Nazovi fiskalna konsolidacija

Jedino još Orwell može povećanje deficita nazvati fiskalna konsolidacija. Deficit za ovu godinu je planiran na preko 200 milijardi dinara. Novac ćemo navući od Rusa milijardu $ i od novog izdavanja obveznica milijardu $. A od nove godine?

Čitav set zakona čija je kruna rebalans budžeta je jako loš. Već nas je koštao podrške MMF-a. Dovodi nas korak bliže do bankrota. Kao da su njegovi autori potpuno nesvesni ambisa pred kojim stojimo i jedino okupirani pravdavanjem svog činjenja i nečinjenja u prethodnoj vladi u kojoj nisu bili i ispunjenjem svojih nerazumnih predizbornih obećanja. Ogromna propuštena prilika. Za razliku od svih drugih propuštenih prilika. Ništa od reformi. Demagogija je potpuno prevladala.

Sami zakoni su tužno netransparentni. Posebno zakon o rebalansu budžeta. Bez ikakve analize kome idu sredstva, zašto baš njima, analize očekivanih efekata. Najčešća rečenica u tekstu rebalansa budžeta glasi:

коришћење ових средстава вршиће се по посебном акту Владе

Nigde u rebalansu budžetu obrazloženje budžeta svih korisnika budžeta. Ni kao prilog. Ništa ne znamo osim da recimo prosveti treba 150 miliona evra za specijalne usluge. Dobro ste pročitali. Na osnovu materijala koji su dobili, poslanici ni pod razno ne mogu imati nikakvu smislenu raspravu, osim ako nisu sami (bez podataka jer njih ima samo Ministarstvo finansija i nije ih objavilo od marta meseca 2012.godine) izvršili kompletnu analizu. A o javnoj raspravi da i ne govorim.

Subvencionišemo sve čega smo se setili po katastrofalno netrasnparentnim stavkama u budžetu koje su bez ikakvih suvislih objašnjenja. I tako 760 miliona evra.

I pored fisklane decentralizacije kojom smo 400 miliona evra gurnuli lokalnim samoupravama na arčenje, transferi iz budžeta iznose dodatnih 300 miliona evra i veći su nego 2011.godine pre fiskalne decentralizacije.

Raznim akcijama države za likvidnost tajkunoprivaitizatora i vađenje loših plasmana banaka u vlasništvu države, slupaćemo još 450 miliona evra.

Kupjemo nefinansijsku imovinu (zgrade, zemljište, oprema) vrednu oko 300 miliona evra. Zar je sada vreme za to? Nije moglo da čeka? Hitna nabavka?

Dajemo garancije Srbijagasu za kredite od 360 miliona evra (dobro ste pročitali) za održavanje tekuće likvidnosti. Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine još 35 miliona evra. Jatu i Galenici za tekuću likvidnost po 10 miliona evra. Za stanogradnju u naselju Stepa Stepanović 35 miliona evra.

Sve ove odlične projekte ćemo finansirati ruskim kreditom od milijarde dolara, prodaćemo obveznice na stranim tržištima u visini od još milijarde dolara. Pa onda još pola milijarde evra u raznim valutama. A da ukinemo projekte ili ih pomerimo za neko bolje vreme? Kao što je most na Adi bio najskuplja varijanta u najgore moguće vreme.

Zakon uopšte ne pominje agencije. One se finansiraju iz raznih nakada i taksi koje uopšte nisu obrađene u budžetu. Nema čak ni njihovog spiska. A njihovi budžeti bi morali biti barem prilog ovog budžeta. Kao recimo ova agencija i njihove nabavke.

Budžet nam uopšte ne govori o broju zaposlenih kod svih navedenih budžetskih korisnika
Budžet nam uošte ne govori o budžetu nazovifonda PIO i nazovifonda zdravstva.
Ništa o budžetima domova zdravlja i škola.
Budžet nam ništa ne govori o budžetu opština.
A svi se finansiraju parama iz budžeta i njihovi budžeti bi morali biti barem prilog ovog budžeta.

Slupaćemo oko 75 miliona evra na nazovi socijlanu pomoć penzionerima koji imaju penziju manju od 15.000 dinara. A šta je sa više od 100.000 ljudi koji uopšte nemaju penziju?A šta je sa penzionerm oji prima 15.001 dinara i bračni drug mu nma primanja? A šta je sa drugim socijalnim kategorijama sa majim primanjima? A šta je sa penzionerima čiji bračni drug ima veliku penziju? A sa onim koji imaju vredne nekretnine i druge izvore prihoda?

Nismo imali izbor, kažete. Morali smo da povećamo PDV.

A povećanje PDV-a bez pratećeg smanjenja nameta na rad ( BAŠ ONAKO KAKO JE PREDLAGAO FISKALNI SAVET, sa kojim se ministar finansija slaže, samo ne sada već u nekoj nedefinisanoj budućnosti) će dovesti  do povećanja cena, pada potrošnje, posledično pada porizvodnje, što će dovesti do smanjenja poreskih prihoda. Začarani krug.

Taman kada sam mislio da barem kapitalna glupost sa PDV-om na opremu za bebe neće biti deo paketa, opeta sam se prevario. Nema te gluposti koja dobro zvuči koju mi nećemo iskoristiti. Na monopolisanom tržištu uvoznika opreme za bebe sav novac od ove mere će otići u džepove uvoznika kroz povećanje cena. A trošak bezumnog administriranja ko ima pravo na povraćaj PDV-a će ostati nama.

Nastavljamo sa subvencionisanjem stanogradnje. Kako bi radnik iz Pirota sa svojim minimalcem mogao da pomogne ljudima u Beogradu sa platom od 1000 evra da kupe stan. U najmanju ruku nemoralno.

Ministar je branio zakone u skupštini i ta odbrana je tužno nestručna, paušalna i bez ikakve analize. Kao da se radi o predizbornoj kampanji, a ne od skupštinskoj raspravi.

Ministar ne odgovara na pitanje: NAVEDITE JEDNU EU DRŽAVU U KOJOJ JE POREZ NA DOHODAK PRIHOD LOKALNE SAMOUPRAVE. Naravno da ne odgovara, jer je odgovor prazan skup.

Ministar kaže da fiskalna decentralizacija nije napravila problem u konsolidovanom budžetu jer je samo prebacila 400 milione evra sa republike na lokal. Think again. Prebacivanje ovih prihoda je stvorilo rupu u republičkom budžetu i ogroman višak na lokalu. Taj višak na lokalu smo u rekordnom roku popunili novim nepotrebnim predizbornim i postizbornim troškovima, zapošljavanjima u lokalnim javnim preduzećima i svim sličnim trikovinma. A nedostatk prihoda u republičkom budžetu smo kompenzovali tako što je država prestala da plaća račune. Sada treba za tu rupu da se zadužimo.

Ministar kaže da nisu mogli da smanje namete na rad. Ali da će da razmotre u skoroj budućnosti. Naravno da su mogli. Ukidanjem fiskalne decentralizacije (i kresanjem svih troškova koje su nazidale lokalne samouprave), povećanjem poreza na dobit pravnih lica, krpljenjem rupa u zakonu o porezu na imovinu pravnih lica, ukidanjem ludačkih subvencija, kredita za likvidnost tajkuna-privatizatora, specijalnih usluga i gomile drugih troškova. Ovako, sačekaćemo još jednu anketu o radnoj snazi u novembru mesecu.

Kaže ministar da je prethodni premijer skrivao javni dug. A ko je skrivao katastrofalne finansije Fonda za razvoj? Ko je skrivao ugovor sa Fijatom i sve ostale odlične ugovore koje smo potpisivali? KO DANAS SAKRIVA NEPRIKAZANI JAVNI DUG DOMAĆOJ PRIVREDI I GRAĐANIMA. Dug fonda zdravstva dobavljačima lekova, dug građevinskim firmama za puteve i stanogradnju, dug sudova advokatima i oštećenim ... Ovaj dug je procenjen u visini 10% GDP-a odnosno oko 3 milijarde evra.

Ili zašto ne uvedemo rudnu rentu na nivou ozbiljnih zemalja. Recimo NIS-u rudne rente na nivou ruskih. Umesto toga, gledamo kako NIS novcem zarađenim u Srbiji finansira  zavisna preduzeća u Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori. Desetine miliona evra. Kako nikome ne pada na pamet da novcem iz Rumunije finansira komapniju u Srbij? Zato što smo banana država koja ne vodi računa o sebi.

Ministar kaže da ga ne možemo ocenjivati po ovom rebalansu, jer je on najviše nasleđen od prethodne vlade. 'Ajde. A kako bi bilo da u rebalansu kažemo: evo završni račun za prvih 7 meseci ove godine, i budžet za poslednjih 5 meseci ove godine. Da možemo jasno i transparentno da vidimo kada je okrenut novi list. Ovako ništa. Mi nikada ne propuštamo priliku da propustimo priliku. Propustili smo priliku da za 5 meseci ove godine napravimo zaokret. Da ga svi vide. Ovako, prvo napravimo štetu. MMF i EU nam onda kažu da smo maloletni, kreditne agencije nam kažu da smo na skali maloletnosti skliznuli za još jednu stepenicu, a onda se mi uozbiljimo i kažemo: dobro što ste nam rekli, sada ćemo da slušamo šta nam kaže Fiskalni savet.

Ministar nikada i nigde da kaže: zašto smo izgubili 680.000 zaposlenih od 2008.godine do danas, koji sektor ih je izgubio (mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva) i ko će ih vratiti nazad. Ako ne napravite dijagnozu bolesti, kako možete da je lečite? Šta lečite? Je l' napamet?

Najavljuje se oporavak giganata. Reindustrijalizacija. Nešto kao NIP za propala društvena preduzeća. Da li je iko čuo za opportunity cost? Da li ikome pada na pamet, pre nego što slupa novac na npr. Gošu, objavi analizu, poslovni plan, projekcije? Throwing good money after bad.

U kojoj uspešnoj državi u svetu je ministar finansija ujedno i ministar privrede? U kojoj ozbiljnoj zemlji u svetu se ozbiljan čovek prihvata obe ove funkcije?  

I mogli bi dalje da nabrajamo. Neću. I ovo je dovoljno mučno. Još jedna propuštena prilika. Još jedan neozbiljan demagoški paket u stilu NIP-a i 1000 evra po stanovniku. Račun ćemo plaćati svi.

https://www.facebook.com/SasaRadulovich

http://twitter.com/SasaRadulovich

.