MRTVI

jasmina lekic RSS / 29.01.2008. u 19:21

 

 

 

 

 

Mladi reditelj Uroš Stojanović je, posle  višegodišnjih priprema, snimanja i dugotrajne montaže filma Čarlston za Ognjenku"  rekao   na pres skriningu da nema ništa posebno  da kaže osim jednog :

"Jako sam umoran."

Reći  ću i ja nešto slično :

 

"Jako navijam za tog mladog čoveka“. 

 

Poštujem  celo to njegovo grandiozno  roptanje.

Ni više ali ni manje od toga.

 A potom sam, neposredno potom otišla na sahranu, u stvari  na kremaciju  mog višedecenijskog kolege i prijatelja Zorana Predića.

Ostavio je lepu i dobru ženu Gordanu u najvećem bolu i ostavio dvoje divne dece, Sandru i Ognjena, da rastu i stasaju bez  njegove pažnje, ljubavi, požrtvovanosti, bez njegove topline i  velikog smisla za humor.

 Bila je to, pa ajmo reći, prilično velika sahrana.

 Imao je Zoran Predić neverovatan smisao  za  fino druženje, bio  čovek od stila, važan po  funkcijama  ali  uvek  NORMALAN,uvek  spreman da pritekne i pomogne.  Mi smo ga  svi, svi koji smo s njim imali sreće da radimo, pa mi smo svi,  verujem, Zorana Predića obožavali.

 Nekako sam uvek verovala da će on poslednji medju nama da ode – ovo je sad već generacijska priča -  a on sam, u to sam sigurna, on sam  nije ni pomišljao na smrt.

 Niti  se plašio smrti.

 Punim plućima je  živeo.

 I ostvario  većinu stvari koje je namervao i želeo.

 Medjutim, iz POLITIKE je otišao pre vremena i daleko pre penzije, kao nepotreban i kao suvišan!!! 

 

Komemoracija  je održana  u Skupštini grada  a na, pretpostavljam, kolegijalnu ideju Studija B čiji je  jedno kraće vreme bio glavni urednik, možda direktor, nisam sigurna.

 

POLITIKA, kojoj je – u stvari – najbolji i najveći deo sebe DAO, to učinila nije.

Jedan tekst i kraj. 

Kao o svakom drugom. 

Ali u  toj POLITICI  Zoran Predić  nije bio svako drugi.

 Bio je ime, bio je magnet, kod  njega  su ljudi dolazili radosni a odlazili očarani. 

Umeo je  drugome da ulepša život.

Najveći ljudski dar. 

I tako  mi  je, hoću reći,  dan  prošao u  pričama izmišljenim i pričama stvarnim o SMRTI. 

U filmu žene jure  muškarce kojih više nema, sve to izginulo u ratu.

 U životu više  nema jednog  muškaca.

I jednog pravog džentlmena. 

Srce ga je otkucalo.

Mislim ja : od bacanja  u koš  otpisanih i nepotrebnih.

 A Zoran Predić je bio čovek otmen u duši, delikatna priroda ma koliko se jakim pravio. 

Pa ga je srce izdalo, nije izdržalo.Stalo na pola puta, skoro pa  tako. 

Smrt jeste  strašna.

 

To je jedina istina.

 



Komentari (13)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Dragan Vujanović Dragan Vujanović 19:43 29.01.2008

Tri tačke ...

Strašna nije smrt, nego prazan život, a smrt su prividne tri tačke na prividnom kraju... Onda, u tom smislu, smrt Zorana Predića nije bila strašna. Biće pamćen drugačije, lepše... Slava mu
angie angie 19:46 29.01.2008

Re: Tri tačke ...

ako ostavish takakv trag, kao shto si ga izrekla- imalo je smisla i ostace.

Slava Mu!
Tim Osman Tim Osman 21:37 29.01.2008

Bog da mu dušu prosti

Upoznao sam ga pre više od 10 godina na Studiu B.

Ne znam da li je pristojno pitati, kako je umro (od čega) Zoran Predić?
jasmina lekic jasmina lekic 22:08 29.01.2008

Re: Bog da mu dušu prosti

pa kazem, SRCE ga je izdalo, ali

iznenada

u snu

to je ono kad vas bog voli,
kazu
AlexDunja AlexDunja 22:30 29.01.2008

Re: Bog da mu dušu prosti

to je ono kad vas bog voli,
kazu

jas.
ovaj put si me nasla ,
cini mi se , ako je moguce,
jos bolje nego pre, a nedostajala si mi
u poslednjih 24 h.
sutra je 10 godina , kako je otisao moj otac.
cini mi se slicno.
mi decenije gubimo u ovome. ljudi.
margos margos 01:02 30.01.2008

Re: Bog da mu dušu prosti

Tu sam... Ćutim sa vama.
AlexDunja AlexDunja 10:06 30.01.2008

Re: Bog da mu dušu prosti

nema utehe
vreme leci, mada nisam bas sigurna
NISAM

leci.
ali nista vise nije isto.
margos margos 10:28 30.01.2008

AD

ali nista vise nije isto.

Došla sam samo da te zagrlim...:))
AlexDunja AlexDunja 10:37 30.01.2008

Re: AD

Došla sam samo da te zagrlim...:))

draga moja :))
shure shure 23:10 29.01.2008

?

mnogo je onih,koji zive jos samo u mom secanju!A gde ce svi oni,kad mene vise ne bude?
jasmina lekic jasmina lekic 00:31 30.01.2008

Re: ?

pa ono dragi Shure,
pricas, cuvas fotke...
pricas, cuvas fotke...

mada secanja blede,
malo, pa malo vise, ali nikad sasvim

kad nekog volimo, mislim
to ga cuva od zaborava

ziv je dok ga pamtimo, dok je pamtimo
dok pricamo o njemu, o njoj



jasmina lekic jasmina lekic 00:33 30.01.2008

Re: ?

p.s.
a ne znam gde ce posle
zato ih cuvaj
ja cuvam svoje
shure shure 08:43 30.01.2008

prica

objavio sam jedno tuzno secanje na starom Nasticevom blogu"Usamljeni Kale",pa da se ne ponavljam.Ako te zanima,znas gde je...Mozda je to jedan od nacina,da ih sacuvamo od zaborava
Pozdrav

Arhiva