Tamjan, Led & Trotters Independent Traders (EDIT)

Pre ravno 70 godina, u tzv. Novosadskoj raciji od 21. do 23. januara 1942., mađarski fašisti su pobili 1255 ljudi i to samo u Novom Sadu, i to samo onih kojima su precizno utvrđena imena. Lako je moguće da je žrtava bilo više (kao objektivna cifra se, u ozbiljnim razgovorima, uzima 1330), pre svega zato što evidentiranje ubijenih koji su po nacionalnosti Romi nikad nije izvedeno do kraja precizno - neki su naime popisani kao Srbi a neki, biće, uopšte nisu ni evidentirani.

Novosađani se ovog zločina podsećaju svake godine prigodnim pomenom. Tradicionalno, pomen - u prisustvu građana - daju predstavnici civilnih vlasti i dve crkve čijih je vernika među žrtvama bilo najviše: SPC i Jevrejske zajednice. Nije nikakva tajna da je oko programa obeležavanja i u prošlosti povremeno dolazilo do nesaglasja, i to uglavnom između SPC i predstavnika Grada. Nesaglasje se po pravilu javljalo u onim vremenima kada su vlast u Novom Sadu obnašale osobe koje po lokalnom šefu od srpskih popova, Vladiki Bačkom Irineju, to ne bi trebalo da čine - pa tako problema ove vrste nikada nije bilo za vladavine Radikala (sada podeljenih na SRS, SNS i Maju G.), DSS i SPS. Ovakvo nesaglasje je povremeno u prošlosti dovodilo i do održavanja odvojenih pomenskih manifestacija. Pošto je i sada na vlasti u Gradu (a takođe i u Pokrajini, Republici...) koalicija koja Vladiki nije baš po volji, problemi su se opravdano očekivali i ove godine, tim pre što je u pitanju 'okrugla', dakle značajna, godišnjica.

Čisto da podsetim, u pitanju je (Irinej Bački) osoba ne baš blagog karaktera, inače prilično impresivne fizičke građe, koja je postala poznata po pokušaju da zabrani Kobasicijadu, da zabrani odvijanje Zmajevih dečijih igara u blizini svoje palate i, jednom prilikom, da zabrani šetanje po Novom Sadu na štulama, tim đavolskim napravama - da navedem samo događaje kojih će se pažljivi čitalac sigurno setiti. Zabrana kobasicijade mu nije uspela ali preostale dve jesu, bar tih godina kada su Bačkom Irineju smetale - verovatno zato što su se turijci onomad pokazali kudikamo jasniji i mnogo manje skloni mirnom dijalogu od novosađana, a u nastojanju da svom mesnom popu ukažu na to šta misle o stavovima njegovog nadređenog.

A civilne novosadske vlasti su se ove godine, a u obličju svog Gradonačelnika, pokazale mekše nego ikada. Po onome što se dalo razaznati iz štampe, otprilike kao da skuplja sigurne glasove u Vladičanskom dvoru, Gradonačelnik je najpre pozvao Irineja na sopstvenu proslavu. Vladika je poziv, očekivano, odbio, ovaj put jer sa takvima i ekipom koja se oko takvih skuplja neće da ima nikakve veze, a i hoće da se zna ko je glavni, a i hoće da pri tome to bude on a ne neko od ovih sa kojima on nikako neće da ima veze. Onda je Gradonačelnik negde spomenuo da su se on i presvetli Irinej dogovorili. Onda je Irinej rekao da nisu (interesantno, ali oko ovoga sam nekao sklon da poverujem Irineju), i da je - shodno tome - Gradonačelnik jedna lažovčina. Onda je Gradonačelnik pojasnio da je on mislio da su se (on i presvetli On) zapravo dogovorili da on dođe na Irinejevu manifestaciju, a ne obratno - i to još tako da se ona održi dva dana kasnije (23. a ne 21. januara, kada je planirana "civilna" manifestacija), da ne bude zabune čija je to manifestacija i ko je glavni - sve valjda čekajući oprost od greha laganja. Oprost, bar koliko se ja razumem u te stvari, nije dobio, ali još malo ćebovanja pod mantijom jeste - javno je poručeno da Gradonačelnik privatno može da dođe i na SPC manifestaciju i gde god hoće, al' da ima ćutati i ako može sakriti se da ga tom prilikom neko ne vidi, ili nedajbože slikuje.

Ovde je Gradonačelniku svo to petljanje Crkve u svetovne stvari dozlogrdilo, pa je odlučno preduzeo kontraofanzivu na protivničkom delu terena: održao je javno predavanje iz veronauke, nešto o porukama ljubavi i tako to, i nastavio da govori kako više ne govori ništa, pošto je sve rekao. Zbunjen ovakvim razvojem događaja, čak se i Bački Irinej javno zapitao ono što se sluđeni građani sve vreme pitaju, a to je da li Gradonačelnik "ima makar rudimantalnog dostojanstva". Te je dodatno skrenuo pažnju svima onima koje je na proslavu pozvao ne-rudimentalni Gradonačelnik da ni oni (takvi gosti) nisu poželjni na manifestaciji koju On i njegovi organizuju, valjda zato jer se (takvi gosti) druže sa pogrešnim osobama. Jedan od takvih nepoželjnih je, prema poslednjim vestima, Efraim Zurof, direktor centra "Simon Vizental" iz Jerusalima, našoj javnosti poznat po zalaganju da se pronađe i zartvori Šandor Kepir, jedan od fašista koji je neposredno učestvovao u Novosadskoj raciji.

I da, umalo da zaboravim na do sada, po meni, najcrnohumorniji detalj ove priče: "Da kakvim čudom evolucije Pavličić nije postao Vladika ili Rabin" - javno se zapitao Irinej, razmatrajući Gradonačelnikovo pravo da se javno obrati okupljenim građanima na pomenu. To reče Irinej, koji je po dosadašnjem (kreacionističkom) rezultatu, Vladika SPC.

(*) U pitanju je asocijacija na - hm, veseo - doživljaj sa posla od pre petnaestak godina. U vremenu kada prisustvo toalet papira nije bio baš uobičajeno u nužnicima po novosadskim preduzećima, P. je radio u firmi u čijem ga WC-u jeste bilo, i to u meri da se maltene ne pamti da ga je nekad usfalilo. Jednoga dana, P.-u je na poslu blago pozlilo - ništa strašno, ali dobio je dijareju. Nakon petog odlaska sebe radi u manje od dva sata, počeo je iznutra da viče (nije tada bilo ni mobilnih telefona, pa da se to izvede diskretno) i da traži spremačicu, kako bi mu ona doturila novu rolnu papira. Svi smo se tamo, naravno, okupili, jer ko bi takvu scenu propustio. Spremačica je novu rolnu i donela, ali pri tome nije izdržala da javno ne prokomentariše kako je prethodnu stavila tamo pre svega sat vremena; na zabavu dokonih posmatrača, P. joj je, već dobrano iznerviran, iznutra i nimalo tiho odgovorio "Ja serem ozbiljno, ja se ne zajebavam". Ukratko, to je bio jedan od onih događaja koji posmatračima nanovo determinišu značenje pojedinih reči.

EDIT 21. januar 2012., 18h: U ovom trenutku, izgleda da smo stigli do raspleta prvog dela događaja oko obeležavanja 70. godišnjice stradanja u Novosadskoj raciji.
Gradske vlasti uopšte neće učestvovati u obeležavanju ovog nemilog događaja - koliko znam, po prvi put od oslobođenja Novog Sada.
U vreme kada je (za danas) prvobitno bila planirana svetovna, gradska manifestacija, kod spomenika "Porodica" su se okupili aktivisti pojedinih nevladinih organizacija levičarske provenijencije i neki od rođaka postradalih, i kraj spomenika položili vence.
Efraim Zurof je dobio dozvolu i poziv da se u ponedeljak obrati okupljenima na crkvenoj manifestaciji, od strane Vladike Bačkog Irineja, pošto, citiraću, "nikome ne mogu da smetaju dobri odnosi Zurofa sa Gradonačelnikom".
Vladika Bački Irinej je izjavio da Boris Kopilović, a koji je nešto ranije u ime Jevrejske zajednice potpisao saopštenje kojim se izražava neslaganje sa postupcima dotičnog Vladike, nije predsednik Jevrejske opštine i da je njegovo pismo podmetnuto "kao vrsta kukavičijeg jajeta".

Biću slobodan proceniti da se u ovom slučaju ni malo nije radilo o mrtvima, već isključivo o živima i o njihovim međusobnim odnosima moći. Za sada, Irinej Bački izgleda kao pobednik tehničkim nokautom u meču sa Gradonačelnikom Pavličićem. Neki vrlo svetovni ljudi se tome danas jako raduju, a njihova radost ima direktne veze sa predstojećim izborima. Ako ćemo pravo, i meni se javlja da se sadašnjem Gradonačelniku neće posrećiti i da mu se neće ispuniti novogodišnja želja da se izbori za još jedan mandat. Posle ovakve blamaže, u gradu kao što je Novi Sad ostaje mu ili da sam podvije rep i na neko vreme se skloni od javnosti, ili da na proleće sa sobom u poraz povede i svoju stranku. Proces donošenja ove odluke će biti mnogo zanimljiviji od borbe za vođstvo u Jevrejskoj zajednici, što ipak ne znači da i sa te strane neće biti nekih čaršijsko-uveseljavajućih vesti.