Polemika

Da li polemisati sa onima koji kažu da je broj nevladinih organizacija pokazatelj razvoja civilnog društva? Ili onima koji kažu da su greške dopuštene i da se moraju oprostiti bez obzira na posledice tih grešaka? Da li polemisati sa onima koji smatraju da su građani Srbije ti koji su krivi zbog toga što ne razumeju zašto su jedni bolji od drugih? Sa druge strane da li polemisati sa onima koji smatraju da je arogancija poželjna osobina? Ili sa onima koji u svojoj aroganciji ne vide da je kraj epohe bio pre 20 i kusur godina i da je taj kraj (neki kažu epohe, neki istorije) ovde prespavan? Da, sa svima njima se može polemisati. I potrebno je. To podrazumeva da se sasluša šta imaju da kažu. Polemika podrazumeva da i oni saslušaju odgovor. Njihova nespremnost da saslušaju nije razlog da im se ne odgovori.

Ne postoji lak način da im se kaže da je epoha završena. Konkretno ta o kojoj bi oni da raspravljaju pre dvadeset, dvadeset i pet godina. Ne verujem da su pronašli način da svet vrate unazad i da zemlju o kojoj pričaju postave na neko značajno mesto u procesima koji su usledili. Ukoliko bi potpuno sebično gledali samo Srbiju, teško da se može vratiti vreme i za 12 godina kada nije počela nova epoha već su procesi donekle evaluirali. Druga imena , neke stvari, ogoljenije ....

Teško da postoji način i to da se vrati. Ukoliko nisu spremni da sagledaju trenutak to je nihov problem. I da treba polemisati sa njima. Treba saznati za uzroke stradanja ljudi i 1915., 1923. 1939., 1941., 1945. 1948., 1968., 1974., 1991. ... i razgovarati o tome. Ali to nije problem. Problem je ako se raspravom o tim stradanjima oduzima pravo da se razgovara o rešenjima za sadašnje probleme.

Možda bi 'rađanje' Hitlerove Nemačke bilo sprečeno da se radilo na rešavanju problema Vajmarske Nemačke a ne da se raspravljalo ko je i zašto u onom vagonu potpisao kapitulaciju. Isto tako možda bi neki problemi današnje Srbije mogli biti rešeni ako bi razgovarali o načinima njihovog rešavanja a ne o tome ko je izneo Memorandum ili ko je izbacio profesore sa Pravnog fakulteta1974. godine.

Može se razgovarati o svim istorijskim nepravdama i zločinima ali, nema potrebe podizati ih na nivo osnovnog problema.

Nema lakog načina ni da se kaže da je npr. glasanje za Zakon o javnom informisanju budalaština neopevanih razmera i da su neki ljudi sa pravom besni zbog toga. I da je za , najmanje, to sledila kazna. Zna se šta je kazna. Prilika da se ispravi greška. Kazna nije da se istrpi malo pa da se nastavi po starom i da se traže 'racionalna' objašnjenja. Objašnjenja su takođe budalaština. 'Koliko me ražalosti poskupljenje, toliko me nasmeje objašnjenje', reče davno Vib. Kao programska rečenica danas. Za sve aktere političke scene. Možda da razmisle gde su pogrešili, priznaju makar sebi i da rade na tome da oni koji su ih kaznili razmisle o reviziji.

Ne može narod/građani/ljudi biti odgovoran za to što ne razume da su 'oni drugi' zli a da smo 'mi' bolji, lepši, prihvatljiviji. Pokažite gospodo. Do sada, bar za mene, niste 'bolji, lepši, prihvatljiviji' ni jedni ni drugi. Jednostavno, ne ulivate poverenje. Ista ekipa iz iste kafane. Jedni piju vinjak a drugi stomakliju.

Možda je 'civilno društvo' imalo svoju ulogu i svoju šansu pre 12 godina ali je to zamenilo za donacije, projekte, položaje. Za vina i cigare....

Broj nevladinih organizacija ne pokazuje ništa, ko što ni broj preduzetnika ne govori ništa o stanju ekonomije u Srbiji. Doprinos nevladinih organizacija razvoju društva u Srbije minimalan. Većina nije u stanju da funkcioniše bez prihoda od donacija (sa projektima ili bez, sve jedno je). Trenutno se nevladine organizacije ponašaju pre kao igrači na tržištu gde je profit generisan iz izvora što Vlade Srbije što iz inostranstva. Veći broj znači samo da će se za istu sumu 'boriti' više organizacija.

Rezultati će im se procenjivati na osnovu štampanog materijala, broja tekstova u novinama ili dobrih prezentacija.

I jedni i drugi i treći će 'sa visine' gledati one druge. 'Neposvećene'. O kojima bi trebalo da misle i za koje treba da rade. I odbijaće komunikaciju sa njima, da ne bi slučajno svoje posvećene tajne otkrili i dozvolili da se još neko osim njih pita.

Dakle, ako želite veću ulogu NVO potrudite se da zaista pomažete, ako hoćete političku promenu radite na njoj , ne 'racionalizujte' gluposti iz prošlosti, ako hoćete da saznate šta je bilo u prošlosti razgovarajte sa akterima, ako hoćete promenu predložite rešenja koja ne staju u nekoliko parola i radite na njima.

I da ponovim: Njihova nespremnost da saslušaju (ili makar priznaju da su saslušali) nije razlog da im se ne odgovori.