Biz| Društvo| Ekonomija| Politika| Život

Seneka je ukapirao još pre 2000 godina

/ 10.09.2012. u 12:02

Komentari: 55
Čitanost: 11074
/
Preporuke: 3380
/

Сви знамо да Србија пролази кроз тежак период. Очекује се да привредни раст буде негативан у 2012. и, у најбољем случају, релативно низак у 2013. Незапосленост је опет на преко 25 одсто. Јавни дуг ускоро може доћи на границу високог ризика од 60 одсто друштвеног производа, а још није јасно како ће се обезбедити преокрет који може донети наду и побудити нешто оптимизма.

Кад се чини да су потешкоће непремостиве, дозволите ми да цитирам Сенеку, римског философа и државника, који је и сам живео у тешким временима: „Ми ништа не чинимо не зато што је тешко, већ је тешко зато што ми ништа не чинимо". Већа конкурентност Србије и повратак на привредни раст неће се постићи само тиме што ћемо о томе мислити и причати. Мора постојати „општа мобилизација" како би Србија постала најбоље место пословања у региону.

Зашто у Србији треба 1400 одсто просечних плата да би се дошло до грађевинске дозволе а у Словенији само 65 одсто? Зашто извоз једног контејнера у Србији кошта 1400 долара а у Словенији 750 долара? Зашто у Србији неко треба да да 30 одсто потраживања да би се уговорне обавезе испуниле по судској одлуци а у Словенији га то кошта тек 13 одсто потраживања?

Шансе да се отворе нова радна места и да се повећа животни стандард становништва су утолико веће уколико се реформе спроводе брже, уколико су оне смелије и дубље. На самом почетку оне могу да науде појединцима који живе од било какве ренте, али то је једини начин напретка. Само се надам да, због овога што кажем, од мене неће тражити да завршим живот као Сенека!

postavite na |

Komentari (55)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

predatortz 12:09 10.09.2012

Man'te Slovence...

Зашто у Србији треба 1400 одсто просечних плата да би се дошло до грађевинске дозволе а у Словенији само 65 одсто? Зашто извоз једног контејнера у Србији кошта 1400 долара а у Словенији 750 долара? Зашто у Србији неко треба да да 30 одсто потраживања да би се уговорне обавезе испуниле по судској одлуци а у Словенији га то кошта тек 13 одсто потраживања?

Oni nikad nisu naučili da kradu kao ljudi.
Samo mrvice, kao miševi...

blogov_kolac 12:11 10.09.2012

ne prizivajte nam "opstu mobilizaciju"

Ciljevi oko kojih se ona u Srbiji moze postici zadnjih cetvrt veka mogu nam doneti sve, samo ne privredni rast i oporavak.

expolicajac 12:17 10.09.2012

Čujte Srbi

I Arčibald Rajs je pokušao da nas upozori, ali je prošao kao što je prošao.
Ovu istinu, o kojoj ste pisali blog, svi normalni ljudi u Srbiji znaju, ali menjanje toga je nemoguće sa ovakvom privrednom i političkom elitom koja je u 20 godina došla do basnoslovnog bogatstva na račun narodnog jada. Oni nemaju osećaj "društvene odgovornosti", a to se, morate priznati, ne stiče za 20 godina.

savamala 12:20 10.09.2012

Шта ово значи?

Зашто у Србији треба 1400 одсто просечних плата да би се дошло до грађевинске дозволе а у Словенији само 65 одсто?

Да ли би аутор текста био љубазан да преведе ову реченицу на српски језик? Ако сви инвеститори пишу као он добро је да се изда и једна једина ”одсто” дозвола.

deset_slukom 13:05 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

savamala

Да ли би аутор текста био љубазан да преведе ову реченицу на српски језик? Ако сви инвеститори пишу као он добро је да се изда и једна једина ”одсто” дозвола.

Ako je prosečna plata u srbiji 400Eur, onda, po računici, građevinska dozvola košta 400x14=5600Eur.

Ako je u Sloveniji prosečna plata 1000Eur, građevinska dozvola, po računici, biva 1000x0.65=650Eur.

Pošto je naš narod sklon da zahteva cene u prodavnicama proporcionalne svojoj kupovnoj moći, vreme je da se zapita da li i neke druge stvari treba posmatrati u tim relacijama.

savamala 13:17 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

onda, po računici, građevinska dozvola košta 400x14=5600Eur.

И ја претпостављам да је аутор желео да тако нешто каже али то тамо не пише. Заправо тамо не пише ништа смислено.

deset_slukom 13:36 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

savamala

И ја претпостављам да је аутор желео да тако нешто каже али то тамо не пише. Заправо тамо не пише ништа смислено.

Ne vidim nikakvu nejasnoću. Da nisi, možda, bio društvenjak?

savamala 13:46 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

Da nisi, možda, bio društvenjak?

Нисам али, ипак, знам српски језик. И да читам и да пишем.

WBinSerbia 13:51 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

Извињавам се што је нејасно - можда је требало другачије да преведем. Али рачуница значи то што је десет_слуком објаснио-ла.

Весна, срадница гдина Брефора која преводи текстове

blogovatelj 14:34 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

И ја претпостављам да је аутор желео да тако нешто каже али то тамо не пише. Заправо тамо не пише ништа смислено.

Naterao si me da procitam tekst jos jednom i da potrazim besmislenost, ali nisam uspeo.
Da li bi mogao da citiras nesto sto je besmisleno po tvom misljenju?
Jedino sto mi bode oci je totalitarnost u frazi "opsta mobilizacija" ali ta fraza stoji pod navodnicima, tako da je tu sve OK.
I formulacija od 1400% jeste malo nezgrapna, ali je ipak razumljiva svakome ko zna sta je procenat.
Za ostatak teksta ne mogu a da se ne slozim. Ova tvoja kritika radi kritike samo me nagnala da kolegi blogeru kliknem preporuku.

savamala 15:14 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

Naterao si me da procitam tekst jos jednom i da potrazim besmislenost, ali nisam uspeo.

1400 одсто просечних плата не значи ништа али се из контекста да протумачити да је Весна хтела да каже 14 просечних плата. Тако је требало и да напише.

Можда је баш у томе и проблем јер невидиш бесмисао у ”1400 одсто просечних плата”. Ни ти, ни ћевабџија, ни Весна ”срадница гдина Брефора”. А, с друге стране очекујете ефикасну и цивилизовану државу. То не бива.

blogovatelj 15:50 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

1400 одсто просечних плата не значи ништа

Rekoh, nezgrapno je ali se iz aviona vidi da je hteo da kaze "1400 odsto prosecne plate"
Naravno, moze i cetrnaest prosecnih plata.
I to ti je razlog da kazes da citav tekst ne valja i da je besmislen?

savamala 16:13 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

Rekoh, nezgrapno je ali se iz aviona vidi da je hteo da kaze "1400 odsto prosecne plate"

Извини што, када читам текст представника Светске банке у коме се помиње Сенека и у коме се дају савети влади Србије, очекујем да то буде писмено, а не као да га је писао продавац кромпира са Зелењака. Можда су моја очекивања претерана али тако сам васпитана.

kukusigameni 16:17 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

savamala
Можда је баш у томе и проблем јер невидиш бесмисао

savamala
очекујем да то буде писмено, а не као да га је писао продавац кромпира са Зелењака.

savamala 16:21 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

kukusigameni
16:17 10.09.2012
Re: Шта ово значи?
savamala
Можда је баш у томе и проблем јер невидиш бесмисао

Е, сада си ме покопао.

antioksidant 17:08 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

savamala
kukusigameni
16:17 10.09.2012
Re: Шта ово значи?
savamala
Можда је баш у томе и проблем јер невидиш бесмисао

Е, сада си ме покопао.

покопаваш се сама већ дуже време

Vesna Knežević Ćosić 18:20 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

Извини што, када читам текст представника Светске банке у коме се помиње Сенека и у коме се дају савети влади Србије, очекујем да то буде писмено, а не као да га је писао продавац кромпира са Зелењака. Можда су моја очекивања претерана али тако сам васпитана.

zapravo si nevaspitana. i zadrta.

savamala 18:28 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

zapravo si nevaspitana. i zadrta.

Зашто? У чему се састоји то неваспитање? То, што ми смета да ми се представник Светске банке обраћа на некаквом пиџин српском? Да, можда, не кршим правила ”традиционалног” српског гостопримства? Господин представник има сасвим довољан буџет да би могао себи да дозволи коректан и писмен текст када је већ одлучио да се и овако обраћа.

blogovatelj 20:49 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

Можда су моја очекивања претерана али тако сам васпитана.

Vaspitan ili vaspitana?

Bojana Maljević 21:39 10.09.2012

Re: Шта ово значи?

Ako je prosečna plata u srbiji 400Eur, onda, po računici, građevinska dozvola košta 400x14=5600Eur.

Eh da je samo cena problem... a kolika je cena godina koje prolaze dok se ne dobije građevinska dozvola? U proseku 3 do 5 godina. Strašno.

busolazasrbiju 12:53 10.09.2012

Pojedinačni problemi

Ako me oko ne vara, Vi ste predstavnik Svetske banke u Srbiji. Za početak kao predstavnik takve institucije ne bi trebali da navodite pojedinačne probleme koje može da uoči svaki posmatrač. I to u bilo kojoj zemlji, a ne samo u Srbiji. Trebali bi da se bavite suštinom i sistemskim problemima koji dovode do tih pojedinačnih slučajeva. Ali da odgovorim na Vašu zapitanost:

1. Zato što je u Srbiji novčana masa 3 do 4 puta manja nego u Sloveniji. Vi kao predstavnik najviše bankarske institucije, sigurno znate šta to radi u privrednom sistemu jedne zemlje. Pitajte one koje savetujete u srpskim institucijama, zašto je to tako.

2. Zato što je po savetima MMF i drugih sličinih institucija, Srbija ukinula vancarinske barijere i krenula sa snižavanjem carinske zaštite, do te mere da nam je prosečna carinska zaštita niža od Japana, Norveške, J. Koreje, Australije, a o zemljma BRICS'a da i ne govorim. Da li znate da je bilo koja zemlja u situaciji visokog i rastućeg deficita spoljnotrgovinskog bilansa, to radila i na taj način popravila svoju ekonomiju.

3. Da ne analiziram dalje, samo ove dve stvari proizvode opštu nelikvidnost, rast inflacije, rast kamatnih stopa, rast finansijskih i fiksnih troškova po jedinici proizvoda i usluga pa privreda bude nekonkurentna i onda nađete gomilu primera koje ste i Vi našli.

arcins 14:07 10.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

busolazasrbiju
Ali da odgovorim na Vašu zapitanost:

1. Zato što je u Srbiji novčana masa 3 do 4 puta manja nego u Sloveniji. Vi kao predstavnik najviše bankarske institucije, sigurno znate šta to radi u privrednom sistemu jedne zemlje. Pitajte one koje savetujete u srpskim institucijama, zašto je to tako.

Novcana masa zavisi direktno od visine deviznih rezervi neke zemlje, odn. postuje se pravilo da devizne rezerve pokrivaju 300% novcane mase u opticaju. Trenutno se Srbija pokriva sa nekih cca. 450%, ako i to ne lazu.

WBinSerbia 14:26 10.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Zato što je u Srbiji novčana masa 3 do 4 puta manja nego u Sloveniji.

Није проблем у новчаној маси (мада не прецизирате којој: М, М1, М2, М3, или М4)већ у висини друштвеног производа.Право питање је зашто Словенија која је скоро четири пута мања земља има већи друштвени производ? И зашто Словенија дупло више извози од Србије мада нема никакве царинске баријере према ЕУ?

Zato što je po savetima MMF i drugih sličinih institucija, Srbija ukinula vancarinske barijere i krenula sa snižavanjem carinske zaštite, do te mere da nam je prosečna carinska zaštita niža od Japana, Norveške, J. Koreje, Australije, a o zemljma BRICS'a da i ne govorim.

Није проблем Србије висок увоз већ низак извоз. А ако домаћи произвођачи не могу да се такмиче са страним онда то значи да имају озбиљан проблем са квалитетом и ценом (продуктивношћу и ефикасношћу). Ко то плаћа? Па сви грађани Србије (погледајте: http://blog.b92.net/text/20674/Trange---frange/). А зашто би они то плаћали? Зашто би њима било скупље него грађанима других земаља? Неке од земаља које наводите - а које су некада имале затворена тржишта - имале су веома јаку конкуренцију унутар тих тржишта што их је терало да повећавају продуктивност и ефикасност па су постале мега-звезде у извозу. Осим тога оне су много веће од Србије па на већи број потрошача могу постићи економију обима и унутар својих тржишта. Бивша Југославија је, уосталом, испробала тај модел затвореног тржишта и нисам сигуран да је то дало неке добре резултате. Једина успешна индустрија у бившем СССР-у била је војна. Зашто? Зато што се такмичила на светском тржишту.

anamarkana 14:48 10.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Право питање је зашто Словенија која је скоро четири пута мања земља има већи друштвени производ? ....

zato sto nije mafijaska drzava
zato sto nema milion nezapslenih
zato sto nema sivu ekonomiju
zato sto nema srpsku politicku "elitu"
zato sto... etc etc

busolazasrbiju 17:19 10.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Ovo što ste naveli nije tačno. Novčana masa zavisi od veličine GDP i ona se kreće oko 50% istog za zemlje koje imaju uravnotežen spoljnotrgovinski bilans i relativno slaba finansijska tržišta. To sa deviznim rezervama nema veze, jer da je tako šta će biti u slučaju da nemamo devizne rezerve, hoćemo li ukinuti novac. Novac je društvena kategorija koja je mnogo ranije nastala od bilo kakvih termina bilo inflacije, devizne rezerve i slično. Ili još bolja ideja da li Srbija u slučaju da joj neko pokloni 100 milijardi evra, može za toliko da emituje ili naštampa dinara na ovom nivou društvenog proizvoda. Može al zamalo. Tek bi onda videli šta znači inflacija.

Sledeće pitanje koje treba sebi da postavite da li Evrozona ima devizne rezerve za emitovani novac ili možda američke Federalne Rezerve. Pa oni su 70 godina menjali kompletnu ekonomsku politiku i u MMF-u, Svetskoj banci i drugim međunarodnim institucijama i uveli najgluplju moguću ekonomsku teoriju zvanu monetarizam u svetske tokove, zato što ih je deceniju ranije provalio De Gol, tj. provalio činjenicu da štampaju dolare bez pokrića. Uostalom i početkom XX veka kada je pravilo zlatnog standarda bilo jače nego božija zapovest, britanska funta je imala 40% novčane mase bez pokrića.

Još jednom devizne rezerve nemaju nikakvu vezu sa količinom novca u opticaju.

busolazasrbiju 17:24 10.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Arcins dole je komentar vezano za devizne rezerve i novac u prometu. Greškom je otišao dva komentara niže.

busolazasrbiju 02:45 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Jel ovo Vi pišete ili Vaše saradnice, tek da znam sa kim imam posla. Reći da nije problem Srbije u visini novčane mase je najobičnija laž ili neznanje. Ako konkretno želite koja veličina onda M2 budući da je ona merilo za potrebnu količinu novca u nekoj zemlji. Takodje je i M1 ispod potrebnog nivoa. O M3 ne treba govoriti budući da se on od M2 razlikuje samo za deviznu štednju, a kao što znate sredstvo plaćanja u Srbiji je dinar, a devize kao štedni ulozi teško da imaju bilo kakav uticaj na servisiranje privreda i građana za novcem.

Drugo, veličina GDP Srbije je presudno determinisana veličinom novčane mase M2 jer ona proizvodi opštu nelikvidnost, visoke kamatne stope, visoke stope inflacije, visoke fiksne troškove, što sve zajedno proizvodi visoke finansijske troškove a ovo zajedno potpunu nerentabilnost, pad produktivnosti i ekonomičnosti, manjak konkurentnosti i preživljavanje (a ne razvoj) srpske privrede kao meru poslovnog uspeha.

Da li Slovenija ima veći ili manji GDP od Srbije, pa Vi kao stručnjak Svetske banke treba da znate da se realna mera GDP neke zemlje izražava u paritetu kupovne moći (PPP). Mislim da u ovom slučaju GDP Slovenije nije veći od GDP Srbije. Zašto postoje ova odstupanja od nominalnih veličina GDP je tema koja zahteva više vremena od jednog bloga. Ako hoćete da vulgarizujemo ekonomiju mogu Vam reći da Slovenija ima veći GDP (nominalni) zato što za nekoliko puta ima veće plate nego u Srbiji, koje kao što znate čine osnovnu stavku svakog GDP.

Zašto Slovenija izvozi duplo više od Srbije iako nema carinske barijere prema EU? Pitanje kada, i da li u EU ili uopšte? Život ima svoju predistoriju, ne počinje danas. Ako ste zaboravili Slovenija je izašla iz bivše zemlje kao daleko najrazvijenije, nije imala ratove, sankcije, blokade, izbeglice, gubitak teritorije, imala je granice sa razvijenim državama, tržište bivših republika u kontinuitetu, vreme za razvoj, dovoljnu količinu novca u opticaju, ekonomski nacionalizam koji se pre ulaska u EU merio raznim ograničenjima prema uvoznoj robi i td. Takođe, nije slušala MMF. Ne znam, možda i gore navedeno nema nikakve veze sa veličinom GDP. Ili mislite da možda ima?

Upravo visok uvoz ubija bilo kakvu konkurenciju domaćih proizvođača. Kao što ste sami rekli imali su zatvorena tržišta, pa su razvili domaću konkurenciju i onda postali šampioni izvoza. Lep logički sled razvoja. Prvo zatvoreno, pa kad razviješ domaću konkurenciju, otvoreno tržište. Srbija ne treba da osvaja strana tržišta, ona je izgubila svoje tržište zbog konkurencije sa mnogo jačim privredama. U boksu postoje kategorije, u sportu kvalifikacije, ili mislite da ima neke dileme kada bi fudbal igrala Barselona protiv Javora iz Ivanjice. Evo pošto Vi verujete u univerzalnu konkurenciju položite svu životnu uštedjevinu na Javor, ja kao neznalica ili nevernik u istu igraću na Barselonu. Ako ste trkač rekovalescent nakon polomljene obe noge i trčite sa Juseinom Boltom, možete samo da izgubite. A privrede sa kojima se takmiči privreda Srbije, daleko su jače nego što je razlika između Javora i Barselone ili Juseina i nekog ko želi da trči.

Zašto bi potrošači plaćali skuplju i manje kvalitetnu domaću robu u odnosu na jeftininiju i kvalitetniju iz uvoza. Samo iz jednog razloga. Zato što na srednji i dugi rok neće imati para da kupuju stranu robu jer će domaća privreda u međuvremenu da nestane. Kada ne budu radili, neće imati ni prihode iz kojih će kupovati bilo kakavu robu, ni domaću ni uvoznu.

Građani novonastalih zemalja iz bivše Jugoslavije, nivo privrednog razvoja pre raspada vide kao cilj koji treba da dosegnu. A ovo sa vojnom industrijom SSSR'a je ispod nivoa za ozbiljnu ekonomsku analizu.

WBinSerbia 08:58 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Паритет куповне моћи (PPP)словеначког ГДП по глави становника је скоро три пута већи од оног у Србији.
Словачка је до краја деведесетих била затворена земља, а онда се отворила и интегрисала са светом. Извоз је тада кренуо да јој расте и данас је три пута већи од извоза Србије.

WBinSerbia 09:13 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Izvoz Slovacke

od 1993 do 1998 u proseku 45% BDP

od 1999 do 2003 u proseku 59% BDP

od 2004 do 2007 u proseku 71% BDP

od 2008 do 2011 (dakle period krize) u proseku 73% BDP

Dakle, dramatican rast je usledio tek kad se zemlja otvorila, napravila znacajne reforme za stvaranje predvidljivog i stabilnog poslovnog okruzenja i kao posledica toga dovela znacajne strane investicije usmerene na izvoz (a ne na uvoz ili domacu potrosnju).

predatortz 09:17 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Dakle, dramatican rast je usledio tek kad se zemlja otvorila, napravila znacajne reforme za stvaranje predvidljivog i stabilnog poslovnog okruzenja i kao posledica toga dovela znacajne strane investicije usmerene na izvoz (a ne na uvoz ili domacu potrosnju).

Zar se Srbija nije dovoljno otvorila jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma?

Zar to nije bio dovoljan signal za spremnost na saradnju?

Atomski mrav 09:52 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

М, М1, М2, М3, или М4

Jel' može ovo da se prevede za nas sa jeftinijim ulaznicama?

WBinSerbia 09:57 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Zar se Srbija nije dovoljno otvorila jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma?

Da, ali obratite pažnju na drugi deo rečenice. Moj tekst se baš na taj deo odnosi. U Srbiji nema jasnog opredeljenja da se fokusirano radi na popravljanju poslovnog okruženja, te ozbiljni izvozno orijentisani investitori nemaju motiv da dolaze, osim kad ih Srbija privlači skupim subvencijama.

predatortz 09:59 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

te ozbiljni izvozno orijentisani investitori nemaju motiv da dolaze

Ovo je, na nesreću, tačno.

antioksidant 10:04 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Atomski mrav
М, М1, М2, М3, или М4

Jel' može ovo da se prevede za nas sa jeftinijim ulaznicama?

M1: gotovina (papirni i kovani novac izvan banaka) + depoziti po viđenju (vrsta novčanih uloga u banku koji se na zahtjev ulagača / štediše vraća istome) = transakcijski novac
M2: M1 + oročeni depoziti do godinu dana
M3: M2 + oročeni depoziti preko godinu dana
M4: M3 + manje likvidna sredstva
Definicije novčane mase mijenjaju se zbog pojave novih vrsta instrumenata plaćanja.
linak

busolazasrbiju 11:23 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Ako se ne varam pričali smo o veličini GDP, a ne po glavi stanovnika. Ali ako hoćete da se igrate, ajde da zavrtimo rulet. Slovenački GDP po glavi stanovnika (nominalno ili PPP) je veći od srpskog, prvenstveo iz sledećeg razloga: plate u Sloveniji su nekoliko puta veće od plata u Srbiji, a osnovna stavka svakog GDP'a predstavljaju zarade zaposlenih. Valjalo bi da se i Srbija ugleda na Sloveniju i da diže minimalnu cenu rada ka visini minimalne potrošačke korpe, pa ćete videti kako raste GDP i približavaju se veličine nominalnog i GDP izraženog u PPP.

To Vam upravo kažem, do kraja devedesetih zatvorena zemlja (rešila svoje strukturalne problema) pa onda krenula da se otvara (a izvoz krenuo da raste i zbog kraja ratova u bivšim jug. republikama, tj. njenim glavnim tržištima). Za razliku od Srbije koja je bila u neuporedivo gorem položaju, odnosno pacijent koji je preživeo tešku saobraćajku dobio je savet od lekara, da iako ima frakturu lobanje, polomljene doljne ekstremitete, desnu ruku, obilno unutrašnje krvarenje izađe i da se takmiči sa sprinterima na 100 i 200 metara (ukidanje vancarinskih barijera i snižavanje carinskih stopa). Samo budala je mislila da može da pobedi. Za pametne, nije ni trebao da učestvuje u trci. Kao Slovenci devedesetih ili EU posle drugog svetskog rata.

Takođe, da rešimo taj nedostatak logike u priči o favorizovanju izvoza. Glavni cilj ekonomije kao nauke je da obezbedi blagostanje zajednice na kojoj se primenjuje njen proizvod, tj. ekonomska politika. Kako se upotreba GDP primarno sastoji od tri stavke: finalna potrošnja, investicija i izvoza, Vi (i ne samo Vi) hoćete da kažete da treba da se poveća izvoz na uštrb finanle potrošnje i investicija (verovatno u manjoj meri). Znači da se tekuće samanji finalna potrošnja koji je glavni cilj ekonomije kao nauke, a takođe da se smanje i investicije (jer što više izvoziš imaš manje da trošiš i investiraš), tj. da se na dugi rok smanji finalna potrošnja jer je to posao investicija. Kao što vidite izvoz nema ama baš nikakve veze sa rastom finalne potrošnje ni tekuće, ni na kratak rok, a ni dugoročno. Znači izvoz je u direktnoj suprotnosti sa glavnim ciljem ekonomije kao nauke, tj. izvoz je nužno zlo i tako ga treba tretirati.

Atomski mrav 11:26 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Hvala, AO.

busolazasrbiju 11:35 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Slovačka i njen izvoz. Da, znamo da Slovačka po glavi stanovnika izvozi najviše automobila na svetu. Jel su se te fabrike otvarale baš u tom periodima rasta izvoza? Nego glavno pitanje je zašto ti ili neki drugi proizvođači automobili ne dodju u Srbiju. Zbog mita, korupcije, loše infrastrukture ili im možda ne odgovara jeftina radna snaga, visoke subvencije, poniznost vlasti do granica primitivizma... Možda ali samo možda je problem u tome što se kapaciteti bilo koje industrije koriste na niskom nivou pa nema potrebe za novim fabrikama, posebno ne u vreme izmišljene krize koja će da traje jako dugo.

busolazasrbiju 11:41 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Preduslov da se u Srbiji bilo šta pokrene u pozitivnom smeru je povećanje novčane mase M1 i M2. Bez toga će u Srbiji sve polako da umire, tj. domaći proizvođači će da smanjuju svoju aktivnost do granica ukidanja, a onda je pitanje šta će tu strani ulagači kada nema nikakvog privrednog ambijenta, a pri tome se vrši redukcija troškova i investicija u svim privredama zbog krize.

kukusigameni 11:47 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

busolazasrbiju
Preduslov da se u Srbiji bilo šta pokrene u pozitivnom smeru je povećanje novčane mase M1 i M2. Bez toga će u Srbiji sve polako da umire, tj. domaći proizvođači će da smanjuju svoju aktivnost do granica ukidanja, a onda je pitanje šta će tu strani ulagači kada nema nikakvog privrednog ambijenta, a pri tome se vrši redukcija troškova i investicija u svim privredama zbog krize.

Čekaj, tek sad ne razumem. Odakle M1 i M2? Mislim, ako nemaš love, možeš ili da se zadužiš ili da radiš za nekoga ili da prodaš ako imaš nešto u kući.

BigBadWolf 16:03 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

(jer što više izvoziš imaš manje da trošiš i investiraš)

Znači izvoz je u direktnoj suprotnosti sa glavnim ciljem ekonomije kao nauke, tj. izvoz je nužno zlo i tako ga treba tretirati.

Neš se ti leba najesti od ekonomije...

Mada, ako radiš u Ministarstvu ekonomije R.Srbije, to bi objasnilo mnoge stvari...

WBinSerbia 17:51 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Glavni cilj ekonomije kao nauke je da obezbedi blagostanje zajednice na kojoj se primenjuje njen proizvod, tj. ekonomska politika. Kako se upotreba GDP primarno sastoji od tri stavke: finalna potrošnja, investicija i izvoza, Vi (i ne samo Vi) hoćete da kažete da treba da se poveća izvoz na uštrb finanle potrošnje i investicija (verovatno u manjoj meri). Znači da se tekuće samanji finalna potrošnja koji je glavni cilj ekonomije kao nauke, a takođe da se smanje i investicije (jer što više izvoziš imaš manje da trošiš i investiraš), tj. da se na dugi rok smanji finalna potrošnja jer je to posao investicija. Kao što vidite izvoz nema ama baš nikakve veze sa rastom finalne potrošnje ni tekuće, ni na kratak rok, a ni dugoročno. Znači izvoz je u direktnoj suprotnosti sa glavnim ciljem ekonomije kao nauke, tj. izvoz je nužno zlo i tako ga treba tretirati.

Da, blagostanje, ili - ako hoćete, finalna potrošnja - jeste glavni cilj. Samo je, znate, problem u tome da čovek mora da zaradi da bi trošio. Potrošnja finansirana iz kredita, ili štampanjem para, može da funkcioniše samo neko vreme a potom prelazi u ono što je u Srbiji već viđeno 90-tih godina prošlog veka. Cilj svega onoga na šta ja ukazujem je da omogući srpskoj privredi da na dugi rok i na održiv način omogući stanovnicima Srbije da imaju veći životni standard.
Ne, nije tačno da se investicije smanjuju ako se više izvozi. Naprotiv, mora se više investirati da bi se više izvozilo: u nove tehnologije (jer one donose veću produktivnost pa si konkurentniji), u energetsku efikasnost (jer je Srbija među zemljama koje imaju najveću potrošnju energije po jedinici proizvoda), u infrastrukturu (bez koje nema privrednog razvoja), u efikasnu državu...

WBinSerbia 18:02 11.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Nego glavno pitanje je zašto ti ili neki drugi proizvođači automobili ne dodju u Srbiju.

Odgovor na ovo pitanje je cilj svega što sam napisao. A ako vi znate neki bolji način da privučete investitore (bilo iz Srbije ili iz inostranstva) vi probajte, mada mislim da su ekonomska istorija i emprijske analize mnogih slučajeva već dali odgovor i msilim da je ono što sam ja naveo na liniji tih odgovora.

busolazasrbiju 01:02 12.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

To što ste rekli je tačno ali gledano iz perspektive mikroekonomije ili građanina kao pojedinca, ali na nivou makoroekonimije, tj. bilo koje države u svetu to nije tako. Novac se emituje ili štampa u narodnim bankama svake zemlje uz asistenciju poslovnih banaka preko kredita i sistema obaveznih rezervi. To je inače i osnovni razlog nastanka svake narodne banke na svetu. Da štampa pare, a mi tih para koje treba da emituje NBS imamo manje 4 puta od potrebne veličine koja se odredjuje na bazi volumena roba i usluga na tržištu (GDP + deficit spoljnotrgovinskog bilansa). Ujedno te robe i usluge na tržištu predstavljaju i pokriće za taj emitovani novac, u našem slučaju to su dinari. Nedostaje oko 13 milijardi evra u dinarima. Zato svako svakom duguje, zato imamo najduže rokove plaćanja u Evropi (ne plaćaju Nemci na 18, a Srbi na 128 dana zato što su oni dobri a mi loši nego zato što imaju 7 puta više novca u prometu nego što ga ima u Srbiji), zato se pravi budžetski deficit i otpuštaju radnici i tako dalje i tako dalje...

busolazasrbiju 01:13 12.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

BigBadWolf da ja radim u Ministarstvu ekonomije R. Srbije svi bi se leba najeli. Ovako skupljajte zalihe jel ga za koju godinu neće biti. Da je izvoz toliko dobar najveće učešće izvoza u strukturi upotrebe GDP imali bi SAD (a ne samo 8%) jer bi uvrtali i ruke i noge drugim državama da kupuju američku robu. Ili recimo tehnološki napredni Japan samo 14%, EU samo 12%. Izvoz je nužno zlo i služi samo da zadovolji prikupljanje potrrebnih deviznih sredstava da bi se platio uvoz roba koje ne možeš sam da proizvodiš. O izvinite Vi verovatno vidite društvenu korisnost u kupovini slatkiša ili kojekakvih krpa iz uvoza.

busolazasrbiju 01:37 12.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Upravo se radi o tome ako imate novčanu masu M2 koja je 4 puta manja od potrebne onda nemate šanse da zaradjujete, možete samo da umirete (brže ili sporije zavisno od nekih okolnosti). A to sa 90'im i štampanjem para je takva dimna bomba koju svako u odsustvu argumenata baca ovoj neobrazovanoj i površnoj javnosti. Nije inflacija 90'ih bila zbog veličine novca, bilo ga je tih godina od 3 do 7% GDP'a, a od 2000. ga ima od 11 do 18% GDP'a. Pa kako sada imamo daleko nižu inflaciju nego tada. Veličina novca u prometu i inflacija ni 90'ih ni sada nemaju nikakvu medjusobnu korelaciju.

Za razliko od Vas ja sam tih 90'ih godina živo u Srbiji i imam jedno pitanje za Vas. Ako je tog novca bilo toliko da smo napravili jednu od najvećih hiperinflacija u istoriji, zašto smo mi u Srbiji tada robu i usluge svakodnevno plaćali nemačkim markama a ne bezvrednim dinarima? Da možda nismo štedeli dinare?

Lepo ste rekli da zaradi pa da troši. Te mi molim Vas objasnite kako povećanje izvoza tekuće ne utiče na smanjivanje investicija. Zaradili ste 100 jedinica GDP i njega možete da potrošite u finalnu potrošnju, investicije i izvoz. Baš da vidim tu alhemiju.

A to da treba da ulažemo u ono što ste naveli posebno energetsku efikasnost to ste potpuno u pravu, ali to nema veze sa izvozom nego sa smanjivanjem uvoza energenata. Može i u infrastruktura ali bez medjunarodnih tendera nego da to rade srpske firme. Ovako mi ćemo dobiti most preko Dunava i kredite za isti, a Kinezi rast svog GDP'a. Teško da je to investicija. To je finalna potrošnja.

busolazasrbiju 01:47 12.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Što se tiče privlačenje investitora, pre svega iz Srbije, imam mnogo bolja rešenja nego što su to do sada primenjivani načini.

Nemojte da se ljutite, nisu Vaši predlozi loši, to sve treba da se uradi, ali ukoliko nepromenite sistemske greške o kojima sam pisao, ne postoji mogućnost da se urade i stvari koje ste Vi predlagali. Tačnije navedene sistemske greške prave i razvijaju pojedinačne probleme o kojima ste Vi pisali.

WBinSerbia 09:22 12.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Pa naravno da velike države, poput SAD, Kine, Brazila, Rusije, Japana... imaju relativno mali udeo izvoza u GDP-iju. One imaju ogromna domaća tržišta i njihove kompanije proizvode za ta ogromna domaća tržišta. A svedoci smo da ni ta tržišta u današnjem svetu nisu dovoljno velika i da se i te privrede i te kompanije mogu razvijati samo ako šire ta tržišta, znači ako izvoze.
Ali male države poput Srbije teško da mogu da ostvare privredni rast ako proizvode samo za sedam - osam miliona stanovnika (ne mogu da ostvare ekonomiju obima, između ostalog).
Dakle, cilj izvoza je veći privredni rast, veći privredni rast znači veći društveni proizvod (znači veći kolač koji može da se troši)...
Ne znam da li sam u pravu, ali imam utisak da vi zagovarate ideju da Srbija proizvodi sve što joj treba u jednom zatvorenom sistemu (što se kaže od igle do lokomotive) bez obzira koliko to košta srpsko društvo? I da izvozi samo onoliko koliko mora (pretpostavljam samo onoliko koliko joj treba za uvoz onoga što fizički nema, kao što je nafta). No, postavlja se pitanje šta će Srbija - čija privreda se razvija u zatvorenom društvu - moći da izvozi, koji će njen proizvod biti konkurentan na svetskom tržištu? Koliko čujem "Zastava" je 50 godina radila pod uslovima za koje se vi zalažete, srpsko stanovništvo je imalo relativno nekvalitetan i relativno skup automobil (plaćali su isti automobil skuplje nego Amerikanci kad je "Zastava" tamo izvozila "Jugo", što znači da su ovdašnji građani subvencionisali američke kupce "Juga"

i sve se to neslavno završilo.
Voleo bih da ste vi u pravu ali na žalost moderne privrede ne funkcionišu tako.

busolazasrbiju 12:37 12.09.2012

Re: Pojedinačni problemi

Hvala na lekcijama o veličini države i ekonomiji obima, ali ste zakasnili, to sam savladavo pre 30 godina u srednjoj ekonomskoj školi. Nego i te velike države koje su daleko razvijenije, imaju veće stepen carinske i necarinske zaštite od Srbije. Jel to normalno? I one štite svoja tržišta. U situaciji u kojoj se nalaze svakako bi to trebalo da bude manje nego u Srbiji, ali to nije.

Ovo oko zatvaranja tržišta niste u pravu. Nemam ništa protiv da se Srbija takmiči sa zemljama na svom nivou razvoja - CEFTA grupa + Rumunija, Bugarska, Grčka, Portugal i slične pa skupilo bi se tu tržište od preko 100 miliona. (U ovome leži i jedna od osnovnih konstrukcijskih grešaka Evropske unije). Ali ako srpske kompanije treba da se takmiče sa multinacionalnim kompanijama, onda idemo na fer borbu, a ona podrazumeva carine i necarinsku zaštitu. Tek da dodjemo na isti nivo.

A ta priča o potrošačima i koliko košta srpsko društvo je potpuno jednodimenzionalna jer razmatra samo rashodnu stranu posla. Odakle prihodi, ako sve uvoziš iz onih zemalja u kojima ti hoćeš da izvoziš ono što ti oni već odavno prodaju. Nema šanse da neka srpska kompanija (zbog ekonomije obima, kritične mase potrebne za investiranje, troškova marketinga i dr.) bude konkurentna napolju, osim u sferi poljoprivrednih proizvoda i to pre svega u domenu sirovina.

Takođe i ta priča o zastavi je potpuno netačna. Ona je krajem 80'ih proizvodila 200.000 automobila koje FIAT neće nikada proizvoditi u Srbiji. Ti automobili su istina za volju bili ispod nivoa svoje konkurencije (mada kada je napravljen početkom sedamdesetih 101 je bio prilično konkurentan) ali nisu bacani u reku nego su to kupovali stanovnici bivše Jugoslavije, od para koje su zaradjivali proizvodeći između ostalog i takve automobile.

A ovo sa subvencijama je potpuno deplasirano. Cene japanskih tehničkih proizvoda su skuplje u Japanu nego u inostranstvu, cene prehrambenih proizvoda EU (za Holandiju znam sigurno) su pod velikim uticajem subvencija i tako dalje. Normalno je da na sadašnjem tehnološkom nivou razvoja proizvodnje cene proizvoda budu skuplje na domaćem nego na inostranom tršištu. Ako ništa drugo onda zbog toga što rekoste da moderne privrede tako funkcionišu. Jel znate zašto? Pa zato što su progutali udice 70'ih godina kada je napuštena Kejnzova teorija i uveden monetarizam i neoklasična liberalna teorija koja nije ništa drugo nego način da bogatiji bez ratova pljačkaju siromašnije.

mariopan 13:44 10.09.2012

...

Ukapirao je Seneka, ali su davno ukapirali i građani Srbije, bar onaj deo kako smo stigli do ovoga gde smo sada, i ko nas je do toga doveo.

busolazasrbiju.

anamarkana 14:00 10.09.2012

jeste

„Ми ништа не чинимо не зато што је тешко, већ је тешко зато што ми ништа не чинимо". ...

vrlo tacno za situaciju u Srbiji, a sto se nekima dijzgnoza ne dopada
pa se ritaju sa sve cetiri sigurno nisu krivi ni Seneka ni Lu Brefor

libkonz 14:14 10.09.2012

Što ne moraš danas, ostavi za sutra

U Srbiji danas svi žive od danas do sutra. Niko nema jasnu strategiju za budućnost, nego se očekuje da će ulazak u EU biti kao dolazak u Neverland, pa se jedino razmišlja kako da se nešto zakrpi, bila to rupa u budžetu ili na putu, loši zakoni i propisi. Niko nema hrabrosti za rezove.

politicar 19:00 10.09.2012

Hrana sa dušom iz Srbije

A gledajte kakvu lepotu imamo, hrana sa dušom iz Srbije , pobednik na domaćem festivalu turističkog filma. Da se malo bolje organizujemo učili bi od nas ... da li je uopšte više moguće.

laziiprevare 19:01 10.09.2012

Gubi se, bogati idiote! (Fr.)

Ako su građevinske dozvole jeftine,kako je moguće da je prosečna cena stambenog prostora u Ljubljani 2.500 evra po kavdratu, gradu sa manje od 300.000 stanovnika, a cena novogradnje od 3.500-5.000 evra ?

Na koji način prosečna građanska porodica, može u Ljubljani danas sebi dozvoliti luksuz da kupi stan ?

Iz kojih izvora financiranja, slovenske banke sa preko 10% nenaplativih kredita (ako je tačan podatak), planiraju pokriti gubitke ? Da li će i slovenci kao i srbi, platiti račun eskperata školovanih na projekatima monetarnih fondova ?

Da li je samo način pljačke građana različit na sledećoj stepenici razvoja (važno da se na vreme pripremimo) ili se radi o političkoj manipulacija sa ekonomskom krizom u Sloveniji ?

jinks 11:11 11.09.2012

Možda se

deo problema nalazi i u nametnutom sistemu vrednosti u kome se najviše isplati otvarati samoposluge, uvoziti loše patike i graditi luksuzne stanove i marine na mestima savršeno funkcionalnih gradskih luka (koje se u tim slučajevima o trošku građana premeštaju 500 metara nizvodno), na primer.

Atomski mrav 11:27 11.09.2012

Dinar četvrta najgora valuta na svetu

Ovo je link

Sakrij replike | Pošaljite komentar

WBinSerbia

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Seneka je ukapirao još pre 2000 godina

Man'te Slovence...

ne prizivajte nam "opstu mobilizaciju"

Čujte Srbi

Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Re: Шта ово значи?

Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

Re: Pojedinačni problemi

...

jeste

Što ne moraš danas, ostavi za sutra

Hrana sa dušom iz Srbije

Gubi se, bogati idiote! (Fr.)

Možda se

Dinar četvrta najgora valuta na svetu

WBinSerbia

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana