Muzika| Putovanja| Satira| Život

Čiko, jel' sav ovaj lebac tvoj

vladimir_likic RSS / 11.09.2012. u 12:15

 

"Tada uzmem od fabrike nekoliko dana neplaćenog odsustva - i oni su na to navikli, pa mi više ne prave pitanje - i sednem u kola, pa po tri dana i tri noći vozim kao lud. Ja sam, inače, pažljiv, oprezan vozač, i ne volim da jurim, ali tada nemam vremena ni za spavanje. Za volanom samo po dva-tri sata odremem. Tek kad dodjem do austrijske i naše granice, zaustavim se. Svratim u neki motel, okupam se, ljudski se ispavam [...] Tada udjem u Ljubljanu, ili u Celje ili Maribor - niže da idem nemam hrabrosti: o Beogradu da vam i ne pričam - zastanem i parkiram se pored trotoara. I tako ostanem u kolima. Spustim prozore, gledam oko sebe i - slušam. [...] I tako, ne izlazeći iz kola, presedim po pola sata, ili sat ili dva. Onda polako krenem natrag. U povratku negde na benzinskoj pumpi napunim rezervoar benzinom. Zatim pređem austrijsku granicu, zastanem, pa iz dovoda natocim po punu šaku. Trljam ga, njušim: i on mi miriše na Jugoslaviju. Namažem se po licu, po kosi, po grudima..."   Dragoslav Mihajlović, Kad su cvetale Tikve

Ovako svi mi, gastarbajteri, ponekad ludujemo.

Krenuo sam rano znajući da ću dugo da vozim. Ispratilo me prijatno jutro, a ostatak puta je bio manje-više bez događaja. Stao sam samo nekoliko puta, na pišanje, i odmah iza gradića po imenu Holbrook, na jednom mestu da uslikam pejzaž. Pokušavajući da nadjem pravi ugao za sliku popeo sam se na neko brdo, gde sam ugazio u nešto posle čega sam jedva uspeo da izluftiram auto.

Holbrook je jedino naseljeno mesto na celom putu od skoro hiljadu kolometara od Melburna do Sidneja. Jedan jedini semafor sa pešačkim prelazom se nalazi baš tu, u gradiću koji postoji samo oko autoputa, i zbog tog autoputa. Na karti izgleda da put prolazi kroz mesto po imenu Albury, na samoj granici izmedju država Viktorije i Novog Južnog Velsa. Medjutim to je optička varka, prolazi se samo kroz periferiju, svo vreme u dve trake i vozi se stotka.

U Holbrook-u sam stao da napunim gorivo. Izvlačim se na autoput, stavljam muziku. Ex YU rock'n'roll koji sam skupljao godinama (u ova moderna vremena sve stalo na jedan CD). Ustvari, kakav rock'n'roll, ima tu svašta burazeru, od Azre do Novih Fosila i sve izmedju, prava salata. I već sam izašao iz Holbrook-a, pičim po autoputu, u autu drma muzika. Jedna za drugom, ređaju se poznate stvari: Zamisli život u ritmu muzike za ples, Zašto su danas devojke ljute, Moja prva ljubav, Kenozoik, Crno beli svet, Rock'n'roll za kućni savet, Fratello, Zlatni papagaj, Kao ptica na mom dlanu, Ti si sav moj bol, A šta da radim...

Počinje Sanja. Ovu pesmicu sam uvek voleo, tačno se sećam kad sam je prvi put čuo. To je bilo vreme kad se svake nedelje pojavljivala nova hit-pesma. Da li neko uopšte pamti TV emisiju Hit Meseca? Bend je Alisa, nemam pojma da li su uopšte napravili još nešto. Dodirni mi Kolena, Zana. Program tvog kompjutera, Denis & Denis. Sjaj u tami, Dorian Gray. Džuli, Daniel Popović. Dva dinara druže, Riblja Čorba. Sedeo sam tako sam za našim stolom, sve što iole vredi palo je u vodu, opet me je žensko napravilo volom. Slušam to i čujem kakofoniju zvukova iz luna parka gde smo visili na fliperima, osećam teret letnjeg sunca kako me pritišće po vratu, i ukus prašnjavog puta pored Save posutog šljunkom. Ma ne podseća me Dva dinara druže na neku konkretnu ženu. To je bilo vreme kad smo iz Borinih tekstova po prvi put shvatali da su odnosi izmedju muškarca i žene puni nekih nepredvidljivih događaja, iskustva koje nas, golobrade dečake, tek čekaju da okusimo.

Riblju Čorbu inače baš ne volim, svašta su brljali u poslednjih trideset godina. Pored Dva dinara druže samo nekoliko pesama je vredno pomena, Rock'n'roll za kućni savet, Neke su žene pratile vojnike, Nemoj srećo nemoj danas. Ipak Bori Đorđeviću odajem priznanje za veliki broj izraza koji su, praktično, postali deo našeg mentaliteta. Ostani đubre do kraja. Kako je lepo biti glup. Komšije će da me biju. Stručna literatura za malu noćnu fiskulturu. Mašino pusti paru jače. Naše seljanke obukle helanke. Kol'ko košta kad unutra plačem. Ja bih se odrek'o rođene braće za jedne čipkane ženske gaće. I tako dalje.

Bjelo Dugme vredi poslušati kao istorijski materijal, i to samo u prvoj postavi, a sve ostalo treba što pre zaboraviti. Ako neko misli da je kombinacija Bebekovog glasa i Bregovićeve gitare bila slučajan dobitnik nek još jednom posluša pesmicu Ne spavaj mala moja muzika dok svira. Počinje Selma. Gledam belu crtu kako izmiče na putu i vidim kako Vlado Dijak prati Selmu Borić na peronu sarajevske železničke stanice. Godina je 1949. Selma je istinita ljubavna priča.

Ima tu još dosta pesama i izvođača koji su zalutali, kako žanrovski tako i u vremenu. Severina. Bombaj Štampa, Nedim, pesmica objavljena tek 2010, parodija na Chuck Berry-jevu Nadine. Đura (pevač Bombaj Štampe, poznatiji po ulozi u "Top listi nadrealista") kao pokušava da stigne davno izgubljenog druga, Nedima. Nedim je naravno Nedim Babović, gitarista Bombaj Štampe - valjda zato što bend devet godina nije objavio album. Nedima poznajem lično, bili smo zajedno u vojsci davne 1984. Šta više, svirali smo zajedno u vojnom orkestru (što je ustvari bio bend koji je redovno svirao u vojnom domu, jedna kafančina usred Čakovca). Da se razumemo, kad kažem "svirali smo zajedno" mislim ja sam uglavnom grebao po žicama i pazio da ne zajebem stvari previše.

Počinje Azra. Priznaje mi da je udata, da ne ljubi svoga čovjeka, a ja ćutim mudro razmisljam, njeni prsti kao da traže krivca, samo lete oko moga lica, hajde ženo koji ti je vrag. Za razliku od raznih pacera, pastirskih rokera, srećnika koji su naboli po neku pesmicu, Johnny Štulić, svojeglav, lud i bezkompromisan, neprijatelj svakom a najviše samom sebi, je ostavio jedinstven i fascinantan rock'n'roll. Zapravo sve što vredi stalo je na dva dvostruka albuma, Ravno do Dna i Filigranski Pločnici. Ipak to je mnogo u poređenju sa ostalima. Šta čovek može da zameri Štuliću? Što nikad nije shvatio da je jedino trio, Štulić, Hrnjak, Leiner bio ona prava, umetnički nenadmašna Azra. U svakom slučaju, čovek je barem ostao dosledan. A s moje lične tačke gledišta, Azri hvala za muziku. Kad umrem narediću da se svira Balkan i Đoni budi dobar.

Pored Azre i Đoke Balaševića, u tom mom izboru muzike po broju ima najviše pesama od Idola. Maljčiki, Kenozoik, Zasto su danas devojke ljute, Bambina. Meni te pesmice i danas zvuče originalno, sveže, bezobrazno. Baš kao i kad sam ih čuo prvi put.

Sledi selekcija YU pornografije. O, Lili, zaboravih tada da smo sretni bili, drugom si poklonila obećani cvijet. Daj daj daj mi daj, dečko ajde oladi. Guzate, sisate, lomne u struku zbog njih razvijam desnicu ruku. A koke čudne ptice uvek im srce kuca za nekim grubijanom koji ih dobro kljuca. Ko te kara nek ti piše pjesme. Eh, to su bila nevina vremena. Čekaj da dodju mlađe generacije, na primer Rambo Amadeus. Kad sam već njega pomenuo, Halid Invalid Hari me uvek nasmeje, a 'Alo Požega me uvek rastuži. To mu je i najbolja pesma, a i to što u njoj Rambo ne peva je od pomoći.

Onda praktično niotkuda, počinje O Ana. Kad god čujem Srebrna Krila setim se kako sam u Nušićevoj 27 tražio njihove najveće hitove. Prodavac valjda shvatio da sam gastarbajter, pa navalio, hoće da mi uvali dvostruki CD, kaže Platinum Collection. Čoveče, ne volim ja baš toliko Srebrna Krila. Samo tražim tih nekoliko pesmica koje sam čuo hiljadu puta, najviše slučajno, u nekoj Beogradskoj pekari, na železničkoj stanici, u autobusu na putu za Novi Sad, u nekom davno zaboravljenom kafiću. Ja nisam kockar ali gubim. Volio sam Tanju. Ostala je samo muzika u mom sećanju, kao zamena na mesta, ljude i događaje koji su davno prošli i odavno isčezli. Razumeš.

Sati prolaze, već sam duboko u Novom Južnom Velsu. Zemlju pritisli neki oblaci, čini mi se da će da progutaju put, sve se prisiljavam da gledam u belu crtu a ne u nebo.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama, za sva vremena, skrila se tu negde, duboko u nama. Teško mi je poverovati da je Đoka napisao ovu pesmicu kad je imao samo dvadeset i koju godinu. Možda zato još uvek zvuči tako dobro. Druga pesmica koju je Đoka objavio te davne 1978 je Računajte na nas. Oni koji ga prozivaju zbog te pesme su najveći idioti i diletanti, ali da ne trošim reči to. Počinje druga balada koju ne mogu da promašim, Život je more, pučina crna, po kojoj tonu mnogi sto brode. Nije mi srce plašljiva srna, ja se ne bojim velike vode. Naravno svi mi znamo da je Đoka veliki folirant, da ustvari nikad nije video lepu protinu kći, a svakako ne kako se kupa gola pod vrbakom (kao što nije ostao momak do sad, jel'). Ali ima nešto u njegovim pesmama što ima veze sa svakim od nas.

U Bačkoj Palanci bila je igranka, ma lažem ordinarna pijanka, samo smo brljali, kako smo starili sve smo surovije tezgarili.

Atačmenti

Tagovi



Komentari (23)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Colin_bgd Colin_bgd 12:35 11.09.2012

Cini mi se da...

... si ipak trebao da stavis i kacune u prozore. Zasluzio je...
mariopan mariopan 13:06 11.09.2012

..

Osim što je istinita ljubavna priča, Selma je jako lepa žena i u ovim kasnim godinama.
Sve grupe koje si naborjao i ja volim ali samo po neku pesmu od svakoga.
Bijelo dugme za sva vremena, Balaševića....i opet ne sve od njih, samo ih izdvajam jer imaju najviše pesama koje me diraju.
Vi dijasporičari treba malo da pripazite da vas ne pojede nostalgija.
Atomski mrav Atomski mrav 13:18 11.09.2012

Alisa

Bend je Alisa, nemam pojma da li su uopšte napravili još nešto.


Jesu...

jednatanja jednatanja 13:24 11.09.2012

Lepo

Tek ćemo shavatiti kakvo blago imamo u Balaševiću kad ga Sveti Petar bude pozvao. Tako obično biva. Pozdrav od još jednog gastosa.
margos margos 13:38 11.09.2012

Re: Lepo

Nekoliko puta sam na duže bila napolju, pa znam kako zna da uhvati unutrašnja oluja kroz pesme koje ti verovatno ništa ne bi značile da si kući. Prijala mi ova tvoja šetnja po cd-u i Australiji. Hvala.
Atomski mrav Atomski mrav 13:45 11.09.2012

Re: Lepo

Pozdrav od još jednog gastosa.


Takođe (još uvek novopečenog)... Ova je onako baš prikladna:

anamarkana anamarkana 14:22 11.09.2012

Re: Lepo


si me podsetio na sve te "stare dobre stvari" od kojih sam neke volela ili ne. htela da slusam ili ne ...

i mada nisam gastos bude neku nostalgiju za vremenom kada su se mogle cuti takoreci svuda i cesto...
vishnja92 vishnja92 10:39 12.09.2012

Re: Lepo

Takođe (još uvek novopečenog)

ti zbriso?
Atomski mrav Atomski mrav 14:54 12.09.2012

Re: Lepo

Da li sam otišao, ili sam došao - još uvek ne umem ni sebi da objasnim.
blogovatelj blogovatelj 15:23 12.09.2012

Re: Lepo

Da li sam otišao, ili sam došao - još uvek ne umem ni sebi da objasnim


Gde si otišao-došao?
vishnja92 vishnja92 16:06 12.09.2012

Re: Lepo

Atomski mrav
Da li sam otišao, ili sam došao - još uvek ne umem ni sebi da objasnim.


sta god da si - srecan ti pocetak
Atomski mrav Atomski mrav 22:18 12.09.2012

Re: Lepo

Gde si otišao-došao?

Skandinavija. Odmah ispod šrafa, što bi rekao Mujo u onom vicu...
Atomski mrav Atomski mrav 22:30 12.09.2012

Re: Lepo

sta god da si - srecan ti pocetak

Hvala! Čoveku je uvek potrebno bar malo sreće, pogotovo na početku.
darkool darkool 14:00 11.09.2012

od svih

fenomenalnih australijskih bendova i muzicara, odlucio si da slusas gomilu laznjaka (osim dzonija ciju muziku, iako cenim zbog originalnosti, ne volim)

p.s.
nick cave (bad seeds i birthday party), crime and the city solution, roland s. howard, robert forster (solo i go-betweens), these immortal souls, angus & julia stone...
blogovatelj blogovatelj 14:56 11.09.2012

Toronto - Vankuver

Kamionom, sa drugom, kamiondzijom.
On vozio, ja pustao muziku.
Vise od pedeset sati voznje.
Spavanje u kamionu.
Kupanje i klopanje po trak stopovima.
Rastojanje u jednom pravcu kao od Srbije do Avganistana.
Nije mi palo na pamet da pustim bilo sta iz bivse Jugoslavije.
Na repertoaru je bila Amerika, jer kroz nju smo isli.
Dzoni Kes, Dilan, Areta Frenklin, Rej Carls.
I Njegovo Visocanstvo, naravno.
Pet kanadskih provincija, Ontario, Manitoba, Saskacevan, Alberta, Britanska Kolumbija.
A kada se odmakne od Kalgarija...
Devet stotina kilometara magije. Stenovite Planine.
Tuda bih putovao do kraja zivota, svakog dana, bez prestanka. Bila je zima, dok ne umrem moracu i leti da prodjem.
Dva puta smo stajali jer je policija blokirala put zbog lavine. To su delovi sveta gde van glavnog toka u to doba godine jedino moze motornim sankama da se vozi. Na povratku, u Ontariju, u sred nicega, na sred autoputa, prevrnuo se kamion koji je vukao na prikolici kompletnu kucu. Tamo se kuce ne prave, jer nema ko da ih napravi. Naruce se iz Toronta, montazne, ali cele, pa ih dovuku kamionom. Takva jedna je stajala na sred dzade, oko dzade jarak sa dva metra snega nabacanog grtalicama. Nema sanse da bilo ko prodje. Mi smo bili dvadeseti auto koji je naisao posle udesa. Mislili smo da cemo ostati ceo dan, murija je sredila situaciju za dva i po sata.
Video sam losa uz put, veliki je skoro kao slon, samo nije debeo. I vuka velikog kao june, ni sanjao nisam da vuk moze toliki da bude.
A na Planinama, koje su magija kao sto rekoh, ima jedno mesto na kome dah staje bukvalno. Tj, ima vise takvih mesta, ali na ovom dah staje duze nego na ostalima.
Mesto se zove Rogers Pass. Poslednja tacka na kojoj je napravljen Trans Canada Highway. Poslednja, jer je najteze bilo proterati put tuda. Kako li je tek bilo tom Rogersu koji je prvi tuda prosao na konju, ne mogu ni da naslutim.
Evo jednog snimka bez montaze, nasao sam na Tjubu ali ovo je tek dolazak tamo. Na vrhu je parking sa pogledom na pet brda koja se spajaju u jednoj tacki, ispod parkinga je jedno 300m provalije. Minimum.
Na 3:44 mozete da vidite kako izgleda tunel napravljen da zastiti od lavine.



Edit:

Da ne bude zabune, vise od pedeset sati voznje je u jednom smeru.

mariopan mariopan 21:34 11.09.2012

Re: Toronto - Vankuver

blogovatelj

Planine su veličanstvene, pred prirodom se klanjam oduvek , ali sada i pred onima koji su gradili ove puteve i tunele.
uros_vozdovac uros_vozdovac 08:55 12.09.2012

Re: Toronto - Vankuver

eh živote

blogovatelj
Kamionom, sa drugom, kamiondzijom.
On vozio, ja pustao muziku.



Meni pričaš! Sanjam to zezanje, i jednom, ali stvarno jednom. Kad budemo matori kad deca porastu, kad karijeru batalimo kad ne budem ama baš više ni za šta osim za to.
Coast to coast via Canada.

Dixi i ja sami. Ma baciću sve mobilne, laptopove, sve što ima vezu sa spoljnim svetom samo Džoni Keš. Ima opus za taj road

Sa zapadne obale ne moramo ni da se vraćamo, možemo svrnemo do tebe da te zezamo uživo, hehe

Lockscreen na mom N900
blogovatelj blogovatelj 15:37 12.09.2012

Re: Toronto - Vankuver

Meni pričaš! Sanjam to zezanje, i jednom, ali stvarno jednom. Kad budemo matori kad deca porastu, kad karijeru batalimo kad ne budem ama baš više ni za šta osim za to.
Coast to coast via Canada.


I ja sam sanjao, delom sam ostvario, ali ima jos da se putuje.
Ako ikad krenes na takav put, da te posavetujem da preskocis preriju. Nevidjena dosada. 1500km nicega.
Inace, uopste nemam zelju da putujem Amerikom avionom. To i nije neki put.
Zelja mi je da prepicim mainland USA po dijagonalama i po obimu. Ovaj trip od Toronta do Vankuvera mogu da racunam kao aproksimaciju gornje stranice SAD.
Isao sam i za Cikago, NYC i Montreal kolima, ali to su samo "kraca" rastojanja.

Da citiram Bracu Bluz...



Evo ti jos malo da te zelja mine

uros_vozdovac uros_vozdovac 19:30 12.09.2012

Re: Toronto - Vankuver

blogovatelj



Evo ti jos malo da te zelja mine



Idi bre, otš[ao sam u drugi svet... Ima jedan moj dobar geek ima na kompu autoplay pušta u pozadini zvuk Enterprajza iz onog filma, onu prigušenu tutnjavu, toliko se navikao da je i ne čuje, a samo tako sad može i da radi dok tutnji oko njega.
Tako i ja gledao bih ovo danima, hvala druže moj!
blogovatelj blogovatelj 06:36 13.09.2012

Re: Toronto - Vankuver

Tako i ja gledao bih ovo danima, hvala druže moj!


Nema na cemu.
Na prethodnom snimku, od Dzaspera do Banfa imas na 6:10 pasarelu za grizlije.
Da, postoji na ovom svetu i pasarela za grizlije.
I ja se zaludeh gledanjem.
A znas sta je najludje? Sto je Trans Kanada Hajvej prosao kroz najpitomije predele planina. To najpitomije znaci da kad vidis potok pored puta, taj potok posle dva sata voznje postane sirok kao Dunav u Beogradu. Ma jeza.
Zamisli tek kako izgleda kad se zavuces sporednim putevima?
Moj prijatelj, skijas-manijak isao je Panoramu, ski-resort za samoubice.
Ja sam se sledio gledajuci slike, uzivo ne smem ni da zamislim kako izgleda.
Obrati paznju i na ovo jezero, tj na boju vode.

espale espale 15:14 11.09.2012

I ja

sam vec dugo daleko i , kao sto neko rece, protutnje kroz mene nekad neke lude pesme koje u Srbiji ni u snu ne bih vise slusala, a kamoli uzdisala uz njih. Mozda zato sto tamo podsecaju na neke konkretne dogadjaje koji mi vise nisu interesantni, a odavde podsecaju samo na Srbiju.
I ne znaju nista o tome oni koji to nisu i doziveli. Zato me i briga bas sto me kritikuju kad se iskezim od srece na "Prljavo kazaliste"
Lep blog, fino je znati da nisi sam u svom ludilu
anabras anabras 21:57 11.09.2012

ah

ki da sam ja pravila playlistu pod nazivom ex-yu. ako nisam ja, onda je moj brat(osim Balaševića). baš te pesme...ih, sad bih baš išla na onaj njegov novogodišnji koncert.
predatortz predatortz 08:39 12.09.2012

Ex Yu scena

Može tu da se napravi i nekoliko dobrih lista...
Bilo je dosta kvalitetnih muzičara i bendova. Naravno, jedna je Azra

Neke refleksije su ostale i do dan danas.

Evo jednog lepog gesta i tužnog povoda:

Izdrži, legendo

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana