Henrijev san u Beogradu posle 18 godina...

/ 23.01.2008. u 21:16

Komentari: 37
Čitanost: 7423
/
Preporuke: 2630
/

Prvi put sam Kejva i Sidse čuo neke davne 1988. Većina mojih drugara iz osnovne je slušala Bajagu, Čorbu, Magazin, i tektek bi se našla po koja normalna duša da je volela EKV, The Clash ili The Ramones. Ploča koju sam imao u rukama se zvala Kicking Against the Pricks. Na toj ploči nisu svirali Sidsi Sidsi i Kejv Kejv, svirali su obrade starijih bendova i muzičara, ali taj zvuk je toliko bio neobičan, jedinstven, psihodeličan i setan, da se činilo da je nastao baš od samih Sidsa. Uprkos svemu, prestao sam da imam trinaest godina tog davnog proleća. Kicking against the pricks ultimativno su označili za mene čin preokreta, čin odrastanja, svojevrsnu bar mitsvah, obred u kojem dete biva pogruženo u misterioznu psihodeliju postajanja čovekom. Moje interesovanje za školovanje srazmerno je počelo da opada. Domaće zadatke sam radio tek da neko ne posumnja da sam poludelo dete, ali moja sva pažnja postala je okrenuta trenucima posle nastave, ugodnim trenucima samoće kada nikog ne bi bilo kod kuće da me ometa u uživanju i snenom prepuštanju liri Kejvovoj i odanih njemu Sidsa...

Vreme je polako odmicalo, a nove ploče Bad Seeds-a su navirale jedna za drugom.

Tek The Good Son je uspeo da ublaži moju opsesiju Running Scared, All Tomorrow's Parties (ovo skretanje je neminovno moralo dovesti k Velvetima i Niko...), By the Time I Get to Phoenix; numerama sa Kicking Vs The Pricks. Sa Henry's Dream pločom postalo mi je definitivno jasno da je moje shvatanje realnosti, duševnosti, ludila, ljubavi, patnje, smrti i ponovnog isceljenja kroz i sa ljubavlju, na čudan način izukrštano sa iskustvom sadržanim u postpank i, zatim, kasnije devedesetih, u postpop psihodeli[ri]čnom zvuku Kejva i Bed Sidsa. Istovremeno, neko moje subjektivno viđenje urbanosti, kulturnosti, uopšte subsektora jednog življenja u gradu, kroz gradove kojima bi me život vodio... Novi Sad, Tel Aviv, Jerusalim, Lisabon, Madrid, Rim, Pariz, Majnc, Berlin, i na samom kraju odrastanja ponovo Novi Sad i Beograd... dakle postalo mi je jasno da se to moje iskustvo poklapa sa subjektivnim doživljajem sveta, okruženja i unutrašnjeg kosmosa što je svojom umetnošću oblikovao poet-looneytoon iz predalekog Melburna.

Beograd 1990. godine je svakako iščezao tokom decenije što je usledila. Poslednje velike bendove, i bitne bendove, uspeli smo da odgledamo samo još te i naredne, 1991. godine. Deceniju što je usledila smo uglavnom proveli prekriveni čudnom koprenom, kao u odsustvu svesti. Kao da je mistična, nevidljiva ruka, crvena desna ruka na neshvatljiv način upravljala realnošću i držala nas pod hipnozom. Tek tu i tamo bi se prisećali starih, dobrih dana. Samo te uspomene su nas delile od ponora očajanja, bescilja, ludila. Slobodan pad svoje vrste... Oko nas realnost je divljala. Neki od nas nisu uspeli. Prekrila ih je koprena. Neki od nas su pobegli kroz retke proreze na čeličnoj zavesi smrti. U gradu koji nam je udahnuo život činilo se da je život zanavek izgubljen. Postali smo ljudi bez korena, nomadi u prostoru i vremenima. Jednom iskorenjeni, postali smo kao prah sa cveća kojeg vetar raznosi po slobodnom nahođenju, na ovu il' onu stranu sveta...

No more shall we part, liro Orfejeva...

Or shall we? Možda Lazarus ipak uspe da prokopa svoj put... i ll b there.

postavite na |

Komentari (37)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

jannis 21:33 23.01.2008

Znaciiiii

mora da si jako srecan zbog predstojeceg koncerta....
Moram priznati da nisam puno slusala Kejva,ali svidja mi se mjuza....
Sad samo jos da Tom Waits dodje.....
:)

Coco Rosie 21:42 23.01.2008

:)

super, super, svaka cast!
a ja pre dve veceri sanjala ovo:

AlexDunja 23:45 23.01.2008

Re: :)

a ja pre dve veceri sanjala ovo:

super coco:))
zamisli da si sanjala ovo.
dzek trbosek

Coco Rosie 00:33 24.01.2008

Re: :)

uh, to bi bilo gadno, AD.
E, sad mi ovo AD bas cool. Ko vitamini AD. :)) ili AD mleko. to je zdravo! :)

AlexDunja 00:42 24.01.2008

Re: :)

to je zdravo! :)

aha, ali samo u propisanim dozama:)))
love, coco:)
i meni cool:)

vishnja 21:53 23.01.2008

e

auuuuu....
pa sad, malo sam ostala bez teksta.

kazi mi, da li si okacio mozda i 'the mercy seat' (ako bese tako)? ne rade mi linkovi pa da znam dal da se sekiram.

Sad samo jos da Tom Waits dodje

:))))

ali pazi,, Velveti, Niko, pa Clash, pa Ramonsi.. e, covek! :) ali Niko!!! :)

idem da budem zamisljena.

Srđan Fuchs 23:18 23.01.2008

Re: Dear Vishnya

i must admit that i've been thinkin to put in the 1st link the mercy seat (u can't understand how so much this song is meaningful to i rasta), but i've considered papa won't leave u henry to b much more down to d point. here's
the mercy seat so on...

ps. but rasta must buy to oneself either adsl or cable, cause like this it can't go on! :)

irvas 02:00 24.01.2008

grinderman

srdjane, zaboravio si da pomenes grinderman.
cave-ov novi band, do skoro. sad je ponovo sa seeds-ima. izgleda da on i mick harvey ne mogu jedan bez drugog...
grindermani izdao jedan album koji je odlican.
poslusaj electric alice

pozdrav

I

PS
lep provod na svirci. gledao sam skoro grinderman uzivo. cave je u odlicnoj formi, videces.

vishnja 09:26 24.01.2008

Re: Dear Vishnya

Hvaalaaaaa!

rasta

:))))

but rasta must buy to oneself either adsl or cable, cause like this it can't go on!

oneself ima problem sto stanodavca boli uvo za Cavea, pa nece da stavi svoj potpis tamo gde treba...

e, sad stavljam slusalice.
i znala sam da 'the mercy seat' mora biti u igri tu negde.

AlexDunja 22:05 23.01.2008

sve pohvale:)))

i za pocetak
I'll be yoyr mirror

nikola svilar 22:10 23.01.2008

prustova potraga za izgubljenim vremenom

Beograd 1990. godine je svakako iščezao tokom decenije što je usledila. Poslednje velike bendove, i bitne bendove, uspeli smo da odgledamo samo još te i naredne, 1991. godine. Deceniju što je usledila smo uglavnom proveli prekriveni čudnom koprenom, kao u odsustvu svesti. Kao da je mistična, nevidljiva ruka, crvena desna ruka na neshvatljiv način upravljala realnošću i držala nas pod hipnozom. Tek tu i tamo bi se prisećali starih, dobrih dana. Samo te uspomene su nas delile od ponora očajanja, bescilja, ludila. Slobodan pad svoje vrste... Oko nas realnost je divljala. Neki od nas nisu uspeli. Prekrila ih je koprena. Neki od nas su pobegli kroz retke proreze na čeličnoj zavesi smrti. U gradu koji nam je udahnuo život činilo se da je život zanavek izgubljen. Postali smo ljudi bez korena, nomadi u prostoru i vremenima. Jednom iskorenjeni, postali smo kao prah sa cveća kojeg vetar raznosi po slobodnom nahođenju, na ovu il' onu stranu sveta...

ovo je baš lepo rečeno. eh te devedesete

No more shall we part, liro Orfejeva...

ih, di me nađe, :)) na the lyre of orpheus numere EASY MONEY i SPELL - prva liga što bi rekli.
još bih izdvojio MESSIAH WARD, HIDING ALL AWAY i LET THE BELLS RING sa abattoir blues-a

Radojicic 22:12 23.01.2008

...

prvi put kad sam video uzivo Nik Kejva, palo je otkazivanje svega da bi mogao i preostale dve veceri. Ne propustajte ko je tamo.
A Kejv kad je snimao ovo dole sa MacGowanom ili vec nesto drugo kaze izadju svi iz studija malo da se olade jer Shane je toliko mortus da nema sanse da se radi. I kad se vrate ovaj i dalje lezi na podu ali oko njega gomila zguzvanih papirica te Kejv odmotava jedan po jedan i pronalazi u svakom poetska remek dela.
Inace mi super da bas njih dvojica pevaju What a woderfull world, znajuci kakav zivot imaju.

Ja na Pogues u martu ako ovaj pozivi.

AlexDunja 22:19 23.01.2008

Re: ...

Ja na Pogues u martu ako ovaj pozivi.

with joe strummer
london calling

vishnja 22:36 23.01.2008

Re: ...

AD!
ne mogu da cujem, ali evo, odzvanja mi u glavi!

AlexDunja 22:39 23.01.2008

Re: ...

ne mogu da cujem, ali evo, odzvanja mi u glavi!

eh, vishnjo,
zaboravih da ne mozes ju tjub:(
sta sada da radim???
a znas koliko muzike:)))
sjajne. love 4you:))

Radojicic 22:45 23.01.2008

Re: ...

AlexDunja
Ja na Pogues u martu ako ovaj pozivi.

with joe strummer
london calling

:)))))))))))

vishnja 23:20 23.01.2008

Re: ...

zaboravih da ne mozes ju tjub:(

sve cu ja to sutra na poslu da odslusam, ako bude takvog mirnog posla. sluske po Svetom Kazu, pa redom :).

Srđan Fuchs 23:40 23.01.2008

Re: ... sum stuff from shane...

vishnja 16:55 24.01.2008

Re: ... sum stuff from shane...

hvala.
svecano izjavljujem da je ovo jedan divan dan.

dunjica 22:25 23.01.2008

Od ovakvog posta

´vata nostalgija. Eee, Srđane... Hvala, "ipak"!

U ime tih vremena... TW-Martha

Doctor Wu 22:36 23.01.2008

Možda nema nikakve veze

a možda i ima, :).

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 17:28 24.01.2008

Re: Možda nema nikakve veze

Doctor Wu
a možda i ima, :).

gde samo nalazis ovakve bisere ??

Aleksandar Stosic 23:12 23.01.2008

Come sail your ships around me...

...And burn your bridges down.
We make a little history baby
Every time you come around.
Come loose your dogs upon me
And let your hair hang down.
You are a little mystery to me
Every time you come around.

vishnja 16:58 24.01.2008

Re: Come sail your ships around me...

hvala i tebi.
definitivno divan dan

irvas 01:36 24.01.2008

cave

irvas 01:46 24.01.2008

the secret story of a love song

To be invited to come here and teach, to lecture, to impart what knowledge I have collected about poetry, about song writing has left me with a whole host of conflicting feelings. The strongest, most insistent of these concerns my late father who was an English Literature teacher at the high school I attended back in Australia. I have very clear memories of being about twelve years old and sitting, as you are now, in a classroom or school hall, watching my father, who would be standing, up here, where I am standing, and thinking to myself, gloomily and miserably, for, in the main, I was a gloomy and miserable child, "It doesn´t really matter what I do with my life as long as I don´t end up like my father". At forty years old it would appear that there is virtually no action I can take that does not draw me closer to him, that does not make me more like him. At forty years old I have become my father, and here I am, teaching.

"The Love Song Lecture" by Nick Cave, 1999, Vienna, Akademie der Bildenden Kunste

dunjica 09:37 24.01.2008

Re: the secret story of a love song

This is very true.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 18:23 24.01.2008

Re: the secret story of a love song

Prosle godine sam gledala u Londonu predstavu Metamorfoza po Kafki za koju je muziku radio Cave. Bilo je sjajno.

Filip2412 01:49 24.01.2008

dobra vest

Nadam se da ce Nick Cave doci i u Toronto. Istovremeno sam cuo i da Leonard Cohen pravi turneju; dobre su sanse da mi se najzad ostvari zelja da najzad vidim dvojicu koji su na kratkoj listi meni najbitnijih.
New Order se raspali tako da sam to propustio.

Hvala svima na linkovima

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 11:33 24.01.2008

spot

ja se vec danima trudim da postavim (I will love you) till the end of the world, ali nigde nema. zato evo stihova po 3 put za one koji su propustili
It was a miracle I even got out of Longwood alive,
this town full of men with big mouths and no guts;
I mean if you can just picture it,
the whole third floor of the hotel gutted by the blast
and the street below showered in shards of broken glass,

and all the drunks pouring out of the dance halls
staring up at the smoke and the flames;
and the blind pencil seller waving his stick
shouting for his dog that lay dead on the side of the road;
and me, if you can believe this,
at the wheel of the of the car
closing my eyes and actually praying;
not to God above but to you, saying:

Help me, girl; help me, girl
I'll love you till the end of the world
With your eyes black as coal
and your long dark curls

Some things we plan,
we sit and we invent and we plot and cook up;
others are works of inspiration, of poetry;
and it was this genius hand that pushed me up the hotel stairs
to say my last goodbye
to a hair as white as snow and of pale blue eyes
[saying:]
I gotta go; I gotta go,
the bomb in the bread basket are ready to blow

in this town of men with big mouths and no guts,
the pencil seller's dog, spooked by the explosion,
leaping under my wheels as I careered out of Longwood
on my way to you waiting in your dress,
in your dress of blue

I said:
Thank you, girl; thank you, girl
I'll love you till the end of the world
with your eyes black as coal
and your long, dark curls

and with the horses prancing through the fields,
with my knife in my jeans and the rain on the shield;
I sang a song for the glory of the beauty of you
waiting for me
in your dress of blue

Thank you, girl. Thank you, girl
I'll love you till the end of the world
with your eyes black as coal
and your long, dark curls

BebaOdLonchara 12:48 24.01.2008

secam se...

...da si jednom, na pocetku onog starog bloga ostavio ovajdole sonAg bas u trenutku kad je meni Jako Legao...godinu dana kasnije, ponovo na leto 2007. na blogu si okacio jedan drugi, slicne emocije. tada sam te pitala odakle Takav Cave, uvek na leto... ;-) i onda si mi objasnio zasto...ali ne mogu da pronadjem tu nasu prepisku. eto. a bila mnogo lepa

flip 16:21 24.01.2008

Nick Cave ...

... je svirao u Beogradu 12. Juna gorepomenute '90 u SKC-u promovisuci The Good Son. Cudi me da niko to nije spomenuo ovde. SKC je bio pun, a nas nekoliko iz razreda koji smo dosli do karata osecali smo se najveci na Svetu. Reklo bi se pamtim to kao da je bilo danas ... sutradan smo imali matursko vece, a eto noc pre tog, u tim godinama najvaznijeg trenutka u zivotu, koncert coveka u koga smo se kleli. Cave je bio apsolutni underground u '80, nesto sto danas ne bi culi na MTV-u, a ljubitelji njegove muzike i poezije slobodno bi se mogli nazvati sektom. U vremenu sa 2 1/2 TV kanala, bez interneta i kad su ljudi i komunikacije bili mnogo manje mobilni, dolazak nekog takvog je za nas bio prvorazredni dogadjaj. Cave-a sam ubrzo posle toga prestao aktivno da slusam, ne zato sto se komercijalizovao vec zato sto su godine ucinile da naprasno odrastemo i taj bunt za razlicitoscu je nestao kao i godine u kojima je ta razlicitost imala smisla. Godine u kojima je najvaznije bilo biti ja, a ne biti pripadnikom nacije, partije, ne znam cega ... Ne verujem da bi iko od ljubitelja Cave-a odrastao u '90-tim ili '00-tim mogao imati isti odnos prema toj muzici kao mi. Ne znam ni da li ce Cave tako dobro zvucati u Areni pred ne -znam -ni -da -pretpostavim -koliko -ljudi. Bilo bi ga svejedno lepo cuti ali u mom malom i sebicnom slucaju zbog secanja na neko drugo vreme i neke druge ljude koji su zeleli da budu samo svoji kakvog smo i mi Cave-a tada dozivljavali.

mishica 20:01 24.01.2008

Re: Nick Cave ...

flip
... je svirao u Beogradu 12. Juna gorepomenute '90 u SKC-u promovisuci The Good Son. Cudi me da niko to nije spomenuo ovde. SKC je bio pun, a nas nekoliko iz razreda koji smo dosli do karata osecali smo se najveci na Svetu. Reklo bi se pamtim to kao da je bilo danas ... sutradan smo imali matursko vece, a eto noc pre tog, u tim godinama najvaznijeg trenutka u zivotu, koncert coveka u koga smo se kleli. Cave je bio apsolutni underground u '80, nesto sto danas ne bi culi na MTV-u, a ljubitelji njegove muzike i poezije slobodno bi se mogli nazvati sektom. U vremenu sa 2 1/2 TV kanala, bez interneta i kad su ljudi i komunikacije bili mnogo manje mobilni, dolazak nekog takvog je za nas bio prvorazredni dogadjaj. Cave-a sam ubrzo posle toga prestao aktivno da slusam, ne zato sto se komercijalizovao vec zato sto su godine ucinile da naprasno odrastemo i taj bunt za razlicitoscu je nestao kao i godine u kojima je ta razlicitost imala smisla. Godine u kojima je najvaznije bilo biti ja, a ne biti pripadnikom nacije, partije, ne znam cega ... Ne verujem da bi iko od ljubitelja Cave-a odrastao u '90-tim ili '00-tim mogao imati isti odnos prema toj muzici kao mi. Ne znam ni da li ce Cave tako dobro zvucati u Areni pred ne -znam -ni -da -pretpostavim -koliko -ljudi. Bilo bi ga svejedno lepo cuti ali u mom malom i sebicnom slucaju zbog secanja na neko drugo vreme i neke druge ljude koji su zeleli da budu samo svoji kakvog smo i mi Cave-a tada dozivljavali.

za koncert iz ’90-e koji pominjes mi je vezano jedno divno i chudno secanje – kao da sam sve vreme dok je trajao bila 2-3 cm iznad tla… ne samo zbog guzve…
stvarno je bilo divno biti tamo...

Aleksandar Stosic 22:08 24.01.2008

Re: Nick Cave ...

virao u Beogradu 12. Juna gorepomenute '90 u SKC-u promovisuci The Good Son. Cudi me da niko to nije spomenuo ovde

proveri naslov..."18 godina posle"

Srđan Fuchs 23:41 24.01.2008

Re: Nick Cave ...

mishica

flip...

flip... svirao je u Beogradu 12. Juna gorepomenute '90 u SKC-u promovisuci The Good Son. Cudi me da niko to nije spomenuo ovde. SKC je bio pun, a nas nekoliko iz razreda koji smo dosli do karata osecali smo se najveci na Svetu. Reklo bi se pamtim to kao da je bilo danas ... sutradan smo imali matursko vece, a eto noc pre tog, u tim godinama najvaznijeg trenutka u zivotu, koncert coveka u koga smo se kleli. Cave je bio apsolutni underground u '80, nesto sto danas ne bi culi na MTV-u, a ljubitelji njegove muzike i poezije slobodno bi se mogli nazvati sektom. U vremenu sa 2 1/2 TV kanala, bez interneta i kad su ljudi i komunikacije bili mnogo manje mobilni, dolazak nekog takvog je za nas bio prvorazredni dogadjaj. Cave-a sam ubrzo posle toga prestao aktivno da slusam, ne zato sto se komercijalizovao vec zato sto su godine ucinile da naprasno odrastemo i taj bunt za razlicitoscu je nestao kao i godine u kojima je ta razlicitost imala smisla. Godine u kojima je najvaznije bilo biti ja, a ne biti pripadnikom nacije, partije, ne znam cega ... Ne verujem da bi iko od ljubitelja Cave-a odrastao u '90-tim ili '00-tim mogao imati isti odnos prema toj muzici kao mi. Ne znam ni da li ce Cave tako dobro zvucati u Areni pred ne -znam -ni -da -pretpostavim -koliko -ljudi. Bilo bi ga svejedno lepo cuti ali u mom malom i sebicnom slucaju zbog secanja na neko drugo vreme i neke druge ljude koji su zeleli da budu samo svoji kakvog smo i mi Cave-a tada dozivljavali.

mishica
za koncert iz ’90-e koji pominjes mi je vezano jedno divno i chudno secanje – kao da sam sve vreme dok je trajao bila 2-3 cm iznad tla… ne samo zbog guzve… stvarno je bilo divno biti tamo...

takav je bio i moj osećaj prvog leta kada sam zapalio iz srbije, 1999., sav sjeban zbog bombardovanja... u julu te godine su seeds u kompletnoj postavi, Nick Cave - vocals, piano, organ, harmonica, percussion; Mick Harvey - guitar, bass, vocals, drums, organ, percussion, string arrangements, piano; Thomas Wydler - drums, percussion; Martyn P. Casey - bass; Conway Savage - piano, vocals, organ; Warren Ellis - violin, bouzouki, mandolin, accordion, flute; Jim Sclavunos - drums, percussion, vocals, organ; i Blixa Bargeld - guitar, vocals... svirali u telavivskoj sinerami. taj prostor je sličan areni, samo što je skoro polovina hale ispod nivoa tla a iznad nje je kupola oblika cilindra, i akustika je bila neverovatna. to je stvarno bilo neverovatno nešto... u areni nešto neće biti isto... neće biti blikse. tada u telavivu su kejv i bliksa otpevali where the wild roses grow, a nik je bliksu na kraju pesme poljubio u obraz dao mu crvenu ružu. :)

da, skc... taj koncert znam samo po legendi, jer me stara nije pustila van pošto sam imao nekih nepunih petnaest. inače, mislim da je kejva kao lika nemoguće komercijalizovati, da je on iznad toga, i da je tu komercijalnu stranu upotrebio za dobrobit benda. postoji jedan dokumentarni film, gde seeds baš ponaširoko govore o svom odnosu prema komercijalnoj eri.

bindu 23:53 24.01.2008

Re: Nick Cave ...

as i sat sadly by her side

Bane Prčić 23:12 27.01.2008

svi na forum Nick Cave and The Bad Seedsa!

Konacno, Nick Cave and The Bad Seeds opet u BGD-u. Meni licno, drazi je bio nastup u Ljubljani, jer od samog polaska na koncert, na koji smo isli vozom, Coga, Jovica i ja, i po ekipi koja je tada napunila ceo voz, a dolazili su iz cele SFRJ, naslucivalo se da ce to biti nezaboravan dogadjaj. I tako je i bilo. Pozdrav svima onima koji su tada bili spremni otici u Ljubljanu, samo da bi konacno mogli videti i cuti Nick-a uzivo. Nadam se da cemo i ovog puta videti Nicka i Bad Seedse u najboljem izdanju, mada sada malo starije ali i zrelije (pa dobro, i ja sada imam 44 godine).

Pozdrav i vidimo se!
Bane

Dig!!! Lazarus Dig!!!

P.S.
Svi na forum obavezno http://forums.nickcaveandthebadseeds.com/viewforum.php?f=4

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Srđan Fuchs

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Henrijev san u Beogradu posle 18 godina...

Znaciiiii

:)

Re: :)

Re: :)

Re: :)

e

Re: Dear Vishnya

grinderman

Re: Dear Vishnya

sve pohvale:)))

prustova potraga za izgubljenim vremenom

...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ...

Re: ... sum stuff from shane...

Re: ... sum stuff from shane...

Od ovakvog posta

Možda nema nikakve veze

Re: Možda nema nikakve veze

Come sail your ships around me...

Re: Come sail your ships around me...

cave

the secret story of a love song

Re: the secret story of a love song

Re: the secret story of a love song

dobra vest

spot

secam se...

Nick Cave ...

Re: Nick Cave ...

Re: Nick Cave ...

Re: Nick Cave ...

Re: Nick Cave ...

svi na forum Nick Cave and The Bad Seedsa!

Srđan Fuchs

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana