Beogradova (NE)MOGUĆA budućnost

Ova toplina po gradu navodi da se poveruje u činjenicu da najavljeno globalno otopljavanje na planeti koju nastanjujemo nadolazi, dakle ovo sad je malo dete od otopljavanja, biće mnogo, još toplije, kao pre nekih milion godina. To neće ostati bez izvesnih posledica i podrazumeva se da je to prilika za različite scenarije i pretpostavke o tome šta će se desiti ako proces zagrevanja planete uznapreduje, pa se pusti led sa vrhova planina, ali se istope i Antartik i Artik, i gde će se onda sa tom silnom vodom. Kažu kompetentni da će se to svakako desiti, ustvari, već se pomalo događa, pa će uticati i na poljorpivredu i na životinje, nestaće ove što ovde rastu a nastaće neke druge biljke, ako ih uopšte bude, građani će morati da menjaju garderobu, zimski turizam će očito izumreti, a o gradovima uz mora i u dolinama da se i ne govori.

 Dakle, jasno je šta će biti sa Venecijom, gondolijeri će pevati na pučini a ne po kanalima, ali u pitanju je Beograd i šta će biti kada se mnoge vode od istopljenog leda na polovima, severnom i južnom, sjate u Atlantik, pa u Sredozemno more, onda kroz Bosfor u Crno More i uz Dunav dođu do Ratnog ostrva, a sa druge strane topljenje snega i glečera sa Alpa dopune Dunav i Savu pa opet stignu na isto mesto. Gledajući reljef prestonice, ostaće iznad nadošle vode Beogradski greben od Kalemegdana do Vračara i još malo dalje: Topčider, nešto od Zvezdare, Savskog venca i još neka druga brda unaokolo. U Novi Beograd i Zemun će se vratiti Panonsko more na svoje mesto, kao što je i bilo, iz vode će viriti po neka visoka zgrada, crkveni toranj ili pretekli jarbol sa zastavom.  

Nastaće nova geografija a prestonica će biti Arhipelag Beograd sa opet istaknutim Kalemegdanskim vrhom grebena, gde će Pobednik obeležavati novu zemlju, što će koristiti budućim moreplovcima kao putokaz ili brodolomnicima spas, i ponovo će tu biti granica između Panonije i brdovitog Balkana.

Ako sve to treba da se desi a verovatnoća je, sudeći po tvrdnjama vidovitih eksperata, veoma velika, dobro bi bilo da Beograd sačeka spreman toliku količinu vode. Odgovorna država i gradska vlast ne smeju se oglušiti i ostati bez reakcije. Neophodno je već sada početi sa stvaranjem gradske strategije i izradom odgovarajućih urbanističkih  planova, prvo Master plana, naravno, za tu prigodu i situaciju, umesto sadašnjeg zamajavanja sa planovima za obilaznicu ili metro koji će dopasti pod vodu i neće imati nekog značaja, osim ako se odmah ne prilagode i budu kreirani kao tunel ispod La Manša. Dakle, da se ne bi trošila energija planera i obavezujuća i neizbežna  podrška političara, potrebno je preusmeriti sve aktivnosti sa izrade planova za postojeće stanje gradske matrice na novu strategiju organizacije grada arhipelaškog i primorskog tipa.   

Strategija pre svega treba da iznedri način rešavanja: šta će se dogoditi sa milion i po Beograđana koji neće svakako imati mesta na onom što ostane od suve zemlje i kako smestiti sav taj svet u novo okruženje, na Arhipelag Beograd. Sa kulturnim dobrima i zaostavštinom predaka stvar stoji bolje, jer su Beograđani nekada muzeje, dvorove i važne crkve smestili na Beogradska brda, van dometa buduće vode, kao da su nešto slutili.

Posebno pitanje za stratege koji će se prihvatiti tog kapitalnog i odgovornog zadatka je ko će od Beograđana biti izabran da se tu nađe, jer svi neće moći, i koji će kriterijumi biti odlučujući u izboru. Možda uspeh u školi, broj pročitanih knjiga, ali ne,  tako bi se broj izabranih jako smanjio, posebno mladih, a cilj je da se obezbedi uslov za povoljan rast nataliteta čemu oni načitani više ne mogu da doprinesu. Dakle, to je pitanje za dužnosnike veoma osetljivo ali je moguće rešiti ga izvlačenjem slamke iz ruku najstarijeg građanina pa ko izvuče kraću ukrcava se na brod i odvoze ga na neku planinu, Kopaonik na primer, mada će tu opstanak biti otežan jer će se sečenje šume koja je u toku do tada sasvim završiti. Pa neka vide onda šta će u toj goleti i kršu !  

Za izabrane građane je, naravno, moguće obezbediti prostor u ogronmim zgradama na Avali ili Topčideru, a moguća je i izgradnja ostrva, konsultacije sa Amsterdamom bile bi korisne jer oni vekovima otimaju zemlju od mora a i Beograd će biti u sličnoj situaciji. I podvodna staništa su, takođe, moguća uz obavezu angažovanja nutricionista da pripreme građane na riblji meni sa algama i onim što po moru raste ali i kako da podnesu lišavanje raznih klopa od mesišta.. Potom treba već sad napraviti ugovore sa kompanijama širom sveta za snabdevanje građanstva i raznih dužnosnika posebnom opremom, odelima za pod vodu, ostima, nepromočivim kompjuterima i posebno šminkom za dame koja opstaje u morskoj vodi. To je zaista hitan zadatak jer će uskoro i druge države da zapošnu sslične akcije pa je dobro da se to uradi na vreme.   

Kašnjenje u izradi strategije za dolazeće vlažno vreme i trošenje vremena, energije i pameti na tradicionalnim vrednostima i postojećoj geografiji, arčenje para na mostove umesto kupovine brodova, (to je važno jer će svi u okruženju dodirnuti rastom nivoa vode nemilice kupovati brodove), može da učini Beograd nespremnim za ono što dolazi. Sve može da se pretvori u lošu priču umesto da se iz opšte globalne poplave izvuku prednosti i iskoristi jedinstvena prilika koja se ukazuje kao posledica globalnog otopljavanja. Mogao bi to da bude novi početak za Beograd, makar i kao arhipelaga.