„Skulptori”

Niko nije lud da stavi decu u kavez da bi se oni mlatili.

Recimo, sta mislis, koliko klinaca u Srbiji, trenutno, MORA da trenira tenis jer...

Sumnjam da dete u tim godinama ima uopšte predstavu o obavezama osim ako nisu moranje, a moranje je posledica insistiranja i autoriteta, i kao takvo nije proizvod slobodne volje deteta već je nametnuto.

„Sport, kapitalizam, destrukcija“, Ljubodrag Simonović

Meni se čini da je slučaj "secular humanist, fruitarian, democratic socialist, asexual & antifascist…" nekako sumorniji, strašniji…

Mislim da bi svi oni eventualni vanserijski talenat svoje djece za sport, kao i zainteresovanost nekog od velikih klubova da ono nastavi da trenira kod njih, doživjeli kao šansu da bar to djete iskorači u jedan bolji život.

Pa opet kad pogledaš mnogi od tih sportista omoguće sebi, svojim talentom, odricanjem i fanatičnim radom ugodan život, obezbjede svoju djecu, a oni najveći i unuke.

Mislim da bi svi oni eventualni vanserijski talenat svoje djece za sport, kao i zainteresovanost nekog od velikih klubova da ono nastavi da trenira kod njih, doživjeli kao šansu da bar to djete iskorači u jedan bolji život.

Izdahnula je od povreda koje joj je, u manijakalnom besu, naneo njen trener George Florin, jedan od onih "pedagoga" koji su "stvorili" Nađu Komaneči i na kojima počiva svetska gimnastika i sport u celini.

Uzgred ako obezbediš decu u potpunosti (materijalno) šta ostaje toj deci kao cilj i sadržaj života?

sport sve dok se u njega ne umeša novac je zadovoljstvo i zdravlje, posle mešanja novca u ovu aktivnost ona postaje zločin.

Ovakav bolji život?

Izdahnula je od povreda koje joj je, u manijakalnom besu, naneo njen trener George Florin, jedan od onih "pedagoga" koji su "stvorili" Nađu Komaneči i na kojima počiva svetska gimnastika i sport u celini.

docsumann

Ovakav bolji život?

Izdahnula je od povreda koje joj je, u manijakalnom besu, naneo njen trener George Florin, jedan od onih "pedagoga" koji su "stvorili" Nađu Komaneči i na kojima počiva svetska gimnastika i sport u celini.

mislim ako nije jasno da je ovo jedan drastičan izuzetak, onda stvarno nemamo o čemu da pričamo.

vidi, ako mene pitaš kapitalizam je (za mnoge) pakao na zemlji, bez ikakve eshatologije i božje kazne, nakardaan sistem koji u svojoj osnovi ima neutoljivu pohlepu kao pogonsko gorivo. on je zločin sam po sebi, a ne profesionalni sport.

kad već živimo u takvom svjetu, upravo je taj sport za novac za mnoge svjetlo na kraju tunela.

Slažem se da je drastičan izuzetak, jedino je problem masovnosti tih izuzetaka, od dopinga do narkomanije kako bi se postigao "uspeh."

Po meni novac koji je postao izvor kapitala je glavni uzrok za postojanje ovog kriminalnog sistema. Novac kao sredstvo razmene ima svoju ulogu u ljudskom društvu, dok novac kao izvor i multiplikator kapitala (bez rada) je produkt kriminalne destrukcije ljudskog društva, posebno u granama sport, obrazovanje, zdravstvo itd.

docsumann

Slažem se da je drastičan izuzetak, jedino je problem masovnosti tih izuzetaka, od dopinga do narkomanije kako bi se postigao "uspeh."

stani je l' pričamo o smrtnim slučajevima uslijed premlaćivanja od strane trenara ili doping aferama

ja sam samo konstatovao da dok je taj sistem na snazi, za mnoge koji su u startu hendikepirani svojom startnom pozicijom u društvu, sport predstavlja životnu šansu da se izvuku iz siromaštva i postignu nešto u životu.

za mnoge koji su u hendikepirani svojom startnom pozicijom u društvu, sport predstavlja životnu šansu da se izvuku iz siromaštva i postignu nešto u životu.

Da, ali to uopste nije sporna tacka. Problem je u onima koji su svesni bas te cinjenice, iz cega sledi neopevani bezobrazluk ispoljen kroz njihovo izivljavanje (ovakvo ili onakvo, sasvim nebitno) nad decom.

U pitanju je okrutno iskoriscavanje dece, koja, najcesce, vide u sportu jedini izlaz iz zivota koji zive.

samo ukazujem na to da u njemu, kakv je nakaradan, sport, za mnoge, predstavlja jedini izlaz iz socijalne bijede.

a ko uđe u arenu nema šta drugo da očekuje sem krv, znoj i suze.

Ne sporim. Cak verujem da je Stefan Milenkovic npr. sa cetiri godine vise voleo da se igra, ali nije. Rezultati su tu, i on sad ostatak svog zivota moze da se igra. Sve ima svoje, ali - aman!

Na istoj smo strani kad je sport u pitanju, samo trenutno ne pricamo o istom.

I, da - podsetila bih te na odlican naslov bloga.

Ja sam akcenat priče stavio ne ni na Novaka Đokovića, ni na Stefana Milenkoviča.

Naslov bloga se po meni mnogo više odnosi na manipulaciju djecom od strane politike, religije, ideologije ssvake vrste.

ovi drugi kradu duše i ne daju ništa zauzvrat.

...i tako dok Eli.lacrosse ne podvikne

Jedina vrsta "obezbeđenja" koje se mladom naraštaju može pružiti je alate i znanja, kako da žive i prožive svoj život u njima datim okolnostima a koje okolnosti su sasvim drukčije od onih u kojima "obezbeđivač" provodi svoj sumanuti život "žrtvovanja za budućnost" svojih bližnjih, naturajući im svojim kompleksima i frustracijama mnogo nesreće u njihovim životima "obezbeđenih" debila. Ovakvu brigu o "obezbeđenoj" budućoj deci i unucima, ja smatram zločinom prema istim, počinjenom od strane "obezbeđivača" nad budućnošću svojih bližnjih.

A ona je nama rekla (a imala je tada blizu trideset godina) da vrhunski sportista ima sansu da se pojavi na Olimpijskim igrama najvise dvaput u zivotu, i kad bi neko njoj dao nekakvo sredstvo koje bi joj obezbedilo medalju na igrama, ona bi uzela bez obzira na posledice. Kad to odvali zrela osoba, sta se moze ocekivati od dece?!

Da, postojala je neka anketa vršena među vrhunskim sportistima

eli.lacrosse

[…] ako postoji uzeli neko sredstvo koje bi im garantovalo olimpisko zlato , a da znaju da će im nakon toga preostati svega 10-15 godina života […]

Secam se rasprave, svi prisutni njoj : Ali unistila bi zdravlje, a ona nama: Ali dobila bih medalju! Ko u klin, ko u plocu:))))

Ahil – "Кад му је судбина дала да бира, уместо дугог и неславног, одлучио се за кратак и славан живот."

Naravno, ne treba smetnuti s uma da se radi o predanju, dok su svi ostali koje navodiš ličnosti o kojima istorija zna mnogo više.

Ne kažem da u njemu nema istine ali i ne mislim da je sve tako monolitno crno ili belo.

Hronologija – da, ali istorija – ne. Govorim da se radi o legendi, i, čak i ako je priča o takvom junaku (ili "junaku" ) svoju ovnovu pronašla u stvarnosti, ono o svesnom izboru može da bude, zaista, samo bajkoviti deo izgrađen tokom godina (decenija, vekova) postojanja priče kao nezapisanog predanja. Ako je uporedimo sa (mnogo "novijom" ) legendom o Milošu Obiliću, naći ćemo mnogo sličnosti, ali nećemo (ili ne u tolikoj meri) i motiv žrtvovanja, koji, bar meni tako izgleda, čini našeg junaka (opet: ili "junaka" ) mnogo čovečnijim.

Uzgred poput njega i hrišćanstvo predpostavlja ovo ludilo slavljenog i Boljeg života posle smrti, a to važi i za judeizam i islam. Ludilo boljeg posmrtnog života je najopasnija stvar koja se ljudskom društvu desila, i koja nažalost još uvek traje.