O JEDNOM HAKERU, JEDNOM DILERU I VIŠE ELEKTRONSKIH NARUKVICA

Autor: Rodoljub Šabić

Danas me je obraćanje nekoliko novinara, doduše, bar za sada, samo neformalno, suočilo sa dve, moglo bi se reći, prilično bizarne vesti iz, odnosno u vezi „elektronskog sveta“.

Prva vest je stvarno vest, datira bukvalno od juče. Reč je o tome da je policija otkrila i 30. jula uhapsila A.K. iz Čačka kao narko dilera, organizatora mreže preprodavaca droge. Za prilike u kojima živimo, vest o hapšenju narko dilera, na žalost, nije ništa spektakularno, pre bi se reklo da je uobičajeno. Ono što vest čini bizarnom je to da je uhapšeni dilersku mrežu „napravio“ iz zatvora. Doduše, iz kućnog zatvora, zatvora koji je izdržavao u sopstvenoj kući snabdeven tzv. elektronskom narukvicom.

Druga „vest“, zapravo i nije vest. Teško da može da bude vest nešto što je „staro“ skoro pet meseci. Dakle, 08. marta ove godine objavljeno je da je „uhapšen prvi srspki anonimus, otkrivena cela grupa.“ Radilo se o G.V. iz Pančeva koji je uhapšen nakon što je „oborio“ sajt Ministarstva pravde i na njemu ostavio poruku kojom je pozvao odgovorne da se bore protiv korupcije, a građane na građanski bunt „dok se predmeti ne povade iz fioka“. Znam mnoge, i sam spadam među te, koji u deface sajta ne prepoznaju razlog za krivično gonjenje. Reč, naravno, jeste o nedopuštenom aktu, ali aktu kome mnogo više pristaje prekršajna odgovornost, uz eventualnu građansko-pravnu odgovornost za štetu. Kako god bilo, GV je formalno osumnjičen za „kompjutersku sabotažu“ jer je „uništio, izbrisao, izmenio i učinio neupotrebljivim računarske podatke sa namerom da onemogući i znatno omete rad i funkcionisanje internet prezentacija institucija Vlade Srbije, parlamentarnih političkih partija, akademskih institucija, preduzeća, kao i druge internet prezentacije.“ 

GV je otišao u pritvor. Ne kućni, sa „elektronskom narukvicom“ već onaj pravi.  I to je bila poslednja javno objavljena informacija o njegovom slučaju. Daljih informacija nema.

Ne znam da li Vama, ali meni, imajući u vidu sve relevantne okolnosti, kontrast između „sudbina“ A.K. i G.V. deluje gotovo groteskno. I nije slučajno da novinare zanima – Kako je moguće da osoba sa debelim dosijeom teških krivičnih dela, poput A.K. dobije samo kaznu od 4 meseca kućnog zatvora? I da li je moguće i ako jeste, kako je moguće da G.V. i pet meseci nakon hapšenja, još uvek „čami“ u pravom zatvoru.

S pravom ih zanima. I ne samo povodom pomenutih slučajeva. U Srbiji trenutno 287 osoba nosi elektronsku narukvicu, odnosno izdržava kazne na privilegovan način. Zna li javnost dovoljno o tome ko su oni i kako su to „zaslužili“?

Naravno, novinarima sam skrenuo pažnju da, po zakonu pre nego što se žalbom obrate Povereniku, moraju informacije tražiti od nadležnih, postupajućih organa. Oni iz Čačka rekli su mi da su to, doduše opet neformalno, već učinili, ali da u Sudu koji je osudio A.K. nisu hteli da im objasne kako mu je, bez obzira na debeli dosije, izrečena samo kazna od 4 meseca, i to kućnog zatvora. Jedino što su kao odgovor uspeli da dobiju je da se „prilikom odlučivanja o ovakvoj vrsti kazne vodi računa o nekoliko stvari“.

Što je, naravno, tačno. Samo valjalo bi da te „stvari“ u svakom trenutku budu opšte poznate. To je valjda prvi, osnovni uslov da ih javnost razume i prihvati.