Ptičarenje oko Floride

Već smo na Pančevačkom mostu, a još ne znamo gde ćemo. U Banat svakako.  Kako moram da se vratim do podneva, raspoloživo vreme sužava izbor: Baranda.

Ružičasti nesit na ribnjaku u Barandi, 2007, foto Pat Bartley

To je svojevrsna prestonica wetland birdinga u okolini Beograda. Naime, ribnjački kompleks između Barande i Sakula, sa preko 1000 ha, po veličini je drugi u Srbiji. Ja sam ga ‘otkrio’ pre sedam godina, mada sam i ranije tu dolazio, ali tada sam dve sezone proveo obilazeći ovo područje od jeseni do proleća i prateći seobu i zadržavanje ptica močvarica, pa tu posmatrao manja jata ždralova, kašičara, pa ražnjeve, zamalo i do deset hiljada gusaka, te po nekoliko hiljada pataka, vranaca i čaplji. Kako je krajem zime 2007. bilo napunjeno novo jezero u Barandi, za samo desetak dana našlo se sasvim prekriveno pticama na prolećnoj seobi. Tog sam proleća tu posmatrao i svog jedinog ružičastog nesita, kod nas tek retku lutalicu.

U Sakulama je jezero okruženo brojnim pecarošima

Sredina novembra je vreme sve izraženije jesenje seobe močvarica... ali, jezero u Barandi... je sada sasvim suvo, a dno poodavno ispucalo. Ne pamtim ovo mesto bez vode - kada bi u prošlosti ostajalo suvo, uvak je bivalo zaostalih barica. A sada - niti jedne ptice. U Sakulama je situacija nešto bolja i vode ipak ima, ali je neradni dan, pa je jezero okruženo brojnim pecarošima, pred kojima su se i tamo malobrojne ptice povukle podalje od obala. Odustajemo od ribnjaka, naprosto, nema svrhe.

Mladi belorepan

Skrećemo s asfalta na zemljani put koji vijuga između njiva i slatina, sada slanih starača nekadašnjeg toka Tamiša. Začudo, u njima negde ima vode, ali nigde nema barskih ptica. U niskom letu nas mimoilazi mladi belorepan; uskoro i ženka poljske eje vijuga nad tršćacima. Ova eja je retka gnezdarica, ali česta zimovalica Srbije; ujedno - prelepa ptica, ako imate sreću da je dobro vidite. Skupina stabala pokraj njive, s jedne grane visi loptasto gnezdo senice vuge, a u vrhu krošnji se komešaju konopljarke i planinske juričice. Prve se kod nas i gnezde, pretežno u brdima, a zimuju na otvorenom, često i po slatinama; ali druge su tek malobrojni zimski gosti (pošto juričice liče na intenzivnije obojene ženke konopljarki, na kraju ipak nisam potpuno siguran: iako B. ima dosta iskustva s njima i verujem njegovom instinktu, i on i ja smo propustili da primetimo odlučujuće - boju i veličinu kljuna).  

Gnezdo senice vuge

Tu nas negde za zdravlje pita i predsednik lokalnog lovačkog društva. Imaju, kaže, dosta problema s lovokradicama. Od njega saznajemo i da je uprava ribnjaka u junu probila nasip koji je vodu zadržavao u slatini, u kojoj je vredna kolonija čaplji, retkih kašičara i ražnjeva, pa čak i čaplje govedarke koja se tu ugnezdila 2008, i to po prvi put u Srbiji nakon XIX veka; a sve to kako bi iskoristili prirodni pad da napune vodom jezero za sportski ribolov s dnevnom dozvolom! Sva gnezda ptica su zakonom zaštićena i sve dok traje gnežđenje (recimo, u junu) ne smeju se narušavati, pa ni izlagati predaciji lisica, jazavaca i pasa lutalica time što se usred odgajanja mladih ostave na suvom. Sa druge strane, ne vidim ni poslovnu logiku iza dopunjavanja ribnjaka zaslanjenom vodom – koliko znam (ali ribe mi nisu jača strana), šaran može da podnese izvestan salinitet, ali u takvoj vodi neće dostizati punu veličinu, što je ribnjaku, valjda, cilj. Tim narušavanjem vodnog režima su čaplje ostale bez gnezdilišta, vlasnici okolnih njiva bez prinosa, a lovačko društvo bez pernate divljači. Uz to, sva druga ribnjačka jezera su prazna, pa ni proizvodnja ribe očigledno ne ide. Žao mi što ne stigoh da odem do uprave ribnjaka, da čujem priču i iz njihovog ugla.

Veliki svračak

Nešto dalje nam prepelica prhne ispred točkova. Iako se glavnina populacije odselila, poneke se duže zadržavaju, pa čak i zimi. Na nedalekom drvetu je veliki svračak, vrsta koja kod nas dolazi na zimovanje i meni ove jeseni prvi. Neke se ptice jure u niskom letu, u visini žbunja... svraku progoni... mali soko! Taj soko se gnezdi u Skandinaviji i Britaniji, a kod nas samo zimuje; međutim, to je najmanji evropski soko, manji i od kopca, pa može da hvata samo ptice veličine vrapca i za njega je svraka prevelika. Verovatno je svraka nasrtala na njega, sve dok nije izgubio nerve i pojurio je.

U obližnjoj živici se crvene plodovi šipka, koje obleću brojni češljugari i poneka zelentarka, barska strnadica i plava senica. Odjednom strka, panično uzletanje – kobac je uleteo u jato, ali i nastavio praznih kandži. Zemljani put nas, uz zaobilaženje pokoje kaljuge, zaostale od kiše pre dva dana, vodi na asfalt.

"Florida"

Post Scriptum – A kakve ovo veze ima sa Floridom? Ako je suditi po olupini nasukanoj na humku među njivama, brod Florida koji je plovio pod francuskom zastavom odveo je naše fudbalere u Montevideo. Ili bar Bjelogrlić tako tvrdi.