IT| Nauka| Planeta| Politika| Tehnologija

Nevidljiva letelica, prizemljenje i posledice

/ 27.12.2011. u 13:57

Komentari: 124
Čitanost: 29414
/
Preporuke: 7656
/

Iranci su početkom decembra objavili da su uspeli da prizemlje ovu "nevidljivu" bespilotnu letelicu, nakon što je ušla u njihovu teritoriju nekih 140 milja od avganistanske granice. U svetskim medijima se, povodom tog i daljih događaja, postavljaju brojna pitanja kao što su:

• Šta se tačno desilo i kako su Iranci uspeli da prizemlje ovu letelicu?
• Da li će i u kojoj meri uspeti da urade reverzni inženjering i otkriju tehničke detalje izgradnje i rada tehnološki vrlo naprednih sistema?
• Koliko će u ovaj proces biti uključeni Kina, Rusija i možda još neke druge zemlje?
• Kako će događaj uticati na međunarodne odnose?
• Koji potezi će biti povučeni, na raznim stranama, kao posledica ovih događaja?

Sentinel je američka bespilotna letelica (engl. unmanned aerial vehicle, UAV, često se koristi i naziv drone) čije je puno ime RQ-170 Sentinel, a nadimak Beast of Kandahar (Kandaharska zver?), razvijen od strane čuvenog snabdevača američke vojske Lockheed Martina, a koga koriste United States Air Force (USAF) za Central Intelligence Agency (CIA). Iako je USAF otkrio neke detalje dizajna i mogućnosti ove letelice, odbrambeni analitičari veruju da je ova „nevidljiva" letelica primarno tj. čak isključivo namenjena izviđanju tj. špijuniranju.

Želim odmah na početku da napomenem da nisam stručnjak za avijaciju i slične oblasti, ali me ovaj događaj zainteresovao prvenstveno zbog značajne uloge i aspekta bezbednosti računarskih sistema i telekomunikacija, kao i novog sajber rata (Cyberwar) „u najavi". Ovaj tekst je skup različitih informacija koje sam našao na Internetu i nekih od mojih razmišljanja oko toga šta se tačno moglo desiti, šta su moguće akcije kratkoročno i šta mogu biti dugoročne posledice. Iako je bilo puno tekstova, uglavnom senzacionalističkih, detaljnijih tehničkih informacija i nema baš puno ili ih ja nisam uspešno pronašao. Zato ovaj tekst shvatite kao poziv na razgovor i razmenu mišeljenja, kojim pokušavamo da rasvetlimo dešavanja i posledice tih dešavanja.

Šta se desilo i kako?

Iranci su početkom decembra objavili da su uspeli da prizemlje nevidljivu letelicu, nakon što je ušla u njihovu teritoriju nekih 140 milja od avganistanske granice. Još uvek nije jasno šta se tačno desilo, iako se u javnosti pojavilo nekoliko teorija.

Američka bespilotna letelica ili kako se često u žargonu zove drone je, po svemu sudeći, prizemljena tj. lagano se spustila na zemlju. Na ovaj zaključak brojni mediji su došli, obzirom da nema značajnih oštećenja na trupu letelice, barem prema slikama koje su prikazali Iranci. Kako se to odigralo i dalje je misterija. Jedna od teorija kaže da su uradili "spoofing" GPS-a i time upravljanja. Navodno su podmetnuli podatke o koordinatama (geografskoj dužini, širini i nadmorskoj visini) i naveli bespilotnu letelicu da sleti tamo gde su oni želeli, dok je letelica „mislila" da ide na svoj domaći aerodrom. To bi moglo objasniti zašto je letelica uglavnom neoštećena, sudeći po slikama koje su se pojavile u medijima. Ipak, pažljivijim analizama slika, neki analitičari tvrde da su vidljiva sitna oštećenja, što može biti indikacija da sletanje nije bila baš „mekano".

Pre dve godine se bila pojavila priča da je Alkaida uspela da presretne video signal sa bespilotnih letelica koji je, navodno, prenošen u otvorenom formatu tj. nije bio šifrovan. Ovakav propust, ako se desio, deluje potpuno neverovatno.

Interesantna je i vest koja se pojavila pre par meseci da je virus "zarazio" neke od letelica tj. "The virus, which records the keystrokes of remote pilots as their drones fly over places like Afghanistan, is now receiving attention at the highest levels; the four-star general who oversees the Air Force's networks".

Posle početne neverice i čak odbijanja da priznaju da je letelica izgubljena, američki izvori su potvrdili gubitak kontrole nad njom i zatražili od Iranaca da je vrate. Zahtev je izrečen na najvišem nivou tj. od strane američkog predsednika Obame. Bilo je dosta zapaljivih izjava sa jedne i druge strane da se radi o činu rata. Interesantno je da je jedan broj američkih medija počeo da objavljuje tekstove koji su imali naslove u stilu „Već smo u ratu sa Iranom" i slično.

Iranski predsednik je bio vrlo ponosan na uspeh i saopštio je: Ahmadinejad: Iran has 'been able to control' U.S. drone. Sa druge strane su stigle izjave različitog tipa, kao što je npr. It Won't Be Easy for Iran to Dissect, Copy U.S. Drone.

Na Internetu su se pojavile spekulacije da možda i događaj sa RSA tokenima iz marta ove godine može da ima veze sa provaljivanjem u tajne Lockheed Martina (o tome sam ranije pisao ovde na blogu) i da je ta „provala" možda bila prethodnica ovom i možda nekim drugim događajima.

Takođe, neki analitičari pominju da je to „niz događaja u kojima su Iranci imali sreće, a Amerikanci nisu".

Da napomenem da je ovaj događaj mnoge kod nas odmah podsetio na obaranje nevidljivog bombardera F-117 kod Buđanovaca, obzirom da se radi takođe o nevidljivoj letelici, tj. letelici koju radarski sistemi ne bi trebali da otkriju ili je to barem maksimalno otežano. Ovih dana se pojavile vesti i snimci susreta pilota toga aviona i našeg pekara, ranije oficira koji je oborio njegov avion.

Čemu će poslužiti zarobljena letelica?

Ubrzo nakon što je letelica pala u ruke Iranaca, došlo je do spekulacija o tome čemu letelica, bazirana na naprednoj vojnoj tehnologiji, može poslužiti i koliko će Iranci biti u stanju da izvrše analizu i reverzni inženjering letelice i tako dođu do podataka o brojnim sistemima najnovije tehnologije. Ocene su išle od toga da Iranci neće uspeti da saznaju bilo šta značajno, do izjava iranskih zvaničnika da su analiza i reverzni inženjering završeni u svega nekoliko dana.

Takođe, pojavile su se spekulacije da će u postupak analize biti uključene i druge zemlje i to, pre svega, Rusija i Kina. Neki mediji su objavili spekulacije da su „avionske linije na relacijama Peking - Teheran i Moskva - Teheran naglo postale prebukirane".

Bespilotne letelice ovog tipa su opremljene velikim brojem različitih senzora, kamera i sličnih uređaja koji treba da prikupe što više detaljnih podataka o teritoriji koju izviđaju. One mogu imati i ulogu u nadzoru komunikacija i prisluškivanju. Obzirom na udaljenost, to zahteva vrlo osetljive i precizne uređaje koji su poslednja reč tehnike. Takođe, značajan deo čine i računarski i komunikacioni sistemi za prenos slike, zvuka (verovatno), kao i za upravljanje letom, zaštitu komunikacija i slično.

Posebna pažnja je posvećena materijalima, oblicima i bojama koje treba da obezbede nevidljivost letelica od strane radara i to je verovatno jedna od značajnijih tajni do koje će Iranci (i drugi) pokušati da dođu, na bazi ovog plena. Na temu korišćenih materijala, pojavila se interesantna i pomalo šaljiva priča o tome kako Iranci neće biti u stanju da otkriju kako se ti materijali prave, čak i ako otkriju njihov hemijski sastav. Jedan analitičar je upotrebio analogiju sa domaćicom koja jede perfektan kolač koji je napravila druga vrsna domaćica. Ona može, po ukusu i analizom utvrditi sastojke tog kolača, ali ne i način tj. recepturu i postupak kojim se dolazi do istog takvog kolača.

Teško je poverovati da su Amerikanci bili toliko neoprezni i da nisu predvideli mogućnost da letelica, koja je jedan od ponosa vojne industrije, u nekim okolnostima neće dospeti u tuđe ruke. Kao rezultat analize rizika i plana kontrole štete za takvu situaciju, sigurno su predviđeni (barem bi trebali biti) i neki načini da se daljinski ili automatski unište podaci ili barem neki deo onoga što je na letelici. Danas i obični mobilni telefoni imaju mehanizme da se sadržaj obriše daljinski ili automatski, u slučaju gubitka ili krađe. Ali, propusti se dešavaju, pa ko zna...

Sa druge strane, neke nipodaštavajuće izjave u odnosu na sposobnost iranskih inženjera i drugih stručnjaka da bilo šta saznaju o zarobljenoj letelici su preterane. Činjenica jeste da Iran ima vrlo jak naučni i stručni potencijal i da će sigurno da se ozbiljno potrude i saznaju što više. Samo prizemljenje letelice pokazuje sposobnost koju Iranci imaju. Iran je čak požurio da saopšti da su skoro završili dekodiranje.

Jedan verovatno umeren i realan tekst ovde kaže da postoji potencijal za reverzni inženjering, da taj napor neće biti ni mali ni jednostavan, a veruje da će Irancima biti potrebna pomoć Rusa i Kineza.

Na jednom od Web sajtova sa ovom vešću video sam i ovakav komentar: Ahmadinejad će sigurno želeti lično da vidi letelicu i onda će amerikanci da je eksplodiraju i tako ga likvidiraju.

Mašta čini čuda. :)

Kako će se dalje odvijati stvari?

Veoma bitno je i to kako će se ovo odraziti na veoma loše odnose Irana i USA i mnogih drugih zemalja, koje, kao što je poznato, optužuju Iran za razvijanje nuklearnog oružja. Osim propagandnih poruka koje su poslate od obe strane i namenjene javnosti (domaćoj i međunarodnoj), interesantno je pratiti i neke druge poteze.

Baš tokom decembra se pojavio izveštaj koji je pripremio INSS (Institute for National Strategic Studies) i čija su tema "Strateške perspektive Kine u oblasti avijacije". Izveštaj nosi naziv „Buy, Build, or Steal: China's Quest for Advanced Military Aviation Technologies". Većim delom izveštaja dominiraju upravo ključne reči iz naslova („kupi, izgradi, ukradi"). Tipičan pogled na Kinu kao zemlju koja kopira strane tehnologije takvom brzinom i sa neverovatnih entuzijazmom i uspešnošću je upravo detaljno opisan sa posebnim osvrtom na istoriju razvoja kineskih programa u oblasti avijacije. Izveštaj konstatuje da će, sa napretkom koji ima, Kina više i jače da koristi mehanizme špijunaže da bi se domogla zapadnih i posebno američkih tehnoloških tajni u oblasti avijacije.

Obzirom na posebne relacije između Kine i Irana, može se očekivati da je ova letelica već postala predmet svojevrsne trgovine među njima. Zanimljiv je ovaj tekst u kome se govori o tome kako će prizemljenje ove letelice pomoći Kini.

Nekako u slično vreme sa zarobljavanjem bespilotne letelice, Iran je objavio otkriće velikih rezervi prirodnog gasa u iranskim teritorijalnim vodama Kaspijskog mora. Povodom toga, pojavili su se brojni komentari na forumima i vestima na Internetu, ali posebnu pažnju si izazvali oni koji kažu da je sada jasno da će biti rata, jer će Amerika želeti da ovlada tim rezervama na bilo koji način.

Da „nešto nije u redu" sa dronovima, nekima je kao dokaz poslužio i događaj koji se desio nedugo nakon iranskog „zarobljavanja". Naime, na Sejšelima se srušila druga bespilotna letelica možda svega desetak dana nakon iranske epizode.

Beleška na margini
(po ugledu na Bojana Budimca)

Nova bespilotna letelica Vojske Srbije

Tagovi

bespilotna letelica, sentinel, drone, Iran, USA, cyberwar

postavite na |

Komentari (124)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

antioksidant 14:14 27.12.2011

.

danas svako ima bespilotnu letelicu

hvala na tekstu

Dragan Pleskonjic 20:39 27.12.2011

Re: .

antioksidant
hvala na tekstu

Nema na čemu, hvala na komentaru i muzičkoj numeri.

expolicajac 14:23 27.12.2011

Moje stručno razmišljanje

Dragan Pleskonjic 16:41 27.12.2011

Re: Moje stručno razmišljanje

Красивая песня и музыка.
У вас есть слова этой песни?

expolicajac 18:01 27.12.2011

Re: Moje stručno razmišljanje

Не думай о секундах свысока,
Наступит время -
Сам поймёшь, наверное.
Свистят они, как пули, у виска.
Мгновения, мгновения,
Мгновения.

Мгновения спрессованы в года,
Мгновения спрессованы
В столетия,
И я не понимаю иногда,
Где первое мгновенье,
Где последнее.

У каждого мгновенья свой резон,
Свои колокола,
Своя отметина.
Мгновенья раздают
Кому позор,
Кому бесславье,
А кому бессмертие.

Из крохотных мгновений
Соткан дождь,
Течёт с небес вода
Обыкновенная,
И ты порой почти полжизни ждёшь,
Когда оно придёт,
Твоё мгновение.

Придёт оно большое,
Как глоток,
Глоток воды во время
Зноя летнего.
А в общем надо просто
Помнить долг
От первого мгновенья
До последнего.

Не думай о секундах свысока,
Наступит время -
Сам поймёшь, наверное.
Свистят они, как пули, у виска.
Мгновения, мгновения,
Мгновения.
Мгновения.

Dragan Pleskonjic 18:03 27.12.2011

Re: Moje stručno razmišljanje

expolicajac

Спасибо.

quickspacemantra 14:26 27.12.2011

Interesantan dogadjaj...

... hvala i na solidnom blogu.

Dobar izvor relevantnih informacija: http://theaviationist.com/category/captured-stealth-drone/

poz

Dragan Pleskonjic 15:01 27.12.2011

Re: Interesantan dogadjaj...

quickspacemantra
... hvala i na solidnom blogu.

Dobar izvor relevantnih informacija.

poz

Hvala. Prepravio sam link da bude "osetljiv na klik".

Bojan Budimac 14:35 27.12.2011

*****

Dok ne ispratim sve tvoje linkove, evo tebi jedan: Tomgram: Nick Turse, The Life and Death of American Drones

Dragan Pleskonjic 15:01 27.12.2011

Re: *****

Bojan Budimac
Dok ne ispratim sve tvoje linkove, evo tebi jedan: Tomgram: Nick Turse, The Life and Death of American Drones

Zanimljivo!

Obren Markov 14:46 27.12.2011

Dobro...

...informativno, nenavijački. A nije da nije zanimljivo.

Dragan Pleskonjic 14:59 27.12.2011

Re: Dobro...

Obren Markov
...informativno, nenavijački. A nije da nije zanimljivo.

Hvala.

Inače, po raznim "komjunitijima" se pojavljuju brojne zanimljive, ponekad spektakularne informacije na temu ovog prizemljavanja i događaja koji su mu prethodili i onih koji su usledili. Uglavnom sam izbegao sam da ih navodim u tekstu, da ne bih otišao u senzacionalizam.

No, komentatori svakako mogu da se osećaju slobodnim da sa nama podele i takve vesti ili analize. Blog je poziv na analizu događaja i mogućih posledica, razmenu mišljenja itd.

blogovatelj 18:00 27.12.2011

Cekajuci Pajica

Sekamo Srdzana da nam da vise detalja u vezi ovog slucaja.

Dragan Pleskonjic 18:04 27.12.2011

Re: Cekajuci Pajica

blogovatelj
Sekamo Srdzana da nam da vise detalja u vezi ovog slucaja.

Jel' on pravi tu automatiku, daljinsko upravljanje i sve to?

srdjan.pajic 18:14 27.12.2011

Re: Cekajuci Pajica

blogovatelj
Sekamo Srdzana da nam da vise detalja u vezi ovog slucaja.

expolicajac 18:16 27.12.2011

Re: Cekajuci Pajica

srdjan.pajic

Nagradno pitanje "koju pesmu svirka srdžan"

maksa83 18:26 27.12.2011

Re: Cekajuci Pajica

Nagradno pitanje "koju pesmu svirka srdžan"

Oj Đevojko Indijana Prošjetaj Se Planinama?

expolicajac 18:41 27.12.2011

Re: Cekajuci Pajica

Oj Đevojko Indijana Prošjetaj Se Planinama?

Dragan Pleskonjic 19:49 27.12.2011

Re: Cekajuci Pajica

Za Pajića i društvo u tuđini:

G.Cross 20:21 27.12.2011

Kazi mi kazi...

Interesantan blog, ali kako se kaze "reverzni inženjering" na Srpskohrvatskom?

G.Cross 20:27 27.12.2011

Re: Kazi mi kazi...

Moj predlog: "Ma provalicu te, majke ti ga "

Dragan Pleskonjic 20:29 27.12.2011

Re: Kazi mi kazi...

G.Cross
Interesantan blog

Hvala.

ali kako se kaze "reverzni inženjering" na Srpskohrvatskom?

Tražio sam pogodniji izraz i odustao. Ovo su bili predlozi:

reverse engineering
1. reverzni inženjering
2. povratna analiza
3. reverzno inženjerstvo

G.Cross 20:33 27.12.2011

Re: Kazi mi kazi...

Ili:

4. Perverzni inzinjering

Dragan Pleskonjic 20:41 27.12.2011

Re: Kazi mi kazi...

G.Cross
Moj predlog: "Ma provalicu te, majke ti ga "

Odlično odslikava suštinu.

nsarski 20:22 27.12.2011

Here we go again...

Baš tokom decembra se pojavio izveštaj koji je pripremio INSS (Institute for National Strategic Studies) i čija su tema "Strateške perspektive Kine u oblasti avijacije". Izveštaj nosi naziv „Buy, Build, or Steal: China's Quest for Advanced Military Aviation Technologies". Većim delom izveštaja dominiraju upravo ključne reči iz naslova („kupi, izgradi, ukradi".

Pre mnogo godina, na studijama u USA, proturale su se glasine kako Japanci (tada glavni ekonomski konkurent Amerima), tacnije japanski studenti, dolaze u Amere da studiraju, kao fol, i tom prilikom "kradu" znanja iz elektronike, kompjutera, avionike, metalurgije, itd., i sve to nose u Japan gde se onda pomocu integracije svih tih znanja podize tehnoloski nivo japanskih preduzeca. (U to vreme je "japanska roba" imala isti status kao danas "kineska roba" ).
Hm, meni je to uvek izgledalo sumnjivo.
Mislim, od koga su, jebote, japanci kopirali Tojotu, najkvalitetniji auto na svetu!? Od Sevroleta? (Ovde je rec o "narodnim automobilima" za masovnu upotrebu.)

G.Cross 20:31 27.12.2011

Re: Here we go again...

Pa eno ti ga sad reklame po USA da je Toyota u stvari Americki auto (zato sto ga prave u nekoj , pojma nemam kojoj, americkoj drzavi. Ili je to za Hondu ?

nsarski 20:36 27.12.2011

Re: Here we go again...

Pa eno ti ga sad reklame po USA da je Toyota u stvari Americki auto (zato sto ga prave u nekoj , pojma nemam kojoj, americkoj drzavi.

* Toyota Motor Manufacturing Mississippi, Tupelo, Mississippi – Toyota Corolla This facility is currently being built, and production is scheduled to start in the third quarter of 2011. The facility will be named "Toyota Motor Manufacturing, Mississippi, Inc."[5]

* Toyota Motor Manufacturing Kentucky, Inc., (TMMK) is located in Georgetown. Engine manufacture - 2GR-FE and 2AR-FE. Vehicle manufacture and assembly - Camry, Hybrid Camry, Avalon and Venza.

* Toyota Motor Manufacturing Texas, Inc (TMMTX) is located in San Antonio. Vehicle manufacture and assembly - Tundra & Tacoma.

* Toyota Motor Manufacturing Indiana, Inc. (TMMI) is located halfway between Princeton and Fort Branch. Vehicle manufacture and assembly - Sequoia, Sienna & Highlander.

* Toyota Motor Manufacturing Alabama, Inc. (TMMAL), is located in Huntsville. Engine manufacture 1GR-FE, 1UR-FE and 3UR-FE. Engines mostly for TMMTX and some TMMI.

* Toyota Motor Manufacturing West Virginia, Inc. (TMMWV), is located in Buffalo. Engine manufacture 2GR-FE and 1AR-FE.

Dragan Pleskonjic 20:38 27.12.2011

Re: Here we go again...

nsarski
japanski studenti, dolaze u Amere da studiraju, kao fol, i tom prilikom "kradu" znanja iz elektronike, kompjutera, avionike, metalurgije, itd.

A pomenuti izveštaj, u zaključku kaže:

The likelihood that China will have no foreign source of advanced military aviation technology supports two important conclusions. First, the Chinese military aviation industry will have to rely primarily on indigenous development of advanced “single-use” military aviation technologies in the future. The Chinese government is pursuing a range of “indigenous innovation” and technology development programs, but mastering advanced technologies becomes more difficult and expensive as a country moves closer to the technology frontier. This leads to a second, related conclusion: China will likely rely more heavily on espionage to acquire those critical military aviation technologies it cannot acquire legitimately from foreign suppliers or develop on its own.

Slična priča, samo na drugom nivou.

topcat 21:14 27.12.2011

Re: Here we go again...

Toyota Corolla
Camry, Hybrid Camry, Avalon and Venza.
Tundra & Tacoma.
Sequoia, Sienna & Highlander.

eto, zato je na malom Yarisu pisalo Made in Japan

Milan Novković 21:31 27.12.2011

Re: Here we go again...

Pa eno ti ga sad reklame po USA da je Toyota u stvari Americki auto

Proces je danas poprilično robotizovan, automatizovan uopšte i sve je manje osetljiv na "ljudsku jednačinu".

Tj sve je važnije gde su proces i kola dizajnirani.

Robotika je "nauka" ove decenije, biće interesantno posmatrati trku.

Milan Novković 21:46 27.12.2011

Re: Here we go again...

Hm, meni je to uvek izgledalo sumnjivo.
Mislim, od koga su, jebote, japanci kopirali Tojotu, najkvalitetniji auto na svetu!? Od Sevroleta?

Mediji i stake holders talasaju, iako im je to sve impotentnja alatka.

Meni je sad interesantnije posmatrati IPR, patente, npr.

US se upucavaju u noge, iako pomalo i trezne i usporavaju u tome.

Njihova strategijska sila, npr, je znanje o produktivnosti i kvalitetu pa produktivnost i kvalitet (ok, zvuči malo smešno u svetlu poređenja proizvodnje automobila, samo oni imaju to znanje nego se ono sudara sa produktivnošću).

Interesantno je posmatrati:

- Japanci na produktivnosti i kvalitetu - majstori, al skupi, vs US

- Kina na produktivnosti (brutalna sila uz brzu krivu napredka) vs. US "package".

- Nemačka (ako "zarobi" Evropu) sa pameću, raznom vs US paketom+investicionim

Ovo je samo prošireni par paralela, uz sva silna ubrzanja u svetu ima i mnogo interesantnog za posmatranje: Brazil "prešišao" Francusku, Rusi će se trgu malo i mimo energije, Kinezi odoše u svemir ogromnom brzinom, Srbija lider u regionu sa političkim i strategijskim know-howom, itd

pape92 01:29 28.12.2011

Re: Here we go again...

i sve to nose u Japan gde se onda pomocu integracije svih tih znanja podize tehnoloski nivo japanskih preduzeca.

U filmu "1941" se može videti šta je iniciralo razvoj Japanske radio industrije. (vidi 1:13 - 1:23).

Dragan Pleskonjic 21:10 27.12.2011

Još jedan?

Reports Are That The U.S. Just Lost Another Drone, This Time It's In Afghanistan

Bojan Budimac 22:02 27.12.2011

Re: Još jedan?

Dragan Pleskonjic
Reports Are That The U.S. Just Lost Another Drone, This Time It's In Afghanistan

'nači (najmanje) četrnaesti ove godine.

Dragan Pleskonjic
blogovatelj
Sekamo Srdzana da nam da vise detalja u vezi ovog slucaja.

Jel' on pravi tu automatiku, daljinsko upravljanje i sve to?

Izgleda...

freehand 22:47 27.12.2011

Re: Još jedan?

Bojan Budimac
Dragan Pleskonjic
Reports Are That The U.S. Just Lost Another Drone, This Time It's In Afghanistan

'nači (najmanje) četrnaesti ove godine.
Dragan Pleskonjic
blogovatelj
Sekamo Srdzana da nam da vise detalja u vezi ovog slucaja.

Jel' on pravi tu automatiku, daljinsko upravljanje i sve to?

Izgleda...

Sram te bilo!

shaban avionics design&production

srdjan.pajic 22:59 27.12.2011

Re: Još jedan?

Bojan Budimac
Dragan Pleskonjic
Reports Are That The U.S. Just Lost Another Drone, This Time It's In Afghanistan

'nači (najmanje) četrnaesti ove godine.
Dragan Pleskonjic
blogovatelj
Sekamo Srdzana da nam da vise detalja u vezi ovog slucaja.

Jel' on pravi tu automatiku, daljinsko upravljanje i sve to?

Izgleda...

. A u blama! Ako nastave ovako da padaju, počeće Armija da pleni igračke od nas, hobista, da bi imali sa čime da ratuju.

Inače, nije to loš biznis, ovde u Koloradu ima par kompanija koje prave dronove, ne ove za ubijanje i špijunažu, nego za prevenciju šumskih požara, i za sprečavanje šverca narkotika i ilegalne imigracije.

Dragan Pleskonjic 12:00 28.12.2011

Re: Još jedan?

Evo oglasili se: Taliban claims to have downed american drone.

crossover 23:15 27.12.2011

Counter Drone

Dragan Pleskonjic
Pre dve godine se bila pojavila priča da je Alkaida uspela da presretne video signal sa bespilotnih letelica koji je, navodno, prenošen u otvorenom formatu tj. nije bio šifrovan. Ovakav propust, ako se desio, deluje potpuno neverovatno.

Meni je još neverovatnije da su to uradili uz pomoć softvera koji košta 26 dolara. Pobogu, zašto bi neko dao 26 dolara kad postoje torenti?!

maksa83 23:30 27.12.2011

Re: Counter Drone

Meni je još neverovatnije da su to uradili uz pomoć softvera koji košta 26 dolara. Pobogu, zašto bi neko dao 26 dolara kad postoje torenti?!

Siguran sam da postoji i neki dž. plagin za Total Commander koji presreće dronove i prizemljuje ih.

P.S. To je fini svet, torrenti su krađa, a Šerijat ima tvrde stavove prema krađi.

srdjan.pajic 23:43 27.12.2011

Re: Counter Drone

maksa83
Meni je još neverovatnije da su to uradili uz pomoć softvera koji košta 26 dolara. Pobogu, zašto bi neko dao 26 dolara kad postoje torenti?!

Siguran sam da postoji i neki dž. plagin za Total Commander koji presreće dronove i prizemljuje ih.

P.S. To je fini svet, torrenti su krađa, a Šerijat ima tvrde stavove prema krađi.

Jeste, zna se: za pirateriju sleduje javno streljanje, na za to predvidjenom fudbalskom stadionu. Ko sme s time da se zajebava? Zato, miki, lepo plati softver, pa posle hakuj dronove do mile volje. Nego, šta misliš, jel' radi paypal u pakistanskim pećinama?

crossover 23:45 27.12.2011

Re: Counter Drone

To je fini svet, torrenti su krađa, a Šerijat ima tvrde stavove prema krađi.

Da, zaboravio sam na taj detalj, a i ne znam kako bi vozili dronove bez ruku.

freehand 23:51 27.12.2011

Re: Counter Drone

crossover
To je fini svet, torrenti su krađa, a Šerijat ima tvrde stavove prema krađi.

Da, zaboravio sam na taj detalj, a i ne znam kako bi vozili dronove bez ruku.

Meni je ovo sve logično. Onomad su se Arapi pokazali kao očajni piloti.

maksa83 23:52 27.12.2011

Re: Counter Drone

Jeste, zna se: za pirateriju sleduje javno streljanje, na za to predvidjenom fudbalskom stadionu. Ko sme s time da se zajebava? Zato, miki, lepo plati softver, pa posle hakuj dronove do mile volje.

Pa sramota je spuštati dronove piratovanim softverom, prvo - ako nešto krene po zlu nemaš koga da 'vataš za gušu, a ovako valjda imaš neki kakav-takav support ("dobar dan, mi imamo volume licence, dron kruži i neće da sleti... broj ugovora? momenat... verzija firmvera drona? otkud znam... Android 2.1 ... ne, ne znam koji je build kernela, je l' to bitno?" ). Ili nedajbože ga krekuješ nekim ruskim keygenovima, onda si fasovao koznašta.

Nego, šta misliš, jel' radi paypal u pakistanskim pećinama?

Radi sigurno, ima i SSL (smoke signal layer).

crossover 00:01 28.12.2011

Re: Counter Drone

dobar dan, mi imamo volume licence, dron kruži i neće da sleti... broj ugovora? momenat...

...stavili smo tiket na Help Desk i biće ispravljeno u sledećem bildu. Hvala na pozivu. :)

Dragan Pleskonjic 00:04 28.12.2011

Re: Counter Drone

freehand
Onomad su se Arapi pokazali kao očajni piloti.

Mislim da Iranci nisu Arapi nego Persijanci (većinom), mada ima i dosta drugih naroda.

freehand 00:07 28.12.2011

Re: Counter Drone

Dragan Pleskonjic
freehand
Onomad su se Arapi pokazali kao očajni piloti.

Mislim da Iranci nisu Arapi nego Persijanci (većinom), mada ima i dosta drugih naroda.

Ja sam siguran da Persijanci nisu Arapi, i zato su metod apcigovanja dronova pretpostavili onoj Flying for dummies pizdariji sa Floride.

srdjan.pajic 00:10 28.12.2011

Re: Counter Drone

Dragan Pleskonjic
freehand
Onomad su se Arapi pokazali kao očajni piloti.

Mislim da Iranci nisu Arapi nego Persijanci (većinom), mada ima i dosta drugih naroda.

Nema to veze, prefarbaćemo ih u Arape ako treba. Oni će nama u dronove da diraju!

maksa83 00:16 28.12.2011

Re: Counter Drone

srdjan.pajic
Dragan Pleskonjic
freehand
Onomad su se Arapi pokazali kao očajni piloti.

Mislim da Iranci nisu Arapi nego Persijanci (većinom), mada ima i dosta drugih naroda.

Nema to veze, prefarbaćemo ih u Arape ako treba. Oni će nama u dronove da diraju! .

E, slušaj... ti ... dronovi, to... to ima neku memoriju, je l' tako?
Ako ima memoriju, onda može da nosi i neki mp3, je l' tako?
Tako da, ako ga ne skinu Persijanci, do'akaće mu SOKOJ.

Teško je bre biti dron.

srdjan.pajic 00:25 28.12.2011

Re: Counter Drone

maksa83
srdjan.pajic
Dragan Pleskonjic
freehand
Onomad su se Arapi pokazali kao očajni piloti.

Mislim da Iranci nisu Arapi nego Persijanci (većinom), mada ima i dosta drugih naroda.

Nema to veze, prefarbaćemo ih u Arape ako treba. Oni će nama u dronove da diraju! .

E, slušaj... ti ... dronovi, to... to ima neku memoriju, je l' tako?
Ako ima memoriju, onda može da nosi i neki mp3, je l' tako?
Tako da, ako ga ne skinu Persijanci, do'akaće mu SOKOJ.

Teško je bre biti dron.

Nisam siguran, evo saću da proverim kod moje pajtašice iz Lokida. Možda dron vuče i neku fotokopir mašinu, jebem li ga, ne znam, pitaću i to. Nije se za zajebavati sa SOKOJ-om.

Dragan Pleskonjic 00:26 28.12.2011

Re: Counter Drone

freehand
Dragan Pleskonjic
freehand
Onomad su se Arapi pokazali kao očajni piloti.

Mislim da Iranci nisu Arapi nego Persijanci (većinom), mada ima i dosta drugih naroda.

Ja sam siguran da Persijanci nisu Arapi, i zato su metod apcigovanja dronova pretpostavili onoj Flying for dummies pizdariji sa Floride.

Uh, tek sada vidim moguću jezičku nepreciznost u onom što sam gore napisao, pa da rasčlanim: Iranci nisu Arapi. Oni (Iranci) su većinom Persijanci. A Persijanci nisu Arapi.

Wikipedia: "The Iranians consists of the Persians, Medes, Scythians, Bactrians, Parthians, Cimmerians, Sarmatians, Alans, Ossetians and their sub-groups."

freehand 00:34 28.12.2011

Re: Counter Drone

Dragan Pleskonjic
freehand
Dragan Pleskonjic
freehand
Onomad su se Arapi pokazali kao očajni piloti.

Mislim da Iranci nisu Arapi nego Persijanci (većinom), mada ima i dosta drugih naroda.

Ja sam siguran da Persijanci nisu Arapi, i zato su metod apcigovanja dronova pretpostavili onoj Flying for dummies pizdariji sa Floride.

Uh, tek sada vidim moguću jezičku nepreciznost u onom što sam gore napisao, pa da rasčlanim: Iranci nisu Arapi. Oni (Iranci) su većinom Persijanci. A Persijanci nisu Arapi.

Wikipedia: "The Iranians consists of the Persians, Medes, Scythians, Bactrians, Parthians, Cimmerians, Sarmatians, Alans, Ossetians and their sub-groups."

Pleskoniću, sve je ok.
Ja nisam ni rekao da su Iranci Arapi. Imam prijatelje Irance (Persijance), imam prijatelje Arape (Tunižane, Egipćane, Palestince). Znam (autodidaktički usvojeno) po nešto o geografiji i istoriji.
Dakle, oni što nisu znali da pilotiraju bili su Arapi. Ovi što lepo spuste drončić, pa ih posle Prezident of Juesej moli da mu vrate igračku - su Iranci.
Oket?

Dragan Pleskonjic 00:35 28.12.2011

Re: Counter Drone

srdjan.pajic
maksa83
E, slušaj... ti ... dronovi, to... to ima neku memoriju, je l' tako?
Ako ima memoriju, onda može da nosi i neki mp3, je l' tako?
Tako da, ako ga ne skinu Persijanci, do'akaće mu SOKOJ.

Teško je bre biti dron.

Nisam siguran, evo saću da proverim kod moje pajtašice iz Lokida. Možda dron vuče i neku fotokopir mašinu, jebem li ga, ne znam, pitaću i to. Nije se za zajebavati sa SOKOJ-om.

E kad već proveravaš kod Lokida ajde vidi i kako ovo "afektira" tkzv. filmski dinar. Možda može da pripomogne.

Naime, juče je donešen jedan zakon, vest je ovde, a citiram zanimljiv deo:

Utvrđeno je da se sredstva za podsticanje domaće kinematografije obezbeđuju iz budžeta, zatim 1,5 odsto od ostvarene mesečne pretplate za Radio-televiziju Srbije, 20 odsto sredstava koja naplaćuje Republička radiodifuzna agencija i 10 odsto sredstava koja naplaćuje Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL).

Propisano je da se stranim producentima iz republičkog budžeta isplaćuje do 20 odsto ukupno utrošenih sredstava za snimanje filma na teritoriji Srbije, kako bi se podsticao njihov rad.

ICT poslenici ovde se nađoše u čudu i vidim da se stvorila velika galama na Twitteru. Hash tag #filmskidinar se usijao, a još se nije ohladio ni #muzičkidinar.

Džaba priča i galama, što više negodovanja, to se više parafiskalnih mera (jel' se beše to tako zove?) uvodi.

Dragan Pleskonjic 00:44 28.12.2011

Re: Counter Drone

freehand
Ja nisam ni rekao da su Iranci Arapai. Imam prijatelje Irance (Persijance), imam prijatelje Arape (Tunižane, Egipćane, Palestince). Znam (autodidaktički usvojeno) po nešto o geografiji i istoriji.
Dakle, oni što nisu znali da pilotiraju bili su Arapi. Ovi što lepo spuste drončić, pa ih posle Prezident of Juesej moli da mu vrate igračku - su Iranci.
Oket?

Sve OK, naravno.

Btw: Kako si BRE znao da je radni naziv ovog bloga sve do pred objavljivanje bio "Vratite nam našu igračku"? U zadnji čas sam promenio na nešto "ozbiljnije".

crossover 00:44 28.12.2011

Re: Counter Drone

srdjan.pajic
Nije se za zajebavati sa SOKOJ-om.

Nije, da znaš. Da sam ja na mestu USAF-a ozbiljno bih se zabrinuo. Pored sve ove muke sa dronovima samo im još treba da ih neko optuži da su talibanima puštali Kikija Lesandrića.

BebaOdLonchara 00:46 28.12.2011

Re: Counter Drone

E, slušaj... ti ... dronovi, to... to ima neku memoriju, je l' tako?
Ako ima memoriju, onda može da nosi i neki mp3, je l' tako?
Tako da, ako ga ne skinu Persijanci, do'akaće mu SOKOJ.

freehand 00:50 28.12.2011

Re: Counter Drone

Pored sve ove muke sa dronovima samo im još treba da ih neko optuži da su talibanima puštali Kikija Lesandrića.

To je Guantanamo i dovelo na loš glas.
Kiki, Bajaga, voterbording.

maksa83 00:51 28.12.2011

Re: Counter Drone

Pored sve ove muke sa dronovima još im samo treba da ih neko optuži da su talibanima puštali Kikija Lesandrića.

Waterboarding odlazi na ropotarnicu povjesti.

Obama: "Do mene nisu došli izveštaji da se civilnom stanovništvu na ratnim dejstvima zahvaćenim područjima puštao Kiki Lesandrić, niti sam ja takvo odobrenje potpisao. Za dalja pitanja na tu temu tu je moj Chief Of Staff"

Wikileaks: "Pentagonov interni dopis u kome se priznaje da je puštanje Lesandrića odgovorno za kolektivno samouništenje četiri sela na južnoj pakistanskoj granici".

CNN: "Molimo stanovništvo Arizone da ne paniči, zalutali dron je iz serije koja nije bila naoružana muzikom Kikija Lesandrića".

Pajić: Čopor pasa napao trudnicu

srdjan.pajic 00:53 28.12.2011

Re: Counter Drone

Dragan Pleskonjic

E kad već proveravaš kod Lokida ajde vidi i kako ovo "afektira" tkzv. filmski dinar. Možda može da pripomogne.

Naime, juče je donešen jedan zakon, vest je ovde, a citiram zanimljiv deo:

Utvrđeno je da se sredstva za podsticanje domaće kinematografije obezbeđuju iz budžeta, zatim 1,5 odsto od ostvarene mesečne pretplate za Radio-televiziju Srbije, 20 odsto sredstava koja naplaćuje Republička radiodifuzna agencija i 10 odsto sredstava koja naplaćuje Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL).

Propisano je da se stranim producentima iz republičkog budžeta isplaćuje do 20 odsto ukupno utrošenih sredstava za snimanje filma na teritoriji Srbije, kako bi se podsticao njihov rad.

ICT poslenici ovde se nađoše u čudu i vidim da se stvorila velika galama na Twitteru. Hash tag #filmskidinar se usijao, a još se nije ohladio ni #muzičkidinar.

Džaba priča i galama, što više negodovanja, to se više parafiskalnih mera (jel' se beše to tako zove?) uvodi.

M. kaže da će morati da me prijavi kod DOF-a za bezbednos', ako budem ponovo pitao nešto ovako delikatno.

srdjan.pajic 00:55 28.12.2011

Re: Counter Drone

maksa83

Pajić: Čopor pasa napao trudnicu

Strašno, opet je neko vršio eksperimente sa Lesandrićem na sirotim životinjama!

metrevelic 19:38 29.12.2011

Re: Counter Drone

Kiki, Bajaga, voterbording.

Ah crni Momčilo ,na šta je spao da svira ko predgrupa Jeleni Rozgi.

freehand 00:28 28.12.2011

Kalkulacija štete

je meni krajnje intrigantan momenat u ovoj priči.
Od bruke do finansija, sa čitavim prebogatim spektrom bezbednosnih, tehnoloških, marketinških i drugih - za maštovite - između.
To što je ovaj DRONjak imao tako osebujno ime karakteristično za Tetovo i Gostivar čini priču još pikantnijom!

P.S. kuku mene, a ko je smeo pred Peru Lukovića da izađe i kaže:
"Senti nam je nestao u misiji!"?!

legalizacijabg 06:22 28.12.2011

ljudski faktor

ocigledan je pad kvaliteta osoblja s vremenom,cak i u americkoj vojsci.Specificni uzroci su u pitanju, poznati manjem broju ljudi

. To se uostalom desava u svim porama drustva,u rasponu od novije muzike,pa do paradajza u salati.

Ali sto se tice kadra,razlozi su bas specificni..

srdjan.pajic 06:59 28.12.2011

Re: ljudski faktor

legalizacijabg
ocigledan je pad kvaliteta osoblja s vremenom,cak i u americkoj vojsci.Specificni uzroci su u pitanju, poznati manjem broju ljudi. To se uostalom desava u svim porama drustva,u rasponu od novije muzike,pa do paradajza u salati.

Ali sto se tice kadra,razlozi su bas specificni..

Kolega, mi ovde baratamo radnom teorijom da se ljudski faktor uglavnom ništa nije pitao, nego da je jedril...dron prinudno, mada ne i bez izvesne elegancije, prizemljen, pod veštom rukom iranskog sajber vojnika. Ali bih rado da čujem vaše informacije o tim "specifičnim uzrocima poznatim manjem broju ljudi", ukoliko i sebe u njih ubrajate, jer to unosi novo svetlo u naše razmišljanje. Naročito bi mi ova paradajz-teorija izgledala privlačnija, samo kad bih je bolje razumeo.

Inače, za razliku od Frihenda, mislim da je ovaj dogadjaj, pored manjeg blama, zapravo dobar za industriju, jer znači da je došlo vreme da se obnovi zastarela dronovska tehnologija. Stotinak milijardi dolara ulivenih u R&D svakom će biti od koristi, od sajber vojnika u rovu, do domaćice za šporetom. I mi mali preduzetnici ćemo, uz malo sreće, i laktanja, da štrpnemo parčence tog kolača.

freehand 08:12 28.12.2011

Re: ljudski faktor

Inače, za razliku od Frihenda, mislim da je ovaj dogadjaj, pored manjeg blama, zapravo dobar za industriju, jer znači da je došlo vreme da se obnovi zastarela dronovska tehnologija. Stotinak milijardi dolara ulivenih u R&D svakom će biti od koristi, od sajber vojnika u rovu, do domaćice za šporetom. I mi mali preduzetnici ćemo, uz malo sreće, i laktanja, da štrpnemo parčence tog kolača.

Pa i ja mislim da je vreme da se angažuje Cerski. Nema druge.
Ako uspeju da ga nateraju da ukrade malo vremena od usavršavanja nevidljivog lonca za Zepter i nevidljivog usisivača za Slobodu.

Dragan Pleskonjic 10:16 28.12.2011

Re: ljudski faktor

srdjan.pajic
Stotinak milijardi dolara ulivenih u R&D svakom će biti od koristi, od sajber vojnika u rovu, do domaćice za šporetom. I mi mali preduzetnici ćemo, uz malo sreće, i laktanja, da štrpnemo parčence tog kolača.

Podržavam da treba da se uloži u R&D. Ako može malo da se odvoji i za bezbednos' računarskih sistema, softvera i komunikacija to bi dobrodošlo.

freehand 10:20 28.12.2011

Re: ljudski faktor

Dragan Pleskonjic
srdjan.pajic
Stotinak milijardi dolara ulivenih u R&D svakom će biti od koristi, od sajber vojnika u rovu, do domaćice za šporetom. I mi mali preduzetnici ćemo, uz malo sreće, i laktanja, da štrpnemo parčence tog kolača.

Podržavam da treba da se uloži u R&D. Ako može malo da se odvoji i za bezebdnos' računarskih sistema, softvera i komunikacija to bi dobrodošlo.

CIA, NSA, Pentagon, NASA - ok.
Tvoje mreže i sistemi treba da budu porozni.

Goran Vučković 10:57 28.12.2011

Re: ljudski faktor

Inače, za razliku od Frihenda, mislim da je ovaj dogadjaj, pored manjeg blama, zapravo dobar za industriju, jer znači da je došlo vreme da se obnovi zastarela dronovska tehnologija. Stotinak milijardi dolara ulivenih u R&D svakom će biti od koristi, od sajber vojnika u rovu, do domaćice za šporetom. I mi mali preduzetnici ćemo, uz malo sreće, i laktanja, da štrpnemo parčence tog kolača.

Kako ono beše iz Balkan Ekspresa (ako nisam pomešao): "dobar ovaj rat!"

maksa83 11:39 28.12.2011

Re: ljudski faktor

Inače, za razliku od Frihenda, mislim da je ovaj dogadjaj, pored manjeg blama, zapravo dobar za industriju, jer znači da je došlo vreme da se obnovi zastarela dronovska tehnologija. Stotinak milijardi dolara ulivenih u R&D svakom će biti od koristi, od sajber vojnika u rovu, do domaćice za šporetom. I mi mali preduzetnici ćemo, uz malo sreće, i laktanja, da štrpnemo parčence tog kolača.

Pa reci posle da nisi Čikaški Srbin, isto to je rekla moja pok. Baba Stoja (Čikaška Srpkinja, pre-WW2 model, šljakeri u US Steel i Smith & Wesson čeličanama u okolini Čikaga) kad se završio rat u Vijetnamu: "nije dobro, sad će sve da stane".

srdjan.pajic 16:54 28.12.2011

Re: ljudski faktor

Dragan Pleskonjic
srdjan.pajic
Stotinak milijardi dolara ulivenih u R&D svakom će biti od koristi, od sajber vojnika u rovu, do domaćice za šporetom. I mi mali preduzetnici ćemo, uz malo sreće, i laktanja, da štrpnemo parčence tog kolača.

Podržavam da treba da se uloži u R&D. Ako može malo da se odvoji i za bezbednos' računarskih sistema, softvera i komunikacija to bi dobrodošlo.

Rekao bih da će to biti glavni deo ulaganja, pošto se bezbedost pokazala kao slaba tačka sistema. Šuška se da će i Microsoft da se isprsi sa po kopijom svog Flight Simulator X-a, po sniženoj ceni od $19.99, za svakog od dronopilota, da mogu i kod kuće da uvežbavaju procedure.

srdjan.pajic 16:58 28.12.2011

Re: ljudski faktor

Goran Vučković

Inače, za razliku od Frihenda, mislim da je ovaj dogadjaj, pored manjeg blama, zapravo dobar za industriju, jer znači da je došlo vreme da se obnovi zastarela dronovska tehnologija. Stotinak milijardi dolara ulivenih u R&D svakom će biti od koristi, od sajber vojnika u rovu, do domaćice za šporetom. I mi mali preduzetnici ćemo, uz malo sreće, i laktanja, da štrpnemo parčence tog kolača.

Kako ono beše iz Balkan Ekspresa (ako nisam pomešao): "dobar ovaj rat!"

"Radimo kao da će 100 godina biti mir, a pripremamo se kao da će sutra početi rat".

Ronald Regan

maksa83 17:15 28.12.2011

Re: ljudski faktor

Šuška se da će i Microsoft da se isprsi sa po kopijom svog Flight Simulator X-a, po sniženoj ceni od $19.99, za svakog od dronopilota, da mogu i kod kuće da uvežbavaju procedure.

Da im ne uvali MS da im te nove dronove pogoni Windows 8?

Dži-zs...

Tango 3: "Charlie 8, šta vidite na ekranu? Over."
Charlie 8: "Ništa, samo plavo i neka sitna bela slova, Sir. Over."

Drone32.dll has caused a general protection fault, sorry about your village.

Tango 3: "Copy that Charile 8. Samo momenat... Over"

<gugluje, sriče>:

Microsoft has acknowledged this to be a problem in some versions of DroneLive! for Windows 8 Warfare Edition and XBox 360. If the problem persists please install Windows 8 Warfare Edition Update available to licenced MSDN subscribers...

Milan Novković 18:10 28.12.2011

Re: ljudski faktor

Update available to licenced MSDN subscribers

Ja se umorio od 4 godine stare XP mašine, Dell laptopa, a ne volim da menjam često mašine zbog instacije svega i svačega, i kupujem mašinu koja će trajati sledeće 4 godine.

Pošto na Dell outletu nem ništa polu polovno, ogrebano i slično, pa moram da platim punu cenu krenem na Sonyja - luda stvarčica, kilo i kusur, 8 Gb, solid state disk, 1080 HD itd.

Windows 7, počinjem sa svojom instalacijom, ORA 11g poslednja, poslastica :)

IE8, valjda, radi google i sitnice, krećem na MSDN sajt, to mi je s ove strane 11g ja, prvo na listi, office, dev i ostalo.

I ne može da ga odradi ljudski, IE ne može da se nakači na MSDN, lupa neke neverovatne greške koje nikad nisam video, tipa zovi Billa da ti pomogne.

Stavim Chrome preko reda i odmah proradi, i krstim se MS pristupu biznisu - posle Viste, one prve, i instaliranja pa deinstaliranja language packs, pod DRM-om, koji su trajali DESETINAMA sati, preko IE8 koji neće da radi, šta je sledeće!?

Samo, da ih ne kudim samo, sećam se kad sam gubio activation codove od ne MSDN dev, softwarea, nego produkcinog, pa ih nazovem, oni mi odmah daju nove, bez mnogo pitanja.

Uopšte su mnogo predusretljivi, bar ovi iz Irske što podržavaju UK.

A i gledam Android, kako vreme odmiče, sad već na 3 divajsa, ima sve više sitnica koje, da su MS-ove, bi bile bar za preliminarno čupanje kose

Dragan Pleskonjic 21:56 28.12.2011

Re: ljudski faktor

Milan Novković
I ne može da ga odradi ljudski, IE ne može da se nakači na MSDN, lupa neke neverovatne greške koje nikad nisam video, tipa zovi Billa da ti pomogne.

Stavim Chrome preko reda i odmah proradi, i krstim se MS pristupu biznisu - posle Viste, one prve, i instaliranja pa deinstaliranja language packs, pod DRM-om, koji su trajali DESETINAMA sati, preko IE8 koji neće da radi, šta je sledeće!?

Samo, da ih ne kudim samo, sećam se kad sam gubio activation codove od ne MSDN dev, softwarea, nego produkcinog, pa ih nazovem, oni mi odmah daju nove, bez mnogo pitanja.

Uopšte su mnogo predusretljivi, bar ovi iz Irske što podržavaju UK.

A i gledam Android, kako vreme odmiče, sad već na 3 divajsa, ima sve više sitnica koje, da su MS-ove, bi bile bar za preliminarno čupanje kose

Podseća na "velikog plavog" od pre koju deceniju, kada njegovi vlastiti proizvodi nisu bili međusobno kompatibilni. Objašnjenje koje sam tada čuo: "radili su ih različiti timovi, pa zato nisu usklađeni".

NNN 10:55 28.12.2011

Obama:

Najljubaznije vas molim (pretnja bombardovanjem included) da nam vratite letelicu,
da bismo mogli na miru da vas špijuniramo!
Kada i uprkos tome ne nađemo nuklearno naoružanje,
da vas lepo napadnemo,
pa kada se uželim Nobelove nagrade,
da obećam da ćemo zaustaviti "kampanju"
u narednih 20-ak godina.

Sincerely yours

Dragan Pleskonjic 11:00 28.12.2011

Re: Obama:

NNN
pa kada se uželim Nobelove nagrade

On je već dobio Nobelovu nagradu za mir 2009. godine, pa to više ne igra. Mora nešto drugo.

NNN 11:21 28.12.2011

Re: Obama:

Mogao bi da izda memoare

Dragan Pleskonjic 12:08 28.12.2011

Re: Obama:

NNN
Mogao bi da izda memoare

A bogami i da drži predavanja o miru u svetu. To je sasvim logično, nakon što se dobije Nobelova nagrada za mir.

srdjan.pajic 17:02 28.12.2011

Re: Obama:

Dragan Pleskonjic
NNN
pa kada se uželim Nobelove nagrade

On je već dobio Nobelovu nagradu za mir 2009. godine, pa to više ne igra. Mora nešto drugo.

Možda Oskara za mir?

gorstak92 13:10 28.12.2011

Nevidljivi bloger

Bio je jedan koji je imao nick sentinel kao i nevidljiva maketa.

a_jovicic 16:52 28.12.2011

Ko ne plati na mostu ...

Biće da su kauboji ovog' puta krenuli na malo tvrdji orah (mada ako izuzmemo "Libijsku avanturu", nisu se baš nešto sjajno proveli ni u Avganistanu a ni u Iraku)

Pre oko mesec dana pojavila se vest da je Hezbollah po'apsio neke silne CIA špijunčine tako što ih je "elektronski pratio" (Hezbollah captures CIA spies). Biće da Republika ima tehnička znanja ipak malo veća nego što uobraženi planeri američke administracije očekuju.

Dal' je sama pala, il' su je oborili, uhvatili teniskom mrežom ... ili joj kulturno "rekli" da se sama spusti, više nije toliko ni bitno (za vas i mene). Onaj ko je uradio (šta god da je uradio) sad u posedu ima jedan lep primerak "svemirske tehnologije".

Što se reverznog inženjeringa tiče ... možda i neće moći da baš "download"-uju firmware, no svakako da se dosta korisnog može saznati. Evo par primera nečega što sam sopstvenim očima imao sreće da vidim:

1. "Sekirica", tj. kod Srba "omiljeno" raketno oružje "Tomahawk" sam imao prilike da vidim ... al' iznutra. Oborili jednu naši negde blizu obale, nije eksplodirala, počistili je od eksploziva i poslali da je malo pogledaju elektroničari u "firmi" u kojoj sam tada radio. Aj' što ja (informatičar) sa strane gledah u to k'o stvarno u "svemirsku letelicu" al' ovi moji elektroničari skinuše kapu. Znači radi se o tehnologiji 80-tih i 90-tih ... aluminijumsko kućište glodano CNC mašinom, perfektno se sve uklapa ... štampana ploča n-to slojna ... ojačana ... komponente sve po MIL standardima (nemož' da prepoznaš ni jednu ako nemaš DoD katalog) ... MEDJUTIM ...

1a. "Ko radi - taj i greši" ... jedan čip (verovatno neki DSP) su pogrešno "nacrtali" ... umesto da legne kako treba, nogice mu naopako ... no nije im to smetalo ... pljuc, malo lepka, zalepili ga na ledja i lepo ispovezivaše nogice (one ... bas sitne) jednu po jednu na kontakte na ploči. Pogleda se jos tu i tamo ... hop ... vidi modifikacije ... nešto nije prošlo interno testiranje pa ga modifikovali u hodu ... parče teflonskog kabla od tačke A do tačke B, sve pod lepim pravim uglovima i još lepo zatopljeno. Što ovi moji rekoše ... "Ovo nije radio neko za pare nego iz ljubavi!"

1b. "Obrni - okreni" ... interesantno je da i pored brda para i ultra moderne tehnologije, obrada slike nije bila baš potpuno numerička (mislim na rotacije) ... što da muče DSP-jeve (ili vaskoliko drugo CPU-ovlje) nekim sinusima i kosinusima ... postavili kamericu na "klackalicu" ... tj. ista je verovatno bila žiro stabilisana i okretala se oko ose zavisno od položaja projektila.

2. "Bolje rusko g*no - nego američka pita" ... drugom prilikom, pri remontovanju neke SSSR mornaričke tehnike, pokušao naš tehničar da skine komponente (dobro poznate) sa ploče. Lemilica greje k'o blesava al' ništa ... lak je bio toliko debeo da je na kraju progoreo ploču ali nije uspeo da skine komponentu.

2a. Kasnije sam saznao kako se "štite" elektronske komponente od reverznog inženjeringa. Taj debeo lak je najprostija fora. Mnogo je gore kad se uradi višeslojno lakiranje visoko integrisanih ploča pa se lak pomeša sa vrlo malim opiljcima tako da ako probas da odlemis a ta metalna prašina se lepo ulepi po kontaktima i napravi gomilu kratkih spojeva tako da posle možeš pločicu samo da baciš.

3. "A Vazelin služi za ... ?" ... Kad god smo "bućkali" neku opremu u more uvek smo muku mučili sa navlačenjem konektora pre i posle "kupanja". Navučeš ga nekako al' kad treba da ga skineš mora Strongmena da zoveš u pomoć. Jednom prilikom pokupimo foru od 'talijana ... Nije baš u pitanju vazelin nego neka silikonska pasta za podmazivanje ... namažeš konektore time i em' što lakše ulazi/izlazi (da prostite) nego još povećava vodootpornost ... Naravno ... caka je bila u tipu "podmazivača" ... neće to baš da radi sa svakim.

Na osnovu ovog mog skromnog iskustva stekao sam osećaj koliko je (per)verzni inženjering u elektronici komplikovan ali još značajnije što sam shvatio da dosta sitnica mogu da se iskoriste pri kradji know-how-a. Dal' će uspeti da 100% ovladaju ovim drone(njkom) ... verovatno ne baš ... ali da će moći da pokupe neke fore koje inače znaju da zadaju mnogo glavobolje ... to sigurno. Pa tokom svih testiranja onoga što smo sami pravili (il' remontovali) više vremena smo potrošili zbog neke žičke nego zbog bug-ova ili ozbiljnih grešaka.

No ... da ne zaboravim ... i vremena se menjaju ... gornji primer(c)i su svi bili iz vremena kad je MIL tehnika bila to ... ultra tajna, ultra skupa, ultra pouzdana ... e 90-tih dolazi do razvoja nove "paradigme". Skapirali razni DoD-jevi da je sve to mnogo skupo a više nema globalnog neprijatelja (pa im političari skresali budžete) ... pa su počeli da se snalaze ... Kad smo gledali (javne) kataloge nekih C4I sistema (što švedskih, što anglo-američkih) primetismo da sve više spominju COTS ... ma šta ti je kog djavola COTS ... kad ono ... Commercial off-the-shelf je princip da koristite gotove, komercijalne komponente (pod-sisteme) za izradu i nekih ne tako komercijalnih sredstava. Nije nemoguće da su i ovi drone(njci) dizajnirani po toj paradigmi ... quick and dirty ... e ... al' ko ne plati na mostu - platiće na ćupriji!

Dragan Pleskonjic 17:20 28.12.2011

Re: Ko ne plati na mostu ...

a_jovicic
Commercial off-the-shelf

A ništa Rapid application development i njegov uticaj na razvoj i vaskoliku vojnu tehnologiju!?

srdjan.pajic 17:53 28.12.2011

Re: Ko ne plati na mostu ...

a_jovicic

I nama su, onomad, na posao doneli delove jednog predatora koji se skrkao negde u Bosni ili na Kosovu, zaboravio sam tačno gde, da pogledamo. Ne znam za te DSP-jeve, ali mikrotalasni deo je bio cakum pakum, mada stvarno ništa spektakularno komplikovano (svi kuvamo sa vodom, kako je moj bivši šef umeo ponekad da kaže).

Predatori su 15 godina stara tehnologija, i to kad se napravi i prodje sva ta silna MIL testiranja, više niko živ neće da redizajnira ako baš ne mora. Iznenadio bi se koliko se 8-bitni procesori koriste, verovatno je tada jedino i bilo moguće da se kamera stavi na platformu umesto da se računaju transformacije.

Ne znam za ove nove sisteme, što je nekad bilo na štampama sad su verovatno pogurali na čipove, barem ono što je moglo kad su razvijeni noviji dronovi, pa je reverzni inženjering teži. Ali zato te sitne fore koje si opisao umeju da budu korisne i čudo je šta ljudi sve umeju da smisle, da zakrpe. Mimo toga, nisam imao utisak da je preterano korisno to što smo imali prilike da zabodemo nos u hardver.

Nema ništa loše u COTS-u, većina stvari u tom hardveru nije naročito kritična (za razliku od softvera, koji je uvek kritičan), ali svejedno i te COTS componente moraju da zadovoljavaju MIL specifikacije. Mada, koliko se sećam i tu je bilo zajeba, mrzi me sad da kopam po internetu, bila vest o nekoj kineskoj krdži koja je dospela u neke "delove", pa se digla frka.

Ono što jeste kritično u hardveru, recimo, mikrotalasni tranzistori koji se koriste u tim komunikacionim front end-ovima, se pravi posebno, na mestima koja imaju žešće security protokole, a tu je skoro nemoguće uraditi neki reverse engineering. Moja ex firma je, na primer, imala takav deo foundry-ja, i ja kao, non-citizen tu nisam mogao ni u ludilu da prismrdim.

freehand 19:27 28.12.2011

Re: Ko ne plati na mostu ...

i ja kao, non-citizen tu nisam mogao ni u ludilu da prismrdim.

E jebi ga.
Suze mi na oči navrle. Pa tebe, u stvari, niko ne voli?!

a_jovicic 00:05 29.12.2011

Re: Ko ne plati na mostu ...

Dragan Pleskonjic
a_jovicic
Commercial off-the-shelf

A ništa Rapid application development i njegov uticaj na razvoj i vaskoliku vojnu tehnologiju!?

Ehehehe ... moji primeri su bili iz vremena kad su softver i hardver bili "dijalektičko jedinstvo" ... kakav crni GUI (a i korisnik ima zahteve koji se ne menjaju vekovima - "razbucaj neprijatelja i probaj da promašiš nas" )

Ihaj ... pa kakav je tek "RAD" bio nabavka C kompajlera za PIC-ove umesto da se asemblerom drlja po registrima (no i tad je trebalo čekati neko vreme da UV lampa "resetuje" firmware). No da ne grešim dušu ... odma' čim se pojavio u našim akademskim (i developerskim) sredinama (na prelazu 90-tih i Y2K), prihvatili smo Rational Rose i UML ... no vidim da je danas za "Agilne" i to čak previše sporo.

Eh da ... svašta je bilo po toj Ratnoj Mornarici ... 80-tih je nabavljen tada najsavremeniji C4I (command, control, communications, computers & intelligence) sistem (ili što bi naši rekli KIS - komandno informacioni sistem) Stina - Jadran ... Razvili ga Švedjani (tj. neki tamo razvojni centar Philips-a, kasnije Saab-a) i za to doba je bio čudo tehnike. Inače kad spominjasmo drone(njke) i incident Talibani vs (ne)kriptovane komunikacije ... to ovde nikako nije moglo da se desi ... Komunikacioni podsistem (omiljeno zvan DLT ... po nazivu komunikacione konzole) je išao dotle da su memorijske kartice kripto-sistema imale ugradjenu i mini-eksplozivnu napravu koja bi se aktivirala u slučaju neovlaščenog otvaranja modula ... i fizički uništile čipove (nije baš k'o u filmovima da self-destruction sequence raznese ceo brod ... ovo je bilo samo malo eksploziva koji bi gadno oštetio modul i verovatno samo povredio onoga ko je to čačkao)

E ista ta firma početkom 2000-tih reklamira ... gle čuda ... COTS varijantu baziranu na Unix-u i X Windows-ima

Bilo je dovoljno par informacija sa net-a i nekoliko sličica i mi shvatismo da smo "u trendu" sa razvojem naše verzije (naravno bazirane na istim tim COTS "sokoćalima" ) ... al' džabe ... i bi referendum i odvojiše se "oka iz glave" ... i eto mene na "debelom" kopnu da pričam priče "kako je nekad bilo".

a_jovicic 01:31 29.12.2011

Re: Ko ne plati na mostu ...

srdjan.pajic
I nama su, onomad, na posao doneli delove jednog predatora koji se skrkao negde u Bosni ili na Kosovu, zaboravio sam tačno gde, da pogledamo. Ne znam za te DSP-jeve, ali mikrotalasni deo je bio cakum pakum, mada stvarno ništa spektakularno komplikovano (svi kuvamo sa vodom, kako je moj bivši šef umeo ponekad da kaže).

Ma ja ono više da ilustrujem da se i pored ogromnih budžeta (a "sekirče" je projektovano u vreme kad se na vojnoj industriji nije štedelo) ništa nije bacalo (osim na "neposlušne" ciljeve) ... nego "Rapid Application Development" (tj. lemilicu u ruke) i "dodaj" mu novu funkcionalnost. Što se komplikovanosti tiče (osim robusnosti ploča) interesantno je kako je to sve dizajnerski uklopljeno u kućište (a sve to je trebalo da izdrži interesantne G-ove prilikom lansiranja). Gore napisah o švedskoj tehnologiji koju smo tada posedovali (a koja je otprilike pravljena u isto vreme kad i neke od "sekirica" ... mada su verovatno te starije modele "potrošili" tokom prvog iračkog rata pa su nama došli oni iz 90-tih) ... u odnosu na nju ovo je bilo stvarno "svemirsko". E da ... mala digresija (vezana za pravi svemir) ... Naši inženjeri koji su remontovali SSSR "sokoćala" kad su videli neke snimke sa svemirske stanice "Mir" zinuli od čuda ... prepoznali iste komponente k'o i na brodskim PVO sistemima. Ono jes' da je sve to bila tehnologija 60-tih i 70-tih al' to je bez problema radilo svoj pos'o i u 90-tim ... ono bilo je malo teže (po starom dobrom ruskom principu ... bolje tona više - nego kilo manje ... da ne zafali u kritičnom momentu)

Predatori su 15 godina stara tehnologija, i to kad se napravi i prodje sva ta silna MIL testiranja, više niko živ neće da redizajnira ako baš ne mora. Iznenadio bi se koliko se 8-bitni procesori koriste, verovatno je tada jedino i bilo moguće da se kamera stavi na platformu umesto da se računaju transformacije.

"Sekirice" su radjene baš u malim serijama i dosta su usavršavane od prvih verzija iz 70-tih (pa prvi put su u borbenim dejstvima korišćene tek '91). Obzirom da su mogle da rade prepoznavanje cilja u završnoj fazi leta, pretpostavljam da su mogle nekako da drljaju i transformacije ... no čemu arčenje procesora ako su već postojala gotova i oprobana mehanička rešenja.

Ne znam za ove nove sisteme, što je nekad bilo na štampama sad su verovatno pogurali na čipove, barem ono što je moglo kad su razvijeni noviji dronovi, pa je reverzni inženjering teži. Ali zato te sitne fore koje si opisao umeju da budu korisne i čudo je šta ljudi sve umeju da smisle, da zakrpe. Mimo toga, nisam imao utisak da je preterano korisno to što smo imali prilike da zabodemo nos u hardvere.

Potpuno se slaže po pitanju ovog zabadanja nosa u hardver ... ono što može da bude neugodno je ako se društvo koje je radilo drone-ta malo opustilo, tj. aj' hardver je verovatno "svemirski" medjutim softver koji se vrti mora da komunicira sa nečim ... a i upgrade firmware-a možda rade mnogo jednostavnije (npr. utaknes UTP i gle eto etherneta ... a ako se još vrti i na Njindonjsima ... eto veselja i za Persijance a bog'me i za Kineze i Ruje). Kao i kod kripto-sistema ... isti ne "padaju" zbog lošeg projektovanja nego zbog pogrešne upotrebe ... a softverski razvoj je pod sve većim pritiskom za davanjem brzih proizvoda i korišćenjem već napisanih modula da lako može da se desi da se previde neke security rupe (ne bi bilo prvi put u istoriji da se veruje kako je sistem zaštićen zato što neprijatelj ne zna ništa o njemu ... ili što bi se na "maternjem" engleskom reklo "Security through obscurity" ... a isto to reče još davno Kerckhoffs a nešto kasnije i Shannon ... "Neprijatelj poznaje sistem"

Nema ništa loše u COTS-u, većina stvari u tom hardveru nije naročito kritična (za razliku od softvera, koji je uvek kritičan), ali svejedno i te COTS componente moraju da zadovoljavaju MIL specifikacije. Mada, koliko se sećam i tu je bilo zajeba, mrzi me sad da kopam po internetu, bila vest o nekoj kineskoj krdži koja je dospela u neke "delove", pa se digla frka.

Daleko ga bilo ... biće da sam opet bio previše provokativan pa se stekao utisak da sam ja protiv ... ma jok ... koristio COTS sopstvenim rukama ... nego moram da lupam packe project manager-ima ... mnogo očekuju od development-a ... znam i ja da nemož' više da se čekaju godine da se nešto isprojektuje pa napravi al' jedno je pravljenje aplikacije za "pametnice" telefone a drugi nešto što mož' sutra da ubije čoveka. Pa mogu misliti šta bi bilo da im niko ne otkrije brljotine ... svi oni uživaju u tome što su napravili savršeni "neprovaljivi" sistem za izvidjanje i onda za par godina odluče da ga i naoružaju ... pa godinama je radio pouzdano ... aj' da iskoristimo "provereno" rešenje i samo mu dodamo malo municije ... nalete na "tvrdjeg" neprijatelja ... on krene sa ozbiljnijim electronic warfare-om i drone(njci) kreću da padaju po civilima umesto tamo nekim teroristima.

Ono što jeste kritično u hardveru, recimo, mikrotalasni tranzistori koji se koriste u tim komunikacionim front end-ovima, se pravi posebno, na mestima koja imaju žešće security protokole, a tu je skoro nemoguće uraditi neki reverse engineering. Moja ex firma je, na primer, imala takav deo foundry-ja, i ja kao, non-citizen tu nisam mogao ni u ludilu da prismrdim.

Eh ta "namenska proizvodnja" ... a nama su trljali na nos što kad radnik ponese kući iz "Krušika" (il' beše "Slobode" ) po koji deo da sklopi usisivač, uvek ispadne raketa!

No opet preterah (ponese me tema) ... i ja sumnjam da će gledanjem po "sitnoj štampi" Persijanci uspeti nešto da provale al' njima verovatno i nije cilj da naprave isto to samo "svoje" nego da nadju način kako da što lakše detektuju (a što i da ne "prizemljuju" ) leteće štakore kad se intenziviraju izvidjačka dejstva. Posedovanje već same oplate (il' kako li se to kod letelica već zove) u komadu i prilično nedirnuto je dovoljno da se igraju sa analizom radarskih odraza pri raznim talasnim dužinama i kreiranjem integrisanog sistema osmatranja (to što je letelica "stealth" samo znači da radarsko zračenje ne vraća ka izvoru nego ga odbija na neku drugu stranu, što ako se imade mreža prijemnika može bar da detektuje da "nečega ima gore" ... ove letelice su svakako "spore" tako da posle mogu da ih traže i na drugi način pa i obaraju praćkama ako treba.

Dragan Pleskonjic 10:34 29.12.2011

Re: Ko ne plati na mostu ...

a_jovicic

Hvala Aco, baš si se potrudio u komentarima, a nije nedostajalo ni nadahnuća.

U svakom slučaju, deluje da je ovaj događaj dobar lajtmotiv i tema za široku analizu.

Meni se čini da trka da se bude prvi sa nečim na tržištu, ponekad donosi prilične probleme. Ponekad je bolje ne žuriti, tj. dati prednost pouzdanosti tehnike (pa time i softvera, harvera i slično) nad brzinom razvoja. Zato sam pomenuo "rapid development" koji ima brojne dobre strane, ali i poneku ne baš tako dobru pogotovu za vojne namene.

lakipingvin 15:48 29.12.2011

Re: Ko ne plati na mostu ...

i ja kao, non-citizen tu nisam mogao ni u ludilu da prismrdim.

sledeci put mozda poslusas Will-ov savet

Goran Vučković 15:59 29.12.2011

Re: Ko ne plati na mostu ...

sledeci put mozda poslusas Will-ov savet

Osim što skiper nije bio pijan. Strana 176 pa na dalje ovde.

dragoljub92 10:31 30.12.2011

Re: Ko ne plati na mostu ...

edja i lepo ispovezivaše nogice (one ... bas sitne) jednu po jednu na kontakte na ploči. Pogleda se jos tu i tamo ... hop ... vidi modifikacije ... nešto nije prošlo interno testiranje pa ga modifikovali u hodu ... parče teflonskog kabla od tačke A do tačke B, sve pod lepim pravim uglovima i još lepo zatopljeno. Što ovi moji rekoše ... "Ovo nije radio neko za pare nego iz ljubavi!"

pošto i to može da se radu i sa tom super ultra gigamega teknologikom mož li da bidane da i ja nešto u samogradnji popravim ono moje becklajtovanje monitorami,mislim riknulo naskroz pa recima da ja skinem dzdnju stranu gore navedenog i lepo postavim dve fluocevke od 11-18 vati i da si ojopet imam baclight cvetlo,mislim ako mož raketla da leti sas ćip naopako što nebi moglo da backlihtujem sa običćnu neonku tipa mejdinčajna ili rusija ne pravim pitanje.
vidim ovde gomilu teknički obrzovatih pa reko da pitm el mi lođika u pravcu il ima neko kamenče koje će da spotakne ovu mojhu đinijalnu ideju.
mlogo bi obradovalo moju ekonomiju da ne moram da kupujem nov inverter,cicija niška a u duši pirotjanska.

tyson 06:19 29.12.2011

Dron

Svakako neprijatan incident za Amerikance, i dokazuje ono što se i onako zna - da ima još puno da se radi na efikasnosti robotizovanog vođenja rata.

Elem, da se oprobam i ja malo:

• Šta se tačno desilo i kako su Iranci uspeli da prizemlje ovu letelicu?

Ne zna se, ili se bar ne saopštava javnosti od strane kredibilnog izvora. Mogućnosti ima nekoliko:

- letelica oborena i pala uz minimalna oštećenja (uopšte nije nemoguće).
- letelica napravila grešku i sletela na neprijateljsku teritoriju (moguće. izgubio se kontakt sa upravljačkom stanicom ili se sludeo softver, i letelica ili sama od sebe prizemljila uz minimalna oštećenja, ili ako ima ugrađen 'survival mode' se potrudila da sleti uz minimalna oštećenja. ovo drugo mi deluje malo verovatno imajući u vidu da operišu nad neprijateljskom teritorijom)
- letelica 'preuzeta' od strane neprijatelja i navedena da sleti na neprijateljsku teritoriju.

Prva opcija je dosadna. Događa se.

Druga opcija je donekle zabrinjavajuća za Amerikance, i verovatno će ih naterati da razmisle o nekakvoj automatskoj self-destruct varijanti (moguće da već postoji ali onda očigledno nije radila kako treba što je opet razlog za zabrinutost).

Treća opcija je najzanimljivija. Ako su Iranci zaista uspeli da preuzmu kontrolu nad ovako sofisticiranim komadom opreme, onda se postavlja pitanje da li su to uradili sami ili uz nečiju pomoć. Verujem da je komunikacija sa dronovima izuzetno zaštićena, kao jedan od najosetljivijih delova cele ideje robotizovanog ratovanja. Međutim, nekako mi je verovatnije da se pokušava ometanje (jamming) te komunikacije, kao daleko lakše; preuzimanje zahteva daleko, daleko više angažmana i znanja. Moguće je da su Iranci - uz nečiju pomoć? - uspeli da ometu komunikaciju između drona i upravljačkog centra, te se onda desila opcija 2 (pad uz minimalna oštećenja, ili 'survival' automatsko sletanje drona, ako uopšte ima taj mod). Takođe, 'sluđivanje' i laganje GPS uređaja mi nekako izgleda kao najverovatnije (najlakše za isvesti) ako je zaista do neke vrste preuzimanja drona došlo.

Zanimljivo je da su se Iranci sami oglasili hvaleći se da su preuzeli kontrolu nad dronom. To može da znači ili da lažu i samo žele da ponize Amerikance u javnosti i možda ih nateraju da utroše vreme ispitujući da li se zaista to desilo (što će i onako uraditi), ili da su zaista uspeli to da urade pa znajući da to svakako neće ostati neotkriveno od strane Amerikanaca koriste priliku da ih i javno dodatno ponize.

• Da li će i u kojoj meri uspeti da urade reverzni inženjering i otkriju tehničke detalje izgradnje i rada tehnološki vrlo naprednih sistema?

U određenoj meri da. Kao što neko reče, svakako će raditi ispitivanja sastava radarski upijajućih materijala te ispitivanja kako da unaprede svoju radarsku mrežu.

Reverzni inženjering elektronike sumnjam da će biti moguć, iako će svakako i to pokušati. Ono što je daleko zanimljivije su ispitivanja 'in vivo' kako poboljšati elektronsku borbu protiv ovih i ovakvih letelica, otpornost elektronskih komponenti na raznorazna ometanja ili daljinski izazvana oštećenja, itd.

Takođe će Irancima (et al.) biti jako zanimljive sekcije za komunikaciju i upravljanje letelicom, jer je tu ključ kako za efikasno ometanje tako i za eventualno 'preuzimanje' drona. Od posebnog interesovanja je i način na koji se letelica brani od ometanja i pokušaja preuzimanja.

Na kraju ali ne i najmanje važno, kamere i ostali senzori (ELINT i SIGINT, ako postoje) će svakako biti zanimljivi za analizu, upoređivanje sa sopstvenom opremom, i unapređenje zaštite sopstvenih sistema od ELINT i SIGINT monitoringa.

• Koliko će u ovaj proces biti uključeni Kina, Rusija i možda još neke druge zemlje?

Zavisi od Irana. Iran može sada da trguje sa Amerikancima, i da pokuša da zameni letelicu pre nego što je ponudi Kinezima ili Rusima za nešto što im je preko potrebno a Amerikancima nije od izuzetne važnosti - na primer raznorazni delovi za F-14 ili I-HAWK PVO sisteme. Ne bi bilo prvi put da do takve trgovine dođe; u vreme Prvog zalivskog rata (Irak-Iran) Amerikanci su snabdevali Iran potrebnom opremom, i to ne samo oni već i mnogo više Izraelci, dva deklarativno arhi-neprijatelja, a i Homeini je još uvek bio alive & kicking.

Naravno, dron ili pristup dronu može se prodati Kinezima ili Rusima, za novac ili neophodne sisteme oružja (otvorenija politička podrška, mislim, košta više od jednog izviđačkog drona).

Ono što je interesantnije je - ima li uloge kineskih ili ruskih stručnjaka u samom incidentu pri kom se do letelice došlo? Ne bi me iznenailo, naročito za Ruse. I oni su bili i te kako prisutni u regionu u vreme Prvog zalivskog rata, i koristili su Iračane i Irak za ispitivanje čitave serije svojih ECM i ECCM uređaja, te PGM oružja. Na stranu to što im je bio omogućen pristup oruđima i uređajima zapadnog porekla (ECM, ECCM i navodeći podovi američkog porekla sa oborenih iranskih aviona, francuski i italijanski uređaji u iračkoj upotrebi). Rusi imaju know-how sopstvenih robotizovanih sistema, te verujem da im je bilo lakše da iznađu način ometanja ili laganja/preuzimanja američkog drona.

• Kako će događaj uticati na međunarodne odnose?

Ne puno. Skoro ni malo. Fin je ovo komad opreme, ali ne toliko važan da bi bilo kakve kombinacije oko njega bog-zna-kako uticale na međunarodne odnose. Možda malo odlože akciju napada na Iran, if any, iz čistog opreza i nepoznanice iranskih sposobnosti da ometu, slude ili preuzmu daleko ozbiljnije igračke poput krstarećih ili drugih stand-off oružja (laserski, GPS, IC, IR ili video navođenih). Naročito krstarećih raketa, koje bi pretpostavljam bile glavno oružje u eventualnom napadu na Iran, koji bi pak bio ograničenog karaktera (nuklearna postrojenja).

• Koji potezi će biti povučeni, na raznim stranama, kao posledica ovih događaja?

Puno ispitivanja kod Amerikanaca šta se dogodilo i kako poboljšati otpornost dronova i ostalih stand-off oružja i uređaja; kontrola štete i pokušaj da ceo dron ili njegove komponente ne dođu do treće strane. U krajnjoj liniji, ako dođu do zaključka da Iran sam ili uz nečiju pomoć može efikasno da omete čitav dijapazon američkih stand-off oružja - može doći do odustajanja napada na Iran i prelaska na novu rundu pregovora o iranskom nuklearom programu.

Rusi i Kinezi, ako već nisu umešani, svakako će pokušati da dođu do nečega - celog drona, delova, pristupa, ili iranskih podataka.

Iran će svakako pokušati da maksimalno profitira, na sve moguće načine - od foliranja, preko pregovora razne vrste sa Amerikancima, do paralelnih pregovora sa trećom stranom o prodaji drona, delova, pristupa ili podataka.

Vidimo da se istorija ponavlja - Iran kao i pre tridesetak godina preti zatvaranjem Hormuškog prolaza, Amerikanci prete oštrim odgovorom. 1987-88. godine Iranci su dobili preko nosa od Amerikanaca kada su pokušali nešto slično (počelo je miniranjem, završilo se otvorenom konfrontacijom na moru i u vazduhu sa katastrofalnim ishodom po Irance).

Dragan Pleskonjic 10:25 29.12.2011

Re: Dron

tyson

Hvala na komentaru. Vrlo iscrpno i precizno.

a_jovicic 13:58 29.12.2011

Re: Dron ... i kutijica od 30$

tyson
Treća opcija je najzanimljivija. Ako su Iranci zaista uspeli da preuzmu kontrolu nad ovako sofisticiranim komadom opreme, onda se postavlja pitanje da li su to uradili sami ili uz nečiju pomoć. Verujem da je komunikacija sa dronovima izuzetno zaštićena, kao jedan od najosetljivijih delova cele ideje robotizovanog ratovanja. Međutim, nekako mi je verovatnije da se pokušava ometanje (jamming) te komunikacije, kao daleko lakše; preuzimanje zahteva daleko, daleko više angažmana i znanja. Moguće je da su Iranci - uz nečiju pomoć? - uspeli da ometu komunikaciju između drona i upravljačkog centra, te se onda desila opcija 2 (pad uz minimalna oštećenja, ili 'survival' automatsko sletanje drona, ako uopšte ima taj mod). Takođe, 'sluđivanje' i laganje GPS uređaja mi nekako izgleda kao najverovatnije (najlakše za isvesti) ako je zaista do neke vrste preuzimanja drona došlo.

Isprva mi se teorija o GPS-preuzimanju činila manje verovatna a onda nadjoh sledeći članak i stavih prst na čelo ...

GPS chaos: How a $30 box can jam your life

Znači postoje 2 opcije ... "spoofing" ili "jamming" ...

Prva podrazumeva da uvede neka vrsta "proxy-servera" koji bi primao signale sa NAVSTAR mreže i reemitovao (malkice pojačane) ... ali sa odgovarajućim vremenskim kašnjenjem (sve većim i većim kako prolazi vreme) ... tako da bi i pozicija bila sve pogrešnija i pogrešnija. Ako su u drone-ovima koristili civilne varijante GPS-a onda im tako i treba ... medjutim, GPS pored civilnih frekvencija ima i vojne ... koje su verovatno kripto-zaštićene (a samim tim i otporne na "spoofing" )

Druga opcija ("jamming" ) je možda i interesantnija (a tehnički jednostavnija ... u gore pomenutom članku je koriste kamijondžije u ameriGi da spreče svoje šefove da ih prate po nedodjijama ... spravica košta čitavih 30 USD) ... Predpostavimo da su Persijanci upotrebili prosto ometanje GPS signala (krenuli da biju znatno jačim predajnicima ... pošto to mogu da urade sa zemlje ... ili čak i iz nekog EW aeroplana) i potpuno zablesavili GPS na drone(njku). Kauboji su i dalje imali komunikaciju sa "sokoćalom" ali nisu znali gde je. E ako su još štedeli na hardveru pa nisu imali žiro-kompas ... a nisu se ni pripremali za "dead-reckoning" (iliti "domaće" rečenu "zbrojnu" navigaciju) moglo je da im se desi da su letelicu usmerili na pogrešnu stranu ... ili da su probali neku orjentaciju po zemaljskim orjentirima što može da bude korisno u zoni osmatranja gde orjentira ima ... ali nezgodno u pustinji gde istih baš i nema. Čak i da su imali inercijalnu navigaciju kao backup sistem ali da je GPS ometanje duže potrajalo (tj. da su Persijanci spazili letelicu i krenuli da je prate EW sokoćalom) ... greška pozicije bi vremenom sve više rasla ... i u jednom trenutku bi drone(jak) ostao bez goriva.

Naravno i ova teorija ima nekih sumnjivih delova ... ako su zadržali visinu a ostali bez goriva, "sokoćalo" bi verovatno palo k'o cigla (kažu da ti stealth-ovi i nisu baš nešto aerodinamični) ... a onda teško da bi ga videli u jednom komadu (mada ko zna ... "mekan" je pesak)

Sve u svemu teško da će inercijalna navigacija biti potpuno izbačena iz vojnih primena u skoroj budućnosti. Nežan i krhak je taj GPS ako kreneš da se koškaš sa nekim ko je tehnološki jači od nivoa tenk-puška-ašovčić

a_jovicic 17:04 29.12.2011

Re: Dron ... i Hormuz

Vidimo da se istorija ponavlja - Iran kao i pre tridesetak godina preti zatvaranjem Hormuškog prolaza, Amerikanci prete oštrim odgovorom. 1987-88. godine Iranci su dobili preko nosa od Amerikanaca kada su pokušali nešto slično (počelo je miniranjem, završilo se otvorenom konfrontacijom na moru i u vazduhu sa katastrofalnim ishodom po Irance).

Nego dok mi "pametujemo" jel' pala sama il' su je "cyber-oteli" situacija na terenu počela da se razvija ...

(RTS) 16.00 - Амерички носач авиона Џон Стенис и ракетна крстарица Мобајл Беј ушли у Омански залив. Иранска морнарица упозорила америчке бродове да не прилазе зони у којој се одржавају маневри.

(CNN) - The Obama administration said Iran has been "saber-rattling" over its threat to block the strategically important Strait of Hormuz and renewed its vow Thursday to keep the corridor open.

Dragan Pleskonjic 17:15 29.12.2011

Re: Dron ... i Hormuz

a_jovicic
Nego dok mi "pametujemo" jel' pala sama il' su je "cyber-oteli" situacija na terenu počela da se razvija ...

Uh, kako su krenuli, ovi bi mogli da se pobiju "za vreme trajanja bloga".

alselone 10:56 29.12.2011

hardcode

Zanimljivo ce biti ako krenu da hakuju i krstarece rakete.

Do tada je verovatno najsigurnije imati "hardkodovane" rakete. Rakete na kojima pise "Moskva" ili "Vasington" i nema puno filozofije.

Dragan Pleskonjic 11:39 29.12.2011

Re: hardcode

alselone
Zanimljivo ce biti ako krenu da hakuju i krstarece rakete.

Misliš: hakuju, pa im se "omakne" i preusmere ih na drugi cilj?

alselone 14:35 29.12.2011

Re: hardcode

Dragan Pleskonjic

Misliš: hakuju, pa im se "omakne" i preusmere ih na drugi cilj?

Aha, bas to. Lete rakete levo-desno ko u crtacu.

Dragan Pleskonjic 14:55 29.12.2011

Re: hardcode

Vidi ovo:

U.S. tactical commander of Libya operation nominated to Pacific Command

Možda ima neke veze (Severna Koreja i to).

a_jovicic 14:57 29.12.2011

Re: hardcode

alselone
Aha, bas to. Lete rakete levo-desno ko u crtacu.

... pa stanu na crveno svetlo da ih ne kazni saobraćajac
(kažu da su ih onomad vidjali kako skreću po novobeogradskim bulevarima ... što je sasvim normalno obzirom da kao jedan od oblika navigacije imaju i praćenje zemaljskih orjentira)

Što se "hardcode"-ovanja tiče ... slažem se ... samo to je pouzdano na operativnom nivou ... kad se dodje do taktičkog (tj. mlaćenje neprijatelja koji je u bliskom kontaktu sa sopstvenim snagama) postoji mali problem ... situacija na bojištu zna da bude "fluidna" pa da se naše snage nadju tamo gde je do pre par minuta bio neprijatelj ... zato su im i ugradili da primaju komande u letu ... a nisu ugradili "self-destruction" opciju ... ako padne k'o cigla van zone cilja neće da se samouništi ... ko zna ko je u blizini.

alselone 15:00 29.12.2011

Re: hardcode

Dragan Pleskonjic
Vidi ovo:

U.S. tactical commander of Libya operation nominated to Pacific Command

Možda ima neke veze (Severna Koreja i to).

Da, vrlo moguce. Kakvo unapredjenje, jbt.

U.S. Pacific Command encompasses half the earth's surface

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Dragan Pleskonjic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi