Roman traži pisca

Roman bi bio o ljudima koji žive ovde, malo u sajber prostoru, malo na teritoriji koja se nalazi u okviru granica onoga što se zove Srbija.

Roman o ljudima sa , uglavnom, dve noge, dve ruke sa po deset prstiju na stopalima i šakama. Ti ljudi imaju po jednu glavu, a na njoj po dva oka i dva uha , po jedan nos, jedna usta u kojima je jezik. Imaju i po nešto u glavi. Rekao bi čovek normalni ljudi, odnodno, isti kao i bilo gde na svetu.

Ti ljudi imaju neverovatan talenat , da žive, uprkos onima koji ih vode. A te što ih vode , nominalno biraju sami. Izabrani ljudi iz iste te grupe o kojoj je potrebno napisati roman kao da žive na dugoj planeti. Oni koji biraju svoje vođe smatraju nižima od sebe. U intelektualnom, moralnom ili obrazovnom smislu. I uvek se sprdaju sa njima. Postoji izreka među ljudima biračima o sopstevnim vođama, političarima: „taj da je znao nešto pošteno na ruke da napravi ne bi se politikom bavio" .

Živeo je jedan pisac koji je pokušao svojim delima da opiše te ljude i uslove u kojima žive:

„ Ujednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču, a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz smešnog vremena , u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a ni malo slobode, držali su se govori i pisale knjige o privredi a niko nije ništa sejao, zemlja je bila pretrpana moralnim poukama, a morala nije bilo, u svakoj kući pun tavan logika, al' pameti nije bilo, na svakom koraku govorilo se o štednji i blagostanju zemlje a rasipalo se na sve strane a svaki zelenaš i nitkov mogao je sebi kupiti za nekoliko groša titulu 'veliki narodni rodoljub'."

Tog pisca smatrali su satiričarem. Tu i tamo je neko ukazivao na osnovanost njegovih kritika. I nije ga narod zaboravio iako je bio'satiričar' Čak se i nekoliko škola zvalo po njemu. Evo ja sam išao u jednu.

Znači problem nije u piscu već u onima koje je narod birao. Vlast koja je , realno, ljudima najviše donela optuživali su, naročito kasnije izabrane vođe, da je čitala pogrešne pisce (Nekog Marksa, Lenjina, Kardelja...) i njihove nerealne programe pokušavala da primeni. Kažu sadašnje vođe da je to uništilo zemlju.
Onda su došli jedni koji su čitali samo zapisana narodna predanja i životopise nekih vladara a njih oni koji su se zanosili Marksom. Tačnije logikom braće Marks. Sada su na vlasti oni koji smatraju da je gore pomenuti citirani pisac u stvari programski i da su njegova dela program budućnosti zemlje.

Recimo u knjizi koja opisuje zemlju razgovaraju ministar finansija i stranac. Stranac pita kako se pokriva deficit a ministar odgovara :

„Ničim. Čime se može pokriti? To dolazi u dug. Čim se pokupi poviše deficita mi zaključimo zajam pa tako opet"

Sadašnji ministri finansija funkcionišu na taj način. Pa neće valjda da se oslanjaju na knjige iz kojih su učili na fakultetima.

Zbog nedorečenosti književnih primera iz prošlosti ljudi i traže pisca. Koji bi opisao njihov život. I one koji ih vode. Pisac ne bi trebalo da bude jedan od ljudi koji pokušavaju da žive u zemlji ali bi morao znati jezik ljudi i biti patološki zaljubljen u njih.

Knjiga koja bi tako bila napisana samim ljudima o kojima je ne bi mnogo značila. Možda onima koji ne žive ovde.

Nekome će već valjati naročito kada idiokratija definitivno zavlada svetom i kada se sve 'narodne vođe' presele na druge planete.

 Citati : Radoje Domanović