NEVIDLJIVI OSTAJU NEVIDLJIVI?!

Autor: Rodoljub Šabić

U Srbiji živi nepoznat broj nevidljivih ljudi. Naravno, ne bukvalno nevidljivih, već „pravno nevidljivih". Reč je o osobama koje ili nikada nisu bile upisane u matične knjige rođenih, ili su bile upisane a matične knjige su uništene ili nestale, a oni ne raspolažu dokumentima ili drugim dokazima koji potvrđuju da jesu bili upisani. Ti ljudi nemaju pravni identitet, oni su za državu i pravni sistem nevidljivi, praktično svedeni na ono famozno „niko i ništa" i potpuno onemogućeni u ostvarivanju građanskih i drugih prava.
Tačan broj „nevidljivih" je, kao što rekoh, nepoznat, а procene su veoma različite. Minimalne se kreću oko 2.500, a maksimalne oko 20.000. U ovoj meri različiti, pa samim tim i nepouzdani podaci posledica su činjenice da je problem i pored pritiska nevladinih i stručnih organizacija godinama potcenjivan, čak i negiran od strane države. Npr., ni u nedavnom popisu stanovništva nije ni pokušano prikupljanje relevantnih podataka.
Problem se održavao, nije rešavan, godinama. Pod višegodišnjim pritiskom civilnog sektora, međunarodnih organizacija, a u poslednje vreme i naročito Zaštitnika građana vlast je ipak počela da postepeno koriguje svoj gotovo negatorski stav.
Inače, od mnoštva problema sa kojima su „nevidljivi" suočeni, jedan je za sve vreme bio i ostao „nerešiv". Odnosio se na situaciji u kojoj nevidljivi nemaju baš nikakav dokaz o činjenicama u vezi sa svojim rođenjem. Za takve slučajeve važeći propisi Republike Srbije ne ostavljaju nikakvu mogućnost da se činjenica rođenja utvrđuje u upravnom ili, logičnije, sudskom postupku.
Nadležni, Ministarstvo pravde koje je zbog svoje opšte nadležnosti (i posebno Akcionim planom za sprovođenje Vladine Strategije za unapređenje položaja Roma, mada se naravno problem ne odnosi samo na Rome) bilo zaduženo da pripremi propise koji bi uredili priznavanje statusa „nevidljivih", ostalo je „dosledno" i nije preduzimalo ništa.
Konačno je Zaštitnik građana početkom 2012. uputio Vladi formalnu inicijativu za odgovarajuće izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku, nakon čega je Vlada konačno utvrdila predlog dopune ovog zakona i uputila ga u Narodnu skupštinu na usvajanje. Višegodišnji „nerešivi" problem je doveden na korak od rešavanja!
Pa ipak, „vesti" iz Narodne skupštine govore da su „nevidljivi" čekali „malo", da će morati još. Iako ima mandat koji po Ustavu traje do konstituisanja novog saziva, pa samim tim i dovoljno vremena da usvoji predloženi zakon, aktuelni saziv Narodne skupštine to neće učiniti?!
A objašnjenje za to je - predizborna atmosfera. Kod nas se zaista uobičajilo da se predizbornom atmosferom objašnjavaju mnoge, razne stvari, ali ipak zvuči krajnje cinično ideja da se njom može pravdati čak i neusvajanje jednog, sa stanovišta vrednosnih sistema vlasti i opozicije potpuno neutralnog, a sa stanovišta interesa hiljada (i to najnemoćnijih, najsiromašnijih i najobespravljenijih) građana, egzistencijalno važnog zakona.