Подигла се прашина у вези с признавањем правописно непрописних, а тачних одговора на овогодишњим матурским тестовима. Ко је у праву - „либерално" Министарство или „ригидни" професори? По мени, (н)и једни (н)и други.
Ако током сопственог школовања нешто нисам подносио у систему, то је била његова неосетљивост за посебност ученика и финесе. У реду, није то увек могуће, скала оцењивања је сувише ригидна итд. итд. Ево, сад се сетих и једног свог случаја - погрешно сам преписао цифру с табле, све сам тачно урадио, али ми задатак није био признат ни делимично као тачан. Касније, некад, на факултету, полажући методологију ... истраживања, заборавио сам како је професор на предавањима и у скриптама обележавао коефицијент правца - читавог школовања (и у гимназији природно-математичког смера) тај коефицијент обележавали смо на један начин - ако се сада добро сећам, то је увек било k, једначина праве беше: y = kx + n, у основној школи y = ax + b, док је профа на факсу пермутовао ове ознаке и дао формулу y = a + bx. У том делу теста одговарало се на заокруживање, а понуђени одговори су били такви да се могло погрешити и због пометње међу ознакама, а не због суштинског незнања (зна се колики треба да буде коефицијент да би права била паралелна са x осом, или с њом градила одређени угао). Међу многим понуђеним одговорима, за случај да је нагиб праве 45°, били су и одговори: a=1 и b=1. Ко је током школовања навикао и на један облик формуле, и није био вољан да памти професорову козметичку иновацију, или ју је превидео, знајући да то зна, на тесту је могао бити збуњен, јер у питању није било професорове формуле (а да би проверио да ли је студент заиста разумео принцип, могао је измислити и неке десете ознаке). Е, био сам и ја један од тих, заморен сувопарношћу тог предмета, а и упорним правописним грешкама ;) у скриптама. Пошто нисам био сигуран које су ознаке коришћене у скриптама, а сматрајући да оне нису кључне, јер суштину сам знао, осмелио сам се да питам професора на испиту - рекао му тачан одговор, али и своју недоумицу. Ледено је одговорио: „Пише у скриптама".
Мој бруцошки идеализам добио је тог тренутка додатне напуклине. Дозвао сам у сећање ту „професорову" формулу, али ме је запрепастила могућност да можда и паднем испит (критеријум за пролаз је био 80% тачних одговора) због баналности, иако заправо одговор (који би сваки основац знао) знам. И иако сам „погодио" (и чак добио високу оцену), остала ми је сенка у сећању на тог професора.
И сада не могу а да не питам професоре који се буне због упутства Министарства, зашто се не побуне и портив својих колега, па можда и себе самих? Јер - ако неко, рецимо, појмовно тачно одговори на сва питања, али свуда погреши правопис, по њима - требало би да добије 0 поена. Како је такав ученик онда дошао до завршетка осмог разреда? Ако је то једини критеријум - онда он с таквим незнањем није смео да има прелазну оцену!
Да скратим - мислим да оцењивање тестова треба да буде вишеструко. Није исто ако, да употребим пример из новина, ученик на питање „Ко је написао Горски вијенац?" напише „петар петровић његош" или „Вук Стефановић Караџић". Нелогично је да онај први не добије ни један поен - просто, ради се о различитим знањима. Или, узмимо да је тачан одговор на неко питање „Светлана Велмар-Јанковић". Са цртицом или без? Да ли би аутор-ка овог новинског текста добио-ла неки поен на тесту оваквим писањем: Светлана-Велмар Јанковић? :D
Пријатељица, сада незапослена професорка српског, која се управо на приватним часовима суочава с разноразним рупама у знању ученика које треба да попуни „у року од одмах", прича ми да „један мали не зна писана слова". Девојчица, одлична ученица, која скоро све зна, не зна ништа о акцентима и тврди да у школи нису то радили, а хоће да упише Филолошку гимназију, па је родитељи послали на приватне часове. Ко је крив што она то не зна? Ко је крив што основци, па и матуранти, мешају ћирилицу и латиницу, или под писаним словима подразумевају ћирилицу (ваљда писану?) а под штампаним - латиницу?!
И, да разјаснимо, ако није јасно - мислим да сви који такве ствари примећују, знају да ја покушавам да макар будем правописно и садржински исправан, ако већ нисам превише литераран и занимљив. (Ево, увек се нервирам што ми се повлаке увек копирају као цртице у тексту, а разликујем те знаке, ствaрно!) Дакле - правопис нипошто не потцењујем!
Мој предлог је да прегледачи тестова одвојено оцењују правопис (за ову годину је касно) или нека се омогући и давање „пола поена".
А професори и Министарство (и родитељи) нека се запитају како су добили „мале матуранте" који праве кардиналне грешке или не знају основне ствари.