Valeri života

Na pitanje: "Da li u svom okruženju primećujete diskriminaciju osoba sa posebnim potrebama?" niko od tridesetak anketiranih srednjoškolaca nije odgovorio da je primetio diskriminaciju. Da li smo zaista tako idealna nacija?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije procenjuje se da svaki deseti stanovnik planete ili preko 600 milona ljudi ima neku vrstu invaliditeta a da u Srbiji, prema nezvaničnim procenama, živi oko 800.000 invalida.  Procenat stanovništva sa posebnim potrebama znatno je veći u zemljama u razvoju 15-20%, nego u razvijenim zemljama 4-7%, što se tumači boljim socio-ekonomskim uslovima, adekvatnom zdravstvenom i socijalnom zaštitom, kao i visokim stepenom tolerancije, razvijenog humanizma, altruizma, edukacije u razvijenim društvima.  

Položaj osoba sa posebnim potrebama unapređuje se kako u svetu, tako i u našoj zemlji, ali neosporna je činjenica da osobe sa nekom vrstom invaliditeta i dalje žive u velikom siromaštvu, izloženi su predrasudama i diskriminaciji. 

U Sbiji polovina osoba sa posebnim potrebama nema nikavo obrazovanje, a samo 13% ima posao, što znači da zavise od izdržavanja drugih. Veoma je važna svest o tome koliko je takvih ljudi u našem okruženju, njihovim problemima i kakvu vrstu podrške može svako od nas da pruži, pa s tim u vezi i ovaj blog, na dan 3. decembra - Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom

Zarad informacije mnogih, mislim da je važno ovom prilikom napomenuti da invaliditet može biti urođen ili stečen i da se može dogoditi svima, kao životno nametnuta nam okolnost. Sa stanjem invalidnosti se živi, a kvalitet života osoba sa invaliditetom zavisi od osetljivosti i prilagođenosti celokupne društvene zajednice na ovu kategoriju stanovništva i svih nas, kao građana.

Izraz "osoba sa posebnim potrebama" označava osobe koje imaju različita funkcionalna ograničenja - fizička, senzorna, intelektualna ili emocionalna - i prihvatljivije je od upotrebe termina "hendikepirani" ili "invalidi" (ovo je preporuka UN), jer se akcenat stavlja na ličnost i naglašava se da se invaliditet ne odnosi na celu osobu

U komunikaciji izbegavajte:

1. izraze kao što su: autističan, cerebralci, Daunovci ili Daunov sindrom, paraplegičari tj. nazivanje osobe po utvrđenoj dijagnozi

2. korišćenje skraćenica: OSI, MNRO, LMRO, TIL i sl

3. pežorativne termine: specijalci, umerenjaci, bogalji, retardi,slepci, slučaj, bolesnik

4. ponižavanje npr. „šta oni znaju ili mogu, oni su invalidi"

5. sažaljenje ili divljenje tipa : jadnik, mučenik, svetac, socijalac i sl.

6. preteranu brigu ili prezaštićenost tipa: „neka, ja ću to"

7. nazivanje odraslih osoba sa mentalnim teškoćama - decom

Pomozite osobama sa invaliditetom kada se suočavaju sa sledećim fizičkim i socijalnim barijerama:

- predrasudama oko invalidnosti, nejednakošću i sažaljenjem

- otežanim pristupom objektima i drugim logističkim problemima

- ograničenim pristupom informacijama i sredstvima komunikacije

U komunikaciji sa osobama sa invaliditetom:

- Prepoznate li potrebu za pružanjem pomoći osobi sa invaliditetom, pitajte je kako joj najbolje možete pomoći

- Prilikom upoznavanja ne izbegavajte rukovanje sa osobom koja ima veštačku ili amputiranu ruku. Rukujte se levom rukom ili dodirom kako to najbolje odgovara osobi sa invaliditetom

- Obraćajte se neposredno osobi sa invaliditetom, a ne roditelju, partneru, pratiocu ili prevodiocu

- Razgovarajte normalno, služeći se svakodnevnim izrazima poput: „vidimo se", „pozdravljam, trčim dalje", „čujemo se" - bez obzira o kakvom invaliditetu se radi kod osobe sa kojom razgovarate. Nemojte se bojati pogrešnih reči

- Ako sa osobom u invalidskim kolicima duže razgovarate, pokušajte da sednete kako bi ste se gledali u oči

- Usresredite se na osobu koja ima neki poremećaj govora. Ako niste razumeli šta je rekla, zamolite je da ponovi. Nemojte glumiti da razumete. I nemojte praviti grimase, niti imitirati i ismevati tu osobu.

- Govorite polako i direktno prema osobi sa oštećenjem sluha. Ne vičite, ne govorite joj u uvo. Vaši izrazi lica i pokreti usana pomažu joj da vas razume. Ako ipak niste sigurni da vas je razumela - napišite poruku

- Pozdravljajući slepu ili slabovidu osobu kažite joj svoje ime. Ako nudite pomoć u hodanju, ponudite joj da se osloni na vašu ruku

- Gluvo-slepe osobe vas mogu razumeti jedino dodirom. Ako se nadjete u situaciji da komunicirate sa takvom osobom, uspostavite kontakt ispisivanjem velikih pisanih slova na njenom dlanu

- Lična pitanja o invaliditetu ili njegovim uzrocima nemojte postavljati osobi sa invaliditetom ako s njom niste bliski

- Budite obazrivi i strpljivi, osobama sa invaliditetom može trebati više vremena da nešto učine

- Ne hvalite preterano osobu sa invaliditetom zbog obavljanja normalnih životnih radnji

- Čekajući u redu ustupite svoje mesto ili se zauzmite da teško pokretna osoba odmah dođe na red

- Prilikom vožnje u sredstvima javnog prevoza ponudite svoje mesto osobama sa invaliditetom. Pomozite im pri ulasku i izlasku iz autobusa, tramvaja, aviona, broda

- Pomagala (štake, štap, kolica) osobe sa invaliditetom dirajte samo ako ste za to bili zamoljeni. Ne naslanjajte se na invalidska kolica, ona su deo intimnog prostora osobe koja ih koristi

- Nemojte milovati psa vodiča. Pitajte vlasnika za dozvolu

- Poštujte vozače sa invaliditetom. Kada u saobraćaju susretnete vozilo označeno znakom invalida, povećajte razmak, smanjite brzinu vožnje i povećajte oprez. Uvažite njihovu sporost u obavljanju radnji

- Od vas se ne očekuje da pokazujete sažaljenje prema osobama sa invaliditetom. Prema njima se ponašajte kao prema jednakima, jer one to i jesu.

Položaj osoba sa invaliditetom u našoj zemlji uređen je brojnim zakonskim i podzakonskim aktima, mnogo interesantnih i korisnih informacija kao i mnoge odredbe vezane za prava osoba sa invaliditetom, mogu se pogledati na sledećem linku

http://www.minrzs.gov.rs/doc/osi/vodic.pdf