENJE, Ivica Dačić je postao NAJEVROPLJANIN 2010, ali posledice DOGAĐANJA NARODA se osećaju još uvek.

"...Posledice populističkog “događanja naroda” iz početka devedesetih itekako su još prisutne. Ne smemo zaboraviti da su se neke od loših stvari kao što su palanački nacionalizam, ksenofobija, priče o zaverama, prvo ispoljavale kroz kulturu što znači  da i ozdravljenje čitavog društva treba da  krene od kulture. Ali taj proces još nije vidljiv, promene su spore, mnogo sporije nego što bi se moglo očekivati, a zablude su još uvek duboke i prisutne... "

"...Nije se oformilo uticajno  javno mnjenje koje bi reagovalo na drastična kršenja civilizacijskog ponašanja, na pojave korupcije i raznih vrsta mnipulacija. Kritičnost je zamenjena kvazi kritičnošću a trka za profitom u slučaju brojnih štampanih i elektronskih medija spušta nivo dobrog ukusa ispod svake granice..."

"U kulturi nesumnjivo postoje određene interesne grupe. Nisu to čak ni klanovi niti neke jake organizacije.U kulturi nema para, nema velike časti, sve se uglavnom svodi na zadovoljavanje sitnih sujeta, dodeljivanjem  nagrada i upravničkih ili uredničkih mesta onima koji odrađuju neki posao političarima ili “nacionalnij ideji”. U celini naša situacija, kulturna kao i društvena,  u  žalosnom je stanju. Nema odgovarajuće kritike, nema pravih podsticaja, interakcije sa publikom. Dominirajuće inetelktualne elite su kompromitovane pogrešnim ponašanjem u bliskoj prošlosti, neodgovrnim ponašanjem prema sadašnjosti i nezrelim ponašanjem prema budućnosti..."

Patriote iz šahta

Profesor Ranko Bugarski iz čijeg udžbenika sam, kao i genercije studenata, spremao ispit iz lingvistike, u prvom trenutku je odbio da razgovaramo o aktuelnom političkom diskursu.  Mada sam želeo intervju, razumeo sam ga. Jer i Velja Ilić je političar, zar ne? Analizirati ono što izlazi iz usta tih ljudi znači silaziti niz merdevine sve niže i niže...na korak do mulja, pa zaron u mulj. Međutim, izvukao sam kec iz rukava - "govor mržnje". U to vreme, protivnici ove sintagme, željni  "slobode govora", sa ostalim (ne)slobodama su bili u miru, počeli su, onako, na sva zvona do klepeću o korektnosti govora kao novoj formi za komunistički verbani delikt. Vrli disidenti, najzadovoljniji i najostvareniji  kad su "mimo kalupa", pseudoslobodarska krinika za stare netrpeljivosti. I, ovih dana, šest godina, nakon razgovora, ne čuju se, naročito različiti tonovi...

 

"...Osnovno obeležje govora mržnje uopšte je podela na nas i njih. Mi smo dobri ispravni, mi se samo branimo. Oni su loši, grozni, potkupljivi. Preneseno na našu situaciju dobijate podelu na patriote i izdajnike. Zbog toga danas, kada, recimo hoću da kažem nešto o suštinskom patriotizmu, neko može da me pogleda popreko i da me pita - Ej bre, čoveče, na koje ti patriote misliš? Jel' na ove članove paravojnih formacija, rezerviste u Hrvatskoj, oko Vukovara, u Dubrovniku, u Bosni, Crnoj Gori? Jer, većina njih su išli u te ratove kao pljačkaši i...da ne upotrebim neku težu reč. Ukoliko u običnom, svakodnevnom razgovoru, upotrebim reč  "izdajnik", svako ko me poznaje, biće mu jasno da govorim ironično. Ali, neko drugi, za susednim stolom, neće...Došlo je vreme kada bukvalno moramo izmisliti nove reči koje će zameniti postojeće, izmanipulisane do te mere, da olako mogu dovsti do pogrešnih  tumačenja i konflikata. Do te mere je jezik zagađen!"

"...Danas ponovo slušamo priče o vrlim patriotama koje traži ceo svet, a navodno ili stvarno i naša država, policija, istražni organi. U nekim krugovima, oni su i dalje heroji. Vi, sada, dolazite u poziciju da morate da redefinišete značenje reči heroj. Sve je više primera ogrešanja o jezik..."

"...Naravo da ima i preterivanja u političkoj korektnosti. U Americi, posebno. Ne smete, recimo, da je neko debeo, neko morate tragati za odgovarajućim eufemizmom. Da ne pominjem termine, kao što su lopovluk..."

U pratnji Zla i Gluposti

 "Sve što sam imao da kažem o sebi, drugima, društvu, politici, ratu, ljubavi, uspevao sam kroz svoje predstave" - rekao mi je Nikita Milivojević dočaravajući mitsku ličnost Nikole Tesle, genijalnosti Miloša Crnjanskog i mrak Sare Kejn koji je, po njegovom mišljenju, "mrak našeg vremena". Svaka urađena predstava je autoporetret reditelja, ali i njegov odgovor vremenu. Distancu od zla i gluposti, čija je pratnja neizbežna. Posebno u slučaju onih koji unapređuju život. Tesla je bio jedan od njih.

"Ovde su generacije vaspitavane tako da kriju i ne izgovaraju glasno sopstveno mišljenje. Nemoj da talasaš, uklopi se - još uvek je važeća parola. Teško ćete pronaći direktne, otvorene ljude. Svuda, pa i u pozorištu. I pored toga što smo jako talentovani još uvek kasnimo. Rekao bih-u svemu još uvek kasnimo. Posle deset, petnaest godina vi u Beogradu prvi put gledate SaruKejn. A ja sam njene tekstove davao studentima kada sam ih prvi put pronašao. Imao sam potrebu da im to dam, jer svako treba da učini onoliko koliko u tom trenutku može. Rejvenhila takođe. Nikada im nisam rekao da sam neke tekstove dobio lično od njega. Najbitnije mi je bilo da oni kojima predajem o tome budu obavešteni. Da znaju da se to dešava. Ne zaboravite da se sve veliko što se rađa, uvek rađa u pojedincu."

 

Drskost umetnosti

Pojmovi koji izlaze iz srca politike Euripidvog i našeg vremena su: žeđ, krv i moć.  Između su milenijumi. Ono što ih obuhvata i sažima zove se vlast. Možda se pitate zbog čega je pozoršni reditelj u ovom razgovoru među, rečima, odabrao baš "žeđ", a ne "glad". Tada sam bio možda suviše mlad da bih to primetio. Danas, verujem da izbor nije bio slučajan, jer glad se može duže izdržati, dok žeđ neopozivije i brže postavlja "deadline". Strasnija je i što je jača izaziva veći gnev. Spremnost na sve da bi se utolila. Čak i na krv. Režirajući „Ifigenijina smrt u Aulidi“, Stevan Bodroža je oživeo stare/večne pratioce žeđi za vlašću i postavio ih na scenu. Skinuo im je maske. Ispod tih maski stajali su junaci našeg doba...

 

„...Ne znam da li smo ikada imali disidentsko pozorište, ali verujem da jedna predstava može da pokaže zbog čega nam se nešto dogodilo. Intelektualna snaga kod nas slomljena je tokom devedesetih godina, a nakon tog limba ili vakuma uspostavila scena kojom vladaju medijski mutanti, koji se tobože ugledaju na zapadne primere, ali ne mogu da se liše tog našeg primitivizma. Zbog svega toga ja ne mogu da tvrdim koliki je danas realan uticaj pozorišta. Na neki način mi smo ostali geto, skrajnuta intelektualna elita. Postoje trenuci kada se stvarno osećam očajno, ali i dalje postavljam pitanja. Ako je umesno govoriti o zadatku umetnosti, onda je to zadatak pozorišta. Ono može da nosi sveću u tami, ne na politikantski ili na dnevno pamfletski način, već kao putokaz koji će ljudima pomoći da shvate kakav život žive-isprazan ili smislen. I zbog toga je za nas bitno da li se barem jedan čovek u sali promenio, shvatio ili osetio nešto nakon predstave. Ako jeste, meni je to dovoljno...“

 

„... Dužnost našeg pozorišmog sveta je da ne stvara teatar koji će biti odjek odjeka onoga što se dešava u Evropi, već njegov neposredni odraz. Treba prebrodti strah od neuspeha. Umetnost nije umetnost ukoliko nema tu notu drskosti, odvažnosti da se otisne u nepoznato. Pozorište nastaje iz potrebe. Kada bi pisali o tome šta nas najviše boli ili najviše intrigira pravili bi mnogo bolje predstave...“

 

„...Klasični komadi, poput Euripidovih, nam govore o fenomenu vlasti, o vladaru i njegovoj prirodi, njegovoj borbi da tu istu vlast sačuva i potvrdi kroz osvajanje teritorija. Žeđ za krvlju i moći na svoj način postoji i danas i bilo je potrebno samo zaoštriti odnose unutar drame da bismo to pokazali...“

 

„...U Euripidovo vreme helensko društvo je bilo u opadanju, u svojevsnoj tranziciji i promeni, društvo poremećenih vrednosti u osvitu novih ratova...To je ono doba u kome veliku ulogu igraju profiteri, ratni huškači i sumnjivi rodoljubi. Mi nismo morali da dodajemo bilo kakvu skepsu i nepoverenje povodom tzv.viših ciljeva, Euripid je to već učinio. On iznosi tezu da je svaki rat interes pojedinaca koji manipulišu drugima navodeći ih da veruju da se žrvtvuju svoj živod zarad proklamovanog dobra nacije. I to je pravi smisao komada. Ponoviću još jednom da sam uvren da je sve to aktuelno i kod nas. Predstavljali su se kao dobrovoljne žrtve za opšte dobro, a danas im je teško da odu u Hag...“

 

Pozorište i  egoizam

Šta se događa kada pisac odluči da napiše dramu o stvarnosti?  Pozorišni jezik može da proširuje stvarnost, tvrdi rediteljka Tanja Mandić Rigonat, ali, poetizcija nas uvodi u prostor stvaranja u kojem su sva sredstva dozvoljena, ukoliko služe izgradnji jednog umetničkog jezika. Gledanje pozorišnog komada, kao nekada na naticanjima u Epidaurusu, angažuje svest i savest : "U grupi si, među ljudima, kao u nekoj skupštini sveta, osećaš da i oni doživljavaju ono što vide na sceni, da učestvujete u istom. Pozorište nije medij egoista." S druge strani, koliki su dometi pozorišta u vremenu "nove narcisoidnosti"?

"Egoizam savremenog čoveka ide dotle da se on usuđuje da konstatuje da nikad nikome nije bilo tako strašno, teško, nikada nijedan umetnik nije radio u tako teškim uslovima...Žao mi je, ali nije tačno. Oduvek je bilo smrti, kuge, potopa, različitih vrsta nesreća, ali je čovek u dvadesetom veku preuzeo na sebe tu bogoliku ulogu da pritiskom jednog dugmeta može celu planetu da raznese, ali je samim tim  postavio i krupno pitanje odgovornosti. Ponavljam ne u dnevno političkom smislu gde se ta reč toliko strašno izlizala, već upravo u relacijskim odnosima, da bez ja nema ti, da bez ti nema ja, da bez njega nema mene, da bez mene nema onog...Umrežavaju se ti odnosi koji ipak čine čoveka ne samo jednim malim samozadovoljnim stvorenjem, koje će imati svog ispovednika, i svog psihijatra, laptop,omiljeni film, omiljenu muziku i eventualno neko voljeno biće tu i tamo..."

 

 

 

Atačmenti



Komentari (25)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

myredneckself myredneckself 00:25 04.09.2011

Ko da brine o prostoj svetini?

U celini naša situacija, kulturna kao i društvena, u žalosnom je stanju. Nema odgovarajuće kritike, nema pravih podsticaja, interakcije sa publikom. Dominirajuće inetelktualne elite su kompromitovane pogrešnim ponašanjem u bliskoj prošlosti, neodgovrnim ponašanjem prema sadašnjosti i nezrelim ponašanjem prema budućnosti..."

Pa, kad svi žure da odnesu tetki lek.
srdjazlopogledja srdjazlopogledja 00:28 04.09.2011

Pozorište je zgrada

Da li "Govor mržnje" važi i za pozorište, i ako ne važi, zašto ne važi?
nikolic777 nikolic777 11:34 04.09.2011

Re: Pozorište je zgrada

Da li "Govor mržnje" važi i za pozorište, i ako ne važi, zašto ne važi?


to pitanje je vezano za odnos politicke korektnosti i umetnosti i veoma je siroko
docsumann docsumann 00:39 04.09.2011

ja ću da se ponavljam (po n-ti put):


ne vidim ni jednu smislenu (u)potrebu za glagol "klati"
NNN NNN 22:58 05.09.2011

Re: ja ću da se ponavljam (po n-ti put):

docsumann

ne vidim ni jednu smislenu (u)potrebu za glagol "klati"

- Ko je jači Zagor ili Blek?
- Paa... kolju se!
freehand freehand 23:25 05.09.2011

Re: ja ću da se ponavljam (po n-ti put):

docsumann

ne vidim ni jednu smislenu (u)potrebu za glagol "klati"






A koju ti reč predlažeš ovde?
taube taube 00:49 04.09.2011

/*

odličan blog

sasvim je jasno da se još uvek nije oformilo uticajno javno mnjenje koje bi odmah reagovalo na kršenje civilizacijskog ponašanja, a i na izlaženje iz okvira civilizovanog govora.

mnogo puta sam bila u situaciji na nekim forumima da uputim molbu virtuelnom sagovorniku : pa, zar morate da koristite reč - šljam - ili reči - on je slina - i uvek sam nailazila i nailazim na otpor, i njihovo samoopravdanje kako to čine jer misle da baš tim rečima stvari nazivaju pravim imenom. ja bih opet, neumorno zahtevala da pronađu neku blažu reč kojom bi iskazali svoje mišljenje ali većina njih nije htela da me posluša, nastavljaju po svome, i to je žalosno. dotični silovatelji reči su ubeđeni da su dosegli vrh u diskusiji, a ne shvataju da su zapravo dotakli dno jer se bore protiv nečeg lošeg koristeći isti rečnik kao ti koji su loši, kao oni protiv kojih se bore, i šta postižu? plivaju zajedno u mulju vulgarnosti, a nisu izmenili ništa!

sve više izlazimo iz civilizovanog govora i humaniteta,
deset_slukom deset_slukom 02:39 04.09.2011

Re: /*

taube

mnogo puta sam bila u situaciji na nekim forumima da uputim molbu virtuelnom sagovorniku : pa, zar morate da koristite reč - šljam - ili reči - on je slina - i uvek sam nailazila i nailazim na otpor


Upravo je na blogu reč o rečima i njihovom značenju. Slažem se da u diskusijama treba izbegavati teške reči. Pre svega, nikada ne bih stupao u dijalog sa nekim o kome mislim da je šljam. Pritom ne mislim da je taj kvalifikativ relativan, i da zavisi ko ga izgovara. Međutim, koju reč upotrebiti za treće lice koje je zaista šljam? Hoću da kažem - svaka reč koje se setim biva još ružnija, uključujući i slinu.

Upotreba lepše reči umesto ružne direktno kompromituje ovu prvu. Tako se meni, a verujem i drugima, pri pomenu pojma "uspešni privrednik", automatski javlja asocijacija "mafijaš".

Ili je rešenje u ćutanju? Možda im (šljamu - da ne kažem šljamovima) proradi savest, pa spontano počnu da čine samo dobra dela?
nikolic777 nikolic777 11:37 04.09.2011

Re: /*


sve više izlazimo iz civilizovanog govora i humaniteta


slazem se, jezik razotkriva mnogo toga
dragan7557 dragan7557 12:46 04.09.2011

Re: /*


sasvim je jasno da se još uvek nije oformilo uticajno javno mnjenje koje bi odmah reagovalo na kršenje civilizacijskog ponašanja, a i na izlaženje iz okvira civilizovanog govora.

Pa, formiranje istog je u potpunosti isključeno, ne samo na Balkanu već i u vas celom do sada Globalizovanom Svetu sa satelitima, a trend proizvodnje "mutavih" homo sapiensa je poprimio osobine geometrijske progresije, uvodeći celo ljudsko drštvo u nova mračna vremena, još tokom osamdesetih prošlog veka.

Glas Nove Vere je glas CNN & CO ltd. koji sada stiže i tamo gde "Glas Koncila" nije mogao ni da dopre. Svetla na planeti su se ugasila a kada će biti ponovo upaljena novim talasom prosvetljenja, ostaje nepoznata.

Za utehu, zahvaljujući Internet-u (dok i ovaj zadnji bastion slobode ne bude ukinut), manje ljudi veruje mas medijima, njihovim dogmama, lažima i kreštavoj sloganologiji.

Jezična barijera je tako podešena da običan smrtnik ne razume ni svoj maternji jezik, dok o stranim nije potrebno ni pričati.

Poznai stav potpunog idiota;

"We are bound in justice and honour formally to diclaim the right of poor to support"
Thomas Maltus

počela je zloupotrebom reči, i nikada nije bila aktuelnija nego danas.

cerski
deset_slukom deset_slukom 13:33 04.09.2011

Re: /*

nikolic777

sve više izlazimo iz civilizovanog govora i humaniteta


slazem se, jezik razotkriva mnogo toga


Slutim da je ovo indirektna osuda moga posta. Htedoh reći da je postupak eventualnog vraćanja pravog značenja rečima, ali ne baš svim, tipičan "sistem bez sistema". To tako ne funkcioniše.

Lično mislim da je "lepše sa kulturom".
nikolic777 nikolic777 14:27 04.09.2011

Re: /*

Slutim da je ovo indirektna osuda moga posta


naravno da nije

i ja mislim da je "lepse sa kulturom", ali da bi zaista bilo tako potrebno je vise od izbacivanja jedne parole
dali76 dali76 01:23 04.09.2011

odkud mi to ovde?

To zasto te famozne reforme umotane u eufemisticki obojeni reklamni spot zvan euro integracije toliko kasne, kriva je pre svega politicka elita,ali ne samo politicka.
Ne razumijem ljude koji bas nece da se spuste tim merdevinama dole,kako je u ovom blogu receno.
Oni zapusavaju svoje nosice nad muljom kog se groze, kojim im smrdi, ne zele ucestvovati u promenama , oni radije bi gledali sve iz svojih zatvorenih krugova, dvojke ili trojke, nebitno.
Da onda mogu pobednosno, priznajem I malo samomazohisticki kazati, aha jesmo vam rekli,tako nam I treba.
To su oni kojima smrdi I ovaj blog pa odlaze na pescanik jer tamo im nema ko silovati reci,a reci treba da se siluju,da see brane od tog silovanja .
Da se dokazuju, da se bore za njih njihovi vlasnici I napadaci.
Politicka korektnost je smrt, to je put ka getoima jednolicnog I dosadnog, to je kraj onog Niceovskog kaosa bez koga nema napred.
Posto je sasvim jasno ko se gnusa mulja, ko nece tim merdevinama dole, onda se nemojmo cuditi gde smo danas, sto teorije zavere il slicne povodljive price tako mile uhu ljudskom I lako varljive vladaju drustvom.
nikolic777 nikolic777 11:48 04.09.2011

Re: odkud mi to ovde?

kriva je pre svega politicka elita,ali ne samo politicka.


naravno, i te druge elite su poslednjih 20 godina nanosile samo stetu, kritickog odnosa prema drustvu i vlasti nije ni bilo
freehand freehand 14:10 04.09.2011

Re: odkud mi to ovde?

nikolic777
kriva je pre svega politicka elita,ali ne samo politicka.


naravno, i te druge elite su poslednjih 20 godina nanosile samo stetu, kritickog odnosa prema drustvu i vlasti nije ni bilo

Eh? A kako si došao do tih "20 godina"? Pre toga smo živeli u čistoj Poeziji, ostvarivši antički san o svetu pesnika i filozofa gde je Logos bio neprikosnoven?
Da ga hebem ako sam pomisliti mogao da je Aristotel snevao o samoupravnom socijalizmu i umetnicima-samoupravljačima!
dragan7557 dragan7557 14:55 04.09.2011

Re: odkud mi to ovde?

umetnicima-samoupravljačima!

Zar postoje i neki drugi?

cerski

kafka_88 kafka_88 06:30 04.09.2011

Nikoliću,

...konačno. Vredelo je čekati. Izuzetan blog, kao i uvek.
nikolic777 nikolic777 11:49 04.09.2011

Re: Nikoliću,

Vredelo je čekati

hvalaa
mala letnja pauza
Milan Novković Milan Novković 09:48 04.09.2011

Moguće je ...

..Svakodenvno jadikovanje nad "sistemom vrednosti" ili "dominantnim modelom" iako razumljivo, uzaludno je, bez vraćanja nevinosti rečima istorije, politike, umetnosti, svakodnevlja...

...da je nemoguće vraćanje ovakve nevinosti na nivou pojedinačnih reči. Bar ne u kratkom roku gde bi to vraćanje imalo opipljiv uticaj na kvalitet šire priče.

I ma kako tvoji primeri lepo skretali pažnju na žalosne slučajeve te nemogućnosti, nemogućnost kao proces je, nagađam, prirodana u širem smislu - sve više ima reči na svetu, sve više istorije i znanja koji su sve širom diseminacijom dospeli do sve većeg broja ljudi i tako su se kolektivno znanje i svest podigli na viši nivo.

Reči su "uvezanije" u ostale reči, rečnike, gramatike, obrasce, misli, ideje, zajedničke asocijativne ključeve, primitivne i kompozitne i ostalo i nema lakog puta nazad.

Uopšte, kad bi u širem smislu takav put postojao on bi, po mom mišljenju, poprilično degradirao mnoge stvari koje su nam vredne.

Mi nismo "dizajnirani" za iole moćnije vraćanje u vremenu, pošto je fizički nemoguće pa i šta će nam onda, pošto bi onda i uranjanje u, prost primer, slatku priču Jane Austin teže zaobišlo Čarlsa Dikensa, gajenje svinja po kupatilima i umiranje od gladi.

I ja slično mislim kao i ti po pitanju "jadikovanja". Možda su nam razlike u mišljenjima minorne - tamo gde ti kažeš "reč", recimo metaforički, ja bih, inženjerski, samo rekao "rečenica" - sa 5 reči može da se napiše mnogo više od 5 rečenica i pitanje vraćanja nevinosti rečenicama je više pitanje volje nego "fizičkog" zakona.

Pominješ i elitu i ego, pa umetnost - meni jedna od asocijacija da skrenem pažnju na sledeće:

- Zamisli da ideš od tačke A do tačke B sa ciljem koji je takav da degradira deo metaforike za kojom bi umetnik mogao da potegne. Recimo ideš da spašavaš gladne u nekom selu i imaš dva puta, brži i lakši, pa sporiji i teži. Biranje težeg puta, u ovom slučaju, ima poprilično prazno metaforičko punjenje, ma kako ne mora svako da se složi sa ovim.

- Taj teži put je, po meni, i ovo značajno pomeranje diskusije ka negativnom, neproporcionalno trošenje energije, od strane elite, na slabosti u Srbiji.

Rušenje te ravnoteže između osvrta na slabosti i vrline je jedan od značajnih razloga cikličnosti u civilizacijskom napredku. Kako značajan za imperije tako i za manje grupe ljudi.

Tih vrlina em ima više oko nas, em su potentnije umrežene sa egoom:

- Ok je, s razlogom, da sitne vrline ne primećujemo na "agresivan" način - ako sam u ok s novcem i platim prijatelju kafu ok je da to ne primećujem kao značajan, pozitivan čin.

- Ali ako u dve prilike nisam baš ok s novcem pa jednom platim kafu, a drugi put ne, ma kako u obe situacije bio ok u moralnom smislu preterano osvrtanje na neplaćanje me samo vuče na "mračnu" starnu - možda sam imao trenutak slabosti, sebičnosti, i mada mogu, u pozitivnom maniru, da naučim lekciju ja sad rizikujem da svoju sebičnost racionalizuem u slabosti da priznam da sam pogrešio.

- Em gubim vreme, energiju, naružavam neku psihičku ravnotežu, em propuštam priliku da sa potentnijim osvrtanjem na pozitivniji čin, kao prijatnijom aktivnošću, oborim verovatnoću da mi se sebičan momenat desi sledeći put.

"Opsesija" pozitivnim vodi ka bržem svakodnevnom napredovanju u svakom smislu nego "opsesija" problemima, pogotovo onima koji su u kauzalnom smislu relativno udaljeni od nas.

Ipak, da me ne shvate pogrešno, ljudi koje mi vidimo da žive život kao unimodalni rat sa zlima ovog sveta su za divljenje.

Ono s čim ja imam "problem" je kad elita u zlačajnoj većini počne tako da se ponaša. Tj kad se to tako vidi iz pozicije prosečnog posmatrača.

To bi mi bilo kao kad ignorišemo svoju dobru decu da bismo imali više vremena za kritikovanje tuđe, nevaljale dece. Što je ok u slučaju jednog roditelja, previše osetljivog na kršenje fer-play pravila, ali je iskakanje iz svoje, potentnije kože kad je šira grupa ljudi u pitanju.

Dobro, uspeh, talenat su i "pametniji dirigenti" - po pravilu nam u diskusiji neki čistiji i produktivniji kolektivni adrenalin teče po telu
nikolic777 nikolic777 14:30 04.09.2011

Re: Moguće je ...


...da je nemoguće vraćanje ovakve nevinosti na nivou pojedinačnih reči. Bar ne u kratkom roku gde bi to vraćanje imalo opipljiv uticaj na kvalitet šire priče.


slazem se, rec je o dugotrajnim procesima, ali ne vidim nikakav interes da se oni pokrenu
freehand freehand 11:02 04.09.2011

No innocence

Reči su, kao i ljudi, u grehu rođene. I nema nevinih, ni reči ni ljudi.
Nemoguće im je vratiti svojstva koje nikad nisu imale.
I opet, mislim, za reč je bitan kontekst (tu se, izgleda, slažem sa Novkovićem), situacija kreira značenje.
expolicajac expolicajac 19:04 04.09.2011

Preporuka

Kad nemam drugi komentar onda napišem " I mi panduri smo shvatili".
Naravno preporuka, ne zbog reciprociteta nego zbog ubeđenja

nikolic777 nikolic777 19:14 04.09.2011

Re: Preporuka

Naravno preporuka, ne zbog reciprociteta nego zbog ubeđenja

angie01 angie01 21:36 04.09.2011

reci su opasno oruzje,

vesti narator njima moze da ujedini zelju za bitkom hiljade ljudi, okurazi ih i gurne onamo gde je hteo, a oni da hrle, ko da im je ta krv jedino sto su u zivotu zeleli da potece!

isto tako, u sluzbi umesnog humaniste, mogu postati najdelotvorniji melem za ranu, koja vec dugo sluti na ganrenozni kraj i da je izvida do mekoce novog, glatkog ruzicastog tkiva!

samo jos da se utvrdi odgovornost korisnika!
nikolic777 nikolic777 22:07 04.09.2011

Re: reci su opasno oruzje,

vesti narator njima moze da ujedini zelju za bitkom hiljade ljudi, okurazi ih i gurne onamo gde je hteo, a oni da hrle, ko da im je ta krv jedino sto su u zivotu zeleli da potece!

potpisujem

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana