Pravno nasilje, Agrobanka i PŠ

Drugovi i drugarice, nakon više od 40 godina čekanja, ponovo dobijamo zakon kojim se konfiskuje i nacionalizuje privatna imovina pod imenom, bolje reći parolom, na kome bi nam pozavideo i sam Orvel:

Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.

Ovaj predlog zakona je neustavan u najdubljem značenju te reči.
Ovaj zakon predstavlja prisilu i otimanje privatne imovine i urušavanje pravnog sistema Republike.
Ovaj zakon predstavlja konfiskaciju i nacionalizaciju privatne imovine.

Zašto se ovo radi?

Kada neko privredno društvo, pa i banka, zapadne u finansijske probleme i ne može da izmiruje svoje dugove, pokreće se stečajni postupak. Čemu on služi? Da se ravnomerno i u što većem iznosu namire poverioci. Kako? Utvrdi se, popiše i proceni sva imovina. Zatim se utvrde svi poverioci i koliko im se duguje. Potom se proda imovina i ravnomerno rasporedi poveriocima. Ako bude viška, on se dalje deli vlasnicima. Koji zakoni ovo utvrđuju? Zakon o stečaju koji se primenjuje na sva privredna društva i poseban Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Ovi zakoni detaljno uređuju postupak utvrđenja potraživanja, prodaje imovine, prava poverilaca. I tako je svuda u uređenom svetu.

U slučaju Agrobanke, poverioci su deponenti, pravna i fizička lica koja su pozajmila svoj novac banci. Banka je sa druge strane taj novac plasirala građanima i pravnim licima. Koliko depozita ima? Preko 400 miliona evra. Šta je banka uradila sa tim novcem? Plasirala ga privredi i građanima u formi kredita. Kome? To ste već čuli: razni Habitfarmovi. U čemu je problem? Oni kojima je plasirano 400 miliona evra ne mogu da ih vrate, a obezbeđenje koje je dato za te kredite vredi između 10% i 25% od tog iznosa. Imovina Agrobanke su ugovori o kreditu koji su obezbeđeni hipotekama na nepokretnoj imovini čija je tržišna vrednost recimo 100 miliona evra. Da li primećujete rupu od 300 miliona evra između potraživanja deponenata i imovine Agrobanke?

Kako i ko da popuni ovu rupu?

Ovaj novi zakon koga su mediji krstili "preuzimanje Nove Agrobanke od strane Poštanske Štedionice", nema apsolutno nikakve veze sa tim imenom. Ne radi se ni o kakvom preuzimanju. Radi se o konfiskaciji i nacionalizaciji.

Članu 3. kaže da se na preuzimanje (konfiskaciju i nacionalizaciju, prim.prev.) po ovom zakonu ne primenjuju Zakon o likvidaciji i stečaju banaka, Zakon o Agenciji za osiguranje depozita i Zakon o osiguranju depozita. Znači zakoni koji su napravljeni za situacije kao što je Agrobanka se ne primenjuju.

Na koga se primenjuje zakon? Po članu 6. na svaku banku po odluci vlade, a na predlog Ministarstva finansija i saglasnost NBS.

Po kojim kriterijumima? Nema.

I kako se primenjuje? Vlada, na predlog Ministarstva finansija i saglasnost NBS, odredi koje obaveze (depoziti) i koja imovina (krediti i drugu imovina) se prebacuje nekoj drugoj banci.
Ko odabire koju imovinu i koje depozite? Vlada. Po kojim kriterijumima? Nema.

A poverioci (deponenti) i akcionari? Po članu 7. oni se ništa ne pitaju. Nisu stranka u postupku. Takođe, nemaju pravo ni da tuže. Ovaj zakon im oduzima to pravo.

Po članu 10, na ovu transakciju se na plaćaju nikakvi porezi.

Po članu 15. nad bankom čija imovina i obaveze se prenose se pokreće stečaj kojim upravlja država, odnosno Agencija za osiguranje depozita.

Ko su poverioci i šta je imovina u tom stečaju? Ostaci. Ono što je država odlučila da ne prenese.

Ovo je neviđeno pravno nasilje. Zamislite da postoji zakon po kome država može da, kada odluči Ministarstvo finansija jer nema para, uleti u neku firmu, uzme iz nje imovinu koja joj treba i obaveze koje hoće, i ostatak ostavi. Ovo je neverovatno postupanje.

Zašto se to radi?

2010.godine smo doneli Zakon o osiguranju depozita koji kaže da država garantuje za depozite do 50.000 evra. Takvih depozita je u Agrobanci oko 270 miliona evra. Pošto je Agrobanka, pod menadžmentom koji su birali akcionari Agrobanke uključujući i državu, slupala te pare (slično kao i npr. Fond za razvoj), država je ostala da visi za ove garancije u slučaju da je Agrobanka otišla u stečaj. A država te pare nema. Pa šta smo uradili? Prvo smo pod nerazjašnjenim i neverovatnim okolnostima osnovali Novu Agrobanku na koju smo pod nerazjašnjenim okolnostima i potpuno protivno zakonu preneli depozite i imovinu, a Agrobanku pustili u stečaj. To je uradila prethodna vlada. Sada bi to isto da uradimo i sa Novom Agrobankom, to radi nova vlada, samo sada bi da imamo i protivustavan zakon za to.

Da je krivac za Agrobanku prethodna vlada, to je nesporno. Da u ovoj vladi sedi pola prethodne vlade je takođe nesporno. To ništa ne menja na činjenici da NE MOŽE OVAKO.

Znači: Ministarstvo finansija nema pare da plati 270 miliona evra za garantovane depozite. Odluči da suspenduje zakone koji državi teraju da plati depozite, otme neku imovinu i depozite (i one koji su preko 50.000 evra, a njih je oko 150 miliona evra), prenese na drugu banku u svom vlasništvu, i pravi se da je sve ok. A šta ćemo sa onom rupom od 300 miliona evra? Ona se sada samo zakopava u Poštansku Štedionicu. Gde je dobitak? Ministarstvo finansija računa da nakon prenošenje, deponenti neće odlučiti da povuku sve pare i da će time kupiti vreme.

A šta ako svi deponenti sada Poštanske Štedionice odluče da povuku sve svoje pare? Posebno oni čiji depoziti nisu pokriveni garancijom države. Onih 150 miliona evra. Poštanska štedionica bi otišla u stečaj. To smo opet mi, drugovi i drugarice poreski obeveznici. Mendažmentu PŠ izgleda ne pada na pamet da kaže NE i da podnese ostavku iz protesta. Jer to jedina časna stvar koju mogu da urade.

Možda da donesemo zakon da deponenti ne mogu da povuku svoje pare? Ali šta bi onda oni koji čiji depoziti nisu pokriveni garancijom države? Tu su poreski obveznici da i njih uzmu pod svoje skute. Tragično. Ono što bi dodali dozu komičnosti je kada bi objavili ko su deponenti čiji depoziti u uznosu od 150 miliona evra nisu pokriveni garancijom države.

Ono što je takođe tragikomično je, da će zbog ovakvog bahatog ponašanja države i nepoštovanja ustava i zakona ove države, pod pritiskom međunarodne zajednice i EU, akcionari Agrobanke, koji su izabrali loš menadžement koji je napravio ovaj haos i kreirao rupu od 300 miliona evra, rupu koja će drugovi i drugarice koštati nas poreske obveznike, tužiti državu i još povrh sveta naplatiti i štetu, pogađate opet, od nas, poreskih obveznika.

Šta je trebalo da urade? When you find yourself in a hole, stop digging. Nema besplatnog ručka. Pošto država nema novca da poštuje Zakon o osiguranju depozita i garanciju za depozite do 50.000 evra i u slučaju stečaja isplati ih u roku od 3 dana, morala bi da ga promeni u nešto što može da plati. Nešto kao one obveznice stare devizne štednje. Da izda 270 miliona evra tih obveznica. Agrobanka je trebalo da ode u stečaj, i svi depoziti iznad 50.000 evra (a njih je oko 150 miliona evra) bi bili naplaćivani iz stečajne mase (onih toksičnih kredita i hipoteka na imovini koji ih obezbeđuju). Pa koliko bude.

Umesto toga, dobijamo ovo ludilo od neustavnog zakona u režiji našeg neverovatnog ministra finansija i privrede. A kada se pokrene pitanja ustavnosti i zakon padne? Otom potom. Nije ni prvi ni zadnji put.

Izgleda da se slično pravno nasilje planira i za JAT. Ista matrica. To NE MOŽE TAKO.

Demokratija je diktatura zakona i nezavisnih institucija sistema. Diktatura je odsustvo istih. Diktatura je pravno nasilje. Poštovani poslanici Skupštine Republike Srbije, nemojte da glasate za ovaj zakon. On je, posle nazovi reforme sudstva, vrhunac pravne nesigurnosti u našoj maloj korumpiranoj partokratskoj zajednici. Vrhunski diletantizam. Nemojte dozvoliti to. Nikada nije kasno da se uradi ispravna stvar.

https://www.facebook.com/SasaRadulovich

https://twitter.com/SasaRadulovich

.