Nemojte povećavati PDV

Znam da imamo ogromnu rupu u budžetu. Ali ona se ne krpi povećanjem PDV-a. Jer kad se tako krpi, odmah se ponovo pocepa. Ona se krpi smanjenjem rashoda, ukidanjem fiskalne decentralizacije i istinskom poreskom reformom. Vreme je da rasteretimo rad. Vreme je da kapital ponese svoj deo tereta.

Povećanje PDV-a će dovesti do jednokratnog rasta cena. One će dovesti do pada potrošnje. Pad potrošnje će negativno uticati na proizvodnju. To je začarani krug.

Znam i da je očuvanje projekta fiskalne decentralizacije koja jednoj stranci u vladi donela cenzus, važno za tu stranku. Znamo i da je ta stranak insistirala da to uđe u koalicioni dogovor. Ali je izuzetno štetno po državu. Ovaj politički projekat je oko 400 miliona evra prihoda od poreza na dohodak građana preselio u lokalne samouprave. I tamo je doveo do velike nekontrolisane predizborne potrošnje koja ništa nije donela građanima. To je napravilo najveću rupu u budžetu.

Nama treba suštinska decentralizacija, ne fiktivna. Nadležnosti treba da se prenesu na lokal. Odlučivanje treba da bude na lokalu. Za to treba da se stvore pretpostavke. Počev od izbornog sistema.

Važno je znati da se lokalne samouprave nigde u uspešnom i uređenom svetu ne finansiraju iz poreza na dohodak. Porez na dohodak je uvek prihod centralne vlasti. Glavni prihod lokalnih samouprava je porez na imovinu.

Pogledajmo još jednom konsolidovani budžet sektora države.

 Iz njega se vidi da se država finansira od poreza na potrošnju i poreza na rad. Njih plaćaju građani. Fizička lica. Kapital plaća porez na dobit i imovinu i on je u Srbiji na nivou banana država.

Naš poreski sistem i poreski sistem svih zemalja u okruženju je ostatak socijalizma, kada nije bilo profita, a sva imovina je bila naša, tako da se oporezivao rad i potrošnja.

Bruto društveni proizvod (po načinu formiranja dohotka) možete grubo razbiti na 4 komponente:
-  dohodak rada - 44%
-  dohodak kapitala - 25%
-  dohodak domaćinstva (uključuje preduzetnike i poljoprivredna gazdinstva) - 13%
-  porez na potrošnju (PDV, carine, akcize) umanjen za subvencije - 18%
Procenti predstavljaju grubo učešće u GDP-u Srbije.

Na ove dohotke se nakači država i uzima porez.
Od rada uzima 4,5 milijardi evra.
Od kapitala 0,3 u 2011.godini, a u 2012.god. na osnovu do sada objavljenih podataka oko 0,5.

Ukupna suma neto zarada u Srbiji iznosi oko 8 milijardi evra.
Ukupan profit profitabilnih privrednih društava u 2011.godini iznosi oko 7 milijardi evra. Skoro isto toliko.

Poreska reforma mora da ide u pravcu većeg opterećenja kapitala, a manjeg opterećenja rada.
Efektivna stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi oko 7% usled raznih olakšica.
Efektivna stopa poreza na imovinu pravnih lica je oko 0% usled rupe u zakonu.

Naravno da novi privredni savet za ekonomski oporavak ne želi ovo da vidi. Ni privrednici iz Šekspirove sa svojim problemima likvidnosti, ni Privredne komore koje se bore da sačuvaju monopol. A i radi se o istim ljudima. Oni imaju svoje probleme. Oni rešenja vide u svim onim stvarima koje su nas i dovele do ovde: subvencije, krediti za likvidnost, Fond za razvoj, Razvojna banka, reindustrijalizacija i sva ostala arčenja novca poreskih obveznika. Poreski obveznici su radnik iz Pirota, čistačica iz Beograda i zemljoradnik iz Zrenjanina. Oni plaćaju i namete na rad i namete na potrošnju. A ekonomski savet savetuje vladu koja zastupa interese građana. I u tom savetu niko ne savetuje sa stanoviša malih i srednjih preduzeća, porodičnih firmi i poljoprivrednih gazdinstava.

PDV se može povećati samo u kontekstu smanjenja nameta na rad. Za onoliko koliko se poveća PDV, za još više treba smanjiti namet na rad. Time se stimuliše proizvodnja i čini konkuretnijom u odnosu na uvoz. Proizvodnja, za razliku od uvoza, ima veliki trošak rada. Ovakva kombinacija mera bi učinila da domaći proizvodi pojeftine i pored povećanja PDV-a. Ona takođe stvara uslove za REALAN rast plata U PRIVATNOM SEKTORU.

Ekonomska politika treba da se okreće oko stvaranja uslova da proizvodnja i izvoz budu najprofitabilnije delatnosti. One kreiraju zapošljavanje. Danas je suprotno. Trange-frange i nekretnine su jedino isplativi. Tako dalje ne može. Ako ovo ne shvatimo, dočekaćemo anketu o radnoj snazi u novembru mesecu i imaće rezultate slične onoj iz aprila meseca po kojoj smo izgubili 66.000 zaposlenih za 6 meseci. I onda ćemo zaista bankrotirati.

Povećanje PDV-a sa 18% na 20% treba da donese manje novca od ukidanja fiskalne decentralizacije. Nemojte preko leđa građana da plaćate promašene i štetne političke projekte bivše vlade. Ostavite PDV na miru. Ukinite fiskalnu decentralizaciju.

https://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich

.