VILINSKA ŠUMA (Vilin-saga se nastavlja) V/1

Evo, da ne ispade da sam propustila da okacim u cetvrtak. Posto trenuatno nisam kod kuce, izvinjavam se unapred na svim mogucim tipfelerima, posto nisam u mogucnosti da sad proveravam tekst. Iz istog razloga ilustracija uz ovaj blog sledi vam, verovatno, sutra, kad se dokopam svog kompa. A sad, po obicaju, reci ima Anonimni_Autor.

EDIT:

Konacno sam se docepala svoje masine! Greskice ispravljene. Uzivajte. 

Bilo je bogato leto u Šumi Trolova. Svi stanovnici Mag-Mela navikli su se na dve nove vile. Njihova otvorenost i volja da savladaju sve običaje i veštine vilinskog naroda bila je za svaku pohvalu. Stekle su mnoge prijatelje među Kjuovim sunarodnicima. Ipak kao vile koje su se zaklele na potomstvo krunskom princu, bile su pod stalnim budnim okom grupe starijih vila i vilenjaka okupljenih oko Haldira. Taj nezvanični krunski savet upravo je zasedao u dvorani Majke Magle. Tema razgovora bile su, naravno, Frija i Un.

- Ma dobre su one, i da tražimo staklom za uvećavanje, ne bi smo našli ljudske devojke koje bi lakše prihvatile naš način razmišljanja od njih dve. Friji je... - trudila se Ohen rukama i nogama da otkloni bilo kakvu sumnju sa njih, kada je Vilin-kralj grubo prekinu.

- Erik Krvavi bio joj je neki tamo daleki deda. Znamo, Ohen. Ali nam to ne daje nikakvu garanciju da su sposobne za tako odgovorno mesto u našem društvu. Da li vi shvatate da po tradiciji majke vilin-prinčeva preuzimaju vođstvo ovog naroda u slučaju smrti vilin-kralja. One automatski postaju vilin-kraljice. To je teško dati nekom ko je tek nešto više od godinu dana među nama. -
- Status vilin-princeze, čudna mi čuda. Žive i rade isto kao i svi mi, a u redu nasleđivanja su posle tvoje smrti su iza Asgarde i Kjua. Sa obzirom na dužinu naših života, poprilično će da se načekaju. Proričem im bar jedno šesto godina bez briga o politici vilin-kraljevstva. - odvrati Ohen, sa dosadom u glasu.
- Vremena su gadna. Sluge raspetog Boga svakim danom sve su jače i brojnije. Oni nas mrze isto koliko i paganske idole. Toliko, da zvanično neće da priznaju ni da postojimo. Kažu, kada prestane verovanje u vilenjake i mi ćemo nestati. Međutim, poznavajući ih ovoliko vremena, siguran sam kako su vrlo voljni da naše nestajanje potpomognu ognjem i mačem.
A pagani? Oni su već četristo godina u opštem krvavom ratu zvanom Ragnarok i više se bore međusobno nego sa Hrišćanima. I oni bi vrlo verovatno potegli oružje na nas, da ih još ne drži sećanje o sudbini njihovih predaka koji su to pokušali. Tanak je sloj ljudi koji zaista veruje u nas, a i njih moramo stalno da branimo, pa su više teret nego podrška. U ovakvo doba, Kju i ja moramo biti pažljivi. Naš životi mogu da se ugase u jednom jedinom danu. U jednoj jedinoj bici. I šta onda? Pošto mojoj Asgardi ne vredi dati ni stado ovaca da sa sačuva, jer je preoštra na jeziku, a suviše popustljiva i samilosna u životu, ubrzo bi na izrezbarenom prestolju imali dve napovilne od čijih bi poteza zavisila sudbina našeg naroda. - objasni Haldir problem razložno.
- I šta ćeš? Da im zabraniš da imaju potomstvo? - odvrati Ohen nabusito.
- Imam ja ideju! - upade Siret, trenutno najstariji vilenjak u Astaru - Neka u tom slučaju vlada Nim, kao što je vladao posle Arelove smrti, pre nego što si ti stasao, jer tvoja majka nije htela da prihvati toliku odgovornost. -
Haldir pogleda u Nima koji je i dan danas uvek stajao sa leve strane Vilin-kralja, čvrst kao bronzana figura, po svojoj sopstvenoj volji izigravajući neku mešavinu savetnika i telohranitelja. Bilo je nemoguće zamisliti da bi se pored njega živog Haldiru moglo išta desiti. Vilin-kralj zatim spusti pogled na Sireta, pitajući se koliko ima istine u tome da starci ponekad podetinje, pa reče:
- Gde si video bitku, bez Nima? Kako misliš, da bi smo moj sin i ja poginuli, a on da došeta nepovređen u Mag-Mel sve berući cveće? Pa on je uvek na čelu moje bojne družine. Tvoja pretpostavka je prava uvreda za njega! -
Nim potvrdi nemim klimanjem glave, a Haldir nastavi:
- Hteo sam nešto drugo da predložim. Hajde da prvo ispitamo koliko su napovilne mudre i sposobne, pa da ih polako uvedemo u politiku kraljevstva kako se jednog dana ne bi našle iznenađene, ako im se desi da se nađu na tronu. -
- To nije loša ideja, mada mislim da je za to malo prerano. Samo, kako misliš to da izvedeš? - upita Ohen.
- Još ne znam. Ovo je prvi put da imamo ovakav slučaj. Muka je što je Kju jedinac, pa nema brata da preuzme tron. Otvoren sam za sve predloge. -
- Da im postavimo sedam nemogućih zadataka, pa da gledamo kako će se onda snaći. Na muci se poznaju junaci. - zasikta stari Siret zlobno se cereći.
- Tebi je izgleda stalo da se plemenita gospodarska loza Gator baš nikako ne nastavi! Kako si uopšte mogao da smisliš takvu glupost? - ciknu Ohen.
- Ni meni se taj predlog ne sviđa mnogo. Suviše liči na ljudske priče. - reče vilin-kralj zabrinuto.
- Nek onda bar budu tri. Nema dobre priče gde kralj svojim sinovima ne da bar po tri zadatka. - nastavi Siret, ali se ućuta pošto se svi prisutni zapiljiše u njega.
- Dobro, Ohen ti si najbolja naša vilin-vidarka. Reci nam prvo, da li su se, posle obreda vilinske krvi, kod njih dve lepo primile vilinske fizičke osobine? -
- Skoro savršeno, prosto se plašim da ih ne ureknem! - izjavi Ohen ponosno.
- Onda bi one mogle stvarno uraditi neki lakši zadatak, pod našom kontrolom, tek da vidimo, kako se snalaze u nekoj stvarnoj situaciji. - odluči Haldir.
Okupljeni prijatelji nemo se zgledaše. Zabrinutost se ogledala na svačijem licu. Haldir upita Nima koja je dalje odmakla u učenju vilenjačkog načina borbe.
Nim poćuta neko vreme, zagledan u srebrom okovane vrhove svojih lakih smeđih čizama, pa reče nevoljno:
- Un! -
- Ih, ta mesnata guska. Frija je sto puta bolja i snalažljivija od nje. Ovo je smešno! - pristrasno će Ohen.
- Ali je Un bolja u Per-Ringu. Ne uzbuđuje se, ne pokazuje emocije, ne plaši se. Samo radi tehnike, savršeno i precizno. Sem toga u borbi ima jedan važan talenat, ume da sačeka pravi trenutak. Frija se trudi mnogo više od nje, ali sama izgara u svojoj želji. - objasni Nim kratko.
- Dobro, i to smo rešili. Prva ide Un. Sada, ko će od nas, da je nadgleda.
- Idem ja! Ne mogu da pustim ljubav moje nesuđene praunuke da se sama muva po ovom strašnom svetu. - odgovori Ohen kao zapet samostrel.
- Ide li još neko? Ta devojka je izuzetno znači mom sinu. -
- Povešću Zaru, u nju najviše imam poverenja. Ja sam je svojeručno odgajila. -
- Dobro, mislim da će joj to biti sasvim dovoljna podrška za neki lakši zadatak - bez odugovlačenja presudi Vilin-kralj.
- Dve napovilne, to znači da ćemo moći slobodno da se šetamo među ljudima. - odgovori veselo Ohen.
I tako završiše savetovanje toga dana.
Sledećeg jutra pozvaše Un u dvoranu Majke Magle. Naravno, Frija i Kju dođoše sa njom. Nesporazumi su počeli na samom ulazu. Jedan mladi vilenjak, koji je na njegovu nesreću bio u Nazzovom timu, pokuša da zaustavi drugo dvoje, jer je Vilin-kralj, navodno, pozvao samo plavokosu napovilnu. Dok je Frija zastala zbunjena takvim postupkom Haldira, koga je smatrala veoma bliskim, Kju, ne rekavši ni jednu jedinu reč, dočepa nesrećnika za ispruženu ruku i prosledi ga pravo u zid pećine.
Začu se tup zvuk sudara glave i kamena. Taj potez je bio toliko brz i surov, da niko nije uspeo ništa da mu kaže pre nego se našao oči u oči sa svojim ocem. Stoički je izdržao kišu psovki i pogrda kojim ga je Ohen zasula dok je trčala, s doouom u rukama, da pomogne onesvešćenom mladiću. Zatim reče Haldiru mirno, pred svojim izabranicama, koje su se snebivale:
- Smatram krajnje bezukusnim da postaviš ikoga između sebe i mene, naročito ovog Nazzovog podvirepa, u našoj rođenoj kući - tada mu okrenu leđa i kleknu, što je kod vilinskog naroda značilo da je strašno uvređen.
Vilinkalj razmahnu rukam u gestu koji je označavao da su stvari potpuno izmakle kontroli, pa reče:
- Ja sam mu rekao da pozove Un samu, ostalo je očito bila stvar njegove lične interpretacije! Mada, od kada si ti posto tako osetljiv? Zamalo ga nisi ubio! -
- Vrlo sam osetljiv kada branim svoju porodicu. Ako je neko od ovih „vinskih filozofa" oko tebe došao na ideju da joj diskretno saopšti kako Astar nije baš najbolje mesto za nju, znaj da ćemo se pokupiti svo troje! - zareža vilin-princ preko ramena.
- Ama, smiri se, molim te. Kad smo mi nekog napovilnog izbacili iz Šume Trolova? Hteo sam samo da je zamolim da nešto pomogne Ohen i Zari oko nekih poslova sa ljudima. Prednost napovilnih je što nemaju vilenjačke uši. Zašto mi to ne bi iskoristili kada nam je potrebno? Nim kaže kako je potpuno sposobna da se suprostavi bilo kom čoveku. Već ima naša čula i otpornost. Vlada subjektivnim vremenom i oružjem. Ne vidim da joj se na jednom kratkom izletu van Vilinske šume, u društvu drugih vila, može nešto ozbiljno desiti. -
- Dobro... Hajde kaži mi sada, šta je u pitanju? -
- Ti, nepromišljeni balavcu. Za ime Araksa, šta si uradio? Mogao si mu slomiti vrat ili razlupati lobanju! Mislim da siroti Flog ima neke naprsline. Napao si tačno na ono što ne možemo lečiti. Trebalo bi te zatvoriti u kavez, kad se ponašaš kao divlja zver! - gunđala je glavna vilin-vidarka Šume Trolova, istinski potresena prinčevim postupkom.
- Ja ne gubim vreme sa uzaludnim stvarima. Udaram pravo u metu. Sledeći put će bar razmisliti kad stane na put jednom Gatoru. Setiće se ko je bio Boror, ako je već to prespavo u školi. Ako nekome ne možeš lepo staviti nešto u glavu, onda to moraš uraditi na silu. Moji preci su bili gospodari Tir-Nan-Oga, a njegovi su verovatno sadili cveće negde u parkovima naših palata. Treba ljude s vremena na vreme malo podsetiti na to, - zaključi Kju bez trunke izvinjenja u glasu.
- Kju! - viknu vilin-kralj, sada zaista besan - Ne možeš ceniti vilenjake samo po njihovom poreklu. Još su Asa i Kotal odustali od toga. Kao što znaš, najveća majka našeg naroda, ona koja sama porazi Džilove, bila je niskog porekla. -
Momak se pod dejstvom dooua povratio iz nesvestice, pa videvši da ga stariji brane pokuša da zapreti Kjuu:
- Vidimo se na vežbalištu, prinče! -
- Možemo to da sredimo i sad. Ne volim da čekam! - reče Kju i napravi odlučan korak prema vratima dvorane kroz koja Flog pobeže koristeći sve prednosti subjektivnog vremena.
- Kju! Prestani da se ponašaš nasilnički, klipane uobraženi! - dreknu Haldir kome je ovakvo ponašanje mladih počelo da tanji čelične živce.
- Nemam ja problem sa prijateljima neplemenite krvi. Vidiš da živim sa domorotkinjama. Znam ja Nazzovu grupu, oni smatraju da su iznad svih ostalih. Ovaj je pokušao meni da komanduje samo zato što je u timu koji trenutno dobija. Morao sam da ih udarim gde ih najviše boli. Samo sam iskoristio povoljnost trenutne pozicije, kao što me je Nim to uvek učio, - nasmeja se vilin-princ.
- A, ja sam se baš pitala, otkud to da se tako čudno ponašaš. Rekoh sebi; da nisi podivljao tamo napolju među ljudima? - odahnu Ohen.
Frija se upadljivo nakašlja, a Ohen odmahnu rukom kao da joj je svega dosta.
- U redu sada, vratimo se na pravu temu ovog razgovora! Un, ljudska kćeri koja si postala vila, slušaj šta se zahteva od tebe - odlučno se oglasi Haldir.
- U moru, pored obala Norlanda, postoji jedno ostrvo. Zove se Kraki... Krakhajm! Ništa posebno, ni malo, ni veliko, negde oko dve stotine stanovnika. Nekada su Danska i Norland ratovali oko njega. Ono je veoma blizu uz našu obalu, ali znate vi Josmovikinge, smatraju da je svako ostrvo na moru njihovo vlasništvo, ma koliko ono bilo udaljeno od rodnog im poluostrva. Danas je Krakhajm izgubio na značaju i, mada je zvanično pod vlašću jedne naše norlandske marke, prilično je samostalan. Sva sreća da većina vikinga misli kako je ostrvo pod zaštitom kralja Harolda Modrozubog pa ga zaobilaze u pristojnom luku.
Naravno, kao i obično, čim stvari nisu jasno definisane hrišćanska crkva je tu uvukla svoje prljave prste. Na ostrvu se nalazi jedno selo. Istog imena kao ostrvo. U njemu je bila prvo podignuta velika (za nordijske pojmove) crkva od belog morskog kamena. Priča se da kad vetar povoljno duva zvuk njena tri zvona može se čuti i na obali Norlanda. Seljani su se nekada davno oslanjali na našu zaštitu, ali su sada svojski prigrlili Belog Hrista. Ali, to nije ono najgore.
Videvši da ta teritorija nije više nikome posebno zanimljiva biskupi iz Danske i Norlanda dogovoriše se da na njemu zajedničkim snagama podignu ženski manastir, a da zatim celo to ničije ostrvo i selo na njemu pripadnu toj opatiji. Nadbiskup lično tražiće to od kralja Otona sa Gvozdenom Košuljom, a ovaj će mu tu oblast velikodušno dati jer, ni sam nije siguran kako će da je brani od Harolda. Tako će siroti stanovnici Krakhajma jednog dana zaspati u svom selu, a probuditi se u prnjavoru.
Halapljivi Hrišćani, naravno, ne razmišljaju o još jednoj stvari. Vikinzi, koji su dosad uredno zaobilazili ostrvo izbegavajući da se kače sa Haroldom zbog jednog siromašnog sela, biće privučeni Velikim manastirskim zidovima, smatrajući da ih iza njih očekuje Bog zna kakav plen. Tako će kaluđerice redovno biti silovane i završavaće na raznim sajmovima roblja širom Skandinavije. Stanovništvo Krakhajma pritom će biti masakrirano, a selo će goreti bar tri puta godišnje. Sve to nikome ne treba, osim nekolicini ambicioznih biskupa. Zato smo rešili da sprečimo izgradnju tog manastira.
Ja sam zamislio da ti, Ohen i Zara, odete u to mesto, rasteraste dunđere, porušite to što su sazidali i podkupite starešinu sela da kaže kako je ta zemlja prokleta od vila i da na njoj ne vredi pokušavati ništa zidati. Pazite, samo zapretite dunđerima da će se, ako ikoga budu uzidali u temelje, vijoriti na vešalima oko svoje divne građevine. A podignite i vešala, za svaki slučaj.
To je postao još jedan glupi običaj vezan za nas, koji je nastao iz čistog nesrećnog slučaja. Neki naš glupi rođak sa jugoistoka pokušao je da spreči lokalne feudalce u podizanju zamka. Međutim, ljudima je zaista trebao zamak baš na tom mestu kako bi kontrolisali jedini prelaz preko ogromnog jezera. Našavši se pred ozbiljnom poteškoćom oni su naredili da se neka lepa devojka zazida u temelje zamka. Vilenjaci, naravno, nisu mogli noću da sruše zidove vatrom koja puca, da je ne bi ubili, i mnogo su se namučili dok su je iskopali i spasli.
U međuvremenu, ljudi su se uselili u novi zamak sve sa ženama i sitnom decom, pa naš rođak nije mogao više da sruši zidine bez gomile žrtava. Tako zamak ostade, a ljudi uobraziše da je zazidavanje lepotica pouzdana metoda za sprečavanje vilinskog besa. Tako ih oni danas zazidavaju, a mi ih vadimo, ako stignemo ili ako smo uopšte tu. Dajte neku paru i dunđerima, da ne žale zbog propuštene zarade i sve će leći na svoje mesto. -
- Ja se ne slažem da Un ide na taj zadatak - reče Kju zabrinuto. - Bolje uzmite Friju, ona je daleko snalažljivija i veštija u pregovorima. Mislim da ovim činite jednu veliku grešku. -
- Svakako idem i ja - ulete Frija - ne mislim da je pustim samu. Ona je možda dobra u Per-Ringu, ali u pravoj borbi više bih volela da je vidim sebi iza leđa. -
- Ne može nikako. Ti nisi plava kao ostale tri. I sa brda se vidi da nisi ista kao lokalne devojke. To bi moglo da ugrozi čitavu misiju. Vi se devojke morate uvući neopaženo, uraditi posao i nestati. - odvrati Haldir odmahujući rukom.
- Tis može od mene načiniti plavušu. I kožu može da mi posvetli. -
- Nemamo sada vremena za to. Kreće se još večeras. Sve sam pripremio - slaga Vilin-kralj bestidno.
- Ne sekiraj se Kju, ide sa mnom. Ja ti garantujem da ću pre poginuti nego dozvoliti da ona nastrada. Zara je od mene dobila isto zaduženje. I to nije sve. Na obali nas čeka drakar sa trideset snažnih vikinga. Oni treba da nas prevezu preko i pripaze. Torvild Namrgođeni veliki je prijatelj tvog oca. - reče Ohen puna entuzijazma.
Šta se dešavalo sa Ohen? Zašto je bila toliko uporna da odvoje Un od Frije? Da nije matora planirala da eliminiše Un kako bi samo njena mezimica, Frija, dala naslednike vilin-prestola? Ne, to nije ličilo na Ohen, mada nije ličilo ni to da je dečacima davala prve lekcije iz ljubavi, pa opet je to radila. Ne, takav podmukao potez, ne ide ni malo uz njegov narod. Mislim da je po sredi nešto apsolutno drugo, ali šta? Konačno, Kju uzdahnu i reče:
- Ubedili ste me. vilin-kralju biće nam čast da se povinujemo tvojoj volji. Samo tražim da otpratim tri vile do mora. -
- Dogovoreno! - pljesnu rukama Ohen, ne dajući svom kralju nikakvu mogućnost da se ne složi sa predlogom - Polazimo večeras, u sumrak. -
- Samo da vam još jednom kažem vilin-kralju, mislim da Un nije za takav mirnodopski posao. Ako uzmemo u obzir njene korene... - pokuša Frija još jednom da prizove čitav skup svesti.
Haldir na to napravi oštar pokret rukom, što je značilo da nema mesta daljoj raspravi. Tamnokosa napovilna izađe vrteći glavom, i mrmljajući sebi u bradu:
- Da li je taj premudri vilenjak ikada video Un kada se zaista razljuti? Verovatno nije... -
U smiraj dana, na poljani ispred pećina pare, okupila se mala grupa konjanika. Ohen se po stoti put prebrojavala da nisu nešto zaboravile. Obe devojke iz Kjuove porodice plakale su kao neke mekane Vandkinje. Njima je to bio prvi put da se zaista rastaju od kako ih je Kju skinuo sa lomače. Na žalost, ni taj rastanak nisu mogle da odrade kako su želele, zato što im Ohen podviknu da ne slute na zlo, jer će se uskoro ponovo videti. Na rastanku Haldir dade Un ženski kožni prsluk koji je u sebi imao ušiven tanki vilin-pancir. Bio je taman da Un smesti svoje velike grudi unutra, a čak je i bio malo veći. Plavuša ga je navukla preko vilenjačkog kostima, jer će se sve tri presvući u ženske haljine tek na obali mora. Tis joj donese težak putni štap koji je u sebi imao sakriven vilenjački mač veći od onog koji su koristili Kju i Frija.
Besna zbog tolike nepotrebne patnje, a možda i zbog činjenice da je ona jedan od pokretača ovog putovanja, Ohen oštro obode konja i povede grupu od četiri vilinska konjanika u tamu. Na začelju se vukao Kju na Tororu, ni malo veseo.
- Misliš li da sam joj stvarno izbaksuzirala plačući? - Frija, gutajući suze, upita Tis.
- Ma, to je neko glupo verovanje! Vaše žene plaču kad god muškarci krenu u rat. Da je tako pa niko se ne bi vratio. Zar ne? - pokuša Haldir da ih umiri.
- Većina se i ne vraća! - reče Frija ledenim glasom - Znaš, mi nemamo doou. -
- Hajde da uradimo ljudsku protiv magiju, to sigurno pomaže, kad smo se već u to upetljale, - pokuša Tis da bude kreativna - brzo prospi vodu za njima. -
Ona dodade Friji pehar litrenjak sa obližnjeg drvenog stola, ova potrča nekoliko koraka i pljusnu ga na kamen potoka u pravcu u kome se kolona kretala. Kupinovo vino poteče između kamenčića i zažubori prema potoku. Frija izgovori bajalicu pa mršteći se omirisa pehar:
- Ovo je vino, a ne voda. Da nismo ponovo nešto loše uradile? -
- Nema šanse! Važno je da je tečnost, zbog simbolike nezadrživosti. Ona je stigla, zaobilazeći sve prepreke u potok, potok će u veliku reku, a ona će u more. To je važno kod ove ljudske magije. - poče da objašnjava Haldir koji je proučavao volve i šamane, kao vrlo interesantan oblik ljudskog ponašanja. Kažu da je napisao čitavu knjigu o tome.
- Mislim da će im možda biti malo previše lepo na zadatku. Ma nema veze i onako ne rade ništa komplikovano. Plašenje dunđera je već rutinska stvar. - reče Tis smejući se.
Frija je i dalje stajala sa lukom u ruci, potpuno opremljena, kao da ide u rat. Ona se ipak potajno nadala da će joj dozvoliti da otprati svoju Un do mora. Ali, Haldir je nemilosrdno objavio da samo vilinski princ ima to pravo. Dugo je stajala i gledala za njima svojim noćovidim očima. Bila je to vrlo čudna slika. Boje su se gubile u mraku ili bolje reći pojednostavljivale, ali obrisi su postajali vrlo jasni, gotovo kao na dobrom crtežu. Haldir, koji je u međuvremenu stigao do nje, zagrli je preko ramena, ali ona se otrže. On napravi još jedan korak prema njoj da je sustigne, rekavši:
- Frija, to što radiš nema nikakvog smisla. Sama sebe jedeš tom nepotrebnom tugom. Potpuno ste postale vile i sad morate da dokažete da ste korisni članovi ove zajednice. I tebe ću uskoro poslati na neki sličan zadatak. Trudim se da vam ne dam neke zaista opasne stvari. I njoj će prijati da malo ponovo vidi svet ljudi. Tek da se priseti zašto je među nama toliko dobro. -
- U redu! Idem sada kući. Neću u topla kupatila, mrzim da gledam kako se drugi zabavljaju dok ja patim. Tis, hoćeš li noćas da budeš sa mnom? Ne mogu da sedim potpuno sama u onolikoj kući. -
- Svakako. Samo idem prvo da nam donesem neke stvari za piće! - u Tisinoj verziji to je značilo mnogo kupinovog vina.
Frija joj doviknu nek ponese se i one osvežavajuće stvari sa „iskricama", jer nije baš želela da prvi dan svog samovanja započne sa glavoboljom, kuvajući čaj od brezove kore. Ona krenu prema kući, a Tis potrča za Haldirom, koji je već zamicao u pećine.
- Stani rođače, hoću da te pitam nešto što nisam mogla pred Frijom - obrati mu se ona kada ga je sustigla u dvorani Majke magle - Kako ste uspeli za jedno popodne da napravite onaj pancir Uninine veličine i da ga još sakrijete u ljudski prsluk. Koliko je majstora radilo na tome? -
- Nijedan. Nismo ga pravili. Oteo sam ga Anunel. Ona ga i onako nije obukla više od deset godina. - reče vilin-kralj razložno.
Putovanje je u početku bilo dosadno. Beli put, Gola brda, Ralk, dolina Velike reke i sve već viđeno. Kju i Un svako veče vodili su ljubav po pola noći, kao da im je to zadnji put u životu. Ohen je to nerviralo, i žalila se da nije uopšte lepo, da se vila u njenim godinama javno samozadovoljava, a nateraće je na to ako nastave da ovako razuzdano rade opa-cupa samo metar od njenog ležaja, i to svake noći, bez milosti. Zara se ni na šta nije žalila i samo se pritvorno cerekala.
Tako je jednolično proticalo putovanje. Ista lica, ista šuma, isti razgovori. A, onda, na samo dan puta od njihovog cilja, kao da je to sam Loki zamislio, naleteše na Linel sa njenim pratiocem, Sigrudom Napovilnim. Iz dosadašnjih priča možda ste stekli utisak da je Linel jedna vremešna vila ogrezla u razvratu, ali to je samo bleda slika onoga, na šta su zaista naišli.
Pošto se na vilinskoj rasi godine zaista ne vide, a starost otprilike određuju je po ponašanju osobe, Linel se uopšte nije sećala da je ima. Bila je to prelepa vila, jasno definisanog, gotovo atletskog tela potamnelog od sunčanja bez odeće tako da su joj koža i kosa boje meda imale gotovo istu nijansu (i ostale dlake na telu su joj bile te boje). Zelene oči, nešto svetlije od Frijinih, oštro su prelazile sa jedne osobe na drugu. Glad za telesnim zadovoljstvima prosto se osećala u vazduhu oko nje.
Ona se prvo izljubi sa Ohen, skinuvši je sa prugastog konja kao da je perce. Ako ste iz vilinskih priča naslutili da su ona i Ohen bile oštre suparnice, sada se videlo kako to uopšte nije tačno. Njih dve su bile dobre prijateljice, ako ne i ljubavnice. Doduše, ko se od vilenjaka iz Astara nije obreo u krevetu sa Linel u ono vreme?
Pridošla vila bila je jako bučna i prilično nepristojna, a njen pratilac je bio mrk i zatvoren, prosto da pomislite kako će već u sledećem momentu odnekud izvući nož i zaklati nekog. Linel je saletala Ohen sa vulgarnim pitanjima tipa:
- Dobro ženo, da vidim kako ti stoje sise? -
- Radiš li ti onog lepotana tamo? -
- A, neku od devojaka? -
Izgleda sa je bila posebno zaintresovana za Kjua. Čuli su se delići razgovora, jer iako su se povukle u stranu, glas Linel je bio mnogo prodorniji od onoga s kojim je raspolagala Ohen. To je zvučalo ovako:
- Kažeš, ono je Haldirov mališa... Ni otac mu nije bio loš... Zgrabila si mi ga ispred nosa, kučko stara... Kažeš to mu je izabranica... Nema veze, i ona je slatka... -
Un je shvatila šta ih čeka noćas. Ona nije imala ništa protiv ljubavi sa ženama, pa zamalo zbog toga nije izgorela, ali se pred zažarenim pogledom Linel osećala prilično neprijatno. Kju je, naprotiv, bio veoma radoznao u vezi novopridošle lepotice.
- Ta vila je legenda. Ako je ne probam večeras, ko zna da li ću ikad više imati priliku u životu! - govorio je vilin-princ nastojeći da je ubedi, kako ni ona ne bi trebalo da propusti to uživanje.
Nastavili su zajedno prema moru i u smiraj dana izbili su na njegove obale. Povukoše se nazad, po starom vilenjačkom običaju, jedno kilometar duboko u šumu. Tu, na skrovitom mestu, napraviše logor. Mada su po mraku mogli komotno da jašu svoje noćovide konje, pa da stignu do ribarskog naselja gde ih je čekao prevoz za Krakhajm, oni polegaše, jer su mnogo očekivali od ove večeri.
Međutim, vreme je prolazilo, a ništa naročito se nije događalo. Ohen i Linel sedele su, zavaljene, na svojim vrećama i živo razgovarale natežući nešto iz pridošlicine mešine. Glavna vidarka Astara stresala se od tog pića, ali nije htela da zaostane za svojom prijateljicom. Gledajući ih tako, vilin-princ steče utisak da će Linel pre krenuti da evocira neka sećanja iz mladosti sa Ohen nego što će obratiti pažnju na njega. On i Un otpočeše svoju redovnu rekreaciju pre spavanja.
Obe starije vile su ih bezobrazno meračile, pijuckajući i komentarišući. Prisustvo druge vile delovalo je neverovatno na inače pristojnu Ohen. Svaka skrupula sa njenog ponašanja pala je u vodu. Kada je Un po treći put doživela vrhunac jašući svog partnera i klonula po njemu ugledala je Linel kako im potpuno gola bez reči prilazi. U deliću sekunde shvatila je kako je legendarna umetnica ljubavi mirno sačekala da se prava vlasnica ovog rasnog pastuva zadovolji, pa da ga ona preuzme. To je očito bio deo nekog vilenjačkog lepog ponašanja u takvim situacijama. Linel opkorači Kjua i uhvati napovilnu sa leđa za bujne dojke ljubeći je po vratu. Mada su ti poljupci izazvali žmarce duž kičme Un ustuknu i napusti poziciju, prepuštajući joj Kjua. Linel ga zajaha bez komentara. Ona zavrte svojim vretenastim telom sa popriličnim šiljatim dojkama i ubrzo je Kju slavio još jedan vrhunac. Za to vreme Ohen je prišla namrgođenom Sigrudu, ali joj on odgurnu ruku. Ne prekidajući jahanje, Linel dreknu:
- Kako se usuđuješ da me brukaš, magarče? Smesta da si zadovoljio obe moje prijateljice! Tu i onu malu, ćutljivu. Sad, na posao! Odmah! - zatim se naže prema Un, ponovo je uhvativši za grudi, pa prošaputa poverljivo - Ako se uskoro odmoriš, mogu da ga pozovem da zadovolji i tebe. Može on mnogo da uradi. Ne vučem ga ja okolo zbog njegove lepote. Kad te zasvrbi, samo mi kaži, draga. -
Ta je žena o vulgarnim stvarima govorila sa toliko mirnoće i uobičajenosti, da kada vas pozove u krevet vi imate utisak da vam je ponudila šolju čaja od nane. Nezadovoljna Kjuovim učinkom u poslednje vreme, ona mu se obrati:
- Postao si umoran. Kako i ne bi posle onakve lepotice. I ja ne mogu da skinem pogled sa nje. Da vidimo šta za tebe mogu da uradim. Premestiću ga u ovu užu rupu. To bi trebalo da poveća nadražaj. Ah, odlično. Ništa nemoj da se plašiš, imam čaj od kombinacije trava koji sjano čisti mokraćne kanale od eventualnih ostataka stolice. Recept moje bake. Ma, šta ja to tebi pričam, ti si vilenjak, ti ne možeš imati nikakve tegobe. Baš sam blesava. U poslednje vreme toliko mnogo ljubavišem sa ljudima, da sam i zaboravila šta znači bezbrižan odnos sa vilenjakom. -
Un se izvukla van domašaja njenih pohotnih ruku. Okrenula se na stranu da bi zaspala, ali je ugledala Sigruda, koji se svojski trudio oko Ohen i Zare. Iznenadilo ju je kako je neupadljiva Zara u stvari dobro građena. Onda se doseti, da ona više voli hladnu jezersku vodu, pa je zato nije primetila u toplim pećinama. Un se pokri pokrivačem preko glave rešena da odspava nekoliko sati do jutra.
Probudila se pored Kjua, ali u Linelinom zagrljaju. Onda se seti da je sanjala kako se mazi sa Frijom. Prokletstvo! Zar tu matoru vilu baš ništa ne može zaustaviti. Besno je ustala i navukla kostim ne perući se. Razbudi ostale i naredi pokret bez doručka. Žvakali su vilenjački hleb jašući. U podne su bili na dogovorenom mestu. Linel je insistirala da se ona i Sigrud priključe ekspediciji iako je saznala da se Kju vraća za Astar. Ohen to nije mogla da joj odbije. Njoj uglavnom niko ništa nije mogao da odbije. Na kraju krajeva, bolje pet lukova, nego tri.
Drakar je bio mali i neugledan, boje drveta, sa otrcanom zmajevom glavom, očito skinutim sa nekog većeg i starijeg broda. U stvari, bio je to samo jedan veliki čamac sa uzdignutim pramcem i krmom. Kapetan, Torvild Namrgođeni, prevrnu očima kad ugleda Linel, koja mu se veselo javi. Bilo je očito da se poznaju od ranije. Uskoro veslači počeše da odguravaju brod od kamenog doka. Drakar zaplovi snagom svojih vesala dok ne dođe u položaj za upotrebu malog kvadratnog jedra. Uskoro ih je snaga vetra nosila ka pučini.
Putovanje potraja dva dana.
Un je klečala na pramcu drakara, oslanjajući se na veliku dvoseklu sekiru koju je zadobila na klađenju. Hladan vetar nosio je kapljice ledene vode. Ona se bolje umota u krzneni ogrtač. U daljini, na mesečini su se nazirali obrisi Krakhajma. Ostrvo je bilo građeno baš kao što mu je ime govorilo. Izgledalo je kao jedna velika ploča, nepravilnog oblika, oko čijeg donjeg dela su se nalazile mnoge stene i kamenje isprepletano kao korenje drveta. Na jakoj mesečini lepo su se videli slamani krovovi kuća i zvonik crkve, koja je sijala svojom belinom u polumraku. Un punim plućima udahnu morski vazduh.
Uskoro će na tim krovovima igrati crveni plamenovi uništenja. Te budale neće ni shvatiti šta ih je snašlo. Šta je to Ragnarok. Oni koji budu bežali dovoljno brzo i prežive zauvek će se sećati ove noći... Un se prenu iz tog toka misli. Pobogu, pa trebalo je samo da se tu pojave kao prijatelji, rasteraju nekoliko dunđera i podmite najuticajnije ljude u selu. Ništa teško i krvavo. Gotovo da nije bilo vredno govoriti o tome. Ona zabrinuto pogleda sekiru širokih sečiva u svojoj ruci...