KUTIJA

KRALJMAJMUNA

...de, ne ljuti se.

Како да се не љутим, о, краљу мој?
Не волим никако када неко са најлошијим намерама крене да чепрка по мојим тамним странама.
Зато што сам учинила све да их упитомим и скрајнем и заборавим... И таман када помислим да сам успела у томе, нађе се неко са жељом да отвори кутију... Гррр...

Него, добродошао у моје блогодвориште. Драго ми је што си свратио.
И за тебе, краља, једна сасвим краљевска кутија за визит-карте:

KRALJMAJMUNA

Hvala, vrlo si ljubazna.

Нема на чему - задовољство ми је.

Razmišljaj i dalje.

Разумела, о, краљу мој. ( Дубоки наклон. ) Трудићу се да испуним твој захтев.
Да ли да те обавештавам до каквих сам закључака дошла размишљајући?

jinks

je po jednoj od definicija ono sto je definisano granicom koja nikako ne moze da se predje

Кхммм... Џинкс, имамо проблем. Наиме, будући да се сличица ( или шта већ ) коју си окачио уз свој коментар код мене не види, немам ни најблажу представу о чему говориш, тако да сам спречена да учествујем у дискусији.
Је л' ако да покушаш да поновиш питање/тврдњу/назнаку/реплику...?

jinks

Na slici se vidi logo necega sto se zove "monad", i lici na



(sto inace valjda i jeste simbol monade), uz razliku sto u donjoj desnoj cetvrtini ima prav ugao (pa pomalo lici i na kutiju) umesto luka ... sto mi se ucinilo interesantnim, u kontekstu teme tvog bloga (kutija koja je neprobojna ... a i monada je neprobojna ... itd).

Моја грешка.
У ствари, видим управо оно што си поставио, али сам била убеђена да на том месту треба да буде нешто друго, а не лого. ( Извињавај на неспоразуму. )
Неспоразуми су могући, али, срећом, лако отклоњиви ( барем у овом случају ).
Занимљива асоцијација, нарочито ако се узму у обзир и неке од дефиниција монада/е:

Definition of MONAD
1
a : unit, one b : atom 1 c : an elementary individual substance which reflects the order of the world and from which material properties are derived

Мада, ако ћемо да цепидлачимо ( примети - одшкринула сам поклопац ), моја кутија није непробојна, већ се ја само трудим да имам право да решим по сопственом нахођењу да је таква и да, сходно томе, нико нема право да је отвара како му дуне.

P.S. Да ли иза ,,liči na'' треба још нешто да дође? Видим само прилично празног простора између тога и наставка реченице.
Или поново уносим забуну?

jinks

Cak i da jesu neprobojne, u svakom slucaju i sam cin povezivanja medju monadama (koji jeste sastavni deo njihove definicije), po sebi podrazumeva promenu znacenja "neprobojnosti".

Да. Навучеш свој оклоп, све како треба, и мислиш да си недодирљив и да контролишеш ситуацију. Кад оно... Интеракције, сусретања, неизбежности... И установиш да ти је одбрана сасвим неадекватна и недовољна. Непробојност просто постаје немогуђа категорија.
А опет, а ипак се и даље трудиш...

p.s.

iza "lici" na ima jos jedna slika :) ... slicna ovoj

Е, сад смо ваљда све дилеме разрешили. Барем што се сличица тиче.

Прилажем још један симбол монаде, занимљив због елемената од којих је састављен:



MonasHieroglyphica

jinks

Interesantno ... slican je simbol (dobro, samo gornji deo, sunce sa mesecom ... mada verovatno se i ostatak simbola na pomenuti deo nadovezuje na nacin koji odgovara kontekstu price, a mozda i ne) je nosila kricanska Bozica (jedinstveno zensko bozanstvo), odnosno Izis i/ili Persefona (na kipu drugopomenute sa pocetka A.D. se na celu bukvalno nalazi gorepomenuti simbol ... sunce i mesec rasporedjeni na nacin prikazan na slici).

Да. Ево је:



А ево и још једног, таоистичког симбола монаде:



Јединство различитости...
Некако ми неке ствари полако постају јасније. Почињем да повезујем.

jinks

Glede crnog i belog dela Jina/Janga ... mozda se na to nadovezuje i ovo sto si napisala

Не волим никако када неко са најлошијим намерама крене да чепрка по мојим тамним странама.

A mozda je upravo i zbog toga jedan poznati autor rekao kako je bolje da sami pokusate da se upoznate sa svojom tamnom stranom, umesto da neko drugi to umesto vas cini (ko zna zasto i ko zna kako), ako uopste ikome tako nesto i pada na pamet.

Takodje, dodao je, da se, kada je jednom upoznate, bar i delom, mozete dobrano iznenaditi time koliko ustvari i nije toliko strasna, ukolikova vam je mozda u pocetku i delovalo drugacije.

Управо ту негде би могла бити поента тога што сам желела да кажем. У реду ми је да се упознам са својим тамним странама, јер, наравно, нисам ни толико наивна ни толико егоцентрична па да мислим како их немам.
Чак је и препоручљиво. Некако, подразумева се да знаш шта су ти емоционални ресурси и да научиш да бараташ њима на најбољи могући начин и по себе и по друге.
И то чепркање по сопственој тами, истина, на концу и није толико страшно. Суочиш се и начисто си са собом. Готово да доноси неки вид олакшања.
Међутим, оно што мени не да мира је лакоћа са којом други покушавају ( и успевају ) да нађу пут до тих мракова и просто те испровоцирају да их ригаш из себе попут вулкана.
Тај део ме ужасава. Просто ( неко скоро на неком посту рече како је ово узречица квазиинтелектуалаца или празњикавих људи, па нека буде, али мени баш паше на овом месту ), желим да своје реакције могу да контролишем и да их усмеравам и каналишем без сувише негативних емоција.
Па кад се нађем у ситуацији да зло рекнем или помислим, није ми добро. Не успевам мучнину таквих тренутака да сперем данима са себе.

jinks

.

А што си избрисао коментар?
Био си погодио праву поенту.
Али, како хоћеш...
Мада, жао ми што си се самоцензурисао.
И волела бих да чујем разлоге.

jinks

Zato sto mi se ucinilo da tim komentarom delom cinim upravo ono sto si opisala da ti smeta kod nekih ljudi koje sreces.

Нисам приметила док сам га читала, стварно.
Напротив, учинило ми се да си баш на правом трагу и да си укечио саму суштину.
У сваком случају, лепо од тебе што си толико пажљив. Ценим то. Веома.

Mada i dalje mislim da je sva nelagodnost o kojoj govoris vezana za druge ljude i tvoju kako kazes tamnu stranu, ustvari vezana za tvoje suocavanje sa njom.

I mislim da to vazi za sve ljude ...

Да. То сам све време покушавала да кажем. Очигледно ми баш није најбоље пошло за руком. Није проблем то што та мрачна страна постоји - свако је има, хтео то да призна или не. Није проблем чак ни то ( или није велики проблем ) што други покушавају да ти је открију, да те изврну као рукавицу. То је, на крају крајева, њихово право, иако није ни мало пријатно.
Проблем је што ти ( ја ) уловиш себе како и мимо своје воље допустиш да тама из тебе изађе најстрашније црна, а после се због тога једеш. Треба то некако ,,сажвакати'', поставити на право место, суочити се са тим, и ако је икако могуће, пронаћи баланс и границу.

( Бојим се да, што више покушавам да објасним, све се више упетљавам. )

p.s.

Ustvari, mozda je i jedini nacin da dobijete uvid u taj deo svoje licnosti uz pomoc drugih ljudi, jer ego sam po sebi izgleda da i ne moze da prepozna alter-ego, bez pomoci nekog treceg para ociju.

Мислим да си у праву што се овога тиче. Не суочаваш се са собом никад из пуке разоноде или радозналости. Увек те неко други, на овај или онај начин, понука на то.

P.S. И, молим те, немој више да се самоцензуришеш. Мислим да то, барем у мом блогодворишту, није потребно. Разумемо се...

jinks

To sam cuo, ustvari. Autor kaze da covek (odnosno njegov ego) tesko da moze sam da osvetli tamni (potisnuti) deo svoje licnosti. I da tek ponekad njemu ili njoj najblizi mogu posle duze vremena da prepoznaju neke obrasce ponasanja koji, mimo svesne volje pojedinca, izbijaju iz njegovog potisnutog tamnog dela licnosti.

E sad, da li se samo preko tih sebi najblizih zatvara povratna spega izmedju svesnog i nesvesnog, ili odziv okruzenja postoji uvek, u smislu da moze da se svesno prepozna i procita ...

Тренутно, али само тренутно - може бити да ћу се неком приликом и предомислити, нагињем ка овом другом ставу. Односно, некако слутим да тај, како ти кажеш, odziv okruzenja, делује непрестано. Мотала ми се негде по глави нека реч ( или чак и читава реченица ) која је то могла савршено да дефинише, али сам је негде успут изгубила, тако да ћу да импровизујем.
Наиме, мислим ( или оно што ми се догађа желим да интерпретирам на тај начин ) да свака, чак и сасвим ненамерна, лоша ( погрешна, непримерена ) интеракција изазива отварање те кутије, тог несвесног, потиснутог... А кад оно избије на површину, некако се препознаје на сасвим свесном нивоу и прочита баш онако како би требало: - Фуј! Ружна си оваква. Можеш ти то и боље и лепше и другачије.
Или бих бар волела да је тако.

p.s.

Evo na poklon za ovako lep razgovor

(ustvari mozda i sam naziv ove kompozicije ima veze sa simbolom koji si prikazala u jednom od komentara ... odnosno sa odsjajem sunceve i meseceve svetlosti :)

Хвала ти.
Мени је и сам овај разговор већ довољан поклон. Баш уживам у њему, као што сам уживала и у твом избору музике.
Зато, за узврат, још једна симболична илустрација ( и за разговор, и за музику, и за симболе као такве... ):

jinks

"Neumorna pletisanko,
sto pletivo pletes tanko,
medju javom i medj' snom"

(sunce i mesec zajedno, kao java i san ... a, vezano za klip, i nacin sviranja harfe podseca na rec pletisanka).

Таман тако. Чудесан је дар из толико жица умети исплести све замишљене снове тако танано и прецизно.

bojan ljubomir jugovic

Mulholland Dr. - David Lynch, 2001.

Бојане, хвала на занимљивој асоцијацији. Сасвим се уклапа у моју причу. ( Кутије су чудо. )

И добродошао у моје блогодвориште.

ivana23

Свет спакован у кутију - коферче? Допада ми се та идеја.

Шта велиш на овако нешто ( Отварати на сопствену одговорност. ):

mlekac

Draga nasa razmisljance, da tebi treba nesto ovako:

,,У срце сам те закључала... ''
Или, шта? Да катанац закатанчим, а кључић да прогутам?
Није довољно.
Увек се нађе неко са пајсером да поради на отварању моје кутије. А ту суптилни срцолики катанчићи нису од помоћи.
Све да је овако сасвим опточим бодљикавом жицом, злотвори би нашли пута и начина...

I ovako:

Да ослушнем срце? Оно је, мукица, болећиво и поводљиво и склоно да ме из најбоље намере поведе странпутицама.
А ни од разума вајде си неима.
Мрка капа.
Остаје само интуиција. Или се бар надам да је тако...

I, na kraju:

Је л' на крају само ова Смешкица, или нешто не видим добро?

Dr M

Ili, nešto ovako, da zakuje kutiju, da se nikad ne otvori...

Дакле, dottore, да бих решила проблем своје кутије, морам да набавим још једну, овакву:



И тиме се проблеми са кутијама само усложњавају.
Несклона сам драстичним решењима, па то ти је.
Нешто суптилније, али ефикасно?

mlekac

I jedna ovakva kutija, sa cuvarkom:

Усваја се.
Да не морам само ја да оштрим канџе и показујем зубе, кад ми није до тога.
А није ми никад.
То - канџе, зуби, фрктање - све је само ружна принуда.

Dr M

Ne vidi se, ali verujem Tvom izboru..

Битно да ја видим. А избор јој савршен - веруј ми.
Египатска црна мачка чучи на поклопцу кутије. Чик нека јој неко приђе, ако сме.

mlekac

Nemoj mi reci da se ne vidi

A bas sam trazila crnu, za ljubitelje...

Пази: ја не видим шта је окачио Џинкс, dottore не види мачку ( срећом, црну ), па опет ја не видим чололаду...
Да то није утицај Пандорине кутије на саблажњиве блогере?

Не брини - сад видим. Хвала.
А види ти ово:



Није да се хвалим, али сам имала прилике да пробам. Чоколада и наранџа... ммммммммм...

eli.lacrosse

Ово је једна сасвим пажљива кутија, Ели. И према овци, и према баобабима, и према ружама...
Моја је много ружнија и у потпуности непријатељска.
А тако бих волела да сам лисица...

eli.lacrosse

P. S.
Ja sam sklon da ne primećujem ružne stvari…

Хајде да ти верујем. Мада, не би се баш рекло, ако је судити по неким од твојих постова.
Опет, и тежња томе да не примећујеш ружне ствари се и те како рачуна.

P.S. Хвала ти за цитат. Мислим да ми је тај део са лисицом омиљени.

kaolavanda

Нећеш ми веровати ( Хоћеш - знам. ), имала сам прошле године веома сличан сусрет са дугом, под веома сличним околностима и на веома сличном месту. Средње Дете га и овековечило. ( Мораћу да научим да качим слике из породичних албума. )
Непроцењиво.

eli.lacrosse

A, kada te nešto udara u glavu (mesecima, godinama, ponekad i decenijama) – nemoguće je to ne primetiti, ma koliko se trudio.

О томе се управо и ради. Захваљујући упорном инсистирању других, некако изгубиш право на ескапизам и биваш увучен у глиб, желео ти то или не. Просто ти боде очи, не да ти мира, изједа те и мораш да га приметиш, хтео, не хтео. И да реагујеш, да се браниш од њега, да покушаш да га некако очистиш или бар сведеш на најмању меру...

A težnja je stalna.

Тако и треба да буде.

kaolavanda

Мораћу да научим да качим слике из породичних албума.

Kad naučiš - javi, molim te. Ovo sam maznula tuđi divan momenat

Хоћу, немаш бриге. Толико дивних разноразних фотки одасвуд и са свашта нечим, а мене мрзи да се образујем. Греота једна.
Мораћу то стварно под хитно да исправим, а онда ти преносим пелцер новог знања.

kaolavanda

Ja sam sklon da ne primećujem ružne stvari…

Хајде да ти верујем. Мада, не би се баш рекло, ако је судити по неким од твојих постова.

Ne suditi po tome, molim lepo, hvala lepo

Не судити САМО И ЈЕДИНО по томе, рекла бих, молићу фино.
Подразумева се.

Izlete mi ovo. Pardon za mešanje u vaša posla; nisam odolela

Пардонирам, пардонирам...
Неодол уме да има и своје добре стране, извесно.
( А и излети. )

freehand

čemu toliko ritanje oko staklene kutije?
Mis'im - šta tu ima da se otvara i ne otvara kad je providna?!

Ви'ш, ја не контам шта ти не капираш.
Али, 'ајде да ти нацртам...
Обадање ( а и ритање као такво ) је неопходно баш зато што је кутија стаклена и провидна.
Под један и као прво, ломљива је, те захтева пажљиво руковање.
Као друго и под два, шта, ког ђав'ла, било ко има да је отвара када се све види и кроз клопокац, а и са свих страна подједнако?
Под три и као треће, насилна сретства - чему?
Куцај и отвориће ти се...

freehand

Куцај и отвориће ти се...

A-a... Lud li sam?!

Зо што?
Имаш некакве инсинуације и асоцијације које не препознајем?

Nego - čemu drama kad svi imamo po jednu istu takvu? Ko tranzistori u JNA, jbt...
Serijska proizvodnja, čist ranohrišćanski komunizam.

Јој, бре, Нежни Странче, баш морам и да обојим нацртано? ( Иначе, цртам десном руком, бојим левом. )
Није драма што је сви имамо, него што већина има неодољиву потребу да прчка и чачка и чепрка по туђим. У чему је фазон? Дедер објасни ми.
Очигледно да негде машим поенту, иако сам прилично сигурна да знам о чему причам.
Сваком своја ( нека је и иста ) кутија и нек ради са њом шта зна и како уме. Али, даље прсте од туђих.
Некад ми се чини да смо к'о деца у фази ,,како ово ради'', када расклапају и разбуцавају све чега се докопају.
Морамо ли и ми да мајсторишемо по туђим мрацима непозвани?

freehand

Aaaa.... Ne izigravaj svica u mojoj mrakači, to ste hteli kasti?
Ok.

Ма чак ни то.
А сад озбиљно. Осећам се бедно када допустим да ме неко толико испровоцира да посегнем за најгорим мракачама које поседујем. Углавном их не пустим да изгамижу из мене, али, догоди се...
И то ме баш онако порази.
Што је најгоре, сама се накнадно осећам јадно, а тај неко одлепрша даље к'о свитац, срећан, неокрњен и неупрљан. Сав глиб остане мени.
Не капирам које је задовољство шеткати около и џарати по туђим мрацима, ето, чисто 'нако.

Odoh da svitkam oko kandelabra na sokaku, dok me košava ne zavitla gdegod.

Еј, прихвати се за ленгера, да те кошава не муне у мутно Дунаво.

hoochie coochie man

Legenda kaze da je Cak Noris dok je bio mali imao kutiju u koju je odlagao svoje igracke
Tako je nastala Pandorina kutija.

Хвала ти онолико. Сад знам шта ми је чинити. Будући да сам Земуница, на'ватаћу старог Чака да у моје име држи ствари под контролом ( Уосталом, он је и направио читаву пометњу. ).
Јер: шта Чак Норис ради у Земуну?
Оно што му се каже.

Cime se ti igras dok razmilsjas?

Хе, хе...
Па... разним стварима...
Речима, реченицама, знацима интерпункције, конструкцијама, дилемама ( трилемама, квадрилемама итд. ), недоумицама, мислима, осећањима, каламбурима, дигресијама, асоцијацијама...
А ти?

hoochie coochie man

A sta rade Zemunci kad je Cak u Zemunu?
Sklekove.

О, које дубоко непознавање материје!
Ма, нееее...
Погрешно си схватио. Зато, хајдемо корак по корак:
Шта ради Чак Норис у Земуну?
Оно што му се каже.
Дакле, и склекове.
А Земунци, бр'те, сестро, ово, оно, значи, броје.

А ти?

Pecem radzu.
Ali stvarno.

Чекај... Ако сам добро укапирала, испада да размишљаш само док печеш раџу. Мислим, у контексту ,,чиме се играш док размишљаш'' питања.
То онда није превише честа појава код тебе.
А да не говорим о квалитету размишљања под утицајем алкохолних испарења.
Дочим, у квалитет ракије не сумњам.

kukusigameni

Neki tamo lik, davno preminuo, pitao bi te zašto toliko želiš da zavirimo u tu tvoju kutiju? Zvao se Sigmund, a mislim da mu je prezime bilo nešto kao... Frajd... Frujd... Frejd... Frojd...

Знам о коме говориш. Онај чика са скандинавским презименом. Беше ли Фјорд?
Он би ме сигурно питао, а ја му вероватно не бих одговорила. Шта он има да се бакће са мојом кутијом?

mirelarado

Док је стажирао у Паризу, био је познат као Froïde.

Размишљам, један мудар човек једном ми је рекао: "Буди она која јеси." Десило се да је то било баш у тренутку неких мрачних и болних самопреиспитивања. Много ми је помогла та нехотична порука, зато ти је преносим.

Уф... ( Један баш, баш онако... уздах. )
Ја бих. А онда, са свих страна сви имају исту мантру: ,, Ја сам такав/таква какав/каква сам. ( Узми или остави. )'', с тим да ми, изговарајући то, недвосмислено указују да ја не бих требала да будем таква каква сам. Кад питам за разлоге, добијам сасвим немушта и мени неразумљива објашњења.
Збуњена сам.
Мада, све више и све лакше сам она која јесам. И чињеница је да је тако лакше и слободније и подношљивије. Међутим, и даље ме косне потреба других да из те моје јестости врло намерно желе да извуку само оно најгоре. А после се ни не осврну, а ја се гризем што сам им то допустила.

P.S. Хвала на потреби да ми пренесеш поруку. Већ је увелико усвајам, будући да сам тренутно баш у фази

неких мрачних и болних самопреиспитивања.

kukusigameni

Ja ipak mislim da je u pitanju Sigmund Ford. Ili Opel... Škoda...
Nisam siguran...
Ali, evo jedne njegove izreke, a povodom tvoje priče i tvog odvovora meni, a ja ti je prenosim jer je ovo blog, a ja sam tu, a i ti si, a i čitao sam šta si napisala, a nek si, a ova rečenica traje, a ja ne znam kako da se zaustavim, a vreme prolazi, a vremena niko nema, a i to ti je poznato, a kako ne bi bilo, a šta sam ono hteo da ti napišem, a da ne budem pogrešno shvaćen, a u isto vreme da ti pokažem kako bi lepo bilo da nam daš da malko gvirnemo u tu tvoju kutiju.
A?

Кренем да читам твој одговор, наравно, јер зато сам и писала пост, да бисмо разговарали и разменили мишљења и искуства, а реченица ти дуга и нисам баш сигурна шта си хтео да кажеш, али се прибојавам да ти је намера да ме некако навучеш на танак лед, јер помињеш некакве аутомобиле, а ја се у њих никако не разумем и не разликујем Алеко од Опел кадета, поготово ако су префарбани истом бојом, тако да полако почиње да ме хвата страх и обузима несигурност и најрадије ти не бих одговорла, но, опет, с друге стране, видим да ниси злонамеран, иако си превише радознао за мој укус јер показујеш сувише велики интерес за гвиркање у моју кутију, што, у крајњој линији, и није тако страшно и чини ми се да бих чак могла да решим и да задовољим твоју знтижељу пошто је испољавапш на сасвим прихватљив начин, али у пола реченице губим нит и сада морам да пишем све из почетка, јер не знам шта сам заправо хтела да ти кажем...
Дакле:
Кренем да читам твој одговор, наравно, јер зато сам и писала пост, да бисмо разговарали и разменили мишљења и искуства, а реченица ти дуга и нисам баш сигурна шта си хтео да кажеш, али се прибојавам да ти је намера да ме некако навучеш на танак лед, јер помињеш некакве аутомобиле, а ја се у њих никако не разумем и не разликујем Алеко од Опел кадета, поготово ако су префарбани истом бојом, тако да полако почиње да ме хвата страх и обузима несигурност и најрадије ти не бих одговорла, ( Ако си стигао доовде, изражавам ти искрено дивљење на стрпљењу. ) но, опет, с друге стране, видим да ниси злонамеран, иако си превише радознао за мој укус јер показујеш сувише велики интерес за гвиркање у моју кутију ( Ако си стигао доовде, забрини се за себе. Гарант си мазохиста, а да то и не знаш. ), што, у крајњој линији, и није тако страшно и чини ми се да бих чак могла да решим и да задовољим твоју знтижељу пошто је испољавапш на сасвим прихватљив начин, али у пола реченице губим нит и сада морам да пишем све из почетка ( Ако си стигао доовде - немам речи. ), јер не знам шта сам заправо хтела да ти кажем...

Не вреди...
Поново ми се нит загубила на истом месту.
Да покушам поново?

Кренем да читам твој одговор, наравно, јер зато сам и писала пост, да бисмо разговарали и разменили мишљења и искуства, а реченица ти дуга и нисам баш сигурна шта си хтео да кажеш, али се прибојавам да ти је намера...

Dakle, Sigmund Ferari je napisao:
"Mi više težimo ka tome da izbegnemo bol, nego da susretnemo radost."

И човек, да видиш, има право.
( Сад бих ја ту још свашта нешто, али се бојим да ћу да придавим присутни аудиторијум, те одустајем. )

kukusigameni

Misliš li da neko čita ovu našu prepisku o Sigmundu Frendu... Frihendu...

Не мислим, ал' се надам. Је л' сам много наивна?

P.S. А ти, мислиш ли да треба да аболирем, лобирам, ера... ела... борирам оно свашта ншто о чему сам 'тела?

kukusigameni

Nisi... mnogo...

Тако сам и мислила.

Elaboratoriraj, što da ne? Kad je mogao onaj Sigmund Frajt... Fajt... Fart..., možeš i ti.

А је л' ти то озбиљно?
Немој после да се жалиш крад кренем у лабораторотирање...

dusanovaiivanovamama

Znam ja!

Prajd

Пази, то се пише Б-Р-А-Ј-Д. Овако:

Moze reklama, najlepse kutije za hleb

Може. Знаш да увек све може.
И кутије су шећерлемасте баш како треба и хтела бих једну такву ( најволијем ону прву десну одоздоле што је к'о старинска шкриња за штафир ), али где ме посла међ' доконе домаћице, ако бога знаш?!
Је л' видиш да се бавим филозофијом и сличним конспиративним наукама?

Evo ti jedna, neka ti se nadje, meni dosta mojih

'Фала, 'фала. И ове моје једне ми је доста. Мада, ова твоја баш лепа и другачија и обећава само лепе тренутке и моменте.

У оваквој моја мама држи дугмиће.

kukusigameni

Dakle, da zaključimo.
Čovek se zvao Sigmund Brajd i bavio se Edipovim i Elektrinim kompleksom, koji su uticali na razvoj menjača za sportske automobile. Naime, uz pomoć poznatog konstruktora Alchajmera, Brajd je uspeo da iskombinuje kabriolet Eros i sportski model Tanatos u savršeni Superego koji Razmišljam krije u svojoj kutiji.
Svaka mu čast.

Ау, бре! Свака теби част на закључку.
Иако се просто наметао од почетка, ти си једини који га је сагледао са свих страна и осмотрио из свих углова ( појавивши се изненада из оног далеког подрума из једне још даље приче која је остала без наставка / питање је зашо и због чега /, са немарно пребаченим резедо шалом преко левог рамена и иза десног уха, са све слоном на свиленом повоцу од конопље ) и сажео у аксиом - неупитну тврдњу којој се не може наћи замерка нити мана.
Моје најдубље поштовање ( И наклон госпођи. ).

kukusigameni

freehand
Kukusiganjoj.

Nikome danas nije lako.

Канда се вас двојица баш добро разумете?

myredneckself

Jooj, znam jednog, mora da mu je rođak, Frensis Ford. Sigurno ga i ti znaš, tom FF-u je rođak onaj N. Kejdž, a ćerka Sofija Kopola, a ta je napravila film kao da je nas slušala i gledala, Lost in Translation

Ни бриге те, МРНС, док смо само изгубљени у преводу. Остаје нам мимика, гестикулација... Емотикони?

Каква би тек збрка настала да смо Изгубљени у свемиру?

myredneckself

coppola

kukusigameni

Шта је вама двома? По пола, па по пола.
Је л' се то домунђавате да поделите свет?

myredneckself

razmisljam
Lost in Translation...Изгубљени у свемиру?

Kukusiganama šta nas snađe. Aj malo da predahnemo, biće nam lakše

Предахнула. И да ви'ш да ми је лакше, јер I was lost but now i'm found.

sesili

Što vičeš, braniš? Nisam smela ni da se javim...

Па кад морам. Док сам тиха мирна и повучена, нико ме не зарезује пет посто. Сви нешто подразумевају да тако треба и раде шта год хоћеју.
А кад пустим глас и накачим на њега узвичнике...
Ееее...
Тада се догоди да неко и обрати пажњу.
Ал' не волем тако, па то ти је.

Šalim se, nisam stigla.

A da li si RAZMIŠLJALA da baš ono što se brani, skriva, bilo kojim kutijama ili znacima uzvika, baš je to interesantno nekome da "čačka". Zato, svi ti mraci napolje, pa te onda niko ne dira.

На крају, на моју велику жалост, баш тако испада. А ја се буним зато што НЕ МОРА тако. Зар није лепше имати разумевања, стрпљења, уљудности, доброте? Зар све своје слободе и неке личне просторе мораш да освајаш искључиво дреком и виком?

kaolavanda

Eno, tamo kod MightyNore, vode se neki lepi razgovori, i odatle ti prenosim poruku:

Mika Antic - Otvorena vrata su najteza za razvaliti.

Свратила и свратићу. Хвала.



Отвориш широм врата. Пожелиш добродошлицу чиста срца. Учиниш све да се осећају као код куће. Предусретљива си, читаш мисли и жеље. Трудиш се онолико.
И опет би неко мимо врата и преко тарабе. Зашто?

kaolavanda

a, svi vole da im neko poželi dobrodošlicu čista srca, i one koji čine da se osećaju kao kod kuće, i one koji su predusretljivi, i koji čitaju misli i želje.

Наравно. Свако би да га пазе и мазе и да га зову Ђорђе, зар не?

Sasvim je druga stvar što ne umeju to svi da traže na lep način, a, oni još nesrećniji, ne znaju šta bi sa tim kad ga već dobiju, pa, tužni - kvare

Ма ни по јада са онима који су неспретни, невични, ненавикнути. Њих је лако припитомити.
Мука је са онома који сматрају да им то недвосмислено припада, па улазе бахато, к'о револвераш у салун.
А тих који су ,,još nesrećniji'' јер ,, ne znaju šta bi sa tim kad ga već dobiju, pa, tužni - kvare'' ми је страховито жао, али не умем да нађем начин да им помогнем, што ме додатно фрустрира.

Ma, znaš ti to i sama, nego bi da malo popričamo

Наравно.
Ово само потврђује да сам у праву што тврдим да и ти све знаш.

kaolavanda

E, pa, draga, ne možeš i da otvoriš širom vrata, i da očekuješ da ulaze samo oni koje ti želiš da vidiš. Takva vrata uvek poručuju: izvol'te! A, realno, i ponuda ti bogata i lepa, moraš i njih da razumeš

Уф, сад већ почињемо да се мимоилазимо. Канда нисам сасвим добро објаснила, а и она метафора са уласком у салун ми погрешно истрчала. Извињавај.
У реду, сви ти што упадају на врата ми и не представљају нарочит проблем. Сама их пустила, сама сносим последице.
То смо, дакле, рашчистиле.
Проблем је са онима што се веру преко тарабе, разбијају прозоре не би ли ушли, спуштају се низ оџак, искрсавају из подрума, смандрљавају се са тавана, а све поред широм отворених врата.
И наравно, они најнесрећнији - потаманџије којима никада није како ваља.

Mene ne frustrira ta nemoć. Tu vidim da imamo nesklad u talasnim dužinama, i gledam svoja posla, uključivši dugme zlata vredno

...sledi garantovani odlazak nezvanih, a bahatih, jer oni vole pažnju. To ti kaže, i pozdravlja te moje iskustvo
Sa njima, nek se bakće neko drugi. Ima kome je to uživanje, i nikako frustriranje.

Да,и овде се канда малкице размимоилазимо.
Што не значи да нисам притискала и то твоје чаробно дугменце. Неоспорно функционише. И то без грешке.
Једини је проблем што је мени и даље жао што то мора баш тако и што сви финији и лепши и бољи и пристојнији и прихватљивији начини нису уродили плодом. Па се једем.
А том неком свеједно, јер има новог цинцулатора и окололетача за његовим хировима. Па се једем и зато.
Али, то сам ја.
Можда ми једном и постане свеједно.

Ово само потврђује да сам у праву што тврдим да и ти све знаш.

Za ovo, izvoli moju malu, veliku ljubav

Хвала пуно. Ја најволијем марципан шните, али, као узвратни поклон, ипак ти нудим сезонску уживанцију:



P.S. И пуно, пуно ти хвала што си онако лепо и лептирасто затворила круг моје прошле приче.

kaolavanda

Svako u svom "stilu"

Uostalom, da nije njih, sve bi ti bilo potaman, a toga ne-ma. Jes' bezveze, ali nema

Дакле,

Kad bi znala koliko te razumem... ono savršeno dugmence, ja koristim jer nisam pronašla finiji i lepši i bolji i pristojniji način (tj. - takvi nisu urodili plodom, kao što i sama znaš). A, da bih sačuvala svoje nerve, a njima ubrzala proces pronalaska onih koji umeju sa takvima, jedan klik, i... gotovo. Nije to uvek tako jednostavno, ni brzo, ni efikasno, ali, pokazalo se kao najbolje.

на концу конца,

Sumnjam. Jer, to si ti. Samo nećeš više trošiti nepotrebno snagu na uzaludan posao (naravno, polazim od svog iskustva, pa pretpostavljam da bi moglo biti tako i sa tobom). Bar ti želim da bude tako

све се ми баш лепо разумемо, а и ставови су нам се драстично приближили.

Hvala, posluži se

Мисличиталицо, ја то 'тела теби пре мушмула, али биркала слике и некако ми ни једна није била довољно добра. А нар волим онолико. Хвала.

P.S.

Nema na čemu, bilo je uživanje

Обострано, такорећи.

kaolavanda

Мисличиталицо

fantasia

Fantasy Art By Takaki

kick68

Shvaceno:) Svasta se tu nagomila. Ja s vremena na vreme pokusavam da izvrsim dekontaminaciju, sa neizvesnim izgledima za uspeh.

Које методе деконтаминације користиш, ако није тајна?
Ма колико изгледи за успех били неизвесни, ипак су изгледи.
Трачак светла на крају тунела.

P.S. Драго ми је што је схваћено.

Jedna od najstrasnijih kutija ever!

Немој то више да ми радиш, молим те. Умал' да мањкам.



Laurie Lipton - Pandora's Box. Pandora's Box