Etrurci (na licu mesta) 2

Mnoge su zanimljivosti vezane za društveni život Etruraca. Dovoljno govori činjenica da su ih Grci i Rimljani smatrali skandalozno nemoralnima, a setimo se samo svih priča vezanih uz njihove vlastite gozbe, orgije i hedonizam. U kasnijim rimskim vremenima, reč Etrurac je bila sinonim za prostituciju. Po rimskim merilima, njihova je žena bila uzorna, dok je etrurska bila preslobodna - učestvovala je u čestoj telesnoj razmeni muškaraca, održavala je brigu o svom telu vežbom, ponekad čak u prisutstvu muškaraca, nije se smatralo sramotom da bude viđena gola, na gozbama je nazdravljala kome je htela, sedala gde je htela - to nije morao biti njen suprug - dobro je podnosila alkohol.

Etrurci su odgajali decu ne znajući ko je otac, zato imamo naglašen matrijarhat u njihovom društvu - loza se i nije mogla prenositi drukčije kad je jedino majka bila poznata. Deca su obično pohađala pijanke i učestvovla u seksualnim odnosima koji su bili urođen običaj pa zato nisu bili sramotni. Dečaci i mladići su bili posebno obljubljeni i od dama i od muškaraca - svi su se divili njihovim lepim glatkim telima. I mladići su upražnjavali mnogo vremena na ulepšavanje te su otklanjali dlake s tela smolom. Mnoge freske na grobnicama prikazuju homoseksualne odnose, iako postoje naznake da u nekim regijama oni nisu bili društveno prihvaćeni. 

Poznato je da je muzika sačinjavala važan deo života etrurskog društva - pratila je i obveze i razonodu. Sportska takmičenja, vojne vežbe, lov, pogrebi, banketi - sve je to bilo popraćeno profesionalnim muzičarima i plesačima.

Instrumenti su se koristili i u magične svrhe, poput tibije, vrste flaute čiji su se zvuci borili protiv velike rimske kuge. Najveću slavu među drugim narodima imali su etrurski flautisti. Njihov nacionalni instrument je bio aulos - dvostruka flauta koja se vezivala za usta muzicara vrpcom oko glave. Rimski zapisi govore o etrurskim flautistima koji privlače svojom očaravajućom muzikom veprove iz šume dovodeći ih pred spremne lovce.

Etrurci su bili najveći trgovci svog vremena. Njihove morske luke - emporia - bile su tada međunarodna trgovačka sedišta, a iskopine njihove bronce čak u dalekoj Švedskoj govore o razgranatosti njihovih trgovačkih puteva. Upravo ta široka mreža je temelj teoriji da su čak i germanske rune možda nastale iz njihovog alfabeta.

Nakit im je bio veoma cenjen i nenadmašiv za svoje doba. Bili su poznati obrađivači zlata. Velika je verovatnoća da su oni uveli grožđe i vino u Italiju oko devetog veka.

O njihovim trgovačkim i borbenim brodovima nemamo mnogo zapisa, no antički izvori pripisuju izum sidra Etrušćanima. Ona su prvotno bila od kamena s uklesanim podacima poput imena vlasnika.

Iz etrurske arhitekture jasno je vidljiv površan odnos prema životu na zemlji - domove su gradili od drveta i ilovače - i predan odnos spram zagrobnog života - njihove grobnice su neuništive. Budući da je Rim bio nemilosrdan prema većini njihove ostavštine, najvažniji spomenici etrurske umetnosti su upravo grobnice. Postoje pravi nekropolisi, s ulicama i trgovima, masivnim grobnicama usečenim u stene. Možda najpoznatije je tarkvinijsko podzemno groblje koje skriva hiljade grobnica. Najpoznatija je Grobnica bikova, nazvana prema slici dva bika iznad portala, ispunjena prikazima simbola plodnosti i erotskih scena.

Da bismo naglasili važnost danas zanemarenog uticaja ove velike civilizacije na razvoj zapadnog sveta, evo još nekoliko podataka: njihovo religijsko nasleđe je uticalo na rituale i odeću današnje katoličke crkve, a njihova umetnost na velikane renesanse, poput nenadmašivog Mikelanđela. Nacionalni kostim Etrurije - tebenna - kasnije je preuzet od Rimljana pod nazivom toga.

Sledeći tekst: Etrurski spomenici u Umbriji