Muzika

bad as waits

AlexDunja RSS / 04.12.2011. u 18:33

 Tom-Waits-Bad-As-Me.jpg

 

prva ploča tom vejtsa koju sam ja čula, zvala se blue valentines.
posle sam potražila prethodne...
dopala mi se pomalo starmala slika koju je gradio o sebi,
dopalo mi se kako interpretira uticaje keruaka, bukovskog,
džez, bluz, fank muzike,
kako ume da ispriča priču luzera koji putuje prašnjavim drumovima,
provodi noći u sumnjivim motelima sa sumnjivim ljudima,
i neobičnim ženama,
ispričanu glasom potopljenim u litre burbona, nagorelim od cigareta
bez filtera, i raspuklim od prašine...

a onda su došle osamdesete i swordfishtrombones, i ništa više nije bilo isto...
iako jeste:)
t.w. je postao čudo. sloboda, eksperiment, vodvilj,
neverovatno izvođenje, arhaični instrumenti, instrumenti
 kojima ranije nije ni padalo na pamet da to jesu...

kada sam videla vhs sa filmom big time, bila sam kupljena za sva vremena,
jer priča koju je raspukli glas pričao je postala univerzalna, moćna,
ispričana na nov, autentičan način, jedinstvena.

mnogo je vremena od tada....
i t.w. je uvek imao da kaže nešto novo,
da isprati vreme, da se menja,
kroz filmsku muziku, mjuzikle, glumu,
i, naravno, osnovnu delatnost.

album sa originalnom muzikom smo čekali sedam godina.
izašao je nedavno. kad sam ga prvi put čula, pa još jednom,
pa još jednom, sebi nisam poverovala da se osećam razočarano,

jer, produkcija je odlična, pored starih saradnika tu su i ričards iz stounsa,
fli, basista iz r.h.c.p., čini mi se perkusionista iz los lobos... zanimljiva ekipa..

ono što me je ostavilo praznom je što sam skoro sve to već čula od t.w.
nisam navikla od njega da retrospektivu nazove novom muzikom.
ilustrovaću:

 pesma satisfied neodoljivo podseća na

 kiss me je odlična, a vidite ovo:

 i da ne davim, ima toga još.

čak i u tekstovima, naslovna pesma je napisana u nabrajajućem maniru
koji smo videli onoliko uspešnih puta

You’re the head on the spear
You’re the nail on the cross
You’re the fly in my beer
You’re the key that got lost
You’re the letter from Jesus on the bathroom wall
You’re mother superior in only a bra
You’re the same kind of bad as me
I’m the hat on the bed
I’m the coffee instead
The fish or cut bait
I’m the detective up late
I’m the blood on the floor
The thunder and the roar
The boat that won’t sink
I just won’t sleep a wink
You’re the same kind of bad as me
No good you say
Well that’s good enough for me
You’re the wreath that caught fire
You’re the preach to the choir
You bite down on the sheet
But your teeth have been wired
You skid in the rain
You’re trying to shift
You’re grinding the gears
You’re trying to shift
And you’re the same kind of bad as me
They told me you were no good
I know you’ll take care of all my needs
You’re the same kind of bad as me
I’m the mattress in the back
I’m the old gunnysack
I’m the one with the gun
Most likely to run
I’m the car in the weeds
If you cut me I’ll bleed
You’re the same kind of bad as me

 i još samo da kažem: kad je prošlo neko vreme,
nekako me prošlo razočarenje:))
jer na novom albumu ima par briljantnih momenata:

rokabili mu je savršeno legao:

 duhovitost, i efektno poentiranje je još uvek prvi adut:


Get a job, save your money, listen to Jane
Everybody knows umbrellas will cost more in the rain
All the news is bad
Is there any other kind?
Everybody’s talking at the same time

 i najbolje za kraj:

uspeo je da uđe u kožu veterana iz
avganistana ili iraka i napravio stvarno genijalnu pesmu,
pa ako je i jedna, dovoljno!

 ovde je sve na mestu.
jasan, direktan efektan tekst, atmosfera,
izvedba, sve. odlično!

uvek sam mislila da će vreme samo donositi glasu toma vejtsa,
nisam se prevarila, peva bolje nego ikad.

 

 



Komentari (65)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

edi-va edi-va 18:36 04.12.2011

!



______________________
Edit: prva

Na Hell Broke Luce Sara otkida - videla si uostalom.
AlexDunja AlexDunja 18:40 04.12.2011

Re: !

ti se zbunila:)))
ma veći deo materijala je krečenje ograde, samo ova poslednja
je skok preko:))
ja sam očekivala da cela ploča bude wow!

*ovu metaforu sa ogradom sam videla juče kod nekog kritičara, i morala sam da je maznem jer je baš prava:)))
edi-va edi-va 18:42 04.12.2011

Re: !

ti se zbunila:)))


Ma nisam se zbunila, nego sam bila unsure hoću li biti prva.

Edit: a sad se povlačim pod tvojim sloganom: let the class do the talking (očekujem JJ bebu da izvede neki pasivni ofsajd)
AlexDunja AlexDunja 18:46 04.12.2011

Re: !


Na Hell Broke Luce Sara otkida - videla si uostalom.


videla sam, to je najbolji pokazatelj:)

ima enigma oko naziva te pesme,
jedna priča je da je t.w. video grafit na alkatrazu,
i oduševio se,
a druga je da je prezime vojnika koji je bio u ratu,
i ubio se posle povratka kući malo preuredio. ( zvao se jeff lucey)
eli.lacrosse eli.lacrosse 19:13 04.12.2011

Innocent When You Dream

Film "Dim" završava se "Božićnom pričom Ogija Rena" i pesmom Toma Vejtsa "Innocent When You Dream". Predivan spoj.

(Ako je cela priča previše, skloniću je i postaviti link)

Evo oba:





БОЖИЋНА ПРИЧА ОГИЈА РЕНА

Држим у руци ту причу Огија Рена. Пошто се у њој баш не појављује у најбољем светлу, или бар не онако како би он то желео, замолио ме је да не наведем његово право име. Све остало, читава сторија о изгубљеном новчанику, слепој старици и божићном ручку тече управо онако како ми је он испричао.
Познајемо се већ једанаест година. Он ради за касом у једној продавници цигарета у Малој улици, у самом центру Бруклина, и пошто се једино у тој радњи могу наћи мале холандске цигаре које пушим, онда у њу најчешће навраћам. Дуго нисам обраћао пажњу на Огија Рена. Један омањи мало чудан човек, у дуксерици с капуљачом, увек је за касом кад купујем цигаре или новине, шаљивџија и брбљивац који увек има шаљиви коментар о временским приликама, клопи у ресторану или политичарима из Вашингтона, и ништа више од тога.
Но, једног дана, пре неколико година, листајући часопис из своје радње, налетео је на чланак посвећен једној мојој књизи. По фотографији која је стајала уз текст утврдио је да је реч о мени и од онда наши су се односи променили. Више нисам за Огија био било која муштерија, постао сам нешто посебно. Већина људи се подсмева књигама и писцима, али се испоставило да Оги има уметничку душу. Сада када је провалио мој идентитет, потпуно ме је присвојио као рођака, поверљиву особу, ратног друга. Право да кажем, мало сам био збуњен због тога. Напослетку – а то је било готово неизбежно – дошао је тренутак кад ме је упитао да ли желим да видим његове фотографије. Узевши у обзир његов ентузијазам и своју добру вољу, изгледало ми је просто немогуће да одбијем.
Ђаво ће га знати шта сам очекивао од тог сусрета. Уосталом, све само не оно што ми је Оги сутрадан показао. У једној малој просторији без прозора, иза продајног простора, отворио је некакву кутију и из ње извадио дванаест албума са фотографијама, потпуно истим фотографијама. На њима се налазило његово животно дело, објаснио ми је, а за то му није било потребно више од пет минута на дан. Сваког јутра, већ дванаест година, он се намести увек на исто место, на угао две авеније недалеко од његове продавнице, тачно у седам сати и направи само један колор снимак, тачно, увек из истог угла. Као резултат читавог посла су више од четири хиљаде фотографија. Сваки албум представља другу годину, и све фотографије су сложене по хронолошком реду, од првог јануара до 31. децембра, са уредно исписаним датумом испод сваке од њих.



Полако сам прелиставао албуме и прегледавао Огијев истраживачки рад, не знајући у почетку шта стварно да мислим о томе. Први мој утисак био је да је реч о нечем веома необичном, запањујуће чудном и икад виђеном послу. Све фотографије су биле исте. Читав подухват састојао се у чудном налету ствари које се понављају, иста улица и исти распоред на њој, као у бунилу непрекидан низ сувишних слика. Не налазећи праве речи за Огија, наставио сам да окрећем страну по страну климајући главом у знак одобравања. А Оги све време није показивао ни трунку узбуђења, само ме је посматрао широког осмеха на лицу и, пошто ме је тако пустио неко време, одједном ме прекиде речима:
– Сувише брзо окрећеш. Ако не успориш, никада нећеш увидети суштину. Био је у праву, наравно. Ако не одвојимо довољно времена за посматрање, никада нећемо ништа видети. Узех други албум и приморах себе да га систематичније прегледавам. Обраћао сам више пажње на детаље, процењивао промену времена, вребао измену угла под којим светлост пада у различито доба године. Напокон сам био у стању да распознајем танане разлике у саобраћајном метежу, чак и да предвидим темпо различитим данима (гужве радним даном, умереније кретање крајем седмице, контраст између суботе и недеље). А онда сам полако, миц по миц, препознавао лица из другог плана, пролазнике на путу за посао, исте људе и на истим местима сваког јутра, тренутак украден из њихових живота у прецизном објективу Огијеве камере.

Кад сам их боље упознао, почео сам да проучавам њихово држање, како су се понашали из јутра у јутро; покушавао сам да откријем њихово расположење, на основу површних знакова, као да сам могао да испричам о свакоме кратку причу, као да сам успео да продрем у мале тајне скривене у говору њихових тела. Узео сам још један албум. Више нисам осећао ону досаду и збуњеност с почетка гледања. Оги је, схватио сам то, фотографисао време, време у природи и време у човеку истовремено, и то је обављао постављајући камеру на једно мало ћоше у универзуму које је по својој вољи присвојио стражарећи на месту које је сам изабрао. Видевши како ме је потпуно обузело његово дело, Оги настави да се задовољно смешка. Потом, готово као да је успео да ми прочита мисли, поче лагано да изговара Шекспирове стихове. „Сутра и сутра и сутра, шапутао је тихо, време одмиче ситним кораком.” И тада сам схватио да је он тачно знао шта ради.
Од тада је прошло две хиљаде фотографија. Оги и ја смо често разговарали о том његовом послу, али тек прошле недеље сам сазнао како је он уопште дошао до те камере и како је почео да прави ове фотографије.
Почетком те седмице позвали су ме из „Њујорк тајмса” да ме питају хоћу ли да прихватам да напишем једну новелу коју би објавили у јутарњем издању на сам Божић. Моја прва реакција била је одбијање, али мој саговорник је употребио много шарма и толико је наваљивао, да сам на крају разговора ипак одговорио да ћу покушати. Само што сам спустио слушалицу, потонуо сам у дубоку панику. Шта ја знам о Божићу, питао сам се. Шта уопште знам и о тој редакцији која ми је наручила причу?
Проведох неколико дана у очају, борећи се с фантомима из дела Дикенса, О Хенрија и других домишљатих мајстора. Саме речи „Божићна прича” у мени су стварале непријатне асоцијације, лицемерни изливи блаженства уз обилату трпезу. У најбољем случају, божићне приче су снови препуни жеља, бајке за одрасле, а ја, ни за шта на свету, не бих могао нешто слично да напишем. Међутим, зар је могуће испричати иједну безосећајну божићну причу? У самом термину је контрадикција, немогућност, потпуна енигма. Исто као и замислити тркачког коња без ногу или врапца без крила!

Никако ми није ишло од руке. У четвртак сам изашао у дугу шетњу у нади да ће ми свеж ваздух разбистрити главу. Негде око поднева зауставио сам се пред киоском да бих купио цигаре и ту сретох Огија, као и обично, стоји за касом. Упитао ме је како сам. Иако ми то није била намера, поверих му све своје бриге.
– Божићна прича? – рече кад сам завршио са својим јадиковањем. – Само то? Ако ми платиш ручак, испричаћу ти најлепшу божићну причу коју си икад чуо. И гарантујем ти да је потпуна истина, од речи до речи.
Нашли смо се на углу улице, код Жака, где је била добра клопа и увек дупке пуно а зидови крцати фотографијама старих постава Доџерса. Кад смо сели за сто у дну сале и поручили јело, Оги се бацио на своју причу.
Било је то лета 1972, почео је. Једног јутра неки мангуп ушао је у моју продавницу и почео да маздише ствари са полица. Можда је имао деветнаест или двадесет година, и мислим да у животу нисам видео дирљивијег лопова.

Заузео је позу испред полице са џепном књигом, дуж зида у дну продавнице, и трпао је књиге у јакну. Било је доста људи око касе те га нисам одмах приметио. Али, чим сам схватио шта ради, почео сам да вичем. Стругнуо је попут зеца и, кад сам напокон успео да затворим касу и извучем се одатле, он је већ штрикао дуж Атлантик авеније. Јурио сам за њим пола блока и онда одустао. У јурњави му је нешто испало и, пошто нисам више имао намеру да трчим за њим, сагао сам се да видим о чему се ради.
Био је то његов новчаник. У њему није било пара, само возачка дозвола и неколико фотографија. Претпостављам да је требало да позовем цајкане и да га ухапсе. Имао сам његово име и адресу на дозволи, али ми је он изазвао неразумљиво сажаљење. Био је то само мали неваљалац, и после летимичног погледа на фотографије које сам нашао у новчанику, нисам се више много љутио на њега.
Роберт Гудвин. Тако се звао. На једној од слика стајао је, а једну руку је пребацио преко рамена своје мајке или баке. На другој је седео, имао је тако, девет или десет година, и био је у дресу бејзбол играча, широког осмеха на лицу. Нисам више имао жељу да га пријавим. Можда се сад негде дрогира, рекох себи. Јадно дериште из Бруклина чији живот није баш много обећавао а и ко ће сад бринути за неколико пишљивих џепњака.

Дакле, ја сам задржао новчаник. С времена на време ми је падало на памет да му га вратим, али сам то стално одлагао и никада нисам обавио. А онда је дошао Божић, а ја без плана, ништа немам да радим. Обично ме је газда звао да проведем дан у његовој кући, али ове године отпутовао је са породицом да обиђе родитеље на Флориди.
И, ето мене самог у кући, тог јутра, како оплакујем своју судбину, и тад приметим на полици у кухињи новчаник Роберта Гудвина. До ђавола, кажем себи, зашто не бих учинио неко добро дело, бар једном, навукох капут и пођох да новчаник вратим у праве руке. Становао је негде у солитерима. Било је ледено тог дана и сећам се да сам се неколико пута изгубио у покушају да нађем праву зграду. Све је слично у овим блоковима и увек се изнова враћаш на исто место мислећи да је неко друго. Све у свему, на крају стигох до стана који сам тражио и зазвоних. Ништа се не дешава. Нема никога, рекох у себи, али ипак покушах још једном, ради сигурности. Сачеках мало и, таман сам хтео да одустанем, кад чух како се неко приближава вратима вукући ноге. Глас старије госпође упита ко је и ја одговорих да тражим Роберта Гудвина.
– То си ти, Роберте? – упита старица и, пошто је откључала хиљаду брава, отвори ми врата. Имала је вероватно осамдесет, можда деведесет година, и прва ствар која ме је изненадила, старица је била слепа.
– Знала сам да ћеш доћи, Роберте – рекла је. – Знала сам да нећеш заборавити своју баку Етел за Божић.
И онда рашири руке да ме загрли.
Нисам имао много времена за размишљање, капираш. Требало је нешто да кажем одмах и, пре него што сам схватио шта ми се дешава, чух ове речи како излазе из мојих уста:
– Е да, бако Етел, дошао сам да те обиђем за Божић.
Не питај ме зашто сам то учинио. Ни мени уопште није јасно.
Вероватно нисам желео да је разочарам, тако нешто. Немам појма. Тек тако ми је излетело, само од себе, а онда, старица ме је одмах зграбила у загрљај, ту, испред врата, и ја сам такође загрлио њу.
Нисам јој баш рекао да сам ја њен унук. Али, ако јој и нисам то изговорио, остало је на томе да се подразумева. Ипак, нисам покушао да је преварим. Било је то попут игре коју смо обоје одлучили да играмо – не знајући тачно њена правила.

Хоћу рећи, та жена је знала да ја нисам њен унук Роберт. Била је постарија и мало шано-душо, али не толико да не уочи разлику између странца и своје крви. Била је срећна што се претвара а и ја, пошто нисам имао паметнија посла, био сам срећан да је у томе пратим.
Дакле, нас двоје смо ушли у њен стан и ту смо заједно провели цео дан. Стан је био попут правог контејнера за ђубре, благо речено, али шта очекивати од слепе старице која сама поспрема по кући? Сваки пут кад ме је испитивала, односно кад би ме упитала како сам, ја сам је лагао. Испричао сам како сам нашао леп посао у некој продавници цигарета, онда сам јој рекао како управо правим планове за женидбу, хиљаду ствари сам јој напричао, а она се правила како верује у сваку моју реч.
– Дивно, Роберте – говорила је и потврђивала главом и смешила се. – Одувек сам знала да ће ти кренути у животу.
После извесног времена огладнео сам. У кући није било баш богзна шта за клопу па сам отишао у оближњу продавницу и накуповао гомилу ствари. Пржено пиле, чорбу од поврћа, чинију са кромпир салатом, чоколадни колач, свашта.

Етел је имала неколико боца вина скривених у соби и ми смо за нас двоје приредили боговски божићни ручак. Вино нас је обоје загрејало и сећам се да смо после јела прешли у дневну собу где су фотеље биле удобније.
А онда се мени припишкило, извинио сам се и отишао до купатила у дну ходника. И тог тренутка ствари су кренуле другим током.
То што сам тада урадио коси се с потпуним лудилом, и то себи нисам опростио до дана данашњег.
Улазећи у купатило, уочио сам испред туш-каде, уз плочице, гомилу од шест или седам фотоапарата, нових новцијатих, још у оригиналним кутијама, роба првог квалитета. Рекох себи, ово је дело правог Роберта, роба из његове последње пљачке. Никада у животу нисам ниједном фотографисао, а никада ништа нисам ни украо, али у том тренутку, кад сам угледао ове апарате тако уредно наслагане у купатилу, једноставно, осетио сам како силно желим један за себе. Из чиста мира, и без премишљања, зграбих једну кутију и вратих се у собу.
Нисам био одсутан више од три минута, али за то време бака Етел је заспала у фотељи. Сувише кјантија, претпостављам. Отишао сам до кухиње да оперем судове, а она је спавала и поред звецкања тањирима, ушушкана као беба. Нисам имао разлога да је будим и одлучих да кренем. Нисам чак могао ни да јој напишем коју реч, јер је била слепа, и онда сам само изашао. Спустио сам новчаник њеног унука на сто, покупио фотоапарат и напустио стан. И ево, ту је причи крај.

– Да ли си се икада поново вратио да је видиш? – упитао сам.
– Једном – одговори он – отприлике три или четири месеца после. Тако сам се бедно осећао што сам украо тај апарат , да га нисам ни отворио. Напокон сам одлучио да одем и вратим га, али Етел више није било. Не знам шта јој се догодило; неко други је био у стану и није знао ништа о њој.
– Сигурно је умрла.
– Да, сигурно.
– Што ће рећи да је с тобом провела свој последњи Божић.
– Вероватно, никад нисам размишљао на тај начин.
– То је било добро дело, Оги. Дивно је све то што си урадио за њу.
– Прво сам је лагао, потом покрао. Не видим како то можеш звати добрим делом.
– Учинио си је срећном. И у сваком случају, апарат је већ био украден. Ниси посегао за нечим што је њено власништво.
– Све за уметност, а, Поле?
– Не бих рекао. Па ипак, ти си добро употребио апарат.
– И, ето, сад имаш своју божићну причу, зар не?
– Да – одговорих – мислим да је имам.
Заћутао сам и посматрао Огијево лице и његов враголасти осмех. Нисам имао опипљивих доказа, али нешто мистериозно зрачило је из његовог погледа, као некаква потајна радост, и одједном ми сину да је све измислио. Но, успео је у томе да поверујем у његову причу, и ништа друго није било важно.
– Ти си геније, Оги – рекох му. – Хвала на помоћи.
– Како кажеш – одговори с истим оним луцкастим сјајем у оку. – Уосталом, ако с пријатељима не можемо да поделимо тајну, какви смо онда ми то пријатељи.javascript:;
– Твој сам дужник.
– Не дугујеш ми ништа. Само напиши онако како сам ти испричао, и ништа ми више не дугујеш.
– Осим ручка.
– Да, осим ручка.
На његов смешак одговорих смешком, на свој начин, позвах келнера и замолих га да ми да рачун.

(Превела Бранка Станисављевић, објављено у Политикином Забавнику број 3021)


EDIT
Evo svega, još jednom:

kaolavanda kaolavanda 15:43 05.12.2011

Re: Innocent When You Dream

Svaki, ali svaki put kada gledam taj film, bude mi žao i da trepnem uz tu scenu. Bez muzike, ne bih rekla ni slučajno da ne bi vredela, ali, toliko prirodno "ležu" jedna uz drugu, da je to čista lepota.

Tom stvara magiju i bez muzike:

Nirvana
od Čarlsa Bukovskog. Savršenstvo.

P.S. za dva dana slavimo njegov rođendan. Može žurka ovde, AlexDunjo?
AlexDunja AlexDunja 16:14 05.12.2011

Re: Innocent When You Dream

P.S. za dva dana slavimo njegov rođendan. Može žurka ovde, AlexDunjo?


ofskroz:))

ja sam baš tempirala da blog bude otvoren za rođendan:)
AlexDunja AlexDunja 19:15 04.12.2011

:)

ne sklanjaj ništa!
ecce-florian ecce-florian 19:52 04.12.2011

1.

prvi
AlexDunja AlexDunja 19:55 04.12.2011

Re: 1.

prvi

kao i obično
ecce-florian ecce-florian 23:59 04.12.2011

Re: 1.

AlexDunja AlexDunja 00:02 05.12.2011

Re: 1.

ecce-florian
Tom Waits For No One

I'm good
Jelena Pavlović Jelena Pavlović 20:25 04.12.2011

.

Volim Tom Waitsa!
AlexDunja AlexDunja 20:33 04.12.2011

Re: .

Jelena Pavlović
Volim Tom Waitsa!

i ja.
JJ Beba JJ Beba 20:38 04.12.2011

qq

album sa originalnom muzikom smo čekali sedam godina.
izašao je nedavno. kad sam ga prvi put čula, pa još jednom,
pa još jednom, sebi nisam poverovala da se osećam razočarano,

jer, produkcija je odlična, pored starih saradnika tu su i ričards iz stounsa,
fli, basista iz r.h.c.p., čini mi se perkusionista iz los lobos... zanimljiva ekipa..

ono što me je ostavilo praznom je što sam skoro sve to već čula od t.w.
nisam navikla od njega da retrospektivu nazove novom muzikom.
ilustrovaću:


eto kako je sve relativno i kako su ukusi različiti



meni album Bad as me od- li- čan,
puštala sam neke numere kod kod marka i kod jasne.
tako mi to puno romantike, mrzovolje, svega onoga od čega je sazdan. ma super. čujem ja tu bes, tugu, strast, šta oćeš.
Kažu da na ovom albumu ima čvrstie jednog brus spingstina, emocionalne precaiznosti leonrada koena, ranog nik kejva i profesionalnih pijanca the Pogues.

ali meni je on tolko origininalan da ne mogu da poredim nisakim. pre druge poredim sa njim

Pay me je divna pesma o izgnastvu

mene na prve tri note prebaci negde, kao da sanjam, tako ga čujem - u slikama
najbolji na svetu


zanimljivo mi i što je album dobio izuzetne krtitike i da se u UK vrlo visko kotira u okviru ovogodišnje produkcije.

bonus na albumu
AlexDunja AlexDunja 20:43 04.12.2011

Re: qq

tako mi to puno romantike, mrzovolje, svega onoga od čega je sazdan.

jeste, ali toliko toga je kod njega već bilo,
navikli smo na to.
ja sam htela još:))

edit:
videla sam kritike, uglavnom ovacije:)
drago mi je da i dalje melje kritičare:)))
JJ Beba JJ Beba 20:54 04.12.2011

Re: qq

videla sam kritike, uglavnom ovacije:)
drago mi je da i dalje melje kritičare:))

da
NNN NNN 09:59 05.12.2011

Re: qq

album sa originalnom muzikom smo čekali sedam godina.
izašao je nedavno. kad sam ga prvi put čula, pa još jednom,
pa još jednom, sebi nisam poverovala da se osećam razočarano,

jer, produkcija je odlična, pored starih saradnika tu su i ričards iz stounsa,
fli, basista iz r.h.c.p., čini mi se perkusionista iz los lobos... zanimljiva ekipa..

ono što me je ostavilo praznom je što sam skoro sve to već čula od t.w.
Možda se on toga ne seća (da je čuo od t.w.)
AlexDunja AlexDunja 10:05 05.12.2011

Re: qq

Možda se on toga ne seća

pa nije baš toliko mator:)
NNN NNN 11:06 05.12.2011

Re: qq

AlexDunja
Možda se on toga ne seća

pa nije baš toliko mator:)
nije mator, ali ima veliko iskustvo (beneficirani staž)
stefan.hauzer stefan.hauzer 20:39 04.12.2011

.

tom je cudo.
nekako mi je legao 'bad as me'.
to je onaj osecaj ,kad na radiju cujes neku stvar - prvi put.
pecne te nesto. promenis polozaj sedenja . nagnes se nad stolom. pustis da muzika dopre do usiju . ta magija koju nudi tom je retkost . cak i kad album nije genijalan. ipak na nekim mestima('back in the crowd')osetim ono neobjasnjivo .
AlexDunja AlexDunja 20:47 04.12.2011

Re: .

)osetim ono neobjasnjivo .

da, magija imenom t.w. jeste tu:)

bilo bi pogrešno ovo izdanje nazvati razočarenjem, nadam
se da sam objasnila svoj subjektivni osećaj:)))
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:01 04.12.2011

.

Понекад је тешко бити и Том Веитс.

Ако направиш велики искорак - ниси остао доследан себи, а ако не направиш - понављаш се. Ово су најблаже варијанте могућих критика (да не помињем оне типа продао се).

За разлику од већине који имају тај исти проблем (доследност/оригиналност), Том Веитс и неколицина у његовој категорији имају и додатни проблем који није само питање колико је оригиналности унето у нови пројекат већ да ли је тај пројекат (поново) променио (музички) свет.

Ја сам много мање захтеван и лако праштам људима који мењају свет само пар пута. Преслушао сам мало (још увек не све ствари) и немам разлога за разочарење. Напротив.
AlexDunja AlexDunja 21:07 04.12.2011

Re: .

e, bre marko,
valjda sam bila jasna da nemislim da je bilo šta baš
loše, though:)) pesma

me je zatekla, jer ta vrsta žala za mladošću me iritira.

igi se mnogo boljee nosi sa godinama i bliskim susretom:))
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:15 04.12.2011

Re: .

Ох, нисам ни видео неку посебно негативну критику у твојим речима. Мислим да сам схватио још од последњег коментара тамо код мене шта кажеш. Ја само кажем да сам ја сасвим задовољан.
AlexDunja AlexDunja 21:19 04.12.2011

Re: .

Ја само кажем да сам ја сасвим задовољан.

e,
to je mnogo lepo čuti:)
marco_de.manccini marco_de.manccini 06:06 05.12.2011

на друго слушање

- Chicago
- Talking at the same time
- Pay me
- Kiss me
- Satisfied

... could not be more satisfied.
NNN NNN 09:26 05.12.2011

Re: .

marco_de.manccini
Понекад је тешко бити и Том Веитс.

Ако направиш велики искорак - ниси остао доследан себи, а ако не направиш - понављаш се. Ово су најблаже варијанте могућих критика (да не помињем оне типа продао се).

За разлику од већине који имају тај исти проблем (доследност/оригиналност), Том Веитс и неколицина у његовој категорији имају и додатни проблем који није само питање колико је оригиналности унето у нови пројекат већ да ли је тај пројекат (поново) променио (музички) свет.

Ја сам много мање захтеван и лако праштам људима који мењају свет само пар пута. Преслушао сам мало (још увек не све ствари) и немам разлога за разочарење. Напротив.

garagejack garagejack 21:55 04.12.2011

Prvi album

koji sam ja cuo devedesetih dok sam studirao. Nisam odavno slusao Waitsa, moram se malo podsetiti.
AlexDunja AlexDunja 22:00 04.12.2011

Re: Prvi album

moram se malo podsetiti.

imam utisak da ti bad as me ide na ruku:)
garagejack garagejack 01:47 05.12.2011

Re: Prvi album

i want to walk away, start over again. :)
eli.lacrosse eli.lacrosse 22:54 04.12.2011

Bad as…

Ja sam verovatno jedini koji učestvuje u diskusiji a da nije čuo novi album Toma Vejtsa. Da li zbog godina, da li zbog interneta i toga što je sada sve lako dostupno, ne postoji kod mene više ono nestrpljenje da što pre čujem nešto novo. Sećam se koliko sam bio srećan kada sam se dokopao CD-a Henry's Dream u jesen 1992. A opet Alles wieder offen (koji sada znam skoro napamet) je čekao više od godinu dana da bude preslušan. I Bad as me čeka neki dobar trenutak. Ne sumnjam da ću uživati kada taj trenutak dođe.
AlexDunja AlexDunja 22:56 04.12.2011

Re: Bad as…

Ne sumnjam da ću uživati kada taj trenutak dođe.

ako si čuo klipove koje sam ostavila, eto ti albuma:))
eli.lacrosse eli.lacrosse 22:59 04.12.2011

Re: Bad as…

ako si čuo klipove koje sam ostavila, eto ti albuma:))

Nisam, čuvam se. Naravno da sam shvatio da su klipovi sa novog albuma, zato ih nisam ni slušao. "Štedim" dobre stvari (imam nekoliko u "šteku", knjiga, filmova, muzike…).
AlexDunja AlexDunja 23:00 04.12.2011

Re: Bad as…

Nisam, čuvam se.

:)))) ja ne bih izdržala:)
eli.lacrosse eli.lacrosse 23:05 04.12.2011

Re: Bad as…

:)))) ja ne bih izdržala:)

Ne bih ni ja da mi je 25 godina.

EDIT
Najverovatnije…
AlexDunja AlexDunja 23:09 04.12.2011

Re: Bad as…

Ne bih ni ja da mi je 25 godina.

ha:)))
tu sam, aproximativno:)))
myredneckself myredneckself 23:46 04.12.2011

Re: Bad as…




Odličan je naš oldtajmer, AD, ne da se

Volim falseto u Talking at the same time


AlexDunja AlexDunja 23:49 04.12.2011

Re: Bad as…


Volim falseto u Talking at the same time

dobar:)
JJ Beba JJ Beba 02:14 05.12.2011

Re: Bad as…

Odličan je naš oldtajmer,

kritičar Daniel Durchholz je za glas TW rekao da zvuči "like it was soaked in a vat of bourbon, left hanging in the smokehouse for a few months, and then taken outside and run over with a car."

u 2011 je TW bio baš vredan
sem što je objavio svoj album, pojavio se i na albumu "Ghost to a Ghost"Hank III u numerama

Fadin' Moon
i Ghost to a Ghost
a i
In early 2011, Tom Waits completed a set of 23 poems entitled Seeds on Hard Ground, which were inspired by Michael O'Brien's portraits of the homeless in his upcoming book, Hard Ground, which will include the poems alongside the portraits. In anticipation of the book release, Waits and Anti- printed limited edition chapbooks of the poems to raise money for Redwood Empire Food Bank, a homeless referral and family support service in Sonoma County, California. As of January 26, 2011, four editions, each limited to a thousand copies costing $24.99US each, sold out, raising $90,000 for the food bank.

ne da se čiča
myredneckself myredneckself 08:49 05.12.2011

Re: Bad as…

"like it was soaked in a vat of bourbon, left hanging in the smokehouse for a few months, and then taken outside and run over with a car."



On je persona&faca, pa nek kaže ko šta hoće

Ko da neki drugi koji pevaju njegove stvari, imaju umilnije glasiće
Milan Novković Milan Novković 09:41 05.12.2011

Re: Seeds on Hard Ground

"like it was soaked in a vat of bourbon, left hanging in the smokehouse for a few months, and then taken outside and run over with a car."

Trol: Čitam isto ovo juče posle tvog komentara kod Jasne, plus sloboda, 3 reda stihova iz pesme i odmah mi pada Dan Osman na pamet.

I bez obzira što je on jedna od ultimativnih definicija slobode (ima ih više, zavisi u koju stranu krenemo) ipak je nastradao skačući po Josemitima pa kažem hajde neću baš da komentarišem, pomisliće Gordana da mi je stvarno do kontriranja, a i njegova sloboda ne može ni preko uputstva da se nauči (mnoge mogu i ja se složio sa tvojim komentarom).

No evo opet mi se priziva Dan Osman pa ne mogu da odolim nego trolujem

Lepo je kad čovek na nekom putu dođe do kraja, opusti se, ne razmišlja i uživa i pored svog tužnog što ga okružuje.

loader loader 02:02 05.12.2011

:)

instrumenti
kojima ranije nije ni padalo na pamet da to jesu...



AlexDunja AlexDunja 01:08 06.12.2011

Re: :)

loader

anchiba anchiba 08:53 05.12.2011

Легенда

Савршен је!!!

Подсетила си ме на студентске дане када ми га је открио један друг и хвала му на томе. Имам тај савршени албум и ова песма ми је невероватна, па да је поделим са вама



Велики поздрав уз добру мјузу
anchiba anchiba 08:57 05.12.2011

Re: Легенда

А ово ново нисам до сада чула и одушевљена сам овом "Hell broke luce"!

AlexDunja AlexDunja 16:18 05.12.2011

Re: Легенда

А ово ново нисам до сада чула и одушевљена сам овом "Hell broke luce"!


bukvalno staje dah od nje:)
NNN NNN 10:01 05.12.2011

Oćemo

Waitsa u Srbiji!
stefan.hauzer stefan.hauzer 15:40 05.12.2011

Re: Oćemo

zaista. posle toga dumrem =)

live
AlexDunja AlexDunja 16:16 05.12.2011

Re: Oćemo

zaista. posle toga dumrem =)

:)) mnogo retko nastupa...

i po americi ljudi sanjaju da ga vide uživo...
Bojana Maljević Bojana Maljević 00:57 06.12.2011

Re: Oćemo

AlexDunja
zaista. posle toga dumrem =)

:)) mnogo retko nastupa...

i po americi ljudi sanjaju da ga vide uživo...

i ne samo po americi <_<
Ja bih obožavala!
AlexDunja AlexDunja 01:06 06.12.2011

Re: Oćemo

Ja bih obožavala!

ne sumnjam...
toliko pozorišta u njegovim nastupima:)
stefan.hauzer stefan.hauzer 01:27 06.12.2011

Re: Oćemo

iskreno .
zacnula si me sa ovim blogom bas tamo gde treba.
steta je to sto waits nema velik broj nastupa - ali valjda tako treba da bude!? da ne ulazimo dalje u to ...

nego, niko da odvrne ovu stvar :

genijalno =)

tom waits je upravo onakav covek kakav bih ja jednog dana voleo da postanem . kad se svedu racuni.

AlexDunja AlexDunja 01:32 06.12.2011

Re: Oćemo

tom waits je upravo onakav covek kakav bih ja jednog dana voleo da postanem


ima jedna stvar na novom albumu što mnogo
liči na ovu genijalnu pesmu:))

kaolavanda kaolavanda 00:19 07.12.2011

Danas nam je divan dan! ...



...živeo, živeo, i srećan nam biio X 2

AlexDunja AlexDunja 00:40 07.12.2011

Re: Danas nam je divan dan! ...

počeo rođendan

JJ Beba JJ Beba 00:53 07.12.2011

Re: Danas nam je divan dan! ...

drugi pevaju Waitsa

Jersey Girl

Ol'55

Downtown Train


2011 -kuća slavnih
AlexDunja AlexDunja 00:55 07.12.2011

Re: Danas nam je divan dan! ...

2011 -kuća slavnih

ljubim tebe
trenutno me deca zajebavaju puštaju
tom džonsa sa dva kompa simultaano:))
JJ Beba JJ Beba 00:58 07.12.2011

Re: Danas nam je divan dan! ...

AlexDunja
2011 -kuća slavnih

ljubim tebe





i žene

Raising Sand
sa sve T-Bone Burnett-om ()

Nora Jones

The Girl In The Other Room
JJ Beba JJ Beba 01:15 07.12.2011

Re: Danas nam je divan dan! ...

puštaju
tom džonsa sa dva kompa simultaano:))

unis?

AlexDunja AlexDunja 10:46 07.12.2011

Re: Danas nam je divan dan! ...

unis?


haos!
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 02:58 08.12.2011

.

natasavb natasavb 09:30 09.12.2011

Re: .

Umalo da mi promakne ovaj blog.
Samo da mahnem , pa odoh nazad u krevet.
!@#$% ti viruse.


AlexDunja AlexDunja 15:36 09.12.2011

Re: .

!@#$% ti viruse.

to baš traje:(
bata_b bata_b 13:23 09.12.2011

TW is good as always... even better

Merry Crisis and Happy New Fear

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana