Životno osiguranje

Već neko vreme na tevejskim ekranima ide/pojavljuje se crno bela reklama za životno osiguranje. Da gledam i slušam koješta što se vrti na pomenutim spravama, primoran sam svako posle podne, koje provodim sa staricom majkom. Usamljenoj i imobilisanoj, televizor joj jedini glas koji čuje između odlaska mog brata i mog dolaska a onda ga po navici ostavi upaljenog. Od svih kablovskih kanala i mogućnosti, ona sluša, da sluša, jer je poluslepa: Vojvođanski dnevnik, HRT-ov dnevnik, Vesti B92, Beogradsku hroniku i Šta radite bre (valjda se tako zove?). I još me često pita: Da li hoćeš da gledaš ovo ili ono, moj najčešći odgovor je iako ne želim da budem grub: Ma gasi to čudo!

Od tipova koji u reklami laprdaju, poznajem samo Divca. I ide mi na živac, ne Divac, iako i on, nego reklama komplet. Još kad onaj lik ne trepnuvši kaže, da ću/ćemo za dvadeset godina, ako se odreknemo samo jedne paklice cigareta dnevno, dobiti 20.000 evra! Imam 65 godina, znači ako se odreknem.........za dvadest godina, u osamdeset petoj godini ću dobiti mogućnost da sa tolikom sumom počnem da priređujem bahanalije koje je teško i zamisliti a kamo li opisati! Mislim: Koga bre lažeš prijatelju, tih 20,000 evra, potrošio bih za dvadeset dana, hiljadu dnevno i sa osamdeset pet godina!

Pričam o reklami sinu: Riknem za dvadeset godina (iako sam planirao da poživim još trideset jednu), vi pokupite lovu ili bar ti, imaćeš 55 godina i bog da te vidi jedno mesec dana. Ako budeš racionalan i štedljiv (kao što nisi), lova može da ti potraje i celih pola godine. Stan ne možeš da kupiš, kola da, i ostatak love potrošiš na benzin ili dizel. Uz to možeš sebi da priuštiš nekoliko večera s društvom i šlus! Sin me zagrli i kaže: Nek' si ti meni živ i zdrav, jebeš osiguranje. Ali ovo sa duvanom...morao bi jednom već da ga batališ ali za svagda. Ne kao do sad, ostavljam za rođendan...od Nove godine prestajem da pušim...od 21.juna...od 4.septembra...od...od...od...! Jeste da si smanjio...bar u kući, ni J. te više ne proganja, znam koliko uživaš...ali seti se samo onoga, kad sam te gledao kako umireš! Koliko je prošlo od tad...pet godina...posle infarkta četiri meseca nisi zapalio ni jednu, znači možeš.

Ajde bre, našlo pile da uči kokošku...pevca, okrenem na zezanje, nego mi ne paše ova reklama, lažnjak, navlakuša... Što jes', jes', kaže moj sin, Divac je čurio i u NBieju, sve u šesnaest i ne samo on. Konvertit, oni su najgori, kažem, veći su katolici od Pape! I što su se zakačili za duvan, što ne pomenuše rakiju, vinjak, konjak, viski... pivo se bre pije na hektolitre...ono: Muškarci znaju zašto, je čisto sranje, cevče ga i žene, devojčurci ne ispuštaju limenku iz ruke! Vutru da i ne pominjem. Kako ono reče Kaniđa: Ako je kokain droga, onda sam ja narkoman! A oni duvan! I to na rok od dvadeset godina...uz sve moguće frustracije, neuroze, tikove, svakovrsna ludila...i kad postaneš ruina, ostatak, krpa od sebe negdašnjeg, pod uslovom da preživiš 20 godina pod tim i takvim uslovima, oni ti svečano uruče 20.000 evra! A statistika, ubaci se moj sin? Statistika, kakva bre statistika? Polako Mikele, na tvojoj sam strani, statistika o broju siromašnih i gladnih u našoj zemlji, smireno će moj sin. Iako lažu, broj je bar dva ako ne i tri puta veći, od čega oni da plaćaju rate za osiguranje, kakve paklice, oni nemaju ni koru leba! To je reklama za osiguranje smrti, ajde da batalimo temu, zaključujem.

Onda se setim, ako sam već pominjao, da opet utvrdimo. Sedim ja, odnosno taman sam seo, pre jedno dve godine u kafić Orfei, za one koji ne znaju, u pitanju je Novi Sad, preciznije Liman II, u baštu i preko ariša koji je okružuju gledam u ogroman bilbord na kome piše: Želite da rodite bebu, prestanite da pušite. U tom trenutku mi prilazi devojka i taman da me pita, ja na glas izgovorim: Ne želim! Ona me pogleda iznenađeno, bolje reći zapanjeno. Nasmejem se i pokažem joj prstom (nepristojno, slažem se) na bilbord i kažem: Ne želim da rodim bebu.

U ovoj i ovakvoj nazovi zemlji/državi, pre ću da rodim mečku nego što ću osigurati život. Već odavno sam se srodio s neosiguranim i nesigurnim životom u kojem i pored toga, svaki čas plaćam raznorazne rate. Jedno sigurno znam, posle mene neće biti nikakvog potopa, osigurao ja život ili ne. Ono za paklicu...pa, odredio sam datum kad ću prekinuti sa nikotinizacijom. Dotle...okrećem glavu kad krene reklama.