Budućnost| Filozofija| Nostalgija| Reč i slika| Život

Staklo sa smaragdne obale

/ 14.08.2012. u 10:57

Komentari: 82
Čitanost: 15558
/
Preporuke: 3120
/

Ima ljudi, i ja sam jedan od njih, koji loše pamte. Oni se dele dalje i da bih zaobišao čisti ego-centrični inženjering ja mogu jednu takvu podgrupu da zovem "ti ljudi".

Ti ljudi, i slični, izgledaju normalno na prvi pogled, i drugi, naravno, i pamte dovoljno na neki svoj način, inače uopšte nebi izgledali normalno (ne bi, whatever, ko ikad, bilo kad, uspe da ukrsti pismenost i loše pamćenje zaslužuje odmor na smaragdnoj obali) - pamte slike odlično, na primer, obrasce, i na neartikulisani način ih vezuju za osećanja.

Sećanja su osećanja i lepe slike.

Uvek lepe, iako je sećanje još uvek ulepljeno za sadašnjost kratkim koncima često kao oštro staklo obojene flaše što je pala na oblutke neke obale smaragdnog mora pa se razbila.

Što smargadnog?

Nemam pojma nego obala je uvek dobra metafora za naš egzistencijalni prostor-vreme gde se dva značajno različita sveta razdvajaju - jedan u koji smo želeli da kročimo pa nismo, ili jesmo, a često želimo i dalje pa kročimo, a jedan gde najčešće ostajemo sa tim obojenim fragmentima zazbijene flaše koji kasnije i više nisu oštri nego zaobljeni, lepi i bez sjaja koji previše zamara.

I šume zajedno sa talasima kotrljajući se napred-nazad, ponekad levo-desno.

postavite na |

Komentari (82)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

kaolavanda 11:08 14.08.2012

...

Milane, koliko mi je ovakav tekst bio potreban u ovom momentu!

Trenutno je moja obala prepuna staklića.. i jezivo su oštri, režu pri svakom dodiru, i ja to znam.

Ali, toliko su lepi, da im ne odolevam. Pune su mi ih šake, i sve me boli, i jedva čekam da ih ispustim, i da ih voda zaobli, i da mogu samo da ih gledam, uživajući u njihovoj lepoti.

Rane na šakama.. nema veze. Zarašće.

Milan Novković 11:44 14.08.2012

Weight ...

Ali, toliko su lepi, da im ne odolevam. Pune su mi ih šake, i sve me boli...

... in gold

Kazezoze 14:53 14.08.2012

Re: ...

Sećanja su osećanja i lepe slike.

da, upravo je to razlog zašto čovek nije u stanju da vidi potpuno, da vidi nešto novo. zajebava ga ta slika iz sećanja. gleda već viđeno, umesto da vidi nešto novo. jer slika u prirodi se konstantno menja, ali to čovek zbog svog sećanja na već viđenu sliku nije u stanju videti.
čovek živi u konstantnom sećanju i to mu je najveća prepreka da bude kreativan, jer kreativnost zahteva svež mozak, a ne zatrpan slikama iz sećanja.

mislim, kad već filozofiramo na temu sećanja, da primetimo i njene negativne osobine.

antioksidant 14:55 14.08.2012

Re: ...

čovek živi u konstantnom sećanju i to mu je najveća prepreka da bude kreativan, jer kreativnost zahteva svež mozak, a ne zatrpan slikama iz sećanja.

mislim, kad već filozofiramo na temu sećanja, da primetimo i njene negativne osobine.

nategnuto mi je ovo - ispadoše kreativci ljudi bes sećanja... (ili neopterećeni sećanjima? lepše zvuči (mada podjednako pogrešno))

Kazezoze 15:40 14.08.2012

Re: ...

antioksidant
čovek živi u konstantnom sećanju i to mu je najveća prepreka da bude kreativan, jer kreativnost zahteva svež mozak, a ne zatrpan slikama iz sećanja.

mislim, kad već filozofiramo na temu sećanja, da primetimo i njene negativne osobine.

nategnuto mi je ovo - ispadoše kreativci ljudi bes sećanja... (ili neopterećeni sećanjima? lepše zvuči (mada podjednako pogrešno))

ne, nije u tome stvar. čovek se ne može osloboditi sećanja, ali ako želi da bude kreativan ne sme da se oslanja na sećanje. zato i kažem da čovek treba da nauči da posmatra i sluša bez sećanja, holistički, u potpunosti.
sećanje je uvek povezano sa "Ja", te ako hoćeš da nešto gledaš u potpunosti onako kako izgleda, totalno novo, tada trebaš da isključiš to "Ja" iz gledanja. moraš da budeš neutralan posmatrač .
kada to naučiš, tada će i kreacija doći kao nešto novo, nešto trenutno, a ne kao produkt tvog sećanja. slikari ne bi nikad naslikali nešto novo da se oslanjaju na sećanje, odnosno, da nisu izvežbani da gledaju holistički, bez "Ja" kao oslonca koji izvlači sećanje kad gledaš.

kad neki spoljni utisak ulazi u naš um, a to se dešava konstantno, on prvo pada na finu mrežu asocijacija koje ga skladišti u našu memoriju, te taj utisak kasnije izvlači po potrebi kad se u vanjskom svetu sretne sa slikom koja je povezana sa asocijacijom pod kojom je taj utisak memorisan.
tako radi naše sećanje koje nam kreira raspoloženje, u zavisnosti s kakvim se utiscima srećeš u toku dana. ako gledaš neko drvo, naprimer, prvo će se u tvom mozgu kreirati asocijacija već viđenog drveta i to će odlučiti kolikoa će tvoja zainteresovanost za to drvo trajati.
međutim, kada drvo posmatraš bez "Ja", bez asocijacija koje to "Ja" koristi iz svog memorijskog skladišta, tada to drvo vidiš prvi put kao potpuno nov objekat u tvom vidnom polju. tada ga gledaš zainteresovanije, detaljnije i bolje.
na isti način stiže i nova ideja u tvojoj kreativnosti.

antioksidant 18:07 14.08.2012

Re: ...

ali ako želi da bude kreativan ne sme da se oslanja na sećanje

pa i sam kazes da se kroz secanje provlace nove senzacije a "tajna" mozda nije samo da se oslobodis secanja vec i da ga koristis na neautomatizovan nacin... kad vidis drvo, provuci ga kroz filter macke... (mozda/verovatno zvucim haoticno ali poenta mi je da mi je verovatnije da je moguce poigrati se svojim secanjem u cilju kreativnosti nego ga se osloboditi skroz)

Milan Novković 05:45 15.08.2012

Re: ...

čovek živi u konstantnom sećanju

Čovek je sećanje, uglavnom, bez sećanja ne možemo ništa novo da vidimo!

Šta bi uopšte "novo", ili "nešto" značilo ako ne računamo šačicu hardcodiranih "hemijskih" reakcija

Tj kako bi "novo" postalo "nešto" da ne može baš na ništa u nama da se nakači?!

Većina i naših emotivnih rekacija crpe većinu energije isto iz sećanja, pa statike oko nas, pa autonomnih entiteta oko nas koji "mrdaju"

Vesna Knežević Ćosić 09:11 15.08.2012

Re: ...

čovek živi u konstantnom sećanju i to mu je najveća prepreka da bude kreativan, jer kreativnost zahteva svež mozak, a ne zatrpan slikama iz sećanja.

ali, sećanje nas i određuje, ne okiva, nego samo čini, ako oduzmeš čoveku sećanje, (drastičan primer, alchhajmer), imaš strah i izgubljenost (neki kažu da smo mi ljudi, zapravo, sećanje). ja pre vidim sećanje kao fino tkanje (ponekad netransparentno) onog što smo doživeli, videli, osetili, stvorili, naučili, nego kao prašnjavi album s suvim cvećem sentiš uspomena.

onda ladno ideš napred, ka novim doživljajima, osećanjima, znanjima i stvaranjima, neometen od sećanja, nego naprotiv, čak podržan, jer ti ta "vreća" sećanja nije okov, nego temelj, neka vrsta samopodrške za "ja to hoću", "ja to mogu":)

Milutin Milošević 09:49 15.08.2012

Re: ...

Nikako nisam uspeo da sebi definišem rezliku ili vezu izmedju sećanja i iskustva. Sećanje je, izgleda, nešto što prozivam ili samo dodje u nekim situacijama. A iskustvo je satkano od sećanja i pomaže mi da se lakše snadjem u novom.

Kazezoze 12:15 15.08.2012

Re: ...

Vesna Knežević Ćosić
čovek živi u konstantnom sećanju i to mu je najveća prepreka da bude kreativan, jer kreativnost zahteva svež mozak, a ne zatrpan slikama iz sećanja.

ali, sećanje nas i određuje, ne okiva, nego samo čini, ako oduzmeš čoveku sećanje, (drastičan primer, alchhajmer), imaš strah i izgubljenost (neki kažu da smo mi ljudi, zapravo, sećanje). ja pre vidim sećanje kao fino tkanje (ponekad netransparentno) onog što smo doživeli, videli, osetili, stvorili, naučili, nego kao prašnjavi album s suvim cvećem sentiš uspomena.

onda ladno ideš napred, ka novim doživljajima, osećanjima, znanjima i stvaranjima, neometen od sećanja, nego naprotiv, čak podržan, jer ti ta "vreća" sećanja nije okov, nego temelj, neka vrsta samopodrške za "ja to hoću", "ja to mogu":)

pa tu i jeste prepreka o kojoj govorim. čovek upravo živi na način koji si opisala: koristi detalje iz prošlosti kako bi kreirao zamišljenu budućnost.
dakle, da budem malo grub, čovek svoje zablude iz prošlosti koristi za kreiranje iluzorne budućnosti. ali čovek ne živi ni u prošlosti ni u budućnosti. on živi ovde i sad i njegova kreacija se može manifestovati jedino ovde i sad. jer ljudska kreativnost nije plod iskustva nego unutrašnje inspiracije koja ne podleže vremenskom kretanju. da bi kreirao, da bi bio nov i orginalan iskustva iz prošlosti mogu biti samo prepreka.
to je i razlog što je tako mali broj novih i orginalnih ideja kod ljudi, ne mogu se probiti kroz šumu već viđenih asocijacija.

čovek poseduje svoje unutrašnje znanje sa kojim je rođen i znanje koje je dobio kroz život kao saznanje. znanje je ono što dolazi iz njega, a saznanje je ono što je skupio kroz život u toku školovanja, kroz rad i kroz druge vidove skupljanja iskustva. dakle, vanjskim putem i sa čim se identikovao i memorisao ga kao svoje iskustvo. saznanje je uvek u vremenskom toku jer ga mi vadimo iz memorije, dakle iz prošlosti i služi nam da kreiramo budućnost.
znanje ne podleže vremenu jer je njegovo, a ne identifikacija se tuđim znanjem i ispoljava se uvek ovde i sad. to naše prirodno znanje nije povezano sa memorijom, ono je u nama samo treba da ga otkrijemo. to mi zovemo talenat, koji je neophodan za neku kreaciju. svi ljudi ga imaju u nekom vidu, ali ga nisu svi sposobni da otkriju jer ga je zatrpalo znanje koje je došlo s vana.
iskustvo koje je memorisano predstavlja naš životni pokretač i mi ga koristimo u svakoj prilici. ono je veoma važno i neophodno, ali da bi aktivirali svoj talenat to znanje mora biti pasivno jer dok je god aktivno, naš talenat će biti sputan.
znači, ja ne mislim da čovek treba da bude bez sećanja, nego da se na njega ne oslanja ako želi da bude kreativan. da bi se rodila neka nova ideja, i mozak mora biti svež da tu ideju manifestuje.

Vesna Knežević Ćosić 12:50 15.08.2012

Re: ...

znači, ja ne mislim da čovek treba da bude bez sećanja, nego da se na njega ne oslanja ako želi da bude kreativan. da bi se rodila neka nova ideja, i mozak mora biti svež da tu ideju manifestuje.

kaze, sve se slazem sa tobom, samo, ja za ovu priliku pod "sećanjem" mislim sve, i znanje nota na primer, naše biće u sveukupnosti. prosto, malo sam proširila stvar, je mi se ono na prvu loptu, album, suvo cveće i bakrači, ne svidja:)

iz tog ugla, mislim da totalna deklarativna odluka "neoslanjanja na sećanje" i nije moguća, ali mislim da jeste moguće, nešto što bih, uslovno nazvala "upravljanjem" svim tim čudom, koliko toliko...:)

mnenadic 20:26 15.08.2012

Re: ...

zato i kažem da čovek treba da nauči da posmatra i sluša bez sećanja, holistički, u potpunosti.

Ne znam šta bi trebalo čovek da radi ali mislim da je ljudsko biće tako sazdano da sintetizuje proživljene slike, ono već viđeno, sa onim što upravo proživljava (posmatra). Taj proces sintetizacije prošlosti i sadašnjosti je zapravo kreativnost. A tek anticipacija budućeg ... Tako, shodno moći individualne mašte, svako od nas sintetizuje jedinstvenu stvarnost. Ma koliko te stvarnosti bile slične između dva bića, ipak su u finim detaljima različite (velika rezolucija :)) Ta moć sintetizacije i anticipacije nas čini kreativnim.

antioksidant 11:12 14.08.2012

.

Sećanja su osećanja i lepe slike.

opet slike?

a reči, mirisi, dodiri...

uostalom

1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

2 Ona beše u početku u Boga.

3 Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.

4 U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima.

5 I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.

a još i u boga ne verujem...

Milan Novković 11:18 14.08.2012

Re: .

opet slike?

a reči, mirisi, dodiri...

I reči, mirisi, dodiri su slike

antioksidant 11:22 14.08.2012

Re: .

I reči, mirisi, dodiri su slike

ok
uverio si me

gorstak92 11:19 14.08.2012

Reci lepo

Bilo mi super na Rodosu

A ne ovako:

MN
Što smaragdnog?

Nemam pojma nego obala je uvek dobra metafora za naš egzistencijalni prostor-vreme gde se dva značajno različita sveta razdvajaju - jedan u koji smo želeli da kročimo pa nismo, ili jesmo, a često želimo i dalje pa kročimo, a jedan gde najčešće ostajemo sa tim obojenim fragmentima zazbijene flaše koji kasnije i više nisu oštri nego zaobljeni, lepi i bez sjaja koji previše zamara.

Inače, super tekst.
Kao i uvek.

Milan Novković 05:48 15.08.2012

Re: Reci lepo

Reci lepo
Bilo mi super na Rodosu

Bilo je cool

arianna 11:23 14.08.2012

Sećanja su osećanja i lepe slike

crtanje po vodi :)))

mnenadic 20:50 15.08.2012

Re: Sećanja su osećanja i lepe slike

Neke zvučne slike, takođe :)

Milan Novković 21:46 18.08.2012

Re: Sećanja su osećanja i lepe slike

crtanje po vodi :)))

Crtanje po prošlosti

jinks 11:52 14.08.2012

...

Nemam pojma nego obala je uvek dobra metafora za naš egzistencijalni prostor-vreme gde se dva značajno različita sveta razdvajaju - jedan u koji smo želeli da kročimo pa nismo, ili jesmo, a često želimo i dalje pa kročimo.

I šume zajedno sa talasima kotrljajući se napred-nazad, ponekad levo-desno.

Zar nisu u takvim nekim plićacima, koji su naizmenično pod uticajem plime i oseke prelazili iz okeana u kopno i obratno, upravo i nastali prvi oblici života.

I možda ova slika koju opisujete u blogu zbog toga upravo i predstavlja jednu od prvih (pa samim tim i najsnažnijih) zabeleženih u kolektivnom sećanju živog sveta.

Na kraju krajeva, možda još uvek svi i živimo u tim plićacima, što metaforički, kako kažete, u svojim sećanjima, što fiziološki.

Milan Novković 06:10 15.08.2012

Re: ...

Zar nisu u takvim nekim plićacima, koji su naizmenično pod uticajem plime i oseke prelazili iz okeana u kopno i obratno, upravo i nastali prvi oblici života.

I možda ova slika koju opisujete u blogu zbog toga upravo i predstavlja jednu od prvih (pa samim tim i najsnažnijih) zabeleženih u kolektivnom sećanju živog sveta.

Na kraju krajeva, možda još uvek svi i živimo u tim plićacima, što metaforički, kako kažete, u svojim sećanjima, što fiziološki.

Možda, možda, lep komentar

Novi život na obali je, u stvari, "cunning" undertone ovog bloga

jinks 07:32 15.08.2012

Re: ...

Novi život na obali je

Čitajući vaš komentar i gledajući postovanu sliku, palo mi je na pamet koliko su život i lepota neraskidivo povezani. Možda je život i nastao kao svedok lepote, i sam postajući njenim delom.

alselone 12:28 14.08.2012

Ovo nam valjda

Ima ljudi, i ja sam jedan od njih, koji loše pamte.

Ide sa strukom.

angie01 12:52 14.08.2012

slonica,

em pamtim, em mu nadjem mesto,...

ivana23 13:34 14.08.2012

***

jedan.kub 21:21 17.08.2012

Re: Ovo nam valjda

alselone
Ima ljudi, i ja sam jedan od njih, koji loše pamte.

Ide sa strukom.

Loše pamte nepotrebne stvari, ide sa godiama i iskustvom u svakoj struci, jer selektivo biramo ono šta ćemo zapamtiti da bi ga u budućnosti primenili u životu, radu, preneti deci...
Od tog ličnog izbora zavisi da li ćemo napredovati i širiti naše vidike ili ćemo ostati na istom nivou.
Sve zavisi od mašte pojedinca.
Evo jedne lepe primene koju sam htela u prvom komentaru da postavim alimi nije uspelo.

Jao ovo je nešto...

Milan Novković 21:53 18.08.2012

Love ...

ivana23

... life!

Milutin Milošević 12:42 14.08.2012

Svetovi

obala je uvek dobra metafora za naš egzistencijalni prostor-vreme gde se dva značajno različita sveta razdvajaju - jedan u koji smo želeli da kročimo pa nismo, ili jesmo, a često želimo i dalje pa kročimo, a jedan gde najčešće ostajemo

Meni su granica ta dva sveta prozori

angie01 13:00 14.08.2012

Re: Svetovi

Milutin Milošević
Meni su granica ta dva sveta prozori

Milutin Milošević 13:03 14.08.2012

Re: Svetovi

To mi je jedna od planiranih izložbi, jednog dana a možda i pre

ivana23 13:27 14.08.2012

Re: Svetovi

angie01 13:42 14.08.2012

,

arianna 13:53 14.08.2012

Re: Svetovi

ivana23 14:23 14.08.2012

***

arianna 14:25 14.08.2012

Re: ***

ivana23 14:36 14.08.2012

Re: ***

ivana23 14:39 14.08.2012

Re: ***

ivana23 15:11 14.08.2012

Re: ***

Sea glass window

Vesna Knežević Ćosić 09:23 15.08.2012

prozori

ima jedan komšija, u mom Dadov dvorištu, koji je terasu zazidao prozorima, ali skupljenim ko zna odakle, totalno ludilo, ti prozori, veliki i mali,iz različitih vremena, koji je on nekim čudom uspeo da složi zajedno u celinu, koja na prvi pogled asocira samo na arhitektoski haos, anarhiju, treš i ružnoću, a na drugi skapiraš da ta terasa tako zastakljena s gomilom najrazličitijih prozora i staklenih vrata, ima svoju priču, da svaki prozor ima svoju tajnu i neko vreme me je drmala radoznalost kako ih je skupljao, koga je sve molio, kako ih je donosio i naravno "uvezao":) i sigurno je imao jak motiv i svoje viđenje funkcionalnosti, ali i energije za taj čudni ručni rad protiv vetra i kiše:)

imala fotku, nemam pojam, gde mi je, al može da se vidi ta blesava terasa, u istoj je poziciji zgrada s pozorištem, tj pored, samo pogledaš u zadnji sprat i srušiš se:)

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 08:59 16.08.2012

Re: ***

Neil's yard :)

AlexDunja 14:16 14.08.2012

od radenske

ivana23 14:35 14.08.2012

***

ivana23 14:52 14.08.2012

Re: ***

Milutin Milošević 14:54 14.08.2012

Re: ***

ivana23

Kakav je ovo objekat u najkrupnijem planu?

ivana23 14:57 14.08.2012

Re: ***

angie01 14:57 14.08.2012

staklo sa smaragdne obale!

JJ Beba 15:00 14.08.2012

Re: ***

Milutin Milošević
ivana23

Kakav je ovo objekat u najkrupnijem planu?

ivana23 15:04 14.08.2012

Re: ***

Milutin Milošević
ivana23

Kakav je ovo objekat u najkrupnijem planu?

Imas pokvarenu mastu...

Milutin Milošević 15:44 14.08.2012

Re: ***

Imas pokvarenu mastu...

Ne, samo oštro oko

JJ Beba 14:57 14.08.2012

smaragdne slike.

Nemam pojma nego obala je uvek dobra metafora

meni more nane
mmmmmmmmmmm

u moru nane mmmmmmmmmmmmmmmmm

puna mi kuća smaragdnih staklića

AlexDunja 15:09 14.08.2012

Re: smaragdne slike.

u moru nane mmmmmmmmmmmmmmmmm

liči na koprive

JJ Beba 16:12 14.08.2012

Re: smaragdne slike.

AlexDunja

u moru nane mmmmmmmmmmmmmmmmm

liči na koprive

:))
u oku posmatrača

alselone 18:37 14.08.2012

Re: smaragdne slike.

liči na koprive

Gluposti.

Biljana 77 15:11 14.08.2012

Sećanja su osećanja i lepe slike

Hm ... šta ćemo sa onim Prustovim madlenama, neuhvatljivim sećanjima koja ne umemo da pretočimo ni u reč, ni u sliku... neki niz asocijacija, poznatih, mirisa, ukusa, zvukova koji se javljaju odvojeno i ne daju nam da sklopimo tu lepu sliku nikako?

Черевићан 15:21 14.08.2012

излапитис

им'о бих ја на тему
да приложим који стих
али старост, јебемлие
затури га, неупамтих

sorry

docsumann 18:38 14.08.2012

Re: излапитис

им'о бих ја на тему
да приложим који стих
али старост, јебемлие
затури га, неупамтих

ja zapis'o

TOK TIKTAKANJA

pisati
o čemu
sem ponovo
o tome kako me je uhvatila nonstopica
sjećanje na moje prošlo pamćenje
i znaci lične masovnosti

iako al' eto ipak
nemam vremana za gledanje na sat
pa se i
tak-tik-a njegovog tik-tak-anja
zasniva na istom principu po kojem
to zrno po zrno pada niz uzbrdicu u guzicu

i evo sad
na samom vrhu čitavog događaja
stoji mole-kula
na kuli sat
na satu ponoć
pod satom : podponoćje zupčanog koturanja,
postavka problema izložena u kratkim crtama
i dugačkim tačkama
koje se sve više i više šire
jer to tik-tak
ima svoj tok
do u nedogled
u kolonama od po tri ... ... ...

1991.

jasnaz 19:01 14.08.2012

: излаzитис

docsumann

Milan Novković 05:53 15.08.2012

Bušno ...

Черевићан
им'о бих ја на тему
да приложим који стих
али старост, јебемлие
затури га, неупамтих

sorry

... sećanje

Ako se neda stih u reči, možda će se dati stih u slici :)

Milan Novković 21:29 18.08.2012

Surface ...

jasnaz
docsumann

... acoustic waves

jesen92 18:37 14.08.2012

staklena plaza

..obozavam ove staklencice a nemam pojma zasto..

za blog.

jedan.kub 19:18 14.08.2012

Re: staklena plaza

javascript:;
]Sećanja su osećanja i lepe slike[
Pa tako treb i da bude. Uvek lepe slike i osećanja treba da potisnu ona druga.
Nema veze sa plažom ali je za pamćenje.

Milan Novković 21:17 18.08.2012

Red markers ...

jesen92
..obozavam ove staklencice a nemam pojma zasto..
za blog.

... of our past

Dosta obožavanja za koje nemamo pojma zašto dolaze zbog, između ostalog, i dva-tri razna razloga:

- Rodili smo se tako, ili smo se rodili sa pre-kursorima, da obožavamo prostorno-vremensko elegantno, ono što poštuje prostorno-vremensku mehaniku, ekvilibrijum, minimum potencijalne energije, stabilnost.

- Asocijacija gde je pamćenje hashed, redukovano, prepevano u ključ koji ne može da pomogne oko rekonstrukcije originalnog pamćenja zato što je bilo kompleksno u entitetima, relacija, vremenu ili kombinaciji svega.

Milan Novković 21:23 18.08.2012

Re: staklena plaza

potisnu ona druga

Da ih speru :)

anamarkana 22:05 14.08.2012

Sećanja su osećanja i lepe slike...

Milan Novković 21:01 18.08.2012

Re: Sećanja su osećanja i lepe slike...

anamarkana

Assisting the shadowy past

Vesna Knežević Ćosić 23:56 14.08.2012

ijao, jeste

sto ja volim ono, "e, jel se sećaš...", pa se onda preklapamo u upadamo u reč i smejemo i nadopunjujemo i popunjavamo rupe ili rašomonski prepiremo oko neke zgode na nekoj destinaciji i zbun kad sasvim smetneš s uma neku divotu, pa se lupaš po čelu u fazonu "jao, jeste"...:)

zadnjih par dana se intenzivno družim s gostima iz Maribora i svaka treća nam je "jao, jel se sećaš", pa onda pršte dogodovštine iz IS Petnica i kao da je svako zapamtio druge deliće slagalice, pa se radujemo ko blesavi kad kompletiramo slike i predemo ko zadovoljne mačke:)

Milan Novković 20:56 18.08.2012

I only feel the past ...

e, jel se sećaš...

... I don't remember

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 09:01 16.08.2012

Slatka demencijo

Here I come :)

Milan Novković 20:52 18.08.2012

Re: Slatka demencijo

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron
Here I come :)

Foggy soul

snezana mihajlovic 09:10 16.08.2012

...

sad ti gledam ovaj naslov i čudo kako tako napisana reč (pajz kombinaciju slova: r,g,d,n) može lepo da zvuči. (da ne kažem da je 'lepo' understatement)
pa da.

slidž: