KONTEMPLACIJA

zilikaka

I juhuuu!

Хоћеш јуху за освојено прво место?
Није моје да зановетам.
Жељено, учињено.
Извољевај:



EDIT 1: Пријатно ти било.

EDIT 2: О чему ли размишља(ш)?

zilikaka

A ja ću nešto da ti nacrtam


Ima toga ovde kolkooćeš.

Даровита си, нема шта. Чист хиперреализам.
'Фала.

Уживала сам некад да шврћкам покрај Великог бачког канала и да берем дивље перунике и палацке.
Одавно нисам.

А види како то исто црта велики мајстор Клод Моне:

P.S. A supa ti nije nikakva! Debeli rezanci!

Ево, ево, месим нову туру.

gedza.73

Bre, vi žene ste totalno neinvetivne u 'kujnu'.

Неинвентивне, а? ( линкчић ) ( Хвала драгој Лаванди на линку. Кхм, кхм, хоћу рећи, јесам ли ово инвентивно послагала по тањирима? )

Malo su mišljenja bila podeljena. Neki smo tvrdili da je odlično, a neki su tvrdili da nije.

Хоћеш рећи да је ово са сличке правио неки инвентивни мушкарац?

( Мислим да су они који су тврдили да није одлично у потаји рачунали на печење иако је среда. Познајем пар таквих. )

Но, какогод, битно је да си ти задовољан.

И добродошао у моје блогодвориште.

gedza.73

U sećanju mi je ostala babina pogača, kajmak i prženi krompir.
Al' to goji.
Suši je zdrav.

А башка што је у потпуном складу са нашом традиционалном посном славском трпезом.

Razmišljam
оћеш рећи да је ово са сличке правио неки инвентивни мушкарац?

Sad gedža nakrivi šajkaču i važno se lupi po grudima.

Морам признати да изузетно ценим у кујни инвентивне мушкарце.
Дакле, што се мене тиче, с правом можеш да накривиш шајкачу и да се важно лупиш по грудима.

Razmišljam
И добродошао у моје блогодвориште.

Hvala, domaćice.

Нема на чему. Драго ми је што си свратио.

reanimator

И добродошао у моје блогодвориште

...

Теби понестало текста?

Посматрај мало кругове на води. Можда те то призове.

reanimator

Теби понестало текста?

Vidiš da sam u šoku :)

Ма, видим и не могу да верујем. Чак( шта више ) и сама сам се нашла у шоку када сам сконтала шта ти се дешава.

Mislim, dokle??

И ја се исто питам.
Мислим, када ће ти досадити?

freehand

Морам признати да изузетно ценим у кујни инвентивне мушкарце.

Iskustvo Majkla Daglasa kaže da to može biti skoro pogibeljno.

Мислиш на Фаталну привлачност?

milisav68

gedza.73

Bre, vi žene

Tebe baš ponela atmosfera.

Jedno je mašinac, a drugo razmišlja.

Вала баш.
Ни једна ни друга нисмо баш репрезентаивни ( читај: стереотипни ) примерци.

freehand

Није моје да зановетам.

Zanovetam
mater
smaraorum
est!

(Stara latinska izreka iz Jadra i Podrinja).

Е, за овај цитат заслужио си букет зановети.

razmisljam

freehand

Морам признати да изузетно ценим у кујни инвентивне мушкарце.

Iskustvo Majkla Daglasa kaže da to može biti skoro pogibeljno.

Мислиш на Фаталну привлачност?

Strepim, štrebam i tri puta merim.
Mada me život, stara varalica, i za iskušenje uskraćuje...

Ееее, није ти крив живот.
Морао би сам да се побринеш за сопствена искушења, а не да кривицу сваљујеш на недужног њега, т.ј. живота свога.

freehand

Pa da budem ko Reanimator...
Replika konfekcijske replike seoskog luzera sa Rej ban replikom...
Više cenim iskrenost, čak i kod sebe.

Мислиш, нико те неће, а о њега се девојчице отимају, па си мало, као, љубоморан и решен да све то лепо упакујеш у обланду искрености, да лакше прогуташ сурову истину?

reanimator

C,c,c...
Žene me vole zato što sam iskren i opušten!

Опуштено делујеш искрено.
Или искрено делујеш опуштено.
Мислим, делујеш, није да није...

zilikaka

Ma ne bih se ja ni trpala međ žene, nego mi odonomad kolege sugerisale da skinem brkove, pa sad ne znam di sam.

И то ти неки изговор?
Изволи, имаш овде мустру за сваку прилику, па напред.

sesili

Razmišljam, otkud od lokvanja, vilinskih konjica, kišice, sve te romantike, odosmo na blagoutrobije? Juha je kriva... Da znam da "kačim" slike (neuspešno pokušavala), nešto bih drugo. Ovako, čitam, jedem, uživam. A naročito mislim na moju Kaću, kojoj često pevam "Pada kiša na miša".

Ееее, Сесили...
Не знам због чега, али, о чему год ја писала, некако коментари пре или касније скрену на, како ти лепо рече, благоутробије. Овог пута је било баш брзо и ефектно, а све захваљујући чудним Зиликакиним прохтевима.
Хоће јуху - ето јој јуха.
А онда и Геџа дошао да се похвали својим кулинарским умећем, што је лепо и за сваку похвалу, и тако...

Опет, теби тако искрсну сасвим неочекивана тема за размишљање.
Свашта се ту исподогађало.


И још кад ти мисли скрену на твоју Каћу, куд ћеш лепше.
( А и мени лепо: тиме сам одрадила своје добро дело за данашњи дан. )

Изволи и ти једне од многобројних Монеових локвања:



P.S. Ако те не мрзи, пошаљи ми на ПП где ти запиње качење слика, па да покушамо да заједно рашчивијамо проблем.

sesili

E, TO je juhu-hu! Danas se ne posti. Hvala, ja ću nožicu...

Ала је теби лако удовољити.
Ако.
Уживај.

jinks

Kamičak u ruci.
Topao i podatan.

Zamah.
Let.
Pad:

Pljus!!!

Posmatra krugove na vodi.

( O čemu li razmišlja? )

O tome kako je kamen bio ziv dok je bilo topline u njemu, koja se razlila u vodi u koju je pao.

Рецимо...
А можда и не.
Постоји сасвим извесна могућност да само гледа како се кругови на води шире и мрешкају јој површину ситним, ситним, ситним таласићима и једноставно ужива у томе што је ту и што ето, постоји.

Magličasti dah.
Kišne kapi.

Kap.
Kap.
Kapkapkap...

Posmatraš krugove na vodi.

( O čemu li razmišljaš? )

O tome kako je svaka kap kise ziva, mozda bas od topline svega sto padne u vodu :)

И свака кап кише у себи одсликава читав један свет у малом - заобљен и тиме ублажен и по мало бајковит.
Можда је тај ефекат одраза у чаробном огледалу то што их чини живим?

jinks

Mozda i ona stara prica po kojoj se voda svega seca, svakog uspona i pada, ukljucujuci i sve ono sto je u medjuvremenu dozivela i cemu je svedocila.

Mada, svaka kap kise pamti svet od trenutka kada se na njemu obrela na drugi nacin. Otuda mozda i ono sto si rekla da je svaka kap kise zaokruzen svet za sebe.

I mozda tek sve zajedno mogu da posvedoce potpuno istinitu pricu o svetu, mada neki veruju da medju milijardma kapljica postoji jedna koja bi to u ime svih ostalih sama mogla, ko zna kako i zasto, da ucini :)

Видиш, сада седим и размишљам одакле да почнем, јер си мајсторски набацио неколико можда.
Највише ме привлачи да мало поразговарамо о памћењу воде као таквом, али, то је толико обимна тема да већ у старту решавам да одустанем од ње.
Колико се сећам, о њој се већ разговарало на Блогу и качене су оне феноменалне фотографије различитих кристала воде. А и ја сам сада мало прогуглала, па збрисала. Бојим се, ако зароним дубље, загубићу се.

Искрено, ја сам склона да верујем да у томе има нечега. ( Као што има нечега у тврдњи да удишемо исти ваздух који су удисали и диносауруси. ) Све се своди на кружење, кроз мењање облика, агрегатних стања, енергија, путева... ( Кругови на води. )

И, некако, свака је честица свет за себе. Што то не би била и свака кап - делић и космос истовремено. Све зависи са које си стране вољан да гледаш.



Сад ми паде на памет: по тој логици да се вода сећа ,,svakog uspona i pada, ukljucujuci i sve ono sto je u medjuvremenu dozivela i cemu je svedocila.'' могло би се претпоставити, а крећући од идеје да никада не можеш да се окупаш два пута у истој реци, нити да покиснеш од исте кише, да се сва та сећања свих вода у свим облицима ( и кише и магле и росе и слане и потока и река... ) таложе на дну океана, јер тамо се, овако или онако, пре или касније, све сливају.

jinks

могло би се претпоставити, а крећући од идеје да никада не можеш да се окупаш два пута у истој реци, нити да покиснеш од исте кише

Moguce, odnosno da nista ustvari ne kruzi vec da se svakim pokretom menja i unapredjuje, odnosno postaje drugacije necim sto bi u direktnom ili prenesenom znacenju moglo da se nazove i secanjem. Ali verovatno ne i samo time.

Или, напротив: да све стално кружи, али никада сасвим исто - прекомпоновано, на други начин састављено, сваким покретом другачије, али, у својој суштини исто.
Хоћу да кажем како, да се задржимо на води, она тече и испарава и плови са облацима ( или је сам облак ) и има је и нема је и капи се одвајају једна по једна када пада киша, па се сливају у поточић или бару, или већ нешто, па теку или мирују тако као скуп у коме их не препознајеш, па онда поново испаре, прекомпонују се, изделе на неке нове/старе капи...
И тако без престанка, увек изнова нове капи и воде, а на први поглед исте...

да се сва та сећања свих вода у свим облицима ( и кише и магле и росе и слане и потока и река... ) таложе на дну океана, јер тамо се, овако или онако, пре или касније, све сливају.

Moraju verovatno malo da svrate i do samog dna, okeana, kao bi im utisak bio kompletniji, kada se ponovo otisnu ka povrsini, i dalje :)

Управо.

p.s.

Interesantno je da si postavila sliku svece sa plamenom od vode. Negde sam skoro cuo (mislim da je bila emisija o piramidama sirom sveta, na Historiju) o tome da su stare civilizacije vodu vezivali za simbol kretanja na dole (posto stalno pada valjda) dok su vatru vezivali za simbol kretanja na gore (posto se plamen uvek uspinje navise).

Inace, po njima su piramide bile simbol vatre, odnosno simbol kretanja na gore. Nisu rekli sta je u antickoj arhitekturi bio simbol vode ... mozda sama voda, u vidu vestackih bazena, fontana ...

Мени је фотка дошла као опис извесног парадокса који вода садржи у себи. Јер, ако смем да се усудим да изрекнем - античке цивилизације су грешиле у погледу своје перцепције воде, с обзиром да се она, доказано, креће у свим смеровима, само што при томе мења облике ( т.ј. агрегатна стања ). А осим тога, јача је од пирамида, односно од ватре, јер је успешно кроти.

freehand

@ Đinks und Domačica

Leleeee...
Kakve mudre misli velikih majstora kuhinje...
Ko sa proslave Dana vodoinstaltera, negde pred zoru...

А ти си као, присуствовао дотичној прослави Дана водоинсталатера, па знаш како тамо бива пред зору?
Или ти само криво што теби нису на памет пале мудре мисли?

jinks

античке цивилизације су грешиле у погледу своје перцепције воде

Jeste, malo deluje nategnuto. Mada, po jednoj prici, i voda i vatra u tim pricama ne predstavljaju same sebe vec ustvari simbolisu, ni manje ni vise, nego dva osnovna mehanizma obrade podatake u mozgu.

Prvi, u jednoj varijatni, uzrocno posledicni, a drugi posledicno usrocni. Druga varijanta bi bila na primer prvi kauzalni, drugi akauzalni. Ili treca varijanta, prvi zenski drugi muski, sta god to znacilo :)

Наравно, овде ствари постају компликоване. Дало се и очекивати, пре или касније.
Супротности. И прича о јину и јангу, о мушком и женском принципу. Далеко ће нас ово одвести...
И ко уопште са сигурношћу може да тврди да постоје ( само ) два основна механизма обраде података у мозгу? Можда их има колико и мозгова, можда, не знам, четири, колико и типова личности одређених од истих тих античких умова...
А и четири су основна елемента, а не само два.
И зашто их онда издвајати?

Имала бих ја још ако-онда реченица по овом питању, али, и ово је сасвим довољно да искомпликујем још више.

freehand

Jedared sam išao na pecanje i zatekao dva mudraca upravo u toj fazi Vatra Vs. Voda...
Bratesestro, kakva je sreća da u ta doba niko nikog ne razume a da amnezija leči od mudrosti praskozorja!

Дакле, знала сам: ниси присуствовао прослави Дана водоинсталатера. Било је тако очигледно.

jinks

још ако-онда реченица по овом питању

Koliko sam razumeo ako-onda recenica bi mogla da predstavlja jednu, na primer, vodenu recenicu, dok bi onda-ako recenica mogla da bude, na primer, vatrena.

Занимљиво је да ми ако-онда варијанта реченица ( или било чега ) делује сасвим разумљиво, док ми обрнут случај остаје сасвим недокучив.
Мислим, јасно је мени да је ту полазиште последица, па се од ње креће ка узроку, али, некако никако нисам у стању да то поткрепим примером који би ми звучао како ваља.
Можда сам само сувише буквална, можда онда-ако треба заменити нечим дугим, што би значило то исто...
Не знам.
Остајем збуњена.
И приклањам се води.

zilikaka

А ти си као, присуствовао дотичној прослави Дана водоинсталатера, па знаш како тамо бива пред зору?

Ma ne biva ni tad.

Za takve slučajeve stavi se odmah

i nema šta da brigaš.

Ништа ти ја ово не разумем.
Слика не само да ми не отвара очи, већ ме само додатно збуњује.
Али, хајде да се правим да сам схватила.
Или ћеш ми ипак објаснити?

freehand

Pa nisam, samo u prolazu, kad sam krenuo da uznemiravam lokvanje.

Само их ти узнемиравај, па када ти наиђе нека ловно-риболовно-барско-речно-локвањско-кедерско-приобална инспекција, питаћу те.
Није ти доста што возаш бицикли куд не треба и кршиш законе, већ показујеш све одлике окорелог зликовца и злочинца у поврату.
Само да знаш, ја ти у бајбокану нећу доносити провијант.
Био извући наравоученије из двоточкашке епизоде.

jinks

Mozda delom ovim

http://en.wikipedia.org/wiki/Anticausal_system

, ali i ja bih voleo da cujem neko bolje objasnjenje, ukoliko u citavoj prici ima ikakve trunke realnog.

Прочитала сам и из свега ми је једино јасно да ми баш ништа није јасно.
Не знам. Може бити да сам одвећ оптерећена константним учењем да су везе узрочно-последичне и да узрок нужно предстоји последици. Дакле, мозак одбија да ми прими логику последично-узрочног, а да је разуме не уме ни под разно.
Сувише је ту хипотетичког. На крају, и за саму теорију антикаузалног се каже да је хипотетичка.
А мени претпоставке те врсте никако не полазе за руком.
Можда, ако се нађе неко некад да то мало боље ,,нацрта'' за нас са традиционалним поимањем света...

Може бити да бих се трунчицу лакше снашла са акаузалношћу, јер бих је подвела под ставку случајности у свом систему рационализовања, али, ни у то баш нисам сасвим сигурна.

kukusigameni

razmisljam
jinks

Ma sve to vaše pada gle, u vodu.
Jer ja mogu da prizovem kišu.
Ubeđen sam u to.

А где си био летос кад је требало призвати је да к'о што приличи покажеш своју убеђеност на делу?
Лако се сад хвалити.

kukusigameni

Kako gde sam bio?!

Bio sam pored uznemirenih lokvanja, dok je vetar bio pripitomljen u trstikama (pa nisam osetio opasnost). A i nekakve kikotave perunike su mi odvraćale pažnju, kao i vilin konjic koji je treperio vazduhom.

A onda je došla ona i pogodila me kamenom, do duše toplim i podatnim, pravo posred čelepenke.

Дакле, то ли је?!
Претпостављам да од то доба носиш ( осим чворуге и, евентуално, подлива ) ту убеђеност да можеш да призиваш кишу.
Е, то је онда сасвим друга прича и морам ти рећи, искрено саосећам.

kukusigameni

Ma nije tu kraj.

Tražio sam ja nju, tu što me napravila na dodolu. I nervirao sam se. I kad god bih se nervirao, pala bi kiša.
A onda sam uspeo da je pronađem. Stajala je pred zatvorenim prozorom. Prišao sam da je vidim, a ona je duboko disala, zamaglila staklo te me tako nije ni videla. Džaba sam ja skakao, mahao, džaba.

A ne da sam pokisao...

Кад ниси имао при руци овако један леп кишобран:





( Обрати пажњу на то како су мотиви на истима потпуно у теми. )

А и, брате, могао си да се сетиш да јој куцнеш на прозор.
Тада би, радознала каква је, дланом обрисала маглицу са стакла да види шта се то збива.
Вероватно је да би очекивала да види неку промрзлу, покислу птицу и да би се мало уплашила када би те видела како скачеш и машеш к'о нека додола. Али, будући да је добра душа ( ако се занемари онај каменчић о челенку ), сигурно би те позвала да уђеш и осушиш се.
Можда би ти скувала и чај или топлу чоколаду, а могуће да би некако осетила и да си луд за шампитама, па из својих тајних залиха извадила једну.

Ех, кад не знаш да се снађеш.

Kazezoze

pročitah negde na netu zgodnu anegdotu oko letošnje suše...


"Godina je bila sušna . Sunce je neumorno peklo. Usevi se osušise i pretila je glad. Stanovnici se okupiše u obližnjoj crkvi da mole boga da im pošalje kišu kako bi spasli i ono malo useva što je preostalo.

Nakon nekoliko sati molitve napustiše crkvu gledajući u nebo i tražeći kišne oblake. Nije bilo ni jednog jedinog oblaka.

Jedno dete okrenulo se svom ocu i upitalo:

- Tata, jesu li ovi ljudi stvarno verovali da će bog da pošalje kišu?

- Jesu sine, verovali su.

- A kako onda niko od njih nije poneo kišobran?"


...ova pričica bi mogla biti i odgovor na tvoju uzročno posledničnu dilemu u kojoj si se našla par postova iznad.

Дакле, решио си да докомпликујеш?

Причица је поучна и тако сурово истинита.
И на неки начин жалосно-смешна.
И иронична.
Али...

Одговор на своју узрочно-последичну дилему у њој не налазим, иако сам се својски потрудила.

Мала помоћ?

freehand

Zašto je goluždrav skakutao pod pendžerom?

А ти само добацуј са тог свог балкона.

Milutin Milošević

A ne da sam pokisao...

Čuvena narodna lirska pesma:

Idu momci iz drugog sokaka
Suva qrca, mokrih opanaka.

Ију, Газда!

zilikaka

Da neće bit da je bilo malo drukčije?

Jedino ti verujem za zatvoren prozor.

Не бих му ја ни то веровала, пази шта ти кажем: ипак је примио каменчугу у чело. Ко зна какве су му последице остале.

kukusigameni

Jebote, nije fora da objavljujete moje privatne fotke koje vam šaljem na PP.

Па, знаш ти њу - није јој веровати.

kukusigameni

Ne brini se mala, upotrebiću svoje moći.
Imam ih na pretek od kako me puko' onaj topao i podatan kamen.

Сад ми је лакше.
Моћи ћу мирно да спавам.

jinks

Kada sam procitao ono sto je napisao Kazeoze, pao mi je na pamet primer dogadjaja iz istorije religije koji bi mogao da se razume kao posledica uzroka koji se nalazi u buducnosti u odnosu na posledicu, o kome govori praznik Blagovesti.

Покушавам да те пратим, али не успевам.
Колико знам, Благовести описују тренутак у коме архангел Гаврило доноси девици Марији вест да ће зачети са Светим Духом и на свет донети Сина Вишњега.
Колико пратим, ту је све узрочно-последично у правом смеру временског тока.
Дакле, молила бих те за појашњење.

jinks

Mislio sam na trenutak bezgresnog zaceca, za koji mi se cini da u sebi ima akauzalne elemente.

Хвала на појашњењу.
Ја сам се ухватила за антикаузално, па сам акаузално испустила из вида.
Овако ми је већ ( донекле ) разумљивије шта желиш да кажеш.
Мада, опет, дало би се и ту дискутовати...
Јер, са моје тачке гледишта, самом чину је претходила идеја Творчева о томе шта би желео да постигне креирањем Сина, што, по мени, руши поставку акаузалности.

Da dodam da deluje i da nada ima u sebi elemenata akauzalnog, kao i kada nekome verujete u vezi sa necim, ili kada nekog ili nesto volite.

Ово ми је прухватљиво. Воли се, верује се, нада се, веома често без повода, без ( очигледног ) узрока.
О сличним стварима говори и Каз у свом коментару.
То моја памет може да прихвати и да образложи.

Kazezoze

znaš li, razmišljam, kako deluje intuicija...upozoravajuće, kao da je informacija već stigla do tebe pre nego što se događaj dogodio, pa te intuicija upozorava.

e, o tome i govori ova priča. da je vera kod tih ljudi bila zaista velika koliko su oni umislili da jeste, bez sumnje bi neko poneo kišobran.
odnosno, posledica (kiša, kišobran) bi nagovestila uzročno delovanje(vera da molitvom možeš izazvati kišu).

isto je kao kad matematičar zna rešenje zadatka pre nego što je zadatak postavljen, šarski ili marko, recimo.

Кад ми се овако лепо све нацрта, почињем да разумевам.
Уосталом, другачије ни не иде. Ипак сам ја пре свега визуелни тип.
Хвала ти.

u psihologiji, volja, ako je prava, uvek deluje akauzalno...ili, recimo, saosećanje. kada saosećač sa nekim tada razumeš reakciju tog nekog i pre nego se ona desi, pa se shodno tome i postavljaš prema toj reakciji. savest ti radi u akauzalnom pravcu, za razliku od grižnje savesti koja radi u redovnom uzročno posledičnom smeru. zato ja saosećanju dajem mnogo veći kvalitet od griže savesti.

И ово сасвим могу да сложим како ваља у нека своја поимања света.
Као што рекох Џинксу, ја сам се била сасвим залепила за антикаузалност, па сам акаузалност изгубила из вида, те је нисам нешто ни разматрала.
А морам да признам да ми она делује много разумљивије и могу да се носим са тим да постоји и да прихватим и разумем примере које сте обојица дали.
Међутим, антикаузалност је и даље велика мистерија за мене и нисам убеђена да успевам да је схватим.

jinks

Sad ovde bi verovatno bio potreban teolog da razjasni pomenuti detalj, u smislu da li bi delic akauzalnosti mogao da ostane ziv u ideji da su Tvorac, odnosno Otac i Sin jedno, odnosno trojedni zajedno sa S. Duhom, bar kako kaze prica.

Цртање помаже! Дефинитивно.
Капирам шта хоћеш да кажеш: ако су Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети јединство у свом тројству, значи да су постојали и пре него што је девица Марија зачела. Тако постављена, ствар пије воду. ( Што нас враћа, мислим, вода, на сам почетак нашег разговора. )

Асоцијација:

NA ČASU VJERONAUKE

KATIHETA: Bog ima tri lica, Bog otac, Bog sin i Bog duh sveti. Dabiću, kaži ti nama, kakav je dakle Bog?
DE – DE – HA: (TIHO ) Šapćite.
KATIHETA: Ne čujem Dabiću.
SVI: ( TIHO ) Triličan, triličan.
KATIHETA: Tiše! Reci Dabiću, božije dijete!
DE – DE – HA: Gospodine katiheta, Bog je ...
SVI: ( TIHO) Triličan.
DE – DE – HA: Bog je priličan.
KATIHETA: Šta?
DE – DE – HA: Priličan. Bog je priličan.
KATIHETA: Priličan si ti magarac i još veća neznalica. Zar je svemogući Bog za te' samo priličan, a?
DE – DE – HA: Pa tako piše.
KATIHETA: Aha, piše valjda u nekakvim jeretičkim ili turskim knjigama. Gdje si to samo naš'o? Sjedi drvo na drvo i nek ti se Bog smiluje. A evo tebi jedna prilično velika jedinica.

Branko Ćopić

MAGAREĆE GODINE

Naravno, daleko od toga da sam i priblizno strucan da o tome govorim, vec sam napisao prvu asocijaciju na tvoj komentar o akauzalnosti pomenutog dogadjaja.

И моје познавање религије је прилично плитко, морам да признам, тако да ни сама нисам неки верзиран саговорник на ту тему. Основним појмовима баратам, имам сазнања о већини догађања из Библије на нивоу лепих и занимљивих прича, али ништа много дубље од тога.
А асоцијација ти је била сасвим у реду.
Дало се о њој лепо продискутовати.

jinks

Dobro, ali voda da bi se pila mora malo necim da se podgreje :)

Пази сад ( Кад не могу да одолим. )...
Ко каже да вода мора да се пије?
Може и да се грицка или лиже.
Значи, не мора нужно да се подгрева.
Мада, знам да планинари препоручују да се снег и лед не конзумирају у затеченом стању, већ да се ипак мало подгреју.
Тако да, можда си ипак у праву.

blogovatelj

Takoreći (sorry, ne postoji drugi način da se ovo kaže) - Hebo sam te kad te stignem!

Postoji drugi način.

A kada te stignem, noge ću ti dignem.

Поштовани колега,
драго ми је што се у дијаспори не заборављају завичајне народне умотворне изреке.

Међутим, као што ви је колегиница Зиликака већ лепо објаснила, мало сте промашили тему.
Но, не дајте се узнемиравати због тога.
Сигурно ви није први пут.

zilikaka

Postoji drugi način.

A kada te stignem, noge ću ti dignem.

Kolega, mašite suštinu.

Gore je reč o primeru za akauzalnost.

Колегинице,
благодарим на правовремено уоченој неправилности, на будном оку којим осматрате по мом блогодворишту и на брзој, ефикасној и надасве исправној реакцији.

( Шта бих ја без тебе? )

dusanovaiivanovamama

Kako i zasto razmisljam uvek noćom razmislja?<<<LINK

Зато што једино тада могу да чујем како треба музику сопствених мисли. ( линкић )

Dr M

Dobro za kontemplaciju posle kvalitetno ispunjenog blagoutrobija.

Na prazan stomak ima suprotan učinak.

Ех, мој dottore...
Не бих знала да кажем за ово у вези пуног и празног стомака, али, мене ова припадајућа баш овде и баш како треба музика ( Хвала за диван избор. ) одвуче толико далеко у контемплацију, да умал' да заборавим да ти отпишем.

Срећом,завршила се сасвим на време да не одједрим у сан.

За узврат, мало кругова на води:

loader

Svratih,
da vidim,
kako ...

Ma, samo izgovor za to da vam dam cvetje

Драги, пажљиви mr loader!
Благодарим.
За Вас, ноћног скитача са букетом у руци и добро смишљеним изговором, један сасвим необичан, ноћни Моне:

loader

Onda,
jedan božanstveni Paul Klee

Хвала.
Јесте божанствен.
Ја ових дана обнављам градиво из историје ликовне уметности, па ми је тренутно при руци монографија о Ботичелију.
Један детаљ његове Венере:

reanimator

qq...

Је л' ја то примећујем промену стила?
Машала.
Или ти треба наш другар Кукусигамени, а заборавио си да можеш да га контактираш на ПП?

nsarski

Moja jutrosnja kontemplacija - miš na Marsu.

A možda i neki složeniji oblik života:

Шарски, занимљиво то твоје мишовско-марсовско контемплирање од сабајле.
А кад смо се већ дотакли теме:

On August 31, 1950, the U.S. launched a mouse into space (137 km) aboard a V2 (the Albert V flight, which, unlike the Albert I-IV flights, did not have a monkey), but the rocket disintegrated because the parachute system failed.[5] The U.S. launched several other mice in the 1950s.

Може и овако:



А ако се мало боље удубимо у проблематику, долазимо до открића да су Меркуријанци неговали култ Микија Мауса, што су и овековечили у меркуријанском крајолику пре него што су нетрагом нестали као цивилизација, вероватно дубоко повређени чињеницом да се њихов идол претворио у јунака из цртаћа на Трећам Камену Од Сунца.