Nema da nema

A tvoja priča, Mikele je odlična i veoma pitka. U zdravlje

samo pecenje rakije je inace kraj jako dugog posla pa ima i te vrste opustanja koja je unverzalna
(a da ne pominjem prvenac koji oslepljuje :))

su se bili izveštili, pa smo kajsijevaču, počasno po bratu, zvali 'Srećkovača'. Najžešća je bila iz 94. kad je tata malo zbrisao od kazana, pa mama sve oposlila sama - bila je ljuta, što se po jačini rakije dalo osetiti.

'Aj, pa uzdravlje!

Treći put kucam komentar, k'o da sam neku "potegla" od jutros! A nisam, samo sam sa prijateljicom razmenjivala neke komentare oko pića naših muževa. Ja, doduše, kada je dobro društvo i dobra salata, volim da popijem šljivovicu, koji pravi moj prijatelj - snahin otac! Jaka!!! Moj sin voli kajsijevaču, ali to su se provereno domaće rakije. Ništa brlja, ništa vinjaci, konjaci...

Moja dobra majka je do smrti, u dubokoj starosti, ujutru uz kafu pila čašicu domaće rakije. Dok je tata bio živ (pa postao penzioner) sa njim, poslw sama. Često poželim da njoj za sećanje uradim i ja to ujutru, ali ne mogu tako na prazno.

Dakle, živeli po celom svetu!!!

Da, ima ta "teorija" o zdravlju (objašnjavao mi deda).

Prvo uzmeš slatko ili med, da se bakcili skupe, pa ih onda "ošamutiš" sa rakijom, i "spereš" sa kafom/čajem

sto je lepa prica ali nekako kratka, ja bih jos ...

hvala, preporuka kao i uvek!

Стварно лепа прича. Иако се у ракију уопште не разумем, њено печење је ритуал који уме да буде чаробан. Има нечег алхемијског у том петљању око казана, цевчица, ишчекивању да потече први, танушан млаз... све до првог наздрављања. Није чудо да се Холанђанин примио. :)

Došao gost u selo i seljak ga prvo posluži sa šljivovicom
-Jel' bre, domaćine, a gde to je šećer i voda?
-Ništa se ne brini, sve ti je u rakiji.

Šljivovica se jedno vfeme pravila dodavanjem vode i šećera koji je bio jeftin a dobijalo se dosta na količini.

Piacemaker

Dosta šumadijske šljivovice je proteklo Slavonskim Brodom i okolinom.
I danas se stari ljudi tog kraja sećaju poimence svojih 'saradnika' i 'veselih' priča.

U jednoj takvoj se 'pi' nano, pi' lilo' (pij nano, pij lilo) Hrvat (potrošač) i Srbin (dobavljač) toliko ulevče da krenu u 'šetnju' po prirodi.
Šljivovica, opšte je poznato, ima jednu jedinu manu a to je pogubno dejstvo na centar za ravnotežu.
Tako prebalansirani njih dvojica zaglave glavuške u neke jele.

Uz smeh i vrisku ceo komšiluk ih je 'biskao' naredna dva sata od iglica.

Kulturološke razlike

Često se flaša šljivovice nosi kao izraz neizmernog poštovanja kad se ide u goste.
I to od one najbolje i najstarije. Ta najstarija, od stajanja, upije boju i postane zagasito-žućkasta.
(Vrsni poznavaoci znaju o čemu pričam)
I tako neko na dar ponese šljivku.
Al', vraga.
-Ne mere ti to prijatelju. Sledeći put mi donesi onu prirodnu, nemoj ovu veštačku.

-Kakvu veštačku, 'de bi se brukao.
Tu počinje objašnjavanj procesa šljiva-tabarka-bure, al' džaba.
-Dones' ti meni, jaro, onu belu što se plavi na šljivu kad pogledaš kroz flašu.
Bre, prijatelju, plavi se na metil alkohol

Universal translator


Zaluta neki stranac u Srbiju i kao što je red i običaj zaostalih balkanskih seljaka prvo se vadi nož (strada prase) i šljivovica.
-Oseća se voće u 'slivovica'.
Vidi se stručnjak.
Tu se dodaje druga koja je još većom brzinom nestaje.
posle nekog vremena već su se one, ionako, male čašice smanjile na onom suncu.
Odmah je napravljena rašmena za duplo veće i podignuta lestvica.

U jednom trenutku stranac sa svog 'domicilnog' jezika prelazi na univerzalni engleski.
pismen čovek, nema šta. A onda i sam zapanjen počinje da se smeje sa svima okolo.

Za kraj samo da kažem da je jedna rakija a to je šljivovica.
ostalo su likeri

Jeste, stvarno je merak peci ako su svi uslovi stvoreni.
I ako nije biznis vec strast. Ja ne pijem, ako izuzmem
ponekad kada sam umoran pre rucka jednu,
ili kada je prigoda nazdraviti, ali obozavam
da sa starim 10 do 20 kazana meke ispecemosvake godine
i onda da prepecemo.

Ali u komentarima treba biti malo odredjeniji ako je moguce.

U prilog tome iz znanja i iskustva koje mi je preneto,
ljuta je najbolja u smislu najpitkija od sljive ranke.
Pitkost se dobije nakon odlezavanja bar 5 godina
u buretu od hrasta bjela.
Jacina za sljivu je optimalna od 18 gradi moze i zero jace do
19 gradi, ako je starija.

Svako voce ima svoje tajne pecenja, odnosno sustina je da
secer u vocu alkoholnim vrenjem predje u alkohol,
a dobrim pecenjem da se uhvati srce tj etil alkohol.
To tehnolozi bolje znaju ali evo da podelim ono
koliko sam shvati sto prvenac i patoka ne valjaju.

I jos nesto nikada, bar koju ponudim u kuci,
ne mesam rakije razlicitih godista.
U selu odakle mi jje otac rodjen,
kazu domacin se po rakiji poznaje.

EL EN

док нагуму ми сисамо буре
без лагања истина је права
пајтос Јова фалшира крозубе
- вина биће док нам је Дунава

Pre nekih par nedelja pozove me prijatelj na rodjendan; dobar momak i dobra drugar te sam hteo nesto da mu poklonim sto je posebno; dobio je porcelansku pljosku sa grbom i natisom Srbija a sadrzina je domaca Cika Borina sljiva. Egzotika!

Dragi Mikele, odlicna prica, hvala ti puno!

Srdacan pozdrav!

To sto se ne javljam cesce, nema veze sa rakijom (ne znam da li nazalost ili ne), ali da znas da pratim tvoje postove gotovo redovno.

Ima jedna priča koja kaže da za svako piće postoji receptura, pa zato može svako da ga napravi, ali da ono postaje vrhunsko samo ako ima dušu. Mislim da je ta "alhemija" od presudne važnosti za dobre rakije i vina, jer podrazumeva i odgovorno spravljanje. Volem te napitke kad imaju dušu i kad prave pozitivno raspoloženje, pa se još sutradan probudiš ko nov :)

Pozdrav za Vikinga!

Ne znam da li u Torontu ima kafana gde moze svako pice da se popije, ali znam da ima ovo.

Ako se ne varam u Svetozara Markovića, ispod Krunske, s desne strane. Ili ne, sledećoj... dal je sad to Desanke Maksimović ili ... ne'am pojma.

Djole C. ?

Lepa priča.
Djoletovska.