God Save The Queen

Na ovaj blog me vise ponukao tekst Svetlane Slapsak (SS) na Pescanik.net "Cajnik za Kraljicu" (http://pescanik.net/2012/05/cajnik-za-kraljicu/ ... da, da, odem ponekad da vidim sta pise, kao sto odem i na NIN, NSPM, e-novine, Politiku, Blic, Kurir, Press, Danas, Vreme...), nego predstojeci Jubilej. Posto, kao sto je vec poznato, obitivam na ostrvu vec dugi niz godina, interesantne su mi dve stvari. Prvo, koliko jedna osoba koja vazi za obrazovanu i inteligentnu moze da dozvoli sebi da ne uradi osnovni research kad pocne da pise o nekoj temi vec se sluzi informacijama iz onih istih tabloida i zute stampe koje je u svom istom tekstu onda pljuvala, i drugo kako nista tako dobro ne otkriva unutrasnji kompleks kao plitka i povrsna kritika. (Ova druga stvar slobodno moze da se primeni i na ovaj moj tekst, da ne bude zabune...)

Sad, zasto osim sto zivim ovde je taj tekstic mene tako zasvrbeo da nisam stedeo truda da sklopim ovaj pokusaj pokusaja 'odgovora'?

Odgovor je prost, zato sto mi uvek zasmeta propaganda uvijena u intelektualni pamflet. To je slucaj bilo da se radi o 'velicinama' tipa Chomsky et al, bilo da se radi o nekom nasem tipa SS et al. Sad, reci ce neko, ti uzeo, pa se okomio na jednu zenu, a ne odgovoras nista ostalima, sto ne pises Chomskom ako smes?! Ali stvar je u tome sto ovaj pomenuti tekst direktno dezinformise i promovise predrasude u nasem (sta god to znacilo) drustvu, u odnosu na drustvo u kome ja (kao nas) zivim. Veza je vise nego ocigledna. Borbom protiv vetrenjaca se, generalno i uglavnom, ne bavim...

SS zamislja da smo na ostrvu svi robovi u jednom (post?) kapitalistickom zrvnju, izmislja toplu vodu da je englesko drustvo klasno (koje drustvo nije?) i implicira da ako vec nije tajna policija, onda mora da su lake droge, alkohol, zivot na socijalnoj pomoci i IQ manji od 50 (a koji nam regulisu vodom iz vodovoda) one stvari koje ce dovesti do toga da se ovih dana svi valjamo u kiceraju kruna, zastavica, sendvica sa hlebom bez korice, pevamo himnu kao da nam je Sinisa selektor, i to sve da bi kraljica sa par ortaka zaradila jos koje milionce, a vladajuca klasa (koja je uvek, naravno, samo jedna) i dalje ucvrscivala svoj stisak nad svima nama, vec pomenutim potrosackim robovima. I da se iza svega toga krije (citiram) "puka i tupava odanost vladaru".

Tacno je, britansko drustvo je klasno, engleska kruna je bogata, tradicija se cuva, i uvek se gleda da se nesto i zaradi. Ali u cemu je problem sa kraljicom? Grupa mladica je pre 35 godina vec rekla sve na tu temu kroz himnu punk (ali i sireg) pokreta, i to smo stavili ad-akta. Receno je vec "she ain't no human being...". Revolucija ce sacekati neka bolja vremena, to jest nikad, jer se Engleska ne bavi revolucijama sopstvenog drustva. Razlog za to je vrlo prost. Zato sto se drustvo na ostrvu konstantno menja, i zato sto je ta konstantna evolucija minimum duplo (a ja bih rekao i vise) brza od promena u bilo kojoj drugoj evropskoj i svetskoj zemlji. Drugi uglavnom stoje pa onda imaju revolucionarni 'mad catch-up' koji nekad ispadne bolje, nekad gore, dok se ovde stvari tolikom brzinom uvek menjaju da jednostavno revolucija nikad ne moze da pobedi evoluciju. Naravno, povrsnom posmatracu sve izgleda isto bas zato sto se simboli (monarhija, zastave, granice, nazivi ulica, kvalifikacije naroda i narodnosti) ne menjaju svaki drugi dan. Ali zivot u Britaniji se svakodnevno evaluira i stvari se u brzom hodu menjaju. Zasto bi inace, na primer, London bio sesti po velicini francuski grad, ili ne znam koji nemacki. Sposobnost kontinenta se sliva u Britaniju jer joj je dosta ucmalosti, mulja, politikantstva i beznadja svojih originalnih zemalja.

Nisu obicni gradjani Britanije preneseni zedni preko vode ovim jubilejom (koji jeste i ventil nacionalnog oduska, jer sad mogu da stavim britansku zastavu u prozor ako hocu, ali ako to radim obicnim danom, pokucace mi policija na vrata da me opomene da drzavna zastava moze nekog da vredja i da treba da je sklonim jer za privatno isticanje i ne sluzi), niti smo svi mi (i koji slave i koji ne slave) tupavi. Obelezavanje se radi iz tri razloga: prvi je obelezavanje kontinuiteta krune (sto SS ne zamera Holandiji), drugi je, ma koliko to imbecilno zvucilo, jer vlada zeli da obelezi 60 godina prestolovanja jednoj zeni koja nema ni sekund privatnog zivota, nego obavlja vise od pola veka drzavnu funkciju. Jeste glupo i naivno, ali nikad ne treba nikoga podceniti, pa tako ni kraljicine obaveze. Obicni predsednik odradi jedan, dva mandata (neki hoce i tri), desetak godina maksimum, i onda ode da pise memoare, drzi predavanja po svetu za bogatstvo i da se sunca u Monte Karlu. Elizabeta nije odlucila da abdicira, vec da prakticno odradi svoju dozivotnu robiju do kraja. Treci razlog je podsetnik da ukoliko nemamo kao alternativu nista bolje da nikakva promena radi promene, ili prelamanje preko kolena ne treba da se rade. Sad oko ovoga mozemo i treba da imamo dozu rezerve i cinizma, jer moze da bude da iza svega stoji kasta koja cuvajuci svoje privilegije ne zeli da dodje do promene, cak ni na bolje. Ali tu se vracamo na vec pomenutu evoluciju. Promena se ovde uvek desava, ona konstantno postoji, promena je sustina, i promena je ta demokratska nit koja prozima sve. Ne potrosnja, kako pogresno misli Svetlana Slapsak. Postoji i potrosnja, ali ona nije iskljucivi, nije cak ni najvazniji podupirac drustva, ma koliko se to cinilo na prvi pogled. Ne znam za druge zemlje, ali konsenzus o neophodnosti stalne promene je ono sto podupire Britaniju. Drustveni diskurs je uvek usmeren ka tome, i zbog toga se stvari menjaju u sustini lakse nego u bilo kojoj drugoj zemlji u Evropi.

I to je ta tanka, fina, nevidljiva linija i nit balansa gde su promene srz sistema, a ne negacija istog.Trazenje dlake u jajetu, i razmatranje zasto sve nije idealno u ovom kontekstu ne prilici odraslim osobama.

SS poredi 60-godisnji jubilej kraljice Elizabete Druge sa Danom Mladosti, i mozda jedino tu ima pravo. Ono sto ona (a ni mnogi drugi kod nas ne shvataju) da postoji kriticna granica velicine i uticaja drzave kada ona mora i u formalnom smislu (koji je uvek i bez izuzetka kic i parodija) da obelezava samu sebe. To rade i u Americi, i u Rusiji, Francuskoj, Nemackoj, Kini, Indiji, Iranu, Severnoj Koreji, to smo radili i u SFRJ. Tito je bio nasa kraljica, nas ukiseli slag na torti, jer jesmo imali 'znacajnu' drzavu. Holandjani i Slovenci je trenutno nemaju, prema tome...

Ali zasto nam SS uopste sve ovo uzima za zlo? Britanska raja (u koju ukljucujem i sebe) je, evo, srecna, jer cemo imati i utorak neradni dan, da se napijemo, da prebijemo neke imigrante metodom slucajnog uzorka (srecom, ja sam beo pa nisam ocigledan, a i nije mi lobanja sva ukrivo kao poljacima), da masemo zastavicama do besvesti, i da sidjemo do Lamansa da se kolektivno ispisamo u more sa nadom da ce vetar da odnese anglo-saksonski urin direktno na francuske plaze...

SS na kraju kaze "nada ipak postoji". Nada za sta? Da englezi zbace kraljicu i uvedu predsednika? Da li zaista engleska monarhija toliko smeta SS? Ili se ona previse brine o buducnosti evra, pa je zavidna sto smo 'mi' ovde zadrzali sopstvenu valutu? Ili je problem samo to sto ipak nikad nece biti pozvana u Buckingham-sku palatu na caj? Da li je ceo ovaj njen tekst samo zato sto moze licno da potapse holandsku kraljicu po ramenu kad hoce, a ne moze englesku?

Ono sto Svetlana Slapsak (a i mnogi drugi evropljani) ne znaju i ne razumeju kod Britanije je sto drustvo ovde u velikoj vecini zna za jadac. Svesno je svojih mana i svojih nedostataka. Svesno je (i to ne od juce) da je borba za Topcider jedina relevantna od drugog svetskog rata, svesno je i sopstvene mizantropije i sopstvene sirine pogleda. Svesno je gotovo svih stvari koje bi Svetlana Slapsak svojim radom trebala da osvetljava kod naroda koji pricaju jezikom kojim ona pise. Umesto toga, ona totalno pogresnom analizom britanskog drustva cini totalno suprotno. I zato i jeste tako tuzna povrsnost njenog pisanja, jer radi upravo ono za sta smo verovali da se borila protiv svih ovih godina, a to je da licnu predrasudu kalemi na javno mnjenje u kome deluje. Ali, nista cudno, neobicno, ili iznenadjujuce. Pre ili kasnije svako dobrovoljno, svesno ili podsvesno, legne na psihijatrijski kauc. Pre ili kasnije svako dozivi svoj Pad...