Pravoslavnima pismo

Gošća bloga: Katarina M. Boldovana

Odgovor na Pismo pravoslavnima koje su poslale Dveri Srpske:

Сада се Двери - Покрет за живот Србије обраћа свим православнима свуда, у којима, макар мало, постоји свест о томе чији смо потомци и кога наслеђујемо.

U, redu, prepoznala sam se. U meni postoji ne mala, nego velika svest o tome i čiji sam potomak, i koga nasleđujem. I koga sam rodila, kao majka, pravoslavka i vernica, i krstila o Đurđevdanu.

Нека ово обраћање не читају они који су равнодушни према Светом Сави и кнезу Лазару, и према лозинки наше историје да је „земаљско за малена царство, а небеско увек и довека". Њима ово писмо не треба, и неће им значити ништа. Али, ми знамо и осећамо да је таквих мало међу нама. Много је више оних који знају и осећају шта се у свету и код нас збива, и између чега бирамо на Ђурђевдан.

O Svetom Savi i Knezu Lazaru znam mnogo više no što to piše u kratkim verzijama istorije. Kao što znam da su mitovi o njima nastali vekovima kasnije, i služili za buđenje nacionalne svesti. Svetom Savi, koji se odrekao prestola, i koji je pozivao na mir, u vreme kada je mir bio neophodan, kao i danas, pripisuju se vojni pokliči, a Knezu Lazaru Hrebeljanoviću, koji je vodio vojsku u nebitnoj borbi (Marica je bila presudnija) su reči stavili u usta tek kada se srpski narod oslobodio Turaka. Te stoga, znam i šta se i kod nas i u svetu događalo, te kakva je šteta od podgrejanih mitova. Oni su kao podgrejan spanać, da se izrazim domaćičkim jezikom: dok su sveži, korisni su, kad se podgreju, mogu da budu otrovni, i što se više podgrevaju, njihova toksičnost raste.

Ови избори су заиста пресудни. На њима се не гласа само за политичке партије или покрете. На њима се, шта год ко о томе мислио, гласа за Христа или против Христа. И то је оно што би требало да буде јасно сваком православном Србину на Ђурђевдан 2012. Наиме, која год политичка групација у нас каже да Европска Унија нема алтернативу, та је на добром путу да нас поведе ка понору из кога нема спасења.

Hrist nije kandidat na izborima, te je pozivanje na njega, i svojatanje vere u korist političkih ciljeva ništa drugo do manipulacija verujućim ljudima. Ne postoji u pravoslavlju direkcija za koga treba glasati, a neprilično je drugim ljudima oduzimati pravo na veru. To je protivno duhu i hrišćanstva, kao religije, i pravoslavlja.
Inače, jedno dete sam rodila na Đurđevdan, krstili smo ga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i moju veru ne možete stavljati na kantar dnevne politike, niti je dovoditi u pitanje jer se zalažem za vrednosti i pravoslavlja i Evropske unije koji su u malo čemu različiti. Osim ako ne postoji namera da se oni suprotstave, a ako postoji zla namera, i Kain je neprijatelj Avelju.

Да ово није претеривање? Одговор следи у редовима који долазе.
Владика Николај нас учи
Док је, за време Другог светског рата, био под немачком стражом, у Љубостињи, Војловици и Дахау, Владика Николај је свом народу писао беседе „Кроз тамнички прозор", упозоравајући Србе на оно што их чека ако крену путем Европе без Христа, коју је он, јасно и гласно, звао Бела Демонија. Мржња према Христу као главна одлика богооступника Старог Континента зачела је и Први и Други светски рат, у чијим вртлозима је српски народ остао у крви до колена, изранављен и измучен као никад у својој историји. Зато је Свети Николај Охридски и Жички рекао:„Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улива у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде са Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут". Николај је, у исто време, Србима рекао да их, ако одступе од Христа и поклоне се идолима обезбожене Европе, чека пропаст, коју је Израиљ дочекивао кад год је од Бога отпадао.

Ovde vam nedostaje objašnjenje protiv koje je to Evrope bio Vladika Nikolaj. A bio je protiv antifašističke Evrope, komunističke Rusije, i Hitler ga je odlikovao.

И Свети Николај био је сасвим у праву. Његове речи се на наше очи збивају, и збиваће се. Нарочито кад је у питању Бела Демонија. Ево текста који то доказује.
Антихришћанство
Сваке године Европска комисија штампа и дели ђацима, широм школа Старог континента, тзв. „Европски дневник", који пропагира основне вредности ЕУтопије: демократију, људска права, толеранцију, итд. За школску 2011/2012. , дневник је садржао и списак празника разних религија - јудаизма, индуизма, ислама, с кратким објашњењима, као и упућивање на Дан Европе - 9. мај. Нигде, ниједном речју, није било поменуто хришћанство. Пољска и Италија, као и извесни кругови Француске, оштро су реаговали на ову пројаву антихришћанског духа бриселске бирократије. Европска комисија се преко једног од својих комесара (ах, комесари - како то познато звучи) извинила, али је одбила да из школа повуче дневнике. И, наравно, то није била никаква случајност: врхушка Европске Уније је својевремено одбила да у преамбули свог устава, у коме је било и Грчке и Рима и просветитељства, помене религију без које Европе не би ни било, дакле - хришћанство.

Kao većinska religija u Evropi, hrišćanstvo ima obavezu da zaštiti pripadnike drugih, manjinskih religija. Na svaki način. Zabavno je da se ovde približavate Vatikanu, ali ga ne pominjete.

Недавно се видело како жене у Енглеској добијају отказе зато што нису извршиле наређење да не могу да носе крст око врата на послу. О узроку таквих испада говори десна рука патријарха московског Кирила, архиепископ Иларион (Алфејев), у интервјуу за РИА „Новости" (13. април 2012). Истичући да су већ многи добили отказе због тога (рецимо, Нађа Евејда из „British Airways" и Ширли Чаплин, која је преко тридесет година радила као болничарка, због чега су се жалиле Европском суду за људска права), владика Иларион изражава најдубљу забринутост због тога што Велика Британија, као држава, не брани своје религиозно опредељене грађане, него послодавце који их отпуштају. Чак је и надбискуп кенетрберијски, познати либерал и екумениста, Рован Вилијамс, устврдио да ношење крстића за хришћане није обавезно. По владики Илариону:„Мислим да то сведочи о врло озбиљном моралном паду и о свесном одрицању власти Велике Британије од хришћанских корена ове земље. Мислим да је једина паралела која се може повући и која ми пада на пемет - паралела са Совјетским Савезом у којем је било забрањено ношење крстића и где су они скидани с врата уколико би били примећени."

I dalje mi je nejasna veza sa Srbijom: ovde su sva obeležja vere dobrodošla. Što više to bolje. Zašto se ne pominje stavljanje krsta i verskih oznaka na najnepriličnijim mestima: automobilima, badnjacima na svakom ćošku, velikodostojnicima koji osveštavaju objekte napravljene od sumnjivog novca, sa sumnjivim namenama? Moralno, ne ideološki sumnjivim? Zašto se SPC i vi koji sebi dajete za pravo da o vernicima sudite ne osvrćete na pojave u svakodnevnom životu Srbije: o sveštenicima koji voze najskuplje automobile, eparhijskim domovima okovanim u zlatu i raskošnom životu nepriličnom siromašnom narodu u Srbiji?

Разарање породице
Један од главних циљева лихварске мафије која поробљава човечанство зарад Новог банкарског поретка, у коме ће људи бити жигосано потрошачко крдо, без памћења и порекла, јесте разарање породице. Нови поредак је, по др Марку С. Марковићу, нашем највећем мислиоцу у Дијаспори (a ko određuje ko je najveći mislilac? Po kojim kriterijumima, po kojim pravilima? Za mene je najveći mislilac u dijaspori Marina Abramovič, recimo.), атомизација човечанства: морамо остати сами пред Мамоном, јединим богом Ситија и Вол Стрита, чији господари управљају данашњим светским хаосом да би створили „из мноштва једно", како пише на новчаници од једног долара. Сексуална револуција је, до сада, кључно оруђе банкарске мафије у разградњи породице и традиционалног морала. Ипак, пошто им не иде све брзином којом су хтели, решили су да процес убрзају, намећући разврат кроз школски систем широм света.

У Немачкој, по подацима из марта 2011, 53 човека се налазе у затворима зато што својој деци нису дали да похађају часове сексуалног васпитања, који подразумевају приказивање филмова са сценама полних односа, брошуре у којима се приказују сексуалне позе, подробно изучавање полних органа, праксу стављања презерватива. Такође, ту је и образовање у области плуралистичке полне „многоликости", где се директно пропагира хомосексуалност. Међу онима који су робијали због одбране традиционалног морала своје породице, у Немачкој се нашла и мајка четворо деце, Ирина Винс.

А тамошње новине, „Die Welt", донеле су, 2. септембра 2010. вест да ће Савет Европе препоручити да се из језика званичних докуменета искључе речи које садрже јаку „полну обојеност", какве су, на пример, „отац" и „мајка". То је била последица расправе Парламентарне скупштине Савета Европе, која је одржана 25. јула 2010, под насловом „Борба са стеротипима пола у средствима масовног информисања". Реферат је поднела швајцарска феминисткиња Дорис Штамп, која је затражила да жене престану да буду приказиване као „пасивна бића другог реда, мајке или сексуални објекти". По мишљењу Штампове, које се да прочитати између редова, и које јесте позиција радикалног феминизма, материнство понижава жену и сматра се неком врстом сексуалне експлоатације.

Lično sebe doživljavam i kao pravoslavku i kao feministkinju. A majka sam. Ne uklapam se u nametnute kalupe, hoćete li mi ih silom nametnuti? Da, kao majka podržavam seksualno opredeljenje, a mnogo bih srećnija bila da se SPC odredio prema svojim redovima i slučaju Pahomije i Kačavenda, nego prema pojedincima u Nemačkoj.

Хомосексуализам је име Нове Европе
Када је Литванија покушала да донесе закон који децу и омладину штити од непристојности и хомосексуалне пропаганде, Европски парламент је донео декларацију, иза које су стали социјалисти, либерали, „зелени" и комунисти (било је то 19. јануара 2011) којом се Литванија осуђује, а тражи да се хомосексуалцима свуда обезбеди слобода пропаганде и парадирања. А отаџбина парламентарне демократије, Велика Британија, чије је хришћанске политичаре пре Другог светског рата Владика Николај сматрао узорним, дошла је до тога да ће, по писању Lifesatnews. com, њено ново школство изгледати овако:„Програм ће укључивати указивања на хомосексуализам и транссексуалце у току часова математике, дизајна и технологије, језика, географије и природних наука. На часовима језика ученици ће бити подстицани да користе лексику коју је разрадио хомосексуални политички лоби. На часовима природних наука ученици ће учити о оним животињским врстама где мужјаци имају главну улогу у храњењу младунчади, попут краљевских пингвина и морских коњића, а размишљања би се тицала „структура различитих породица". На часовима географије ђаци би могли да изучавају како се у Сан Франциску четврт Кастро, у којој су живели радници ирског порекла, претворила у прву у свету „четврт хомосексуалаца"". Дејвид Воткинс, пропагатор новог школског програма, сведочи о томе како ће све ићи преко математике:„Кад је пред тобом математички задатак, зашто у њега убацивати хетеросексуалну породицу или девојчицу и дечака? Зашто не два дечака или две девојчице?"

У већ поменутој Британији, у јуну 2011. одузета је лиценца жени - психотерапеуту Лесли Пилкингтон из области Хартфордшајра зато што је покушала да промени „полну оријентацију" хомосексуалца Патрика Страдвика. Страдвик је, наиме, био провокатор: пријавио се на лечење, и све време снимао разговоре с Пилкингтоновом, која је хришћанка, да би је пријавио Британској асоцијацији за консултације и психотерапију, која јој је, због „погрешних идеја", одузела дозволу за рад. Страдвик је, после свега, узвикнуо:„Ја сам срећни хомосексуалац". Циљ ове провокације геј лобија је, наравно, да се из друштвене свести уклони став о томе да је хомосексуализам, као и свака девијација, излечив.

А о коначном циљу свих ових акција пише румунски хришћански делатник, Петру Молодец: „Толерантност", борба за пропаганду „полне идентичности" и против дискриминације због сексуалне оријентације - све је то део пантеона нових вредности Европе, вредности које се намећу помоћу европских установа и које се уносе у темељне повеље Европске Уније. Начин на који се те вредности шире јасно указује на тоталитаризам. То је борба на свим фронтовима против традиционалних представа, установа, васпитања и морала. На пример, термин „хомофобија". Путем намерног бркања појмова „homo" (човек, на латинском) и „хомосексуалац" пропаганда хомосексуалаца успела је да друштву наметне овакав софистички закључак: од сада се свака критика хомосексуализма мора доживљавати као насртај на човештво као такво. Као што видимо, реч је о редефинисању појмова и њиховом поистовећивању - пре свега, појмова који су значајни за одређивање личносног идентитета - да би се у менталитету произвеле мутације и на тај начин преиначили социјални кодови. Мањинске групе, чији је дискурс идеолошки револуционаран /.../ на тај начин постају признати представници човечанства. Уклањање оних који се противе таквим мутацијама, а нарочито хришћана, из државне службе, а затим, на крају крајева, и из друштва- само по себи се подразумева и постаје све очитије".

То јест, Европа без Христа, Бела Демонија, постаје поново колосеум у коме ће хришћане и све људе који бране традиционалне вредности бацити ad leones.

Hrist se nije, kao što se nije kandidovao na izborima, ni odredio prema svom rodu i polu. Kako znamo da je Bog muškarac? Stvorio je čoveka prema liku svojemu, ali i žene su bogolike? Kao rođena bića, i homoseksualce je Bog stvorio, kao i heteroseksualce, kao i cveće i drvo, i vodu i vazduh.

Озбиљна опомена
Све се ово четири године дешавало у жутокракој Србији, на чијем је челу била коалиција „За европску Србију", која је Косово и Метохију гурнула у фусноту, а доносила често антихришћанске и антипородичне законе (рецимо, прогурала је, у област законодавства о здравственој заштити, одредницу по којој петнаестогодишњак има право да родитељима забрани увиду у сопствени здравствени картон). Покушали су да донесу и Закон о правима детета, који би родитеље слао у затвор за сваку ситницу, јер би свако, па и најблаже, физичко кажњавање малолетника изједначио са злостављањем.

Roditelji imaju pravo na uvid u sopstevni zdravstveni karton, ali ne i u karton deteta starijeg od 15 godina, osim ako detetu nije bitno narušeno zdravlje ili ugrožen život, kad lekar ima obavezu da obavesti roditelje. Kao roditelj, svestan šta se sve u društvu događa, ovaj zakon smatram korisnim, jer postoje porodice u kojima se ne priča i ne uče deca životu u svetu, pa ovaj zakon smatram korisnim i zbog zaštite maloletnika od nasilja u porodici, ali mislim da će on doprineti i smanjenju abortusa, uzimanju kontracepcije, smanjenju polno prenosivih bolesti, otkrivanju psiholiških problema...

Та власт не само да је организовала геј параду и прогонила хришћански оријентисане друштвене делатнике, него је почела да брани људима да говоре оно што мисле: тако је наша повереница за заштиту равноправности, Велика Сестра Великог Брата ЕУ Империје, Невена Петрушић, почетком априла 2012. објавила мишљење да професори универзитета не смеју да пред студентима износе своје ставове кад је у питању геј покрет као друштвени феномен. Повод је био исказ професора др Милана Брдара, који је, у октобру 2011, у слободној академској дискусији, рекао да се у његово време у уџбеницима психијатрије налазио став да је хомосексуализам болест. То је дочула једна gay активистиња, која је оцинкарила професора Брдара, да би му Велика Сестра строго запретила (и свима осталима, наравно) да је „изношење мишљења универзитетског професора студентима на предавању да је хомосексуализам болест, само по себи, акт дискриминације јер представља неприхватљиво етикетирање и вређа достајнство ових особа, стварајући у односу на њих понижавајуће и увредљиво окружење". Професор Брдар је сјајно одговорио, на тридесет страа, Невени Петрушић (текст је објављен на сајту „Нове српске политичке мисли" и „Новом Стандарду"). И заиста, зар не постајемо логор: чипована лична документа (сад чипују здравствене књижице), централне базе наших личних података, 200 хиљада камера које покривају јавни простор Србије - чему све то, ако не да би нас коначно утамничили?

Sloboda je u čoveku - nju drugi ne može da daje i uzima. Strah od drugog i drugačijeg povod je za život u neslobodi ili oduzimanju slobode drugome ili drugačijem.

Енглески православни свештеник, Ендрју Филипс, који живи у самом срцу Европске Уније, у свом предавању „Хришћанска Света Европа и секуларна Анти-Европа", одржаном 12. марта 20о5. у Лондону, јасно каже: „Одбијајући да воли Бога, Европа крши прву заповест Јеванђеља и постаје Анти-Европа. Одбијајући да воли своје ближње као себе саму, Европа крши и другу заповест Јеванђеља и постаје Анти-Европа. Мржња према Богу води ка мржњи према људима, а мржња према људима води ка мржњи према себи самом." Зато је Владика Николај и говорио да Србија јесте сусед Европе, али да није и не сме постати Европа; данас она не сме постати део Европске Уније, тог новог, тоталитарног, антихришћанског чудовишта.

Зато, православни, на Ђурђевдан, дан одлуке, гласајте одлучно и јасно.

Двери - Покрет за живот Србије вас позива да гласате по својој светосавској и светолазаревској савести, и то за оне који једини бране породичну, православну Србију: једине који су устали против наметања идеологије хомосексуализма и геј парадирања, једине које су усталче против централних база личних података и електронских докуменета, једине које су указале на опасности преднацрта Закона о правима детета, једине које су рекле: СВЕ СТЕ НАМ УЗЕЛИ - ПОРОДИЦУ НЕ ДАМО!

МИ НИСМО ПАРТИЈА - МИ СМО ПОРОДИЦА! ГЛАС ЗА ДВЕРИ ЗАУВЕК ОСТАЈЕ ВАШ ГЛАС! УСТАНИМО КАО ЈЕДАН У ОДБРАНУ БУДУЋНОСТИ НАШЕ ДЕЦЕ!

Ne znam ko ste vi, i ne znam odakle dolazite, ali nemate pozitivno odredište u programu: vi se ne daklarišete za šta ste, nego protiv čega ste. Jer, kad bi se deklarisali za šta ste, jasnije bi bilo šta iza vaših ideja stoji.

Latinicom pisano,
Jer je bogatstvo u različitosti,
kultura, ideja, nacija, mišljenja, stavova, pogleda,
bogatstvo je u slobodi življenja,
u ljubavi prema bližnjem svom
i kad je druge vere,
i kad je drugog političkog stava,
i kad je drugačiji
i kad je isti
i kad je čovek
jer se vera ne meri brojem poziva na Boga
već delima koje činimo svojim bližnjima
svakoga dana, u svoje ime,
kao u ime Boga.

Majka, žena, pravoslavka, feministkinja, i još mnogo toga
što ne staje u političke floskule,