VAŽAN KORAK NA DUGOM PUTU

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekoliko dana Ustavni sud je doneo odluku u postupku za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji (VBA i VOA) koji su Poverenik za informacije i Zaštitnik građana  zajedno pokrenuli 30.9.2010.   

Odredbe navedenih zakona osporene su zbog nesaglasnosti sa odredbom člana 41. Ustava Republike Srbije koja jemči da je “tajnost pisma i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva” i da su od te garancije odstupanja moguća samo “na osnovu odluke suda”, a osporeni zakoni dozvoljavaju primenu posebnih mera kojima se odstupa od tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije i tako zadire u privatnost građana ne samo u skladu sa sudskom odlukom, već i bez naloga suda.

Odredbe Zakona o VBA i VOA propisuju da se na „osnovu naloga direktora ili lica koje on ovlasti" primenjuju posebni postupci i mere među kojima je i „tajni elektronski nadzor telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja podataka o telekomunikacionom saobraćaju i lokaciji korisnika, bez uvida u njihov sadržaj", kao i da VBA „ima pravo na dobijanje informacija od telekomunikacionih operatora o korisnicima njihovih usluga, obavljenoj komunikaciji, lokaciji sa koje se obavlja i drugih podataka od značaja za rezultate primene posebnih postupaka i mera". 
„Posebne mere" primenjuju se dakle bez odluke suda. I to ne čini samo VBA, nego i Policija i BIA, a moguće i neki drugi organi. Samo u zakonima koji regulišu rad Policije i BIA, nije moguće identifikovati odredbu suprotnu Ustavu koja bi mogla biti osporena. Praksa Policije i BIA zasniva se samo na „tumačenju" da listinzi poziva, lokacija korisnika i drugi elementi komunikacije „nisu obuhvaćeni" pojmom komunikacije, pa time ni zaštićeni odredbom čl.41. Ustava.

Ustavni sud je godinu i po podnošenju predloga za ocenu ustavnosti doneo odluku povodom dela zahteva Poverenika i Zaštitnika građana jer je prethodno razdvojio postupak za ocenu ustavnosti dva osporena zakona. Dugo, vrlo dugo se čekalo na nju, ali je, za utehu, bar prava. I s pravom ju je kolega Saša Janković prokomentarisao rečima: “Ustavni sud je odbranio pravo na privatnost razgovora i drugih komunikacija građana, kako je ono zagarantovano Ustavom. To znači da će ne samo Vojnobezbednosna agencija, već i Bezbednosno-informativna agencija i Ministarstvo unutrašnjih poslova podatke o razgovorima građana od sada morati da pribavljaju po odluci suda, a ne svojih rukovodilaca ili lica koje oni ovlaste.”

            Ipak, bar formalnopravno, neustavne su, za sada, samo odredbe Zakona o VBA i VOA. A Zakon o elektronskim komunikacijama i praksu BIA i MUP tek treba dovesti u sklad s Ustavom.

            Zato mora još mnogo da se radi. A, bez obzira na sve, odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredbi Zakona o VBA i VOA je važan korak na dugom putu. Za nju bi se moglo reći ono famozno “to definitivno nije kraj, nije čak ni početak kraja. Ali možda ipak jeste kraj početka”.