MUČNA DILEMA

Autor: Rodoljub Šabić

Ko su 50 najvećih dužnika poreza i doprinosa u Republici Srbiji? Odgovor na ovo pitanje, odnosno informacije koje predstavljaju odgovor, nedavno je od Ministarstva finansija, Poreske uprave u njegovom sastavu zatražila, pozivajući se na prava iz Zakon o slobodnom pristupu informacijama emisija „Insajder" TV B92.

Zahtev „Insajder-a" je „glatko" odbijen. Tražene informacije su uskraćene sa pozivom na to da po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji predstavljaju „službenu tajnu". „Insajder" je podneo žalbu Povereniku za informacije, a Poverenik je usvojio žalbu i naložio da se tražene informacije daju. Ministarstvo i pored toga što u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama u čl. 28. jasno piše da su rešenja Poverenika konačno obavezujuća i izvršna nije postupilo po nalogu. A predstavnici ministarstva, uključujući i ministra (sticajem okolnosti istovremeno i premijera) u javnosti su svoje (ne)postupanje „objašnjavali" tim da će traženi podaci moći da budu dostupni tek nakon što budu usvojene odgovarajuće izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovakvo „objašnjenje" govori ili o zabrinjavajućem nepoznavanju relevantnih zakona ili o nečem još više zabrinjavajućem, o svesnom ignorisanju zakona. U svakom slučaju ideje o neophodnosti izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj adiministraciji nemaju smisla i za njih ne postoji nikakva potreba. Jer, jeste tačno da je u članu 7. Zakona o poreskom postupku donetom 2002. godine predviđeno da su praktično sve informacije sa kojima radi Poreska uprava „službena tajna". Samo, u Ministarstvu finansija bi morali znati da je ta odredba odavno izgubila pravni značaj. Naime, Srbija je 2009. godine dobila Zakon o tajnosti podataka koji je i lex specialis i lex posteriori i koji je apsolutno relevantan u vezi sa pitanjima određivanja i zaštite tajnih podataka a koji pojam „službena" tajna uopšte ne poznaje, ne koristi ga čak ni kao termin.

Zakonom o tajnosti podataka u članu 8. izričito je predviđeno da se kao tajni podatak može odrediti podatak čijim bi otkrivanjem nastala šteta ukoliko je „potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama". U konkretnom slučaju je, mislim, više nego očigledno da ne postoji ni pretežan ni bilo kakav interes Republike Srbije da javnosti uskrati tražene podatke. Naprotiv, jer dobro je poznato da su građani Srbije plaćajući poreze i doprinose u čak dva navrata popunjavali ogromne budžetske „crne rupe" nastale zbog neplaćanja poreza i doprinosa, da bi hiljadama ljudi „povezali" radni staž i omogućili im da odu u zasluženu penziju. Time se, pored ostalog, rukovodio i Poverenik, usvajajući žalbu TV B92.

Konačno, Zakon o tajnosti podataka u članu 25. izričito predviđa obavezu organa vlasti da opozove tajnost podatka odnosno dokumenta koji sadrži tajni podatak i omogući ostvarivanje prava tražiocu, odnosno podnosiocu zahteva na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u postupku po žalbi, odnosno na osnovu odluke nadležnog suda u postupku po tužbi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

А dosledno navedenom još, u članu 99., predviđa da će se ako to ne učini za prekršaj kazniti odgovorno lice u organu vlasti.

Na kraju, nemam dilemu da li će ili ne javnost saznati ove informacije. Hoće, verujem sasvim uskoro. Ipak, ostaje jedna dilema. Šta je manje (ne)verovatno - da državni organ ne poznaje zakon ili da ga svesno ignoriše? Mučna dilema.
Jer, šta god da je nema dileme da je - neprihvatljivo!