Pozorište na dar: Sestra Marija Ignjacijus sve objašnjava

/ 25.03.2012. u 20:57

Komentari: 94
Čitanost: 13039
/
Preporuke: 2640
/

Inspiraciju za ovaj tekst sam dobio čitajući post Bojane Maljević o danu pozorišta. Ja nisam u stanju sada da navedem sve razloge zbog kojih volim pozorište - trebalo bi mi mnogo prostora, vremena i pažljivog pisanja da to postignem. I spisateljskog umeća, razume se, koje ja nemam.

Po mom mišljenju, institucija pozorišta u ljudskoj zajednici je neka vrsta ogledala nas samih, našeg postojanja, naših strahova i radosti i nadanja i sumnji. Samo jedan neveliki dramski tekst kao sto je, na primer, Čekajući Godoa je postao univerzalna reprezentacija ljudskog stanja. Pozorište može često da ima i avangardnu i reakcionarnu i revolucionarnu ulogu - postavljanje Godoa u Beogradu je, za tadašnje vreme, bio hrabar čin. Kad su cvetale tikve je predstava koju je zabranio Maršal lično. U Beogradu su takodje prikazivani autori-disidenti iz Češke, Poljske, prikazivan je Bulgakov kada je to u Sovjetskom Savezu bilo nemoguće, itd. (Baš zbog te raznovrsnosti je bivša SFRJ u svetu smatrana za zemlju demokratskog komunizma - kolikogod apsurdno zvučao taj termin.) Posle je vrag odneo šalu: Golubnjača je, na primer, bila nagoveštaj mračnih vremena koja su dolazila. I tako dalje - primera ima na pretek.

Kada je nemačka okupaciona sila zauzela Pariz u WWII, pozorištima je bilo zabranjeno da prikazuju savremene predstave jer su one mogle da imaju alegorijsko i buntovno značenje kakvo se okupatoru ne bi svidelo. Poštujući ovu zabranu okupatora, ljudi su tada masovno odlazili da gledaju Antigonu (antigona znači nesavitljiva, nepokorna) koja je, u svom kontekstu, podjednako buntovna kao i svaki revolucionarni tekst.

Čitajući postove i komentare na ovom blogu, ponekad možemo da naidjemo na komentatore koji se ponašaju kao ljudi koji u svom džepu poseduju Apsolutnu Istinu, kojima je sve jasno – o partizanima i četnicima, o veri i neverovanju, deci i ljubavi, o svemu pod kapom nebeskom. Birth, death, sex, money, politics and religion – to su laka pitanja, rekao je jednom u šali Dilan Tomas – na pitanja o poeziji mi je teško da odgovoram.

Za svaki kompleksan problem postoji rešenje koje je kratko, jednostavno i pogrešno, kaže Mencken. Evo šta o tome ima da kaže Sestra Marija:

Buduci da je postavljanje celog teksta drame proizvelo nepredvidljive posledice, ja sam ga obrisao. Popravljen i reformatiran tekst možete naći ovde.

(zahvaljujem Gordani Comic na pomoci).

images?q=tbn:ANd9GcSEiC2wtaLvrCmi5xTCKadVV9Y5qWrbf_PWT_JkFE8Ou0q_OHba

#Beleške na margini: Ovu dramu Cristopher Durang je napisao 1979. godine, u vreme kada mu je umirala majka. Odgajen i obrazovan u katoličkom okruženju, on je za svoj bol pokušao da nadje odgovore u veri koja mu je bliska, ali se razočarao. Drama je dobila Obie Award, prestižnu nagradu za off-Broadway i off-off-Broadway produkcije. Istovremeno, ona je bila napadana, osporavana, pa i zabranjivana. TV verzija drame postoji u kojoj ulogu Sestre Marije igra Dajana Kiton.

postavite na |

Komentari (94)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Hansel 23:48 25.03.2012

Samo da proverim...

... da li rade komentari...

Ili će ovom proverom Blog definitivno eksplodirati?

jacHa. 11:01 26.03.2012

.

javaškrip?

nsarski 11:15 26.03.2012

Aha!

Sada kao radi, mada nije tu ceo tekst.
Ljubaznoscu blogokoleginice gordanac, ceo tekst drame je postavljen na

Sestra Marija sve objasnjava

Kad se malo "zagrejemo" napisacu nesto ozbiljnije vezano za taj tekst i, uopste, nesto o pozoristu.

Cujem juce u kafani sledeci razgovor (smejte se, smejte, ali ova prica ima tuzan kraj). Sede dva tipa i jedan se obraca drugom (preko piva): "Slusaj bre, Pajo, nemoj da te, bre, unistim! Ma ja kad ti pustim argument, vezacu te u cvor! Vilica ce da ti se obesi! Znas ti mene, ja kad krenem sa argumentom, ti ne mozes tu nista! Zato ti je bolje da cutis, da te ne bi uvezao."
Inspirisan tim stavom, pokusavam da smislim argument protiv anti-teatarskog komentara koji je kod Bojane ostavio born again blogger Peggia Brajovic. Ma, vezacu ga, samo da smislim kako.

I deo teksta na kraju, koji nedostaje:

#Beleške na margini: Ovu dramu Cristopher Durang je napisao 1979. godine, u vreme kada mu je umirala majka. Odgajen i obrazovan u katoličkom okruženju, on je za svoj bol pokušao da nadje odgovore u veri koja mu je bliska, ali se razočarao. Drama je dobila Obie Award, prestižnu nagradu za off-Broadway i off-off-Broadway produkcije. Istovremeno, ona je bila napadana, osporavana, pa i zabranjivana. TV verzija drame postoji u kojoj ulogu Sestre Marije igra Dajana Kiton.

gordanac 11:37 26.03.2012

:)

unsolicited advice:

izmeni svoj osnovni tekst brisanjem svega, bilo kog dela iz same drame, i tamo samo postavi link na ceo tekst, time će (mislim) skoro svi \"problemi divljeg softvera\" biti otklonjeni, a ko želi čitati - samo \"klik na link!\"

A što se ovog tiče:

nsarski:
Inspirisan tim stavom, pokusavam da smislim argument protiv anti-teatarskog komentara koji je kod Bojane ostavio born again blogger Peggia Brajovic. Ma, vezacu ga, samo da smislim kako.

Mislim da ću da se kladim na - Brajovića, divlja je to sorta, teško se vezuje

(ali s uživanjem ću pratiti argumentaciju, a možda, neoprezno - štogod i dodati)

nikola_kovac 16:34 26.03.2012

Re: Aha!

Inspirisan tim stavom, pokusavam da smislim argument protiv anti-teatarskog komentara koji je kod Bojane ostavio born again blogger Peggia Brajovic. Ma, vezacu ga, samo da smislim kako.

Ако с' мислио овом лопатом на багер марке Брајовић и ја се кладим на багер.

ансолиситид дивајс: Биће ти потребно нешто више од немуштог текста које се задржава на површини.

ПС: Не воли те више блог. Насловна се отвори до твог аватара. Чим блог види твоју сличку - побрљави.

gordanac 16:51 26.03.2012

tz, tz, tz,...

nikola_kovac
Inspirisan tim stavom, pokusavam da smislim argument protiv anti-teatarskog komentara koji je kod Bojane ostavio born again blogger Peggia Brajovic. Ma, vezacu ga, samo da smislim kako.

Ако с' мислио овом лопатом на багер марке Брајовић и ја се кладим на багер.

ансолиситид дивајс: Биће ти потребно нешто више од немуштог текста које се задржава на површини.

ПС: Не воли те више блог. Насловна се отвори до твог аватара. Чим блог види твоју сличку - побрљави.

Posle ovakvih reći obeshrabrivanja za jednu plemenitu nameru - menjam svoju pređašnju nakanu o opkladi

Sve pare na nsarskog.

Pozorište je paradigma za strukturu relnosti u kojem nastaje, konstrukt je te realnosti, otkad je i ljudi.
Svi igorkazi su žive predstave imaginacije, pa je tako kroz istoriju pozorišta lako pratiti istoriju društava, pozorišta su nastala da bi bajke mogle biti oživljene i u realnosti, zajedničkoj, a ne samo pojedinačnom maštom slušaoca i pripovedača.
Pozorište je skoro svaki ritual u kojem samo neki igraju uloge svih, a svi misle da su samo neki.
Pozorišne maske su paradigma ljudskih karaktera.
Svako sedenje oko vatre je - svojevrsno pozorište.
Da sve to nije tako, ne bi bilo predmet jedne od najboljih poetskih metafora života, ikad smišljenih:

All the world's a stage,
And all the men and women merely players:
They have their exits and their entrances;
And one man in his time plays many parts,
His acts being seven ages. At first the infant,
Mewling and puking in the nurse's arms.
And then the whining school-boy, with his satchel
And shining morning face, creeping like snail
Unwillingly to school. And then the lover,
Sighing like furnace, with a woeful ballad
Made to his mistress' eyebrow. Then a soldier,
Full of strange oaths and bearded like the pard,
Jealous in honour, sudden and quick in quarrel,
Seeking the bubble reputation
Even in the cannon's mouth. And then the justice,
In fair round belly with good capon lined,
With eyes severe and beard of formal cut,
Full of wise saws and modern instances;
And so he plays his part. The sixth age shifts
Into the lean and slipper'd pantaloon,
With spectacles on nose and pouch on side,
His youthful hose, well saved, a world too wide
For his shrunk shank; and his big manly voice,
Turning again toward childish treble, pipes
And whistles in his sound. Last scene of all,
That ends this strange eventful history,
Is second childishness and mere oblivion,
Sans teeth, sans eyes, sans taste, sans everything.

William Shakespeare - All the world's a stage (from As You Like It 2/7)

nsarski 17:03 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

All the world's a stage,
And all the men and women merely players:

Nije samo Bard to rekao

.

Evo ga Elvis sa Are you lonesome tonight:

I wonder if you're lonesome tonight
You know someone said that the world's a stage
And each must play a part
Fate had me playing in love with you as my sweet heart

Act one was when we met, I loved you at first glance
You read your line so cleverly and never missed a cue
Then came act two, you seemed to change, you acted strange
And why? I've never known.

Istina, on kaze "someone said" da ne bi poplasio fanove koji pobegnu kad se pomene Stari Billy.

mirelarado 17:36 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Sve pare na nsarskog.

Мислим да се на основу можда не тако сјајног стања нашег театра не могу изводити закључци о значају и улози позоришта уопште. То ме помало подсећа на кукњаву што књиге, наводно, више нико не чита, што поезија, музика, сликарство, култура, одумиру... Не, можда позориште мења рухо, али је ту, јер човек театар носи у/на себи: цео живот играмо одређене улоге, стављамо пригодне маске, пролазимо кроз ломове, спознаје, просветљења. А то се, у реалном времену, и пред нашим очима, може видети и доживети само у позоришту.

Predrag Brajovic 18:02 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

mirelarado
Sve pare na nsarskog.

+1

И ја стављам све паре на њега!
Ако ништа друго, старији је. А старије треба поштовати... ;=)

nsarski 18:08 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Мислим да се на основу можда не тако сјајног стања нашег театра не могу изводити закључци о значају и улози позоришта уопште.

Lady, you have your way with words. I wouldn't have said it better

Mada, treba biti pravedan prema Brajovicevom komentaru: on je tu u vise navrata pomenuo da voli pozoriste, da je pozoriste plemenito, itd. Dakle moja ocena o anti-teatarskom komentaru je sluzila samo kao "finta" da mu bacim rukavicu u lice.
Evo samo jedne zanimljivosti koja me intrigira. Pokojna supruga Mao Ce Tunga je pisala pozorisne predstave (revolucionarnog tipa, istina), Kim Dzong Il, nedavno pocivsi, je pisao opere...Generalno, pozoriste istoka ima veliku ulogu u njihovoj svakodnevnoj kulturi. Noh, Kabuki - sve je to ugradjeno u imaginativni zivot tih ljudi.
Mi nasu decu vodimo da gledaju lutkarsko pozoriste, deca sama za sebe prave igrokaze, oponasanja, itd. Za mene je to sve pozoriste, i za mene je sve to vazno.
Postoji kljucna knjiga Theodora Gastera

Thespis: Ritual, mit i drama u Antickom Bliskom Istoku, koja pokazuje kako kompleksno pozoriste nastaje iz svakodnevnih obreda i slicnih socijalnih okolnosti. (Koga zanima, imam kopiju na engleskom).
Sve u svemu, svi smo mi na svoj nacin u javnom nastupu persone a ne osobe (persona, inace, potice iz Latinskog i oznacava glumca koji ispod maske govori), ili hipokriti (ὑπόκρισις), kako bi se to reklo na grckom.

gordanac 18:18 26.03.2012

tz, tz, tz,...

Predrag Brajovic
mirelarado
Sve pare na nsarskog.

+1

И ја стављам све паре на њега!
Ако ништа друго, старији је. А старије треба поштовати... ;=)

tz, tz, tz,...
pa ovde se igra na coce!

ne-o-pro-sti-vo!

Much Ado About Nothing, a moglo je biti tako lepe raspre, ribanja i ribarskog prigovaranja...

nsarski 18:20 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

И ја стављам све паре на њега!

Heh, i ako izgubim za jednu konjsku glavu, dzabe su se kladili

.
Por Una cabeza (Za konjsku glavu - Carlos Gardel, samo za dame koje se secaju muzike iz filma Miris Zene).

trener92 19:00 26.03.2012

Re: Aha!

nsarski

Inspirisan tim stavom, pokusavam da smislim argument protiv anti-teatarskog komentara koji je kod Bojane ostavio born again blogger Peggia Brajovic. Ma, vezacu ga, samo da smislim kako.

Neš` se ti, profesore , bogami,`leba najesti argumenatima protiv tog komentara. Komentar je odličan i neoboriv. Sve pare na Brajovića

nsarski 19:06 26.03.2012

Re: Aha!

Komentar je odličan i neoboriv.

Ma, oboriv je, samo da smislim ubedljiv argument! (To me baca u bedak).

Za tebe:

Na sudu, sudija kaze Muji: Mujo, optuzen si da si ukrao Hasi sat, postoje svedoci koji su videli, i za to ti sledi zatvorska i novcana kazna. Sta ti imas da kazes na to?
Mujo: Nisam ja, druze sudija, njemu sat ukrao. Gdje cu mu ukrasti sat kad smo mi jarani? Nego sam prolazio pored njegove kuce i vidim njegov sat na prozoru, i ja ga uzmem da ga neko drugi ne ukrade, pa da mu ga posle vratim.
Sudija: Dobro, a zasto si onda pokusao taj sat da prodas?
Mujo: E, pa to me *ebe!

antioksidant 19:18 26.03.2012

Re: Aha!

Komentar je odličan i neoboriv.

o utjecaju?
ima uticaja, samo indirektnog. utiče na "elitu*" a ova to "širi dalje**"

* ili bar one koji se zbog učestalog pojavljivanja u medijima doživljavaju elitom

** da je onima koji su hteli da šire bilo jasnije šta bi širili bilo bi (nam) zanimljivije ali da ne širim, ipak je proleće

nikola_kovac 19:54 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Posle ovakvih reći obeshrabrivanja za jednu plemenitu nameru - menjam svoju pređašnju nakanu o opkladi

Чини ме срећним што је мој коментар преокренуо наде у нсарског. Мени је потребно да је позориште ВАЖНО, као и сва уметност, зато су ми очи и упрте у нсарског да ће доакати оном Брајовићу што ми срећу квари.

Мени је потребно да позориште има моћ да мења... Ако оно нема, шта ће да има? Ако оно нема одо да се потопим у ладну морАву и то не због блога ко Бојана и Јелица.

Зато и 'оћу да га продрмам да нађе неки бољи аргумент од оне трећеразредне представе. Да не изгинем у цвету младости...

gordanac 20:12 26.03.2012

tz, tz, tz,...

nikola_kovac:
Зато и \'оћу да га продрмам да нађе неки бољи аргумент од оне трећеразредне представе

Ova se predstava (ili tekst) može nazivati raznim imenima (verovatno), ali - \"trećerazrednom\" - nikako.
Ceo tekst od prve do poslednje reči prati, jasnije nego mnogi slični, dakle prati pravi, teorijski obavezujući krug svake dobre priče:

Ona (priča) je sva jedna duga, duga - metafora, a metafore su retko \"trećerazredne\" ili, kad su stvarno sasvim loše i neupotrebljive (površne, tanke, nategnute) - nema potrebe nadevati im imena, očigledno je. S ovom pričom to ipak nije slučaj.

nikola_kovac 20:22 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

S ovom pričom to ipak nije slučaj.

Ова прича се задржава на површном. Чак ни не покушава да да било шта осим површине. Изгледа (и текст, а и клипови) као први чин после кога се чека копање по дубљим слојевима човека.

И у праву си, није потребно називати је трећеразредном, очигледно је да је таква. Епитет "трећеразредно" је последица контекста у коме је нсарски овом представом хтео да илуструје утицај позоришта на друштво. Ова представа је "трећеразредни аргумент", јер не може утицати никако. Она се задржава на комуникацији са гледаочевом свешћу, а знамо да се друштво мења деловањем на посматрачево (гледаочево, слушаочево) несвесно.

nsarski 20:29 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Епитет "трећеразредно" је последица контекста у коме је нсарски овом представом хтео да илуструје утицај позоришта на друштво.

Ne, ja takve ambicije nisam imao. Ta drama jeste nagradjivana i danas se cesto igra u pozoristima sirom Amerike, narocito po univerzitetima. Ona je u svoje vreme bila "kontroverzna", ali to je davno iza nas.
A nju sam postavio iz potpuno banalnih razloga: Bojana je postavila post o pozoristu (razumljivo, to je njena profesija), ja zaista volim pozoriste i dopalo mi se da neko o njemu pise. Durangovu dramu sam preveo jos u oktobru 1994. i stajala mi je medju fajlovima negde. (Iskren da budem, Durangova drama "Baby with the bathwater" je, po mom misljenju, mnogo bolja). Sada se ukazala prilika da je iznesem na svetlo dana. I to sam uradio.

nikola_kovac 20:46 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

A nju sam postavio iz potpuno banalnih razloga

Оу, мај мистејк. Ја сам негде, из неког кометнара укачио да си ти овим постом у неком дијалогу са Брајовићевим коментаром. Ај аполоџајз.

Predrag Brajovic 20:52 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

nikola_kovac
... доакати оном Брајовићу што ми срећу квари... одо да се потопим у ладну морАву и то не због блога ко Бојана и Јелица.

Ето, испадох ја главни кривац и мета. Ако ништа друго, код Бојане узрок незадовољства нисам ја ексклузивно -- као код тебе -- већ и недаће с блогом. Могу ли се некако искупити свој грех, до ђавола? ;=) (Ха, какав обрт: за искупљење греха призивати ђавола!?)

Позориште, наравно, има моћ да мења. Никад нећу заборавити, рецимо, сјајне представе Браћа Карамазови Душана Јовановића, давни Бабељев Сумрак у ЈДП-у, Радмиловићевог Радована Трећег и немачког Ујка Вању, од којег је, зачудо, бољи само онај енглески, са Ентони Хопксином, бар се мени тако чини. (Гле, ујак је Вања, а нигде Руса?!) Готов сам да поверујем да су ме оне понешто измениле? Опет, у то нисам сигуран... Нити да позориште/сва уметност имају ту нарочиту и скоро ексклузивну важност у настајању, одгајању и стасавању "духовно богатијег појединца" (ово ја тебе цитирам јер се сам никад не бих усудио да овако нешто напишем). Уосталом, шта је то "духовно богатији појединац"? Онај који познаје теби драге комуникационе кодове музике, позоришта, сликарства? Јеси ли сигуран да мора да буде тако?

Племените и дугорочно победничке идеје хуманог човечанства нису записане само у уметности, о томе се овде помало ради. И на то скромно скрећем пажњу. :=)

gordanac 20:56 26.03.2012

eh sad i - tzvrtz!

nikola_kovac
S ovom pričom to ipak nije slučaj.

Ова прича се задржава на површном. Чак ни не покушава да да било шта осим површине. Изгледа (и текст, а и клипови) као први чин после кога се чека копање по дубљим слојевима човека.

И у праву си, није потребно називати је трећеразредном, очигледно је да је таква. Епитет "трећеразредно" је последица контекста у коме је нсарски овом представом хтео да илуструје утицај позоришта на друштво. Ова представа је "трећеразредни аргумент", јер не може утицати никако. Она се задржава на комуникацији са гледаочевом свешћу, а знамо да се друштво мења деловањем на посматрачево (гледаочево, слушаочево) несвесно.

I - naprotiv!
Ova priča utiče - direktno i kao ilustracija je - odlična, jednostavna je taman toliko koliko treba da bi nam, čitajući je ili gledajući je, "odslikavala" koliko su ustvari "površni, tanki, nategnuti" svi koji sa lakoćom izgovaraju ili zastupaju "apsolutne istine", a kontekst u koji je sve to stavljeno je (verovatno) najslikovitiji moguć, radi se o prepoznatljivim stereotipima, a mogao je kontekst da bude bilo šta drugo, sasvim svejedno, važno je samo da sadrži "okvire slika" koji se prepoznaju kao pravila, istine, nešto što ne bi trebalo dovoditi u pitanje, u sumnju.
Za pojašnjenje: "Golubnjaču" skoro niko nije gledao - svi su znali da ne valja, predstava o Svetom Savi prekinuta je nasilnim zahtevom grupe iz publike, razni glumci, reditelji i glumice trpe stigmu većinske okoline zbog neke svoje uloge, zbog gesta na predstavi, nije mali broj predstava koje su skidane i zabranjivane jer "vređaju javni moral". I sve su one imale u sebi nešto sasvim jednostavno, poput ove priče i to "nešto" je u sebi posedovalo "okidač" reagovanja, "prelivanja" sa pozorišne scene na "realnu" scenu.
Dobro pitanje je .- zašto ova predstava nije dobila mesto na Brodveju, nego na "off" sceni? Ako je "trećerazredna" odakle joj nagrada (prestižna)? Ako je površna i tanka, što je zabranjivana?
Ne biva.

Ovde nije tema ko koje i kakvo delo (pozorišno) smatra dobrim ili lošim, ovde je reč o tome da jedna predstava "sa margininih margina" govori kroz sve ono što nam sestra Marija saopštava o tome ss kakvom lakoćom ljudi mogu stradati zato što, iz svojih razloga, dovode u pitanje bilo kakve "apsolutne istine". To je moć pozorišta, bila i ostala - da najbolje što ume na sceni "oživi" paradigmu kojom će realnost odreagovati, burno ili tiho, svako pojedinačno ili kolektivno - svejedno. Ali će - odreagovati.

trener92 20:57 26.03.2012

Re: Aha!

nsarski

Za tebe:

Odličan profesore, nego hteo sam nešto o ovome da napišem, i malo da pomenem Artauda, šta je pisao o pozorištu i svašta sam još imao na umu, ali sam izgubio volju. Samo da se zahvalim profo na dobrim asocijacijama i vibracijama,

Kao što je rekao Bora, tako ću i završiti

mirelarado 21:36 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

nsarski
Mada, treba biti pravedan prema Brajovicevom komentaru: on je tu u vise navrata pomenuo da voli pozoriste, da je pozoriste plemenito, itd. Dakle moja ocena o anti-teatarskom komentaru je sluzila samo kao "finta" da mu bacim rukavicu u lice.

То је и мени јасно. :) Знам да добронамерно и благонаклоно гунђање и зачикавање може да послужи тек као тобожњи повод за полемику, а у ствари као повод за разговор о позоришту, који је увек добро дошао.

nsarski
Mi nasu decu vodimo da gledaju lutkarsko pozoriste, deca sama za sebe prave igrokaze, oponasanja, itd. Za mene je to sve pozoriste, i za mene je sve to vazno.

Позориште је игра, ал\' озбиљна, животна. Можда је овај позоришни јубилеј и прилика да споменем једног необичног човечуљка, који већ више од педесет година забавља (а шта би друго?) публику широм света. Театра, разуме се, нема без глумаца, тих, како је Зоран Радмиловић волео да каже, извођача глумачких радова. У комедији дел\' арте глумац, акробата, кловн под маском, јесте позориште. Зато и мислим да вреди споменути најстаријег, вероватно последњег великог Арлекина, Феруча Солерија.

nsarski 21:44 26.03.2012

Re: Aha!

nego hteo sam nešto o ovome da napišem, i malo da pomenem Artauda, šta je pisao o pozorištu i svašta sam još imao na umu, ali sam izgubio volju.

Heh, kad budes raspolozen mozemo da "uporedimo beleske". Mene vec godinama opseda ta tema kao posebno vidjenje sveta.

nsarski 21:49 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Позориште је игра, ал' озбиљна, животна. Можда је овај позоришни јубилеј и прилика да споменем једног необичног човечуљка, који већ више од педесет година забавља (а шта би друго?) публику широм света. Театра, разуме се, нема без глумаца, тих, како је Зоран Радмиловић волео да каже, извођача глумачких радова. У комедији дел' арте глумац, акробата, кловн под маском, јесте позориште. Зато и мислим да вреди споменути најстаријег, вероватно последњег великог Арлекина, Феруча Солерија.

Pa, zanimljivo je da je u vreme hiperinflacije i bednog zivota devedesetih (kao da je sada bolje?), pokojni Zablacanski desetine puta igrao Rucanteovu "Musicu" pred punom salom. Jednom je cak bila privatno izvodjena u kafani "Plavi jahac".

mirelarado 22:00 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

muzike iz filma Miris Zene).

Bojana Maljević 22:23 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Predrag Brajovic
nikola_kovac
... доакати оном Брајовићу што ми срећу квари... одо да се потопим у ладну морАву и то не због блога ко Бојана и Јелица.

Ето, испадох ја главни кривац и мета. Ако ништа друго, код Бојане узрок незадовољства нисам ја ексклузивно -- као код тебе -- већ и недаће с блогом. Могу ли се некао искупити свој грех, до ђавола? ;=) (Ха, какав обрт: за искупљење греха призиваti ђавола!?)

Позориште, наравно, има моћ да мења.
.............
Племените и дугорочно победничке идеје хуманог човечанства нису записане само у уметности, о томе се овде помало ради. И на то скромно скрећем пажњу. :=)

Do đavola, kakav uzrok nezadovoljstva!? Čak ni nedaće sa blogom... pa ja uživam u ovom sado-mazo odnosu!

Naravno da nisu zapisane samo u umetnosti. Ta isključivost nije ni postojala, bar ne kod mene. Ali kad se malo dublje zaroni, čak i neke koje nisu direktno umetnost... kroz umetnost su dopirale. Ne samo pozorišnu.

myredneckself 22:54 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Predrag Brajovic
Уосталом, шта је то "духовно богатији појединац"?
Племените и дугорочно победничке идеје хуманог човечанства нису записане само у уметности, о томе се овде помало ради. И на то скромно скрећем пажњу. :=

Aaaah, da nema Brajovića da svrati ponekad, tehničku inteligenciju ( jel se tako kaže?) ne bi imao ko da brani

Uzgred, da pojednostavim i, takođe, skromno da primetim, ima razigranih inžinjera koji nam prave takve igračke da ti mozak stane, a znam umetnike, inače moju omiljenu ljudsku felu, koji ni do dan danas nisu naučili da pošalju običan SMS.
Dakle, tamnobela i svetlocrna, ono...da vuče na sinjavo

c.r. by gordanac

nsarski 23:03 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Уосталом, шта је то "духовно богатији појединац"?

Mislim da je Andric u "Ex Pontu" negde napisao da se "plemenitijom dusom lepse pati" - tome valjda sluzi taj duhovno bogatiji pojedinac. Da ilustruje uzvisenost patnje.

Milan Novković 23:21 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Опет, у то нисам сигуран... Нити да позориште/сва уметност имају ту нарочиту и скоро ексклузивну важност у настајању, одгајању и стасавању "духовно богатијег појединца" (ово ја тебе цитирам јер се сам никад не бих усудио да овако нешто напишем). Уосталом, шта је то "духовно богатији појединац"? Онај који познаје теби драге комуникационе кодове музике, позоришта, сликарства? Јеси ли сигуран да мора да буде тако?

Племените и дугорочно победничке идеје хуманог човечанства нису записане само у уметности, о томе се овде помало ради.

Mi kroz život koevoluiramo sa onim i onima što nam se sviđaju i bude nam pažnju, pa nam kroz "ukradeno" vreme, sad odjednom i kad smo sami sa svojim mislima, i pozitivnu povratnu spregu polako raspiruju strasti.

Sa strašću i uloženim vremenom se, "prosto", polako "prevezujemo" kao ličnosti pa tako sve može da nam bude umetnost i sve može da nam bude na prvom mestu.

Isto tako, pošto je sve pomalo uvezano, i kategorije koje na prvi pogled nemaju mnogo veze jedna sa drugom, jedna karakterna osobina ume da nam, i kroz više indirekcija, moderira neku drugu.

Evo, kad je pozorište u pitanju uzimam jedan "domaći" primer: od raznih izlazaka mojoj ženi je pozorište na prvom mestu po prioritetima. Ja ga onda, normalno, stavljam na dno svoje liste, što da bih očuvao simetriju u univerzumu, što da bih joj isprovocirao onaj zamrznuti osmejak na licu dok traži "oružje" kojim će da me napadne, ili se odbrani ako sam baš rešio da i sam ratujem

Meni je u ovoj igri interesantno i sledeće: kako vreme prolazi ona ubrzano učvršćuje svoja mišljenja, dok sam ja "fluidan" i ubrzano sve fluidniji - neke osnovne karakterne osobine, odrastanje i neka nad-, super-interesovanja nam moderiraju novu ljubav prema nečemu novom ili starom.

Ona nezajažljivo ume da uživa u onom što voli, ja sam nezajažljivo radoznao i sa lakoćom guram stvari koje volim u stranu ne da bih ih razbio ili zaboravio, naravno, nego da bi napravio prostor za nove.

Gledam i kako čitamo kjnigu - ona pročita jednu, celu, ja po 20% od 5 raznih knjiga

Nema pravila, na kraju se svako od nas, ako može da stavi egzistencijalno pod minimalnu kontrolu, zalepi za neki svoj, lični ekvilibriju u uživanju u životu.

Da li nam je sve umetnost, ili nije, nije bitno - oni što biraju umetnosti verovano u njima više uživaju od nas koji po manje uživamo u više stvari.

I onda se na kraće ili duže vreme zamenimo, Bog malih stvari pobegne glavom bez obzira kod onog drugog

nikola_kovac 23:31 26.03.2012

Re: eh sad i - tzvrtz!

To je moć pozorišta, bila i ostala - da najbolje što ume na sceni "oživi" paradigmu kojom će realnost odreagovati, burno ili tiho, svako pojedinačno ili kolektivno - svejedno. Ali će - odreagovati.

Цитирано и болдовано да покажем колико се слажемо по питању позоришта.

Нецитирано да покажем колико се не слажемо гледе ове представе.

nikola_kovac 23:41 26.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Ето, испадох ја главни кривац и мета.

Ти си Брајовићу написао трећи коментар истог дана и шта год да си на крају испао, испао си извор задовољства.

Племените и дугорочно победничке идеје хуманог човечанства нису записане само у уметности, о томе се овде помало ради.

Наравно да нису. Шта више, нису ни све идеје записане у уметности хумане.

Онај који познаје теби драге комуникационе кодове музике, позоришта, сликарства? Јеси ли сигуран да мора да буде тако?

Сигуран нисам, али верујем да је тако. Ако ни због чега другог оно због вере која каже да је говорење језика човечјих дар Духа Светога. А и због психоанализе која каже да је човеку неопходан што богатији метафорички слој како би несвесно што успешније реализовало своје импулсе.

myredneckself 00:26 27.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

nsarski
Уосталом, шта је то \"духовно богатији појединац\"?

Mislim da je Andric u \"Ex Pontu\" negde napisao da se \"plemenitijom dusom lepse pati\" - tome valjda sluzi taj duhovno bogatiji pojedinac. Da ilustruje uzvisenost patnje.

Hahh... patnja uzvišenog, ponositog uma, tipa aristokratski?!

Edit: sreća u tuzi, očaju? Nikad mi neće biti jasno

nsarski 06:08 27.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

Hahh... patnja uzvišenog, ponositog uma, tipa aristokratski?!

Edit: sreća u tuzi, očaju? Nikad mi neće biti jasno

Nači, kad je rasna (patnja).

Ne zaboravi da je Andric pisao \"Ex Ponto\" u zenitu Weltschmertz-a, posle WWI, kada su sentimenti te vrste bili u modi.

maksa83 13:48 27.03.2012

Re: tz, tz, tz,...

(Ха, какав обрт: за искупљење греха призивати ђавола!?)

Sve ok. Izvesni Fransoa Mari Arue d Volter je, navodno, pošto mu je na samrti ponuđeno da se odrekne Sotone, rekao - "nije baš trenutak da stvaram sebi neprijatelje".

dirtyharry 13:02 26.03.2012

A ja sinoć pokušah da pročitam blog

i onda rekoh ma pročitaću ga kasnije, zatvorih browser i toliko mu i beše. Interesantna stvar je bila da samo ovaj blog nije hteo da se otvori a ostali tu i tamo. Pomislio dam da si domaćine opasnu nauku ubacio unutra kad je trokirao ovako gadno.

Inače hvala za tekst. Stavićemo ga u TOREAD listu pa kad se malo dođe do vremena da se prerevedira.

Bojana Maljević 18:34 26.03.2012

Re: A ja sinoć pokušah da pročitam blog

A ja sinoć pokušah da pročitam blog

Ja sam tek sada uspela da pročitam ovaj blog! Osećanje radosti kratko me je držalo - opet se desio server error. Ovo je treći komentar koji pokušavam ovde da ostavim. Ja očito spadam u teže slučajeve. Idem da se ubijem.

Goran Vučković 18:42 26.03.2012

Re: A ja sinoć pokušah da pročitam blog

. Ovo je treći komentar koji pokušavam ovde da ostavim. Ja očito spadam u teže slučajeve. Idem da se ubijem.

Kako beše ona reklama: ne menjajte ženu, promenite nameštaj!

Izgleda da majstori sa čekićima diversifikuju bagove u blogosoftveru...

Jelica Greganović 19:34 26.03.2012

Re: A ja sinoć pokušah da pročitam blog

Idem da se ubijem.

Sačekaj me, idem s tobom...izbacuje me na trep...dok me opet ne šutne napolje - pozorište je priča, a priče su misleći tragovi koje ostavljamo za sobom.

Bojana Maljević 20:29 26.03.2012

Re: A ja sinoć pokušah da pročitam blog

Jelica Greganović
Idem da se ubijem.

Sačekaj me, idem s tobom...izbacuje me na trep...dok me opet ne šutne napolje - pozorište je priča, a priče su misleći tragovi koje ostavljamo za sobom.

Eh da, pozorište. Ja sam i zaboravila o čemu pričamo. Zaboravila sam i ko sam u pokušaju da se konektujem, čak i na imena omiljenih likova

jesen92 21:21 26.03.2012

Re: A ja sinoć pokušah da pročitam blog

Ovo je treći komentar koji pokušavam ovde da ostavim. Ja očito spadam u teže slučajeve. Idem da se ubijem.

ima nas jos...ja ceo dan nisam mogla da udjem na blog b92 a sve je pocelo juce kada sam pokusala da citam pa da komentarisem tekst gsn nsarskog..sad sam vec izgubila volju..

freehand 15:05 26.03.2012

Pa ti, profo

...samo huli...
Znamo šta te čeka!

dirtyharry 15:07 26.03.2012

Re: Pa ti, profo

freehand
Znamo šta te čeka!

Izgleda da počinje sa preporukama, pre par minuta behu dva komada a sada je samo jedna. Još neko kopa....

freehand 15:11 26.03.2012

Re: Pa ti, profo

dirtyharry
freehand
Znamo šta te čeka!

Izgleda da počinje sa preporukama, pre par minuta behu dva komada a sada je samo jedna. Još neko kopa....

Mani to, nego - jel zna neko cenovnik kod Sv. Petra? Ili je "kol'ko daš", k'o kod mog paroha?
Mis'im, ja sinoć pročitao ceo tekst, pa kol'ko da znam šta me čeka...

Edit: priznaj šarski da si pojio gremlina!
Drugo objašnjenje ne postoji za to što sam tekst stavio u favorite, ali sad sem njega u favoritima ničeg nema?! Ubio je i skrol-bar, jbt!
Blog-antraks!

nsarski 15:49 26.03.2012

Re: Pa ti, profo

Mani to, nego - jel zna neko cenovnik kod Sv. Petra? Ili je "kol'ko daš", k'o kod mog paroha?
Mis'im, ja sinoć pročitao ceo tekst, pa kol'ko da znam šta me čeka...

Edit: priznaj šarski da si pojio gremlina!
Drugo objašnjenje ne postoji za to što sam tekst stavio u favorite, ali sad sem njega u favoritima ničeg nema?! Ubio je i skrol-bar, jbt!
Blog-antraks!

Ma, bre, ovo je postala zona sumraka na vise nacina. Kao da je dodata jos jedna dimenzija u svemiru gde se stvari prosto zagube. Ili crna rupa? I dunno. Kad dobijem pp i pokusam da odgovorim, pokaze mi se originalna poruka, ali cim ukucam prvo slovo odgovora ta poruka nestane. I sve tako. Ako je mogao predugacak tekst da proizvede takvu havariju na sistemu, onda bolje da pisemo blogove od po dve strofe, sta drugo?
A link na ceo tekst sam postavio gore, evo jos jednom (klik na slik)

freehand 15:54 26.03.2012

Re: Pa ti, profo

Ma, bre, ovo je postala zona sumraka na vise nacina. Kao da je dodata jos jedna dimenzija u svemiru gde se stvari prosto zagube. Ili crna rupa? I dunno. Kad dobijem pp i pokusam da odgovorim, pokaze mi se originalna poruka, ali cim ukucam prvo slovo odgovora ta poruka nestane. I sve tako. Ako je mogao predugacak tekst da proizvede takvu havariju na sistemu, onda bolje da pisemo blogove od po dve strofe, sta drugo?

E, ae da ucenjujemo izborne štabove u kampanji, da ćeš da im pišeš pisma i predloge za slogane?

gordanac 16:34 26.03.2012

marija, crno-bela...

... vlasnica apsolutnih istina, nema mesta sumnji u tim džepovima, nema nijednog tona sive, svetlocrne ili tamnobele boje, ona se, kokanda, ne pita kakve je boje nešto, bilo šta...

Evo je - u tri dela:

DEO BR.1.

DEO BR. 2.
DEO BR. 3.

mariopan 19:51 26.03.2012

Re: marija, crno-bela...

marija, crno-bela...
... vlasnica apsolutnih istina, nema mesta sumnji u tim džepovima, nema nijednog tona sive, svetlocrne ili tamnobele boje, ona se, kokanda, ne pita kakve je boje nešto, bilo šta...

Tako je.
Moram da joj verujem, svi argumenti su u njenim rukama.

jinks 17:54 26.03.2012

...

Da li bi i ova prica koju ste izneli u blogu, o onima koje se predstavljaju kao vlasnici Apsolutne Istine, takodje mogla da se razume kao pokusaj da se iznese Apsolutna Istina o onima koji se predstavljaju vlasnicima Apsolutne Istine.

Opet, jedan covek, koji se inace citavog zivota bavio u sustini recima, rece da nikada ne treba govoriti u apsolutima, vec da uvek treba ostaviti makar malo slobodnog prostora za nijanse u razumevanju izrecenog ili napisanog.

nsarski 18:32 26.03.2012

Re: ...

Da li bi i ova prica koju ste izneli u blogu, o onima koje se predstavljaju kao vlasnici Apsolutne Istine, takodje mogla da se razume kao pokusaj da se iznese Apsolutna Istina o onima koji se predstavljaju vlasnicima Apsolutne Istine.

Pa, moze i tako da se gleda na celu stvar. Ali tako, oslanjajuci se na self-referentne iskaze, dolazimo do Raselove antinomije skupa koja je neresiva. Da li prica o prici o prici o prici o Apsolutnoj istini, itd...nije sama po sebi kontradikcija. E, ja mislim da pozoriste prekida taj sunovrat u logicku zavrzlamu.

Durang je svoju dramu napisao u zivotnom trenutku kad mu je umirala majka, kada u svojoj veri nije mogao da nadje odgovore, kada se ozbiljno razocarao. I sta je on uradio? Napisao je dramu, a ne filozofski traktat. Kljucni deo te drame je monolog koji izgovara Dijana, a koji odrazava sve dileme i bes i nemoc pisca.
Za one koje mrzi da traze, evo ga:

SESTRA: Sva ta opsednutost besikom. (Dijani.) A ti, nevaljalice, zasto si htela da mi bude neprijatno?
DIJANA: (Prostim glasom.) Zato sto sam vam verovala. Verovala sam kad ste pricali kako je svet napravljen, i da nas Bog voli, i pricu o Bogu pastiru i izgubljenoj ovcici; mislim da ne treba da lazete ljude.
SESTRA: Ali, takve su stvari. Nisam lagala.
DIJANA: Kad mi je bilo sesnaest godina, majka je dobila rak dojke, koji se sirio. Molila sam se Bogu da joj umanji patnje, ali njene patnje su bile uzasne. Imala je velike bolove pola godine, a zatim uzasne jos celu godinu. Rane na njenom telu bile su strasne i za nju i za mene. Poslednje dve nedelje postala je polu-svesna, sto joj je omogucilo, na nesrecu, da se probudi povremeno na par minuta i postane sasvim svesna svog bola i straha od smrti. Mogla je da me prepozna, I pokusavala je da place, ali nije mogla; pokusavala je da nesto kaze, ali nije mogla. Mislim da je zelela da joj nadjem drugog lekara; nikada nije verovala da ce je bolest ubiti, i u panici je mislila da su njeni doktori nesposobni, i da bi je novi magicno izlecili. Zatim je, hvala nebu, pala u komu.
Bolnicarka, koja je znala da sam katolkinja, uveravala me je da ce sve biti ucinjeno da je odrze u zivotu - sto je sumnjiva uteha. Srecom, lekar nije bio katolik, a i ako jeste, nije bio zadrt, pa nisu koristili posebna sredstva da je
odrze u zivotu; najzad je umrla posle nekoliko nedelja u komi. Postoje, sigurna sam, mnogo gore smrti - spaljivanja, mucenja, kuga, glad; cak i Hristova na raspecu kako Sestra voli da kaze. Ali, ja sam mislila da je smrt moje majke
dovoljno uzasna, pa nisam znala zasto se molim, i kome. Mislim, ako je molitva zaista nesto kao dugme koje se pritisne - priznas da ti je potrebna Bozija pomoc, i on odnese tvoje patnje - zasto to onda nikad ne radi? Ili bilo kada? A kad radi, da tako kazem, i molbe su nam uslisene, zar nije to podjednako stvar slucaja koliko i Bozije intervencije? Bog uvek odgovara na nase molbe, rekli ste, jedino sto ponekad kaze "ne". Ali, zasto bi odbio da prekine patnje mojoj
majci? Ja nisam trazila da ona zivi, samo da joj ublazi patnje. Nemoguce da joj je dozvolio da se muci zato sto je zla, jer ona nije bila zla, a pored toga, patnja ne radi tako, setimo se patnji dece koja nisu ucinila nista lose.
Dakle, zasto joj je dozvolio da se muci? Prezir? Da li je Gospod Bog maliciozan? To je moguce, mada je preterano. Mozda nije mogao nista da ucini, mozda nije bio tako svemocan kao sto ste nas ucili. Mozda je stvorio svet greskom, tako sto
je nekog jutra podrignuo, ili poceo da stuca, i mozda nije imao pojma kako svet radi. U tom slucaju, Bog ne bi bio maliciozan, vec samo beskoristan. Ili, naravno, mnogo verovatnije, On uopste nije postojao, i svet je podrigivanjem ili stucanjem nastao sam po sebi, a patnje moje majke su postojale kao sto postoji kisa ili vetar ili vlaznost vazduha.
Naljutila sam se na sebe, a posredno i na vas, sto sam ikada ocekivala bilo sta vise sem slucajnosti na ovom svetu. I dok sam o ovome razmisljala, tog dana kad mi je majka umrla, bila sam silovana. Znam da je to malo previse, i ljudi
prestanu da saosecaju samnom misleci da sve izmisljam. Ali nesreca se nekad sva odjednom desi, i tog dana kad sam se vracala kuci iz bolnice silovao me je neki manijak koji je bio provalio u kucu. Imao je noz i malo me je posekao.
U svakom slucaju, da ne pricam o svemu tome, bila sam veoma depresivna oko pet godina. Nekako, potpuna slucajnost desavanja stvari - patnje moje majke, napad na mene od strane ludaka koji je ili rodjen lud, ili su ga takvim napravili
surovi roditelji ili neuravnotezenost hormona ili bilo sta, itd., itd., - ta slucajnost dogadjanja mi je bila nepodnosljiva.
Pocela sam da vas mrzim, Sestro, zato sto ste me naucili da vlada poredak i da sve ima smisla. Moj psihijatar je smatrao da je moja mrznja opsesivna, i da mi je potreban samo neko koga cu optuziti. Tada me je zaveo, i on je otac mog drugog abortusa.

To je njen (Durangov) odgovor na ideju o Istini (koja je prosta, kako kaze Sestra Marija).

jinks 19:03 26.03.2012

Re: ...

Koliko sam razumeo, naravno moguce potpuno pogresno, u prici se radi o kusanju boga, i o razocarenju koje je nakon toga nastupilo.

Ima u "Velikom Inkvizitoru" deo posvecen bas tome. Naime, Veliki Inkvizitor nemom Mesiji govori o tome kako su tri pitanja koja je neko postavio Hristu dok je bio 40 dana sam u pustinji ustvari tri filozofski najkompleksnija pitanja koja uopste i mogu ikome da se postave. Odnosno, da tezi skup pitanja uopste i ne moze da se formulise recima.

Pitanja su, parafraziracu: (i) ako si sin bozji pretvori sav kamen u hleb i razresi ljude zauvek problema gladi, (ii) ako si sin bozji popni se na najvisi hram i skoci, a bog ce, posto si njegov sin, da te spase ... odnosno ti verujes u boga, i verujes da ce te spasti ... pa onda i skoci, (iii) vidis sve gradove ovoga sveta, pokloni mi se, i svi ce biti tvoji.

Nakon toga, deo "Velikog Inkvizitora" se pretvara u diskusiju o tome zbog cega upravo ova tri pitanja, koliko god jednostavna delovala na prvi pogled, predstavljaju nesto filozofski najkompleksnije sto bi uopste i moglo da se izgovori.

Sto sve ovo pisem ... u odgovoru na pitanje pod (ii) kaze se da sta god neko govorio ( kao sto i jeste govorio, pod (ii) ) ni pod kojim okolnostima ne treba boga kusati. A Durang, odnosno Dijana, meni deluju kao neko ko, uz svu nesrecu o kojoj pisete, ipak jeste to cinio.

Ako je receno da boga ne treba kusati, nije mi jasno otkud onda razocarenje u boga, o kome govori Durang/Dijana.

nsarski 19:19 26.03.2012

Re: ...

Ako je receno da boga ne treba kusati, nije mi jasno otkud onda razocarenje u boga, o kome govori Durang/Dijana.

Pa, ovo podvuceno je upravo centralna stvar. Ko je rekao da ga ne treba kusati? Jel\' to neka aksioma o kojoj ne treba raspravljati? Na kraju, Dijana kaze da, ako bog ne moze da pruzi elementarnu pomoc (ublazi bolove njenoj majci - a ne da je spase od smrti, na primer) i on to ne uradi, onda je on ili maliciozan ili nesposoban, tj. beskoristan:

Dakle, zasto joj je dozvolio da se muci? Prezir? Da li je Gospod Bog maliciozan? To je moguce, mada je preterano. Mozda nije mogao nista da ucini, mozda nije bio tako svemocan kao sto ste nas ucili. Mozda je stvorio svet greskom, tako sto je nekog jutra podrignuo, ili poceo da stuca, i mozda nije imao pojma kako svet radi. U tom slucaju, Bog ne bi bio maliciozan, vec samo beskoristan.

I u \"Velikom inkvizitoru\" se ta ideja obradjuje na svoj nacin. Zasto bog dozvoljava patnju? (Ima onaj segment kod Dostojevskog o \"jednoj decijoj suzi\" ). To pitanje, da podsetim, se nekoliko puta provlaci i eksplicitno pominje kroz dramu, ali na njega niko ne odgovara niti reaguje.

freehand 19:31 26.03.2012

Re: ...

Pa, ovo podvuceno je upravo centralna stvar. Ko je rekao da ga ne treba kusati? Jel' to neka aksioma o kojoj ne treba raspravljati?

Ne bih da te plašim, ali je zbog Baalovih reči stavljenih u Prorokova usta, a na sličnu temu - Salman Rušdi postao nevidljiv.
Naš ono - Homeini, fEtva (krkare, obrati pažnju!), strela...

jinks 19:33 26.03.2012

Re: ...

Pa, ovo podvuceno je upravo centralna stvar. Ko je rekao da ga ne treba kusati?

Evo sta sam nasao na Web-u u vezi sa tim

Deuteronomy 6:16: “You shall not put the Lord your God to the test.”

...

Matthew 4:5-7: “Then the devil took Him to the holy city and had Him stand on the highest point of the temple. ‘If you are the Son of God,’ he said, ‘throw yourself down.’ For it is written: ‘He will command His angels concerning you, and they will lift you up in their hands, so that you will not strike your foot against a stone.’ Jesus answered him, “It is also written: ‘Do not put the Lord your God to the test.’”

p.s.

Interesantno, da se devil u dijalogu sa Hristom, datom u Matthew 4:5-7, poziva na nesto sto je neko napisao ili rekao.

nsarski 19:54 26.03.2012

Re: ...

Interesantno, da se devil u dijalogu sa Hristom, datom u Matthew 4:5-7, poziva na nesto sto je neko napisao ili rekao.

OK, ova diskusija pocinje da se razvija u pogresnom pravcu. Ja niti branim niti napadam to sto u nekoj svetoj knizi pise. Ovde je rec o pozoristu i ljudima koji veruju da poseduju istinu u dzepu i tako se ponasaju. Mogao sam da kazem i "ko drukcije kaze, taj klevece i laze". Doktrina je van diskusije, po definiciji.

nikola_kovac 19:56 26.03.2012

Re: ...

To pitanje, da podsetim, se nekoliko puta provlaci i eksplicitno pominje kroz dramu, ali na njega niko ne odgovara niti reaguje.

Тo питање се поставља као да је патња нешто лоше.

nsarski 19:59 26.03.2012

Re: ...

Ти питање се поставља као да је патња нешто лоше.

Pa, za vecinu Zemljana verujem da jeste.

nikola_kovac 20:04 26.03.2012

Re: ...

Pa, za vecinu Zemljana verujem da jeste.

Већина Земљана верује да за њих патња јесте лоша. Но, то веровање нити мора бити, нити јесте истинито.

nsarski 20:18 26.03.2012

Re: ...

Већина Земљана верује да за њих патња јесте лоша. Но, то веровање нити мора бити, нити јесте истинито.

Mislis: "Patnja je dobra za dusu" (copyright Fjodor Mihajlovic).

freehand 20:23 26.03.2012

Re: ...

nsarski
Већина Земљана верује да за њих патња јесте лоша. Но, то веровање нити мора бити, нити јесте истинито.

Mislis: "Patnja je dobra za dusu" (copyright Fjodor Mihajlovic).

Ide čovek šumom. Izlazi medved ispred njega.

Čovek počne da se moli u sebi: "Bože, neka ovaj medved postupi hrišćanski.".

Medved se uspravi na zadnje šape, prekrsti i kaže: "Bože, blagoslovi ovo jelo.".

jinks 20:40 26.03.2012

Re: ...

nsarski
Interesantno, da se devil u dijalogu sa Hristom, datom u Matthew 4:5-7, poziva na nesto sto je neko napisao ili rekao.

OK, ova diskusija pocinje da se razvija u pogresnom pravcu. Ja niti branim niti napadam to sto u nekoj svetoj knizi pise. Ovde je rec o pozoristu i ljudima koji veruju da poseduju istinu u dzepu i tako se ponasaju. Mogao sam da kazem i "ko drukcije kaze, taj klevece i laze". Doktrina je van diskusije, po definiciji.

Ne razumem kako ste ovo sto ste napisali u komentaru povezali sa onim sto sam prethodno napisao (citirani deo vaseg prethodnog komentara).

Nisam mislio da je to sto sam napisao interesantno kako bi to u okviru naizgled slicnog konteksta povezao sa onim sto ste vi napisali, vec sam napisao da je interesantno samo po sebi.

Odnosno, interesatno je da se neko ko u sustini negira neki izvor poziva na reci koje poticu iz istog tog izvora, nista drugo.

nikola_kovac 20:42 26.03.2012

Re: ...

Mislis: "Patnja je dobra za dusu" (copyright Fjodor Mihajlovic).

Мислим на нешто слично, а потпуно другачије. Људи, у својој основи, не функционишу по принципу добра (за душу или било каквог) нити зла (било каквог). Они фукционишу по принципу 'струје'. (Можда наводници нису ни неопходни јер се заиста ради о струји нервних ћелија.) То што ти читаш књигу је резултат тога што, у основи, читање књиге теби прави струју негде у телу . То што Ђоковић упорно тренира је резлутат тога што, у основи, тренинзи и мечеви њему праве струју негде у телу.

У основи свих људских делатности је потреба за струјом. Религије (будизам, хришћансво) заправо саму струју виде као проблем човечанства и зато предлажу тешке аскезе како би се струја што више неутралисала и свела на ниво неопходан за биолошки минимум.

Све, и лепо и ружно, и добро и лоше, лепи се - и јесу слојеви човека - изнад те потребе за струјом. Шта ће од свега тога испасти у човеку зависи од васпитања, окружења и које чега.

Патња се јавља као човекова потреба (за струјом). И ето, да ја пробам да одговорим на "прескочено питање" (које само открива да писац не разуме патњу): ја верујем да Бог дозвољава патњу зато што је она потребна оном/оној коме/којој се дешава.

nsarski 20:53 26.03.2012

Re: ...

Pa, rasprava je krenula u pravcu biblijskih (ili drugih) Istina. Nije bitno u sta konkretno Sestra veruje, bitno je da ona nema nikakve sumnje u svoju veru do te mere da je zarad nje spremna da ubije, i ubija, ljude oko sebe. A njena vera moze da bude bilo koja - Durang je, sticajem okolnosti, pisao o katolicanstvu. S te tacke gledista, sa tacke gledista iskljucivosti, je stvarno nevazno sta pise, u Kuranu ili Bibliji ili Crvenoj Knjizi Mao Ce Tunga. Sestra je ilustracija za mentalno stanje, a ne za bilo koju konkretnu veru, barem tako ja mislim.

jinks 20:59 26.03.2012

Re: ...

Ako smem da drzim vakelu za trenutak ... onda se i ona preracunala, posto isti izvor o kome se govori na jednom mestu kaze da se ne sme ubiti :)

nikola_kovac 21:11 26.03.2012

Re: ...

onda se i ona preracunala, posto isti izvor o kome se govori na jednom mestu kaze da se ne sme ubiti :)

Управо то хтедох да напишем и горе горданац. Ова представа говори у прилог догматичности и поштовању "апсолутних истина". Сестра је на крају теоријски прилагодила догму себи како би оправдала своју потребу, насталу вероватно већ онда када је несрећној деци предавала у школи.

nsarski 21:15 26.03.2012

Re: ...

Ako smem da drzim vakelu za trenutak ... onda se i ona preracunala, posto isti izvor o kome se govori na jednom mestu kaze da se ne sme ubiti :)

Haha, da, mada i ona sama komentarise na tu temu (posto je ubila Gerija, homoseksualca):

SESTRA: (Pobedonosno.) Poslala sam ga u raj! (Filomeni.) Dobro, ti sa devojcicom, idi kuci pre nego sto odlucim da bi tvojoj cerkici bilo bolje u katolickom sirotistu. (Filomena izlazi uzasnuta. Publici.) Nije bas u skladu sa zakonom da Gerija ovako ubijem, ali ako je zaista imao dobru ispovest, onda sam ga stvarno poslala pravo u raj i vecnu, nepomucenu srecu. Plasim se da bi inace zavrsio u paklu. Mislim da ce Isus da mi dozvoli ovo malo odstupanje od zakona, ali ispovedicu se popodne, za svaki slucaj.

jinks 21:26 26.03.2012

Re: ...

Mislim da ce ...

Slucajno sam skoro procitao nesto na ovu temu ... Platon je u delu Timaj bas diskutovao o tome koliko racio ustvari moze da posluzi za objasnjenje, svega na primer.

I njegov zakljucak, kao i mnogih pre njega jeste da je postojanje iracionalnog neminovno u sagledavanju sveta, odnosno, svega.

T'jest da racio sam po sebi nije dovoljan, i da je potreban stepen nuznosti u prihvatanju i objasnjenju stvari i pojava.

A mozda je u tome i deo necega u cemu Sestra mozda gresi ... to sto misli da je racionalno sve sagledala.

nsarski 21:39 26.03.2012

Re: ...

jinks
Mislim da ce ...

Slucajno sam skoro procitao nesto na ovu temu ... Platon je u delu Timaj bas diskutovao o tome koliko racio ustvari moze da posluzi za objasnjenje, svega na primer.

I njegov zakljucak, kao i mnogih pre njega jeste da je postojanje iracionalnog neminovno u sagledavanju sveta, odnosno, svega.

T'jest da racio sam po sebi nije dovoljan, i da je potreban stepen nuznosti u prihvatanju i objasnjenju stvari i pojava.

A mozda je u tome i deo necega u cemu Sestra mozda gresi ... to sto misli da je racionalno sve sagledala.

Potpuno se slazem.

It may be irrational, but, as Marx’s contemporary Kierkegaard already
convincingly argued, rationality is tedious, and only
what is irrational has the power to command our passionate commitment.

(Ovo je mozda iracionalno, ali, kako je Marksov savremenik Kjerkegor obedljivo dokazivao, racionalnost je naporna, i samo ono sto je iracionalno ima snagu da izazove nasu strastvenu posvecenost.)

jinks 22:01 26.03.2012

Re: ...

Ako moze jos malo o Timaju ... a cini mi se i da ima veze sa temom bloga.

Naime Platon pravi razliku izmedju "znanja" (dijalekticki dokazivog) i "mnjenja" (uverenja, koje nosi dozu vere u okviru stava koji se iznosi, odnosno podrazumeva nuznost delimicnog postojanja vere u iznesene stavova) i evo jednog od zakljucaka u vezi sa mogucim putevima ka istini, na primer (koja se ogleda i u znanjima i u mnenjima ... odnosno, kako kaze Platon, kruzi kroz znanja i mnenja):

Prema Platonu dragom načinu rasuđivanja, ima nečeg srednjeg što se umeće između "znanja" i "mnenja". To je "ispravno mnenje", drugačije nazvano: "prava reč" ili "istinita pripovest". Ovo treće ili srednje nije "znanje" u pravom smislu reči, jer se ne obrazlaže i ne može se obrazložiti.

Ali ono nije ni "mnenje", jer sadrži istinu, iako ne u dokazanom obliku, nego samo u obliku govora u koji je - na osnovu neposrednog umnog uvida - dopušteno verovati. Takav se govor u Timaju naziva "verovatnim" i u njemu je dopušteno upotrebljavati "slike", ukoliko ove pomažu razumevanju same stvari - toliko koliko je to smrtnim ljudima moguće.

Shodno tome, "istinita pripovest" se u Platonovim spisima obično uzima kao suprotnost mitu - lažnoj pripovesti ...

I koja bi onda mogla da bude jedna od poenti citiranog dela teksta, a da je u kontekstu samog bloga. Možda u pojmu "verovatnog govora", koji se nalazi negde između znanja i vere. A možda i u čudesnosti reči "možda".

nsarski 22:52 26.03.2012

Re: ...

Патња се јавља као човекова потреба (за струјом). И ето, да ја пробам да одговорим на "прескочено питање" (које само открива да писац не разуме патњу): ја верујем да Бог дозвољава патњу зато што је она потребна оном/оној коме/којој се дешава.

Hm, mozda ne razumem dobro sta hoces da kazes, ali meni ovo lici na argumentovanje u krug. Kao onaj doktor kod Molijera koji na pitanje zasto neke pilule koje je prepisao izazivaju spavanje, on odgovara: "zato sto one u sebi sadrze uspavljujuce svojstvo".
A ta "potreba za strujom" je ideja koju prvi put cujem - sasvim je moguce da sam nesto negde propustio.

nsarski 22:58 26.03.2012

Re: ...

I koja bi onda mogla da bude jedna od poenti citiranog dela teksta, a da je u kontekstu samog bloga. Možda u pojmu "verovatnog govora", koji se nalazi negde između znanja i vere. A možda i u čudesnosti reči "možda".

Ovo je velika i vazna tema, i mnogo sira od ovih koje smo ovde naceli. Platon je takodje verovao da je nizim drustvenim slojevima dozvoljeno i potrebno servirati lazi (u obliku mitova) ako te lazi pravilno ilustruju Istinu. On pravi razliku izmedju, da tako kazem, "visih" i "nizih" narativa (preciznije izmedju mita i fabule) - visi su namenjeni onima koji vladaju i "znaju", dok nizi sluze potlacenima koji treba da "veruju". Ogromna tema, rekoh.

nikola_kovac 23:20 26.03.2012

Re: ...

A ta "potreba za strujom" je ideja koju prvi put cujem - sasvim je moguce da sam nesto negde propustio.

Ниси, ниси ништа пропустио.
А тек ћеш је чути. И онда ћеш се са сетом присетити да си је од мене први пут чуо.

vilovuk 23:47 26.03.2012

O istini

jinks

Prema Platonu dragom načinu rasuđivanja, ima nečeg srednjeg što se umeće između \\\\\\\"znanja\\\\\\\" i \\\\\\\"mnenja\\\\\\\". To je \\\\\\\"ispravno mnenje\\\\\\\", drugačije nazvano: \\\\\\\"prava reč\\\\\\\" ili \\\\\\\"istinita pripovest\\\\\\\". Ovo treće ili srednje nije \\\\\\\"znanje\\\\\\\" u pravom smislu reči, jer se ne obrazlaže i ne može se obrazložiti.

Ali ono nije ni \\\\\\\"mnenje\\\\\\\", jer sadrži istinu, iako ne u dokazanom obliku, nego samo u obliku govora u koji je - na osnovu neposrednog umnog uvida - dopušteno verovati. Takav se govor u Timaju naziva \\\\\\\"verovatnim\\\\\\\" i u njemu je dopušteno upotrebljavati \\\\\\\"slike\\\\\\\", ukoliko ove pomažu razumevanju same stvari - toliko koliko je to smrtnim ljudima moguće.

Shodno tome, \\\\\\\"istinita pripovest\\\\\\\" se u Platonovim spisima obično uzima kao suprotnost mitu - lažnoj pripovesti ...

I koja bi onda mogla da bude jedna od poenti citiranog dela teksta, a da je u kontekstu samog bloga. Možda u pojmu \\\\\\\"verovatnog govora\\\\\\\", koji se nalazi negde između znanja i vere. A možda i u čudesnosti reči \\\\\\\"možda\\\\\\\".

Ja mislim da u citiranom tekstu imamo sasvim pristojan opis onoga što nazivamo umetničkom istinom (ovde ima neuporedivo kompetentnijih ljudi od mene da kažu koju reč o tome ali oni se ne javljaju).

I mislim da o istini - ako izostavimo trivijalno značenje te reči (ne-laž) - ima smisla govoriti jedino u umetnosti (poeziji pre svega, uključujući i poeziju koja religijskim spisima pribavlja istinitost).

Ovo što pišem je, dakle, provokacija, upućena \'nadležnima\' da se oglase.

angie01 19:07 26.03.2012

hebote, koji performans!

prvo ima blog, pa nema, pa onda dramatika s cekanjem, pa skaska o oposumu u pauzi, kao zanimacija,pa ne moze da se otvori blog, pa ne moze vise ni da se logujes, pa povremeno vidis da opet stoji doktorov tekst sa onom dramskom nonen i krstacom, al ne moz da se udje, posle ni na jedan tekst i u opstoj euforiji-pirat, al bez otvaranja i na kraju krkijeve muke s docama, a u Srbiji, bez masaze i grancli u pet,i polse pola dana potpunog gubitka s realnim svetom, jer nema saje da se otvori i jedna strana, konacno moze i blog i logovanje, al sad samo do sabica, pa udjes kod njega, nok, nok, pa na listu pored i konacno stigoh!

ne mogu sad i da citam-posle cu, ako jos bude tu i tekst i blog i logovanje!

kako god-zanimljivije od bilo koje predstave u bilo kom pozoristu u Beogradu u zadnjih 20 godina-gorrane, se izvinuvame!

sarski-masala!

vladimir petrovic 23:28 26.03.2012

Čitanje drama traži poseban napor

Zanimljivo je videti ova dva bloga (Bojanin i Nsarskijev) na temu pozorišta.

Meni je, da budem slobodan, irelevantno pitanje da li neko voli pozorište ili ne, te da li će se potruditi da baš Dan pozorišta prijatno doživi. To ostavljam profesionalcima.

Naime, smatram da iole edukovan čovek mora biti otvoren, manje ili više, za sve umetnosti, uključujući i pozorište. Neke prima blisko, druge manje blisko, ali ih uvažava. (Međutim, može se i bez toga, naravno; mislim - bez umetnosti, što je druga priča).

Ovde sam hteo ukazati na nešto posebno.

Ja koji sebe zavaravam da mnogo čitam, prisetih se jednog ukazivanja kako postoji razlika između čitanja romana, pripovetki i pesama od čitanja – pozorišnih komada. Čak i mnogo poznate drame, recimo, mogu biti neinteresantne za čitanje, jer su one pisane za – igranje na pozornici.

O tome je davno pisao Bogdan Popović, kao predgovor („Kako valja čitati drame“) knjizi drama Romena Rolana (Romain Rolland). Toga se sećam jer sam se jedno vreme bavio Rolanom, naročito njegovim odnosom prema muzici: sve je bilo započelo njegovim Žan-Kristofom.

„Neće biti na odmet podsetiti čitaoca da je drama književni rod koji se mnogo razlikuje od ostalih književnih rodova. Dok ostali rodovi postoje za sebe, i ne traže pomoći ili dopune ni s koje strane, dotle je drama vezana za pozorište, za predstavu, za igru glumaca, za scenario. Ona nije potpuna dok nije igrana. Kad čitamo lirsku pesmu, pripovetku ili roman, mi ćemo u samom tekstu naći sve što nam je potrebno da ih razumemo, i da u njima potpuno uživamo – i nijedan se efekt pri čitanju ne gubi.
Sa dramom je drukčije. Drama čitana i drama gledana dve su razne stvari. Drugim rečima, predstava u pozorištu dodaje drami nešto što se – bar na prvi pogled i za većinu čitalaca – ne nalazi u njenom pisanom ili štampanom tekstu... U Šekspirovom ‘Magbetu’, kad Ros javlja Magdufu da mu je Magbet poubijao ženu i svu decu, Magduf koji ćuti interesantniji je od Rosa koji govori. U Šekspirovom ’Hamletu’, za vreme predstave koju je Hamlet priredio kralju, kraljev izgled i držanje važniji su od te predstave... Drama je nerazdvojivo vezana za pozorište i zato je treba videti u pozorištu... Molijer – dramski pisac, pozorišni upravitelj, reditelj i glumac, najsvestranije kompetentan – je zapisao u predgovoru svom malom komadu ’Ljubav kao lekar’: ’Svakome je poznato da su komedije pisane zato da budu igrane, i ja preporučujem čitanje ovoga komada samo onima koji imaju oči da za vreme čitanja vide i celu igru na pozornici’".

Tako Popović daje preporuku čitaocu da uči kako da čita pozorišne komade kako valja. Ako ih ne može videti igrane, mora naučiti čitati ih tako kao da ih gleda, zamišljajući se kao da sedi „u sredini partera“, kao da prisustvuje „istinskoj predstavi na daskama jedne pune i šareno izmešane kuće“.

Evo jedne trivijalnosti:
Glumice spadaju u najzavodljivije (i najpoželjnije) žene. Retki su oni muškarci, koji drže do sebe, koji nisu u snovima čeznuli za - nekom glumicom, he, he, he...

Bojana Maljević 11:44 27.03.2012

Re: Čitanje drama traži poseban napor

Ja koji sebe zavaravam da mnogo čitam, prisetih se jednog ukazivanja kako postoji razlika između čitanja romana, pripovetki i pesama od čitanja – pozorišnih komada. Čak i mnogo poznate drame, recimo, mogu biti neinteresantne za čitanje, jer su one pisane za – igranje na pozornici.

Tačno je da dramu treba umeti čitati. Ali ne znam dobar pozorišni komad, bilo da je reč o komediji ili drami, a da nije interesantan za čitanje. Sve šta mi pada na pamet bilo je uzbudljivo i u čitanju. Neretko i uzbudljivije nego u gledanju predstave. Ali verovatno ima, volela bih da navedeš primer. Hajde ako se setiš, napiši.

...Magduf koji ćuti interesantniji je od Rosa koji govori.

O, da! Ali zar to nije uzbudljivo i u čitanju!? Kad sam bila devojčica, Čehovljeve pauze su mi u čitanju bile neverovatno uzbudljive. Kad napiše "pauza", pa još sa naznakom duga ili kratka, neverovatno je rasplinjavalo maštu šta se sve u toj pauzi dešava među likovima. Baš taj "prostor" koji kroz čitanje drame osvajamo sami, čini je drugačije uzbudljivom.

Vesna Knežević Ćosić 06:07 27.03.2012

moc teatra

Jednom je neko rekao Hegelu da je filozofija toliko nemocna da nije u stanju ni psa da istera iz stenare, nasta je ovaj odgovorio da posao filozofije i nije da isteruje psa iz stenare.

Hocu da kazem, slicni argumenti potezu se i na teatar, a ja eto, verujem, da i teatar, kao i filozofija, imaju moc da pokrecu stvari, makar te "stvari" bile samo unutar moje duse, moje osecajnosti.

Hvala ti, Nenade, za tekst, bas sam uzivala, ja spadam u one koji jako vole da citaju drame, cesto i vise nego da gledam izvodjenje. (mada sam ovu gledala na TV, bio snimak pre neku god na nekom kanalu).

Istorija pozorista je tako duga i tako komplikovana, da ja imam fascinaciju vec samim citanjem literature iz teatrologije. a tek drame?!

Nikad nisam imala neku intelektualnu spretnost da razumem, na primer, ekonomiju, ali kad mi Breht kaze u "Operi za tri grosa", inace napisanoj 1928:

"Ko je veci kriminalac: onaj ko pljacka banku ili onaj ko je osniva?"

ili...

„Zakon je stvoren isključivo da se eksploatišu oni koji ga ne razumeju, ili koji ga se zbog bede ne mogu pridržavati“.

ili...

„Naše su sudije apsolutno nepotkupljive. Nema te sume za koju bi oni sudili po pravdi“.

... ja sve razumem i tera me na razmisljanje i svasta nesto, iako je Breht fabulu smestio u život marginalaca svoga vremena, prosjaka, alkosa, razbojnika i prostitutki, odnosno inspirisao se s satiricnom "The Beggar’s Opera" Johna Gaya iz 1728.

Eeej, iz 1728! A sve frisko i tera na razmisljanje.

Milan Novković 08:12 27.03.2012

"Peel slowly and see"

posao filozofije i nije da isteruje psa iz stenare

Nikad nisam imala neku intelektualnu spretnost da razumem, na primer, ekonomiju, ali kad mi Breht kaze ...

To se danas sve izmešalo

Golden Ritriver naše prijateljice, od četiri i po tone (retriever, that is), skače na noge lagane, ma koliko bio umoran, kako se spomene banana!

A kome je do Brehta ima danas većeg Brehta u FB-u, virtuelnom uopšte, nego u Brehtu

Vesna Knežević Ćosić 09:43 27.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

A kome je do Brehta ima danas većeg Brehta u FB-u, virtuelnom uopšte, nego u Brehtu

ako mislis na FB kao na steciste (i) marginalaca, prosjaka, alkosa, razbojnika i prostitutki našeg vremena, slažem se:)

ako ti je disjunkcija na pameti (u sta manje verujem), ne slazem se:)

Meni treba estetika pozorista, kao mom psu švrćkanje po šumi, treba mi i infuzija na klasične drame, ali i eksperimenti kao na pr kada se neka životna situacija istražuje na sceni, to mi diže emocionalnost i aktivira mnoštvo asocijacija, čak i ako sve to nije odveć produktivno, ja se osećam živom i prštim:)

Iz tog ugla, ne moram ni da zalazim u to da je pozorište mnogo puta prejudiciralo stvari, kao na primer kao što je The Living Theatre još 1963. u predstavi The Brig, bez zapleta, u kojoj su reči izgubile svaki smisao i zamenjene zvukom, kricima,napravio scensku transplantaciju realnog iskustva (osuđenici uništenog dostojanstva),ostvarenje surovosti same životne realnosti, a tek osam godina kasnije Filip Zimbardo organizovao eksperiment zatvora s podeljenim ulogama zatvorenika i cuvara.

Šta hoću da kažem? Pa, kao što moje participiranje virtuelne stvarnosti ne može da mi zameni estetiku na pr Ubika, da pomenem samo jedno od mnogih SF dela koje volim, niti sam odustala od SF umetnosti jer brdo stvari se sad već uživo odmotava, isto tako ni teatar, u svim svojim fenomenalnim ispoljavanjima ne osećam potrebu da odbacim,samo zato prepoznajem elemetne na FB, ili u skupštinskom prenosu itd:)

Ok, to baš nije mnogo praktično, ali mi treba, baš treba. Kao i dobra priča:)

Milan Novković 10:55 27.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

ako mislis na FB kao na steciste (i) marginalaca, prosjaka, alkosa, razbojnika i prostitutki našeg vremena, slažem se:)

ako ti je disjunkcija na pameti (u sta manje verujem), ne slazem se:)

Ne mislim ni na jedno ni na drugo

Meni treba estetika pozorista

Razumem to, naravno, ali iako estetika pozorišta može da ti pomagne da razumeš Brehta ne znači da je ta estetika presudna, ili nešto posebno značajna, tj nema nikakvu posebnu "disjunktivnu" ulogu u definisanju odnosa između ekonomije i Brehta.

Stvar je prostija, po mom mišljenju - Breht i pozorište te interesuju, ekonomija ne.

Estetici pozorišta svaka čast, ali ona više ne može da se meri sa estetikom FB-a, u opštem smislu.

To što je svako od nas smisao za sebe na stranu (ja sam nalazio estetiku u vršljanju po otpadima kao student jureći delove za Radio Klub).

Marginalaci, prosjaci, alkosi, razbojnici i prostitutke su svuda oko nas. I ima ih raznih. Kako se zavališ u pozorišnu fotelju imaćeš ih nekoliko u ne velikom krugu oko sebe.

So what? Zamisli svog omraženog političara na 3 metra od tebe u pozorištu. Šta ti se desilo sa estetikom?

A šta se dešava ako do tebe sedi još gori zlikovac ali ti toga nisi svesna. Na jednom od bloga Predrag B. daje primere sa nacističkim ljubiteljima umetnosti.

To što je "jedno" te isto "mesto" (iskreno, nit je jedno nit je isto) stecište marginalaca, prosjaka, alkosa, razbojnika i prostitutki našeg vremena, pa onda Snežane M., Višnje, Gordanac, Radojčića, Njanje, Marca, Vlaste, Duške, Fiksera, Miće, Lektorke ... (navodim samo neke od onih što se vrlo retko pojavljuju na blogu, pa tako izostavljam Mirelu, JasnuZ, AlexDunju ... pa one što se uopšte ne pojavljuju na blogu) meni govori sledeće:

Estetika se pomerila tamo, kao što se pre toga pomerila u kafane, kafiće, disko i ostale klubove.

I ja sam se sa ovoliko godina "namlatio" po raznim "estetsko-misaonim" knjigama, filmovima, predstavama i ostalom, pa koliko geek može da usisa usisao dosta prašine od svega toga, i na kraju mi je veća estetika videti Mirelu, pravu ko strela, sa cigaretom u ruci pa istovremeno i smirenu i eksplozivnu, ili JJBebu, praznik i za oči i za uši, kako postoji na više mesta u kafani istovremeno

A tek kako Predrag B. priča rukama, ni Vučko ne ume tako

Predrag Brajovic 12:45 27.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

A tek kako Predrag B. priča rukama, ni Vučko ne ume tako

Ех, шта да кажем, такви смо ми -- полетарци.

Vesna Knežević Ćosić 14:42 27.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

Estetika se pomerila tamo, kao što se pre toga pomerila u kafane, kafiće, disko i ostale klubove.

:)

nije bre, nije se nigde pomerila:) tamo je gde je nalazis i na jos milion mesta.

Milan Novković 15:16 27.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

tamo je gde je nalazis i na jos milion mesta

Ma naravno, nego se na momente ne razumemo, ja pričam o opštem, prosečnom konzumentu, ne pojedincu.

A i ta estetika - to bi trebali da položimo, uglavnom, pešest godina posle puberteta, da bi do četrdest i neke odradili etiku, pa imali bilo kakve šanse u religiji (što ne znači da sam ja bilo šta, ikad ljudski položio)

Ja sam za religiju (iako dosta kasnim, po svoj prilici) odabrao nas živuljke - izvinjavam se ako je agresivna asocijacija one Warholove banane ispod čije kore je krvavo tkivo, ali sama činjenica da je to sve moguće, koža pa bućkuriš ispod, pa da je i svest ne samo u glavi nego i svuda po telu, pa da se to mrda, duri, vrišti, interaguje jedno s drugim je fascinacija koju je meni sve teže isterati iz glave.

Otud su meni, ako ne računamo muziku koja nam se kao evolutivna strela zabila u srž, od "sedećih" umetnosti film i igra na prvom mestu (i kafanjering je van konkurencije pošto je interaktivan).

A u jednom trenutku će se interakcija i ICT (staviš kamerice na kapu i odeš sa društvom u kafanu :) toliko uvuću u sve da će mnogo klasike otiću u vintage kategorije

Milan Novković 15:58 27.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

полетарци

Samo kradem reč, a (do)odgovaram Vesni

Evo, skoknuh do FB-a dok sam čekao na neku kompilaciju, minut čekanja, i na vrhu fotka od Nataše iz Rusije (koju ne znam) preko Duške, koja mi je virtuelni prijatelj.

Duška mi jedna od mnogih urednica, desetine pamentih ljudi biraju sadržaj za mene bez da sam ih išta pitao ili ih ikad video - ja sam izabrao one koji po nekoj mojoj "estetici" umeju da biraju:

(neću ulaziti u opasnosti koje bi mogle biti zajedničke estetici i čistoći nego ignoriši perspektivu fotografije kao umetnosti ovom prilikom)

Moja mlađa klinka i njene drugarice, 15 godina, parlaju ala-Breht znanje danas samo tako. U fronclama je znanje, naravno, i mnoge froncle fale, ali svetlosne su godine ispred nas onomad (u proseku, ne mislim na pojedinačnu decu

I sve su im to naš FB i ICT doneli.

Znaš i sama, jedna od fascinacija, npr, je bio talenat tvoje ćerke baš ovde na blogu onomad.

A ova fotka na čist način, koji naša deca bolje razumeju, seče kroz toliko paučine, bar moje generacije, gde se nespretno upetljala mešavina estetike, sistema "vrednosti" i predrasuda.

Vesna Knežević Ćosić 17:08 27.03.2012

Re: \\\\\\\"Peel slowly and see\\\\\\\"

I sve su im to naš FB i ICT doneli.

slazem se ja sa tobom, nikad ne znaš šta te fino čeka iza nekog virtuelnog ćoška, eto i Nenad don'o dramu, samo tako, a ja i zaboravila na nju i baš mi je radost napravio:) ali brate neću nosim kamere na kačketu za kafanjering, pa makar me ICT otpis'o il pregazio, baš me briga!:)

mirelarado 17:42 27.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

videti Mirelu, pravu ko strela, sa cigaretom u ruci pa istovremeno i smirenu i eksplozivnu

Taко некако:)

marco_de.manccini 23:40 27.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

Marginalaci, prosjaci, alkosi, razbojnici i prostitutke su svuda oko nas. I ima ih raznih. Kako se zavališ u pozorišnu fotelju imaćeš ih nekoliko u ne velikom krugu oko sebe.

А ја где год одем има један тупаџија у кругу радијуса не више од пола метра око мене. Нема везе, навикао сам већ.

Milan Novković 23:54 27.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

Нема везе, навикао сам већ

Blago tebi!

Vidi moj slučaj (iskopirano): "The notion that I am me, feels like a pebble in my shoe"

marco_de.manccini 01:01 28.03.2012

Re: \"Peel slowly and see\"

иначе, радо бих се прикључио дискусији о апсолутном, али о томе не знам баш ништа.

jasnaz 10:57 27.03.2012

><

nema sumnje ,, istina je svuda oko nas .. жeli da bude схакеспеарe , ups , odigrana ::

myredneckself 17:42 27.03.2012

Re: ><

Sada mi je nešto palo na pamet, ima veze sa pozorištem.
Na jednom davnom Bitefu, ne sećam se više kojem, gledala sam Ruse sa predstavom "Na dnu", Maksima Gorkog. Tada sam otkačila zbog dve stvari - izgleda scene, i dužine predstave. Prvo me je fasciniralo lepotom, veeeelikooom, (kod Rusa je sve veliko

)-
Na pr. na sceni je bilo oko pedesetak pravih breza!
Drugo, već tada mi je atenšn spen, i koncentracija zašla u kritičnu zonu, pa, ovaaaj...nikad kraja

U nekom članku koji sam danas čitala, naišla sam na to kako Rusi drugačije od drugih shvataju pozorište, pa mi je ovo bilo mnogo slatko.

"Za njih (Ruse, prim. moja) je ono ritual kojem se valja posvetiti na sličan način kao i večerama opisanim u Tolstojevim romanima. Užasno duge pauze između činova, za vreme kojih se u raskošnim pozorišnim restoranima pije šampanjac i grickaju sendviči s kavijarom - samo su delići tog rituala koji nije narušio ni rigidni socijalizam. Uostalom - barem kada su Rusi u pitanju - odnos prema vremenu uslovljen je veličinom zemlje."

Mislim... da sam gledala "Na dnu" u Rusiji, sigurno ne bih jedva čekala kraj predstave

gordanac 17:31 27.03.2012

a s druge strane....

... ili što bi rekli "and now for something totally different" - storyteller, pripovedač, "one man show", a o sličnoj temi, skoro kao "monodrama", a da nije tako najavljena:

Jonathan Haidt: Religion, evolution, and the ecstasy of self-transcendence

(ustvari je moderno usvojen način prezentacija - forma monodrame, u pozorišnom smislu, kao što je to,u neku ruku, svako predavanje)

freehand 23:57 27.03.2012

Pozorište

Sve hoću da napišem pa nikako da sročim: meni je to ono čarobno mesto u kome žive oni divni prevaranti-transformersi.
Što se posle čarolije transformišu u neke besmislene dosadnjakoviće koji odu kud koji, a svi u kafanu.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi