Zavera. Naravno najbolja. Vatikanska.

U Sloveniji je na delu zavera. I to ona najbolja. Vatikanska. Još kad se uzme u obzir da je parlament na raspustu i da je za novinare takozvano vreme kiselih krastavaca, kada mogu samo da dave babe po pijacama, zavera je hit. Naravno da je u njoj glavni junak – novac, a samo naizgled deca. Ne obična deca o kojoj crkva sve zna, već ona njena. Ona deca koje nema, iako svi znaju da je ima dovoljno da se kvalitetno svojim brojem bore protiv bele kuge.

Naime, u Sloveniji pored obične dece, onu koju katolička crkva uz taksu za kršćavanje i podsećanje da je to no-no ipak priznaje, postoje i još dve kategorije božjeg blagoslova u vidu ljudskih mladunaca. To su: Dete božje i Božje dete. Dete božje je duševno zaostalo dete, a Božje dete je ono koje se još zove i podgrmič, odnosno u žbunju napravljeno.  Ta deca crkvu po džepu bole, jer nisu rođena u braku koji je ona po svom cenovniku blagoslovila, niti su krštena, tj. za predviđenu članarinu upisana u knjige njenih stalnih klijenata. Pored te Božje dece, postoje i vrlo Božja deca za koju svi znaju, a koje niko ne pominje, a najmanje crkva. To cu crkvena Božja deca, ona za koju se zna da su napravljena uprkos činjenici da katolički crkveni službenici oba pola nemaju dozvolu za razmnožavanje.

Decu koju crkva rodi, odnosno njene zemaljske administorke, malo ko i pominje. Najverovatnije zato što i ne dočekaju svetlo dana, nestavši u abortusima koje crkva takođe ne voli i ne dozvoljava. Naravno, sem onda kada se radi o deci koja bi mogla da zaplaču u njenom naručju. Što se tiče dece kojoj je crkva otac, ona spadaju u javnu tajnu, žive i rastu sa čak malo prednosti pred drugom decom, jer se po cenu njihovog nepostojanja, njihovi crkveni očevi za njih pobrinu, a da niko ne mora da ih sudski ganja zbog alimentacije.

E, upravo ta deca su junaci zavere koja se upravo po Sloveniji kotrlja i koja se punih usta pretpostavki i nagađanja, očito vrlo blizu istini, naziva – vatikanskom. Jeste da su ta deca već poprilično velika i kategoriju dece su odavno napustila, ali...sad su nekom pritrebala. Ako ništa drugo, ono da prikriju jedini i pravi razlog koji vrti svet i crkvu na njemu. Već par hiljada godina. Novac.

Sve je počelo onda kada je izgledalo da se sve završilo i da je crkva uspela i to svojim skutom da prikrije. Ukratko: prvo je nedavno iz Vatikana stigao befel da slovenački nadbiskup Alojz Uran napusti Sloveniju. Nežno rečeno – deložacija. Naravno da se digla prašina u kojoj se, zarad smanjene vidljivosti koja je doduše za crkvena posla vrlo karakteristična, nagađalo šta li je nadbiskup uradio da ga je snašao Vatikan. Seksualni skandali su bili isključeni iz pretpostavljanja, prosto jer je i tog u Sloveniji bivalo, pa Vatikan nije uopšte, a kamoli tako burno reagovao. Usput smo saznali da je nadbiskup plementi i dobrog srca, što nekako nije govorilo u prilog tome da ga crkva toga radi protera iz domovine mu. I taman kad je izgovorena reč novac, odnekud su iskočila tri slova – DNK. Pare su u trenutku zaboravljene i svi su počeli da se bave sumnjom na očinstvo...Prašina je malo legla, prosto jer to jeste bilo zabavno utoliko što se tako visokom crkvenom službeniku lepilo Božje dete. Priča se usmerila na to ko je drukao nadbiskupa...i da li je on samo vrh ledene gore, samo početak velikog zamaha metlom koju je dohvatio Vatikan sa namerom da napravi veliko spremanje u Sloveniji, u kojoj niko nije primetio da se išta po crkvi dešava šta se i drugde po svetu nije dešavalo...

Naslutilo se da je nadbiskupa, koji je već završio u progonstvu u Trstu, na zub uzeo njegov kolega i sunarodnik, jedini kardinal kog je Slovenija imala...a sad je i pitanje da li će ga još dugo i imati, kardinal Franc Rode. Franc Rode je na to časno crkveno mesto čoveka u crvenoj odori stigao sa nadbiskupskog mesta u Sloveniji. Iskreno, zapamtila sam ga dobro...posle njegovih čestitanja božića, stisnutih, tankih usta, sreće nismo imali bar pola godine. Dakle, kardinal je koliko odmah rekao da on, naravno, nema ništa sa progonom nadbiskupa Urana, da još manje zna o njegovom očinstvu...i taman je kardinal uhvatio zalet u nastupu »Ništajaotomeneznamnisamjaodavdenisamnikardinaloneznamniokojojcrkvipričate«, kad se niotkuda pojavilo još jedno Božje dete. Zapravo, imenima, svedočenjima, datumima rođenja i pismima, utemeljena sumnja da je i kardinal, dok je bio mlađi položajem i godinama, napravio sina Petra devojci koju je učio tajnama veronauke. I ostalim tajnama. Naravno. I sad to Božje dete,  staro više od 40 godina, traži od kardinala test očinstva. Kardinal se brani rukama, nogama i crvenom odorom da on tu nije ništa i da...ali kanda je metla vatikanska dobar zamah uhvatila.

Jedino što ostaje čudn je što Vatikan tako mekahno srce ima po pitanju Božje dece baš u Sloveniji...u Sloveniji u kojoj je onomad Katolička crkva, sa sve svojom poslovno nastrojenom Mariborskom nadbiskupijom, uprizorila novcagubljenije u razmerama koje se broje stotinama miliona evra. Naime, Mariborska nadbiskupija je protekle decenije uzimala kredite kamionima i ulagala ih u krajnje nebožje poslove telekomunikacija, uključujući i televiziju sa sadržajima za odrasle seksualno opterećene osobe. A, onda je došla finansijska kriza, para nema, a i da ih ima odakle bi bile...tek pomenuta nadbiskupija je pukla kao tikva, i našla se među redovnim vestima u novinama koje se iole bave finansijama. Banke su cvilele i cmizdrile, ali je očito bilo i ostalo da su pare proćerdane od strane finanskijski ometenih božjih službenika. Vatikan je poslao par revizija i inspekcija, zbog kojih su se verovatno mariborski crkveni, finansijski maheri zahvaljivali predsedniku uprave svoje duhovne firme što je Sveta inkvizicija ukinuta...Šta se tačno dešavalo, šta su revizije našle, ne zna se...ali umesto para koje kanda nikada više neće biti pronađene, počela su da se pojavljuju Božja deca...

Mada, mnogi kažu da nisu kriva ni deca, ni popovi, ni pare, nego onaj izmučeni i gladni djakon prepisivač...onaj koji je u memli nekog tutumračnog podruma zaboravio kako dan izgleda. Sve mu je igralo pred očima, a sveća brljavila i on je siromah, prepisujući božje zapovedi umesto »celebrate« napisao »celibate«. Posle su ga tražili. Svećom. Ali bilo je kasno...a Gutenberg još nije bio ni sjaj u očima...Šta je prepisano, prepisano.  Sad očito počinje otpisivanje.