Život

Ukus

/ 09.04.2012. u 22:57

Komentari: 50
Čitanost: 18444
/
Preporuke: 8973
/

To je bio moj prvi susret sa mrtvim telom. Ležala je na krevetu, neko joj je gazom već vezao vilicu. Ta je gaza izgledala glupo ali neophodno. Vezana oko glave, kao da je boli zub. Ne znam da iko tako vezuje gazu kad ga boli zub, ali tako mi je izgledalo. Iako sam je videla par dana ranije, odjednom mi se činila nekako manja, crnja i lepša. Trebalo ju je presvući i obući za sahranu. Mrtva tela su teška za presvlačenje.

Sestra i ja spustile smo je na pod. Moja sestra od tetke ima iskustva s tim stvarima, ona radi u staračkom domu. Ja nisam znala ništa o mrtvom telu. Malo znam i o živima ali o mrtvima baš ništa. Nisam znala da je potrebna prilična snaga da se podigne ruka, noga ili glava jedne starice. Klečala sam iznad njene glave, skidala i navlačila odeću uz veliki napor. I plakala sam. Bilo mi je neopisivo neprijatno što svoje suze brišem sa njenog mrtvog lica. Tako su padale. Izgledalo je kao da ona, mrtva, plače. Neprekidno sam razmišljala kako će je te suze probuditi, kako će se svakog trena nakašljati i potom tražiti vodu.

Kada smo je presvukle, nisam dugo mogla da stojim pored nje. Nisam mogla da je gledam na podu, tako. Izašla sam iz sobe i ušla u kuhinju gde su sedeli majka, ujak, tetka i ostali članovi najbliže familije. Nije bilo mesta za sedenje, kuhinja je sasvim malena, pa sam stala pored šporeta i oslonila se na frižider. Govorilo se o sahrani. Ujak je bio protiv opela, jer je ateista. Majka je bila za opelo a tetka se odnosila neutralno. Tetka izbegava da se zameri i mami i ujaku.

Dok sam ih slušala, ugledala sam na šporetu šerpicu u kojoj je ostalo malo tarane. Nisam mogla da odolim, uprkos malo napetoj situaciji za i protiv opela. Pa sam uzela kašiku i jela tiho, neprimetno, kao da je greh jesti. Trudila sam se da kašikom ne dodirnem zube, zbog mog oca. Kad čuje zvuk escajga koji udari o zub, onda ima neki pogled kao da sam najnepristojnija osoba na svetu. Pa sam se trudila da budem pristojna, usnama sam meko skidala hranu sa kašike. Ta mi je tarana naročito prijala. To je ukus mog detinjstva, u toj sam se kući rodila, delovalo je prijatnije da uz taj ukus, u toj kući, počnem i na smrt da se navikavam.

Moj otac je ćutao, on se nikada nepozvan ne meša u tuđe rasprave. Ja tu nisam na njega iako se trudim, svojski se trudim da budem. Kada sam pojela izvrsnu taranu, konačno sam mogla da predahnem. Rekla sam da je potpuno nebitno ko je od nas ateista ili ne, naročito nije bitno da li bog uopšte postoji. Kad ti umre baba ili majka za boga ti je malo svejedno. Osim toga, baka nije bila ateista pa sam podržala mamu i rekla da bi trebalo održati opelo.

Kada je u Novembru pre tri godine, umrla moja baka po majci, Pavlina, ostavila je svakom unuku i praunuku po 50 evra. Toliko je uspela da uštedi za svog života. Ukupno 550 evra podeljeno je, svakome u zasebnoj koverti, na nas jedanaestoro: šestoro unučadi i petoro praunučadi. Želela je da svako od nas kupi nešto što će je podsećati na nju. Nisam znala šta ću sa tim novcem. Nedeljama sam nosila tih 50 evra, i još po 50 za moje sinove i razmišljala šta da radim sa tim. Po glavi mi se vrzmalo bezbroj bizarnih ideja. Nijednu nisam ostvarila.

Naime, ono po čemu ću pamtiti baka Pavu jeste ta tarana. I ajvar, rezanci, pišije, kore i moje omiljeno jelo: taranenik. Pava je bila Makedonka. Kavadarci. Razvlačila je najdivnije kore na svetu i pravila ajvar kakav, istinski, ne može da se meri ni sa jednim. Dokazano, potvrđeno, od strane više stotina ljubitelja ajvara, uključujući i ljutu konkurenciju. Imala sam 150 eur, trebalo je da ih potrošim a nisam pronalazila ništa adekvatno, što bi me podsećalo na nju. Samo njene ukuse pamtim.

Te njene poslednje kore i taranu, koje sam čuvala u platnenim vrećicama koje je ona takođe sama pravila i svakome od nas davala, štedela sam kao da su suvo zlato. Pravila sam samo deci, da upamte ukus. Kad se to potrošilo, počela sam da kupujem, na Kaleniću. Ono što mi je najviše ličilo na bakino. Nije bilo više takvog ukusa. Ne znam u čemu je štos. Brašno, jaja, so, voda... mesi se, kore se suše, testo mrvi... nije neka nauka.

Sanjam je noćas. Pita me kako smo. Ja je lažem da smo izvrsno. I šalim se, kažem joj: "Sve je dobro, samo kore i tarana nemaju isti ukus!" Ona se smeje i kaže mi: "To je zato što te kore nisu sušene na suncu".

postavite na |

Komentari (50)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Predrag Brajovic 23:36 09.04.2012

Мојих 50 €

Јеси л' чула, мила дјевушка, да си ово прелепо написала? Ако ниси, ево...

Bojana Maljević 23:39 09.04.2012

Re: Мојих 50 €

Predrag Brajovic
Јеси л' чула, мила дјевушка, да си ово прелепо написала? Ако ниси, ево...

Hvala.

mlekac 23:58 09.04.2012

Ah ti ukusi...

Jos sanjam nanine djulpite, a proslo je dvadeset i kusur godina otkako je nema...

I stalno trazim taj ukus - al' to se vise ne nalazi.

Divan tekst, Boco.

Bojana Maljević 00:05 10.04.2012

Re: Ah ti ukusi...

I stalno trazim taj ukus - al' to se vise ne nalazi.

Ima tih ukusa... što se više ne nalaze... ne samo bakinih.
Hvala mlekac.

wuyah 00:03 10.04.2012

Prelepo napisano...

Prosto je neverovatno,kako nam nedostaju male stvari koje su činili ljudi kojih više nema. Mnoge stvari i dela nismo ni primećivali dok su bili živi,a vidimo ih tek kada odu.
Neki glasovi koje čujemo usput,slučajno,negde,ponekad nas sete na ljude kojih više nema i u deliću sekunde imamo osećaj kao da smo čuli njihov glas i pomislimo da će se odnekud pojaviti,vratiti se. Da ćemo sa njima,ako ništa drugo,barem,razmeniti par reči.
A onda prođe taj delić sekunde i shvatimo da oni neće doći...

Najstarija verovanja kažu,da je ljudska duša neuništiva i da posle smrti postoje dva puta. Jedan od njih je ponovno rađanje u telu novorođenčeta ( nešto slično budističkoj reinkarnaciji ),onih koji nisu došli do savršenstva tokom života. I tako ponovo i ponovo,sve dok se ta duša ne "usavrši" i nađe drugi put.
Kažu da je drugi "put" mnogo ređi i da ga samo retki nađu.
Drugi put kojim može da ide takozvana duša ( svest čoveka ),je sjedinjavanje sa dušom suprotnog pola,ako su dve osobe živele u bezuslovnoj,iskrenoj,ljubavi za života.
Kažu da tako nastaju "Anđeli",koji nisu niti muškog,niti ženskog roda,nego kompletna,savršena bića sazdana od čiste svesti. Oni+One nastaju spajanjem muške i ženske duše koje su preko ljubavi došle do Boga i spasenja.
Otuda onaj izraz "jedna duša,a dva tela",koji je star skoro kao i ljudska civilizacija.
Još kažu,da je materijalni svet lažan ( sinonim za pakao ),svet muka,nevolja i problema,a da je pravi svet duhovni,onaj koji je tu oko nas,a koji ne,niti možemo,da vidimo očima.
Svet koji mora svako,ponaosob,da otkrije za samog sebe.
Bilo kako bilo,ako je za verovati antičkim i pre-antičkim ( da ih tako nazovem ) civilizacijama,o kojima ljudi slabo znaju,i jedan i drugi put su božiji putevi i kažu da smrt nije ništa stašno,već samo novi početak.

A to,šta ćeš kupiti tim novcem... Najmanje je bitno.

PS: Rekoh,samo da pročitam i odoh da spavam,ali morao sam da se logujemin i nešto napišem. Stvarno prelepo napisano,malo je reći,da je pisano iz srca.

prapra 02:02 10.04.2012

mali svet

mali svet u nestajanju kao sto je mali svet u nastajanju
zašto nam je teskoba neprijatna, sta to ima u širini
šta simbolizuje tišina
ukuse pamtimo jer ih proživimo
mirise pamtimo jer ih ne učimo
koga žalimo, da li sebe nesvesno
kako iskorak napraviti, a nikom se ne zameriti
pričamo li o tabuima dovoljno

dobar tekst, prilično sveden.

st.jepan 02:02 10.04.2012

tabu

To je bio moj prvi susret sa mrtvim telom

Recite slobodno da sam švindler, ali do sada mi je, hvala Bogu, nekako uspevalo da ga izbegnem.
Kadkad i na kvarno.
A nešto mislim, pa valjda imam pravo na poneki tabu.

Bojana, ovo ti je mnogo lepo.

Черевићан 02:16 10.04.2012

трагач у љуштури

понирати до оног
ослухнутог противречја
у безизлазу
где су навиљци таме
да ми је

сучељавати се
у тој дубини тајанственог
проналажења трена
магновења виђене понорнице
да ти је

јер
безизлаз је то
под застором
болне невиделице

у вртлог ускочити
да нам је

Bojana Maljević 02:37 10.04.2012

Lepe reči

Hvala dragi ljudi na lepim rečima. Previše sam sentimentalna, rekao bi jedan moj prijatelj da sada može da mi vidi oči i ne bi bio u pravu. Preprepreviše sam sentimentalna sada. Lepe me reči dotaknu.

Kao: ... morao sam da se logujem i nešto napišem.
Kao: ... šta simbolizuje tišina / ukuse pamtimo jer ih proživimo
Kao: ...Kadkad i na kvarno...
Kao:... сучељавати се / у тој дубини тајанственог / проналажења трена

Hvala wuyah, prapra, st.jepan, Черевићан... Brajoviću i mlekac sam se već zahvalila. Hvala vam svima što ste čitali nešto što je pisano samo jednoj osobi

I što ste prepoznali sve napisano.
Možda mi ovaj treći pokušaj da zaspim uspe. Vašom zaslugom

st.jepan 03:00 10.04.2012

Re: Lepe reči

Hvala vam svima što ste čitali

Zaboga Bojana, pa valjda smo tu da se čitamo!
Znaš, ovo blogovanje mnogo mi liči na one nekadanje pisačko-čitačke žurke.
Nekada su čak i najveći pisci svoje nove, još neobjavljene priče, pa i romane, obavezno najpre naglas čitali grupi prijatelja i kolega, a onda se o pročitanom razgovaralo i, dabome, svadjalo.

prapra 03:09 10.04.2012

Re: Lepe reči

Možda mi ovaj treći pokušaj da zaspim uspe. Vašom zaslugom

Stalno mi neki crv rovari po mozgu i ne da mi mira, pa cu ti reci da si ovo napisala da ne bi zaspala.

Bojana Maljević 03:10 10.04.2012

Re: Lepe reči

st.jepan
Hvala vam svima što ste čitali

Zaboga Bojana, pa valjda smo tu da se čitamo.
Znaš, ovo blogovanje mnogo mi liči na one nekadanje pisačko-čitačke žurke.
Nekada su čak i najveći pisci svoje nove priče, pa i romane, obavezno najpre naglas čitali grupi prijatelja i kolega, a onda se o pročitanom razgovaralo i, dabome, svadjalo.

:) Ma znam bre, šta me zezaš sad, ovako svu sentiš. Naglasak je bio na hvala što ste čitali ono što je pisano samo jednoj osobi. Pa još sve lepo prepoznali i razumeli. Divni čitaoci!

Mada,
uvek pišemo samo jednoj osobi, a?

Eto, a sad može i

a onda se o pročitanom razgovaralo i, dabome, svadjalo.

st.jepan 03:15 10.04.2012

Re: Lepe reči

sve lepo prepoznali i razumeli. Divni čitaoci!

Ma hajde, sa čitaocima ti je "daj šta daš", čitaocu se u pamet ne gleda.

Bojana Maljević 03:17 10.04.2012

Re: Lepe reči

prapra
Možda mi ovaj treći pokušaj da zaspim uspe. Vašom zaslugom

Stalno mi neki crv rovari po mozgu i ne da mi mira, pa cu ti reci da si ovo napisala da ne bi zaspala.

Ne. Sad sam stvarno i konačno legla u krevet. Zaspaću. Da li ću se probuditi, drugo je pitanje.
Laka vam noć.

prapra 03:24 10.04.2012

Re: Lepe reči

Bojana Maljević 13:47 10.04.2012

Re: Lepe reči

st.jepan
Divni čitaoci!

Ma hajde, sa čitaocima ti je "daj šta daš", čitaocu se u pamet ne gleda.

Ne bih ja pisala da se ne uzdam u čitaočevu pamet.

bocvena 06:25 10.04.2012

Bravo, Bojana!

Što nadješ prave reči da nacrtaš ljubav, tugu i sećanje.

expolicajac 07:22 10.04.2012

Neću da te diram

Za moju emotivnu drugaricu

Bojana Maljević 13:38 10.04.2012

Re: Neću da te diram

expolicajac

Neću da te diram
Za moju emotivnu drugaricu

Hvala što nećeš da me diraš. Mene nema ko da brani

max.cohen92 07:22 10.04.2012

Zivote, lutalico...

Ti i tvoji ukusi...jednom si me bacila u totalni bedak sa saher tortom oko Nove godine negde, sad kao matori solunci prebiram uspomene i ukuse razne. Da citiramo Topalovice "Kratko, ali jebitacno..." i strasno, strasno iskreno i dobro.
Skoro sam posle niza godina bio malo duze u Beogradu, skoro tri meseca, onako na tenane, gustirao ga, obilazio prezivele, krao zivotu sekunde radosti. Shvatio, mozda bozlje receno spoznao da je nekada sve imalo neku tezinu, ukus, vrednost ili je to mozda samo percepcija koja dolazi sa godinama i prazninom kad shvatis da mnogi fale i mnogo fali. I ono osecanje da te praznina neka cudna i setna greje i hrani ipak iznutra i izazove po neki cudan setni osmeh, suzu, ne znam ni ja...
Eh, jos i baba Gina i njena pita sa visnjama, nikad prezaljena i neki cudan vanilin secer...

Elem, zvucim ko gerijatrija...

Bojana Maljević 13:56 10.04.2012

Re: Zivote, lutalico...

I ono osecanje da te praznina neka cudna i setna greje i hrani ipak iznutra i izazove po neki cudan setni osmeh, suzu, ne znam ni ja...

Da... ja sinoć napravila deci taranu za večeru. Pravim je na isti način kao baka, nekad dodam malo nečeg novog. Njima odlična i ova čije se kore nisu sušile na suncu. Gledam ih i mislim se: da li će njima moja biti jednako najbolja?

kleinemutter 07:41 10.04.2012

osoba

I tuga je lepa. U njoj možemo da iznedrimo snagu kad se najmanje nadamo.
Ljubav je inspirativna, tera nas de delamo.
Prijateljstvo je oaza u pustinji. Tu ugasimo strah od neizvesnog.

jinks 07:51 10.04.2012

...

Moj otac je ćutao, on se nikada nepozvan ne meša u tuđe rasprave.

Što neko reče, neke od najpametnijih stvari koje sam u životu učino bile su kada sam u određenim trenucima oćutao.

fantomatsicna 08:14 10.04.2012

Nesto ostaje ..vecno

Do not stand at my grave and weep,
I am not there; I do not sleep.
I am a thousand winds that blow,
I am the diamond glints on snow,
I am the sun on ripened grain,
I am the gentle autumn rain.
When you awaken in the morning’s hush
I am the swift uplifting rush
Of quiet birds in circling flight.
I am the soft star-shine at night.
Do not stand at my grave and cry,
I am not there; I did not die.

Bojana Maljević 13:48 10.04.2012

Re: Nesto ostaje ..vecno

Do not stand at my grave and cry,
I am not there; I did not die.

stasava 08:21 10.04.2012

secanja

Prelepo napisano!Moja pokojna baka Jagoda je bila divan covek ali kada drugima pricam o njoj to precutim a kazem kako je pravila najlepsu pitu sa sirom na svetu!

nestor92 09:05 10.04.2012

Sad ...

... ja jesam i nisam sentimentalan čovek, ali ovaj tekst me je podsetio na neke stvari koje sam davno spremio u neku tamo fioku. Tu jesu neki ukusi koje nikada više neću osetiti a koji su obeležili moje detinjstvo, ali i neke slike, gaza koju spominješ, težina udova koje moraš da podigneš i još mnogo štošta što samo ja znam i osećam. Bio sam mlad, a onda sam postao star i posle toga više nisam stario. Odavno sam mator. Ali, naučilo me da se ne sekiram oko svačega i da više nego ranije cenim svaki lep trenutak. I da se smejem i zasmejavam ljude i kad treba i kad ne treba.

Bojana Maljević 13:34 10.04.2012

Re: Sad ...

Odavno sam mator.

Jao, i ja.

shansona 09:14 10.04.2012

sećanje

Nije bilo više takvog ukusa. Ne znam u čemu je štos. Brašno, jaja, so, voda... mesi se, kore se suše, testo mrvi... nije neka nauka.

Štos je u ljubavi iz koje su stvarale sva ta čuda,za nas.Ne stignemo ni da poželimo one su vec bile za šporetom.I ništa nije bilo teško,nikad nisu rekle da su umorne.I ne verujem da ću još negde probati takve štrudle,rezance,kolače...Ne verujem da ću upoznati takvu figuru kao što je ona bila.

cassiopeia 10:07 10.04.2012

Re: sećanje

Štos je u ljubavi iz koje su stvarale sva ta čuda,za nas.

Neki kažu da je ljubav najjači začin koje su mogle staviti u sve one divne đakonije koje su nam pravile.

Bojana od sinoć želim da ostavim komentar i evo tek sad to mogu a da se ne zarozam totalno. Iz nekih petnaestih razloga nisam mogla da spavam a u nekom ćošku mog uzavrelog mozga je stajalo da hoću da ti kažem hvala na iskrenosti.

Bojana Maljević 13:36 10.04.2012

Re: sećanje

Iz nekih petnaestih razloga nisam mogla da spavam a u nekom ćošku mog uzavrelog mozga je stajalo da hoću da ti kažem hvala na iskrenosti.

Hvala tebi.

libkonz 14:21 10.04.2012

Kavadarci

Jesi li bila nekad tamo?
Siguran sam da bi ti prijao jedan vikend tamo, šetnja Kavadarcima. Možda bi i dobila recept za ajvar koji bar liči na onaj pravi, koji pamtiš.
Hvala za tekst, bilo je veliko zadovoljstvo čitati ga.

Bojana Maljević 18:43 10.04.2012

Re: Kavadarci

Kavadarci
Jesi li bila nekad tamo?
Siguran sam da bi ti prijao jedan vikend tamo, šetnja Kavadarcima. Možda bi i dobila recept za ajvar koji bar liči na onaj pravi, koji pamtiš.

Čuj da li sam bila!? Itekako! Kavadarci su izuzetno prijatno mesto. Imam rodbinu dole. Divne tetke koje prave taj isti ajvar. To je porodični recept. Toliko su neverovatno divne da nam svake godine prave ajvar, od kada je baka prestala da ga pravi. Taj je ajvar jedina stvar oko čega se ponekad posvađamo. Ono: što je neko dobio teglicu više ili manje

gorstak92 16:06 10.04.2012

Još se nisam oporavio

od one Poljakinje što peva tra la la la la lie.... od ludoga Nick Cave-a
a ti napišeš još jedan blog koji pogađa još jače.

Lepo je što se još sećaš bake i lepo je što si se zauzela za opelo koje je, nadam se, održano.

Bojana Maljević 18:49 10.04.2012

Re: Još se nisam oporavio

i lepo je što si se zauzela za opelo koje je, nadam se, održano.

jeste, naravno. pa ona je to želela. ko smo mi da se tome protivimo.

mariopan 17:09 10.04.2012

...

Lepo, iskreno i duboko.
Hvala Bojana.

Zato što nije mračno, zato što je to ljubav i tuga zajedno a tako to ide, u paketu, kada se neko drag izgubi.

dali76 17:43 10.04.2012

tarana

Tarana.
Pamtim to jelo I asociram ga za mog djeda . Davno nas je napustio jos prije Olimpijade u Sarajevu,,a I ja sam sad vec poodavno napustio rodni grad.
Ponekad kad naglas razmisljam o ranom djetinjstvu uvijek se tu nekako uvuce slika mog dide Dusana, krilo na kom sjedim I tanjur tarane I gotovo uvijek moji me sagovornici prekinu sa pitanjem:Tarana,a sta je to tarana.
Tako da sam jedno vreme bio sklon da vjerujem da je tarana bilo jelo sto je samo moj dida volio,a baka znala da sprema.
Kad sam procitao tvoj blog nekoliko sam se puta vracao na tu rijec tarana u ovom tekstu u nnevjerici da tarana
nije bila samo jelo koje mene asocira na meni drage ljude iz djetinjstva.
Hvala za blog koji mi je bas nekako lako vratio slike mog djetinjstva .

Bojana Maljević 18:53 10.04.2012

Re: tarana

Tako da sam jedno vreme bio sklon da vjerujem da je tarana bilo jelo sto je samo moj dida volio,a baka znala da sprema.

I ja! A kad kažem taranenik - to je tek bilo nepoznato. Jesi jeo taranenik? Ono, red lomljenih kora pa red tarane, pa tako do vrha, pa zaliveno supom i zapečeno u rerni? Divota!

dali76 19:24 10.04.2012

Re: tarana

Ne nisam cuo,h mil se e sjecam..,auuu sad je definitivno srusenno moje uvjerenje da je Tarana ,sad znam, I varijacije na istu neko tajno jelo bakine kuhinje .
Ovo je stvarno prvi put da znam nekog da zna za ova jela)))plus nismo ni odrastali na geografski istim mjestima .
Ja kad bih o tarani pricao drugarima iz djetinjstva, gledali bi me cudno, u Srbiji jos cudnije,a ovdje u Teksasu nisam ni pokusao))

Bojana Maljević 19:30 10.04.2012

Re: tarana

Ovo je stvarno prvi put da znam nekog da zna za ova jela)))plus nismo ni odrastali na geografski istim mjestima .

Ne da znam za jela nego umem i da ih napravim!

jedi-knight 19:14 10.04.2012

...

Prosto, lepa priča.
Svako može da u tebi prepozna sebe u sličnim trenucima.
Evo sad moram napolje, setio sam se ćaleta.

Bojana Maljević 19:34 10.04.2012

Re: ...

Svako može da u tebi prepozna sebe u sličnim trenucima.

Da, ipak ona Tolstojeva druga rečenica iz Karenjine nije uvek tačna. I tuga liči jedna na drugu, ne samo sreća.

jaymz 20:38 10.04.2012

Neprekidno sam razmišljala...

...kako će je te suze probuditi, kako će se svakog trena nakašljati i potom tražiti vodu.

Predivno napisano.

Ivana Knežević 00:38 11.04.2012

Moji su koreni na jugu

Nije samo zbog korena, Bojana, jer svako ih ima - sto je dobro - vec zato sto ja zaista verujem u magiju juga. (I to nije mala stvar, jer ja prakticno i realno ne verujem ni u sta).
U tvojoj prici se stekla kombinacija toplog secanja i juga, i ja mislim da je savrsena.

Bojana Maljević 01:34 11.04.2012

Re: Moji su koreni na jugu

...vec zato sto ja zaista verujem u magiju juga.

Ima sa tim jugom nešto... čak i kada je vetar.

Hvala Ivana,
hvala jaymz,
hvala svima na lepim rečima.

gorstak92 01:49 11.04.2012

Re: Moji su koreni na jugu

Bojana Maljević
...vec zato sto ja zaista verujem u magiju juga.

Ima sa tim jugom nešto... čak i kada je vetar.

Hvala Ivana,
hvala jaymz,
hvala svima na lepim rečima.

Nisam jedini budan u ove sitne sate?

49 41 01:59 11.04.2012

Kod Babe

Majka je umela da nas "presretne" - sustigne pitanjem
- Kuda, vas troje, dvoje; ti ?

Kod Babe, rekli smo (sam) ti.

Jel' imate vi i dedu; i jel' on ziv ?!?
Sto svo troje, dvoje, ti kazete idemo kod Babe; a nikad kod Dede?

Good question!

Bojana Maljević 02:11 11.04.2012

Re: Kod Babe

Jel' imate vi i dedu; i jel' on ziv ?!?
Sto svo troje, dvoje, ti kazete idemo kod Babe; a nikad kod Dede?

Ja sam isto uvek išla kod babe. Jedan mi je deda umro kada sam bila mala devojčica a drugog nažalost nisam upoznala. Tako da se meni taj odgovor podrazumevao iz drugih razloga.

Anonimni Pojedinac 10:23 11.04.2012

Prelepo ...

...zaista.

Milutin Milošević 18:28 11.04.2012

Rahmet

Vrlo lepo, Bojana, hvala za tekst.

Meni takođe nikada nije bilo jasno ono

neko joj je gazom već vezao vilicu. Ta je gaza izgledala glupo ali neophodno. Vezana oko glave, kao da je boli zub

Koliko god znao o čemu se radi

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bojana Maljević

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Ukus

Мојих 50 €

Re: Мојих 50 €

Ah ti ukusi...

Re: Ah ti ukusi...

Prelepo napisano...

mali svet

tabu

трагач у љуштури

Lepe reči

Re: Lepe reči

Re: Lepe reči

Re: Lepe reči

Re: Lepe reči

Re: Lepe reči

Re: Lepe reči

Re: Lepe reči

Bravo, Bojana!

Neću da te diram

Re: Neću da te diram

Zivote, lutalico...

Re: Zivote, lutalico...

osoba

...

Nesto ostaje ..vecno

Re: Nesto ostaje ..vecno

secanja

Sad ...

Re: Sad ...

sećanje

Re: sećanje

Re: sećanje

Kavadarci

Re: Kavadarci

Još se nisam oporavio

Re: Još se nisam oporavio

...

tarana

Re: tarana

Re: tarana

Re: tarana

...

Re: ...

Neprekidno sam razmišljala...

Moji su koreni na jugu

Re: Moji su koreni na jugu

Re: Moji su koreni na jugu

Kod Babe

Re: Kod Babe

Prelepo ...

Rahmet

Bojana Maljević

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana