Eh da... Kanada, Australija, Novi Zeland, Sjedinjene Americke Drzave, i ostale sile osovine (razumes ti mene) napunise se nasih ljudi, u sirem smislu te reci, negde tamo u prvoj polovini devedesetih. A i kasnije...
I sam sam se nasao u Englesku negde u to vreme. Nisam vise mogao da izdrzim to hoce-padne-nece-padne, gotov-je-nije-gotov, devize-devize, i sva ostala ogranicenja slobode i prateca sranja, koja su tada verovatno teze nego sto bi trebalo padala jednom 20 something hodacu ulicama Beograda...
E sad, u to vreme, polovinom devedesetih, nekako i internet pocinje da uveliko promalja svoju glavu i slavu, pa se doslo do toga da je svakojaka susa i musa (gde ukljucujem i sopstvenu malenkost) uzela sebi za pravo da maltretira druge u cyber prostoru svojim (ne)vidjenjem sveta (i veka), a narocito u slucaju navijanja i politike.
E sad, posto ovo nije sportsko-navijacki blog, vec gurmansko-prehrambeni kako mu naslov kaze, ogranicicemo se na politicku emociju koja je (bar meni tako izgleda) iskristalisala cetiri (i slovima 4) srpske politicke, internet homo-srbiens podvrste, a ciju su evoluciju kataliticki ubrzala dva dogadjaja: bombardovanje NATO pakta, i 5. oktobar. Elem, da ih pobrojim, po proizvoljnom azbucno-abecednom redu:
1 - domace patriJote
2 - domaci izdaJnici
3 - strane patriJote (domaci, koji borave u inostranstvu)
4 - strani izdaJnici (domaci, koji zive u inostranstvu)
E sad, ovi prvi (broj 1) su jasni. Zive i rade i zaradjuju u Srbiji. Nisu preboleli Slobu i "plan" (kako god sad naknadno interpretirali to doba, kao i sopstvene emocije i pamet u istom) i kolebaju se donekle da li da nastave da brane vodjinu politiku "svaki poraz je pobeda, ako iskreno ubedis prvo sebe, a onda i druge u to" dok cekaju da se ponovo "steknu uslovi". Mentalno se hrane teorijama zavere, mrze sve sto vole mladi, a i potajno se nadaju da ce opet ruski tenk (ako bog da) da ore asfalt na Terazijama. Srecni su jer je stari sistem ipak vecinski preziveo, odgovara im drzavno-drustveno ustrojstvo "ni na nebu ni na zemlji" i brane krvavo stecene pozicije koje, da se razumemo, nisu niti moraju da budu orkanskih visina, ali uvek dovoljnih da ugradjivanje obezbedjuje relativno bezbriznu egzistenciju. Jos je verovatno Vuk Karadzic rekao da je "Srbinu sluzba njegov zamak", pa prema tome, molim lepo, posteno, sve je jasno...
E sad, ovi drugi (broj 2) . I oni su jasni. Protive se svemu sto se ustolicilo kao zvanicna drzavna politika krajem osamdesetih (ideje i planovi su mnogo stariji, da ne bude zabune) i otpor im izvire iz tri putica:
- iskreni protivnici steceno-zatecenog-napravljenog stanja (stvarno idealisti)
- jugo-nostalgicari (iskreno-naivna sorta), pomesani sa onima koji su svojevremeno (greskom?) izabrali pogresnu partijsku stranu ali su mozda ipak imali minimum srama u sebi da bi se posle naknadno presaltovali na "pravu" stranu, lagano i u hodu... (nesposobnjakovici, jednom recju...)
- opozicija je moj biznis... i biznis ide odlicno... (self explanatory, vrlo slicni prvima (domacim patriJotama), ali dovoljno razliciti za reklasifikaciju)
E sad, ovi cetvrti (broj 4) su uglavnom ljudi kojima je bilo dosta svega, pa su oterali sve (ukljucujuci i sebe same) u P.M., ali ipak i dalje misle da ko god je ostao u Srbiji (a ostanak sam po sebi nije pogresan izbor, naprotiv) zasluzuje bolje, i da je vec krajnje vreme da se napravi definitivni otklon od cele te avanturisticke kataklizme, i da niti moramo niti trebamo da uvek i dalje budemo zauvek poslednji u svemu, i to na sopstvenu stetu. Relativno jasno... ali kasno...
Eeeee sad, ovi treci (broj 3)... Oni su najinteresantniji... Zasto bi bilo ko ko je otisao na daleke pute, ko puni budzet suncu tudjeg neba i dalje drzao patriJotsku liniju? Zanimljiv i kompleksan paradoks, na prvi pogled, ali stvar je mnogo prozaicnija, u stvari... Da bi se objasnilo vratimo se malo unatrag...
Situacija se, tamo negde krajem osamdesetih, pocetkom devedesetih godina proslog veka dobrano bila iskomplikovala. Posteno se zakuvalo, ljudi pocese da stradaju. Priroda oruzanih borbi (koje nisu bile iskljucene...) u potpunosti uze maha, i ko je imao tu srecu da mu bas ne drezdi iznad glave i ne bombarduje ga neki uzurpovani tenk JNA, ipak nije bio postedjen carolija gubitka posla, pljacke ustedjevine, unistavanja svih vrednosti u drustvu, gubitka smisla zivota, trovanja medjuljudskih veza i odnosa, obesmisljavanja kulture, sporta, jednom recju svega... Ali, da se makar stalo na tome. Ne. Sve ove nus-pojave koje su trebale da, majku mu, rese to nacionalno-drzavno-teritorijalno pitanje vec jednom za svagda, su nehoticno dovele i do ozbiljnih dubina gladi. Do bukvalnog krcenja creva i gubitka telesne tezine zbog kvaliteta zivota koju su nam tadasnje nase vrle vlasti kompetentno ponudile u zamenu za opravdano prevazidjeni komunizam, socijalisticko samoupravljanje i bratstvo i jedinstvo.
Tesko je to padalo nasim patriJotama. Sve je moglo da se podnese, nijedna zrtva za "nasu stvar" nije bila teska, ali glad... I ode nas gladni patriJota u Cemeriku, Kenjadu, Jaostraliju, Tuznoafricku Republiku, a posto je kao i svaki nas covek nadprosecno sposoban, lepo se snasao, stade na svoje dve noge, zaradi malo, kupi kucu, kola, obuce se lepo, napuni na kraju i stomak, pa stavi prst na celo... Seti se (punog stomaka) svog patriJotskog elana, koji se nesto bio malo utisao tokom 'snalazenja', seti se zelene trave doma svog, i opet se u njemu javi vatra besa i mrznje prema svima onima koji mora da su krivi za sve, jer ako nisu krivi oni, ko bi drugi bio?
I bi svetlost, i bog vaskrse stranog patriJotu. Najeli se decki prvo lepe, americke, kaloricne hrane, krofna i hamburgera, pa iz bezbednih severno-americkih (i slicnih) gudura gde gaze po unistenim indijanskim ognjistima i bogate genetski bazen nasih vecitih agresora i krvnika, mole se bogu da Srbiji nikad (ali bas nikad) ne svane i ne krene na bolje jer ce time nestati smisao njihovog bivstvovanja na Zapadu, a kuku i lele onome ko se usudi da se sa Zapada ikada vrne nazad da zivi na Balkan.
I sta je ostalo? Da se svaki dan za Srbiju ravnaju po principu "sto gore to bolje", da se podrzava i crni djavo samo ako je protiv nicim izazvanih agresora, ali nece samo zbog tako prozaicnog razloga kao sto su principi da ugrozavaju svoju komfornu egzistenciju, jer mora ipak i uvek da je stomak pun. Ne pada im tesko da se za svaki slucaj dvostruko potrude kad gazda pripreti na poslu, jer gazda je strog ali pravedan, bice dolara, nece biti gladi, a mentalnog zdravlja ce biti dokle god se u Srbiji jos uvek gladuje... Dobro, mozda ne bukvalno. Ne kao onda kad je bila hiperinflacija, i rat, i turbo-folk, i faktor mira i stabilnosti na Balkanu..., ali znate vec sta hocu da kazem...
I tako nase strane patriJote, ne zele Srbiju da ostave na miru. Busaju se principima, i pravdom, i zakonima, i pravima, u grudi, ali samo dok se u sumrak ne postavi americki sto, za americku porodicu, za americku veceru. Onda mi malo ta principijelnost postane sumnjiva, jer tih 30-40-50 % patriJotskih poreza sto odlazi na sestu flotu se lako i jednostavno moze uskratiti neprijatelju. Vera za veceru i tako to... Ali glad je ipak glad... Na kraju dana, kada Sunce pocne da zalazi iza crnih planina juzne Dakote, nas strani patriJota se zahvali svevisnjem sto u Srbiji na srecu ima jos uvek dovoljno koski oko kojih se tamo narod glodje, a koje su njemu zanimacija da ima cime da ispuni svoje u sustini nezeljeno slobodno vreme da do poslednjeg gigabajta brani svetu srpsku zemlju (ziveci na svetoj tudjoj zemlji), i da obavezno dodje na blogove, forume, diskusije, da zapljune ove proklete izdajnike gde god da su, jer se slajm svakodnevno skuplja u ustima, a u tudjini se ipak ne pljuje javno po ulicama...
Ali, da ne budem pogresno shvacen... Sve nase virtuelne cetiri podgrupe ne mogu da se oslobode jedni drugih. Uporno i uporno se vracamo na "mesto zlocina". Svi smo gladni necega, gde god da smo i u koju god podvrstu da smo (tacno ili pogresno) smesteni. Samo... pun stomak ne garantuje odsustvo gladi, if you know what I mean... Plasim se jedino da nije svako od nas tu lekciju naucio na primalnom nivou...
Blogovi autora
- I Na Kraju, Kad Ti Kažem “Volim Te”, Ne Vjeruj Mi, Lažem Te (242)
- Genocid Je Samo Riječ, i Ništa Više... (657)
- A Brief History of Time (469)
- Saveznici i Jugoslovenska Ratna Drama (442)
- Budi Sam Na Ulici (391)
- Strangeways, Here We Come (226)
- Diskretni Šarm Buržoazije (571)
- Jadi Mladoga Werthera (658)
- S Vremena Na Vreme (32)
- Igrajmo Taj Tango Smrti (13)
- Beat The Drums Tonight, Alphonso (220)
- Engleska Osma Sednica (395)
- Pazite Na Decu (138)
- Tibetanska Knjiga Mrtvih (23)
- Tesna Koža (129)
- Poslednji Tango u Parizu (155)
- Danas je Kišilo, i Sutra Će Kaže Radio... (71)
- Znakovi Pored Puta (127)
- Ima Neka Tajna Veza (52)
- Tek Za Fudbal Treba Imat Dušu (86)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- In memoriam (1)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org