Kako da vam kažem, a da to već niste čuli...ono – Mala deca, mali problemi, velika deca, veliki rođendani...Još samo polutka dana me deli od surove realnosti da su deca sve starija, a ja sve mlađa i da će poslednji od mladunaca postati poslovno sposobna osoba, iako tako uopšte ne izgleda. Niti će mi ikada izgledati.
Čudo je kako to Majka Priroda odradi, kako nam oči namesti na pogrešni kanal koji ignoriše vreme i vizuelnu realnost. Gledaš dvometraša planinskih gabarita, a vidiš mladunče koje na sve četiri glumi ovećeg balavog puža. To što je taj puž već dobio glasački listić i za par dana će njime da overi činjenicu da je državljanin koji odlučuje, to nema veze. Ja još uvek ne mogu da verujem da taj glasač neće strpati u usta nešto što nikako za žvakanje predviđeno nije ili bar probati da padne na glavu sa komada nameštaja koji uopšte nije viđen za penjanje na.
Pre njega su mi već dvoje uprizorili odrastanje iz zasede, to je tek tema, ali ovaj najmlađi mi je nekako bio alibi za to da ih izignorišem i tretiram kao ono što i jesu – bebe. I eto mi ga sad...na sve bih zažmurila, i na to što se beba već neko vreme brije, i što je viša od mene, i što se ujutru vraća kući sa igranja napolju, i što basira, i što već odavno nema onaj meki bebeći miris...ali ovo, ovo sa tim punoletstvom je čista nameštaljka koja samo potvrđuje da je vreme relativna pojava. Jako relativna.
Uz to, imam operativni problem...kad mi se u mozgu pripali datumska lampica »Dete-rođendan«, ja počnem da merkam nameštaj i da razmišljam kako i kuda da evakuišem ono malo celog što je ostalo...A i prozore treba nečim zaglaviti, jer nikad neću zaboraviti kako je, ne tako davno kao što realnost govori, jedna mlada zvanica skoro ispala kroz pendžer pokušavajući da vidi dvorište naglavačke. Sendviči...trebalo bi napraviti sendviče, one male, one što ih praviš kao rob zato da bi ih sitnež od uzvanica secirao, trebio i sejao po kući. Jer, uvek ima nešto što neko ne jede, a ti ugodi...i bez kečapa, da ne bi posle dnevna soba izgledala kao poprište masakra ili ocrvenjena scena za snimanje vrlo krvoločnog filma strave i strahote. Zato treba skloniti i oštre predmete...juče je Žmu kusao salatu kineskom porculanskom kašikom, kratkog vrata i zaobljenom do apsurda...ostalo sam mahinalno podigla na viši nivo...ne moram valjda za jednu salatu da se verem po ormanima.
Ako ništa, bar nisam sama u poremećaju vremenskom, ubogi Žmu još uvek vuče trzavice od dečijih rođendana. Na jednom od njih, koji je jako brzo prestao da liči na proslavu jednocifrenog jubileja i dobio formu vojne vežbe opakih patuljaka, Žmu je seo na jedva pronađenu fotelju i promucao: »I šta ćemo sad?« Bilo je to tada kada je neko sakrio parče torte u veš mašinu. Jedva smo otrebili gaće od mlevenih oraha, a ventil na mašini je još duže vreme bacao šlag penu.
I eto...umesto da uživam u tim divnim vremenima, u igračkama koje smo još par meseci skupljali kao da ih je uragan razneo, ja sam dozvolila da beba dogura do punoletstva...tako mi i treba. Sad bih pustila da mi celu kuću glaziraju tortom, spavala bih na lego kockama mesecima ako treba, podnela bih i detinju vrisku koja doseže frekvencije koje čuju i šišmiši, samo da su mi tu pred očima. Umesto toga, građanin punoletni najavljuje besnu zabavu, na kojoj naravno da neće biti roditelja...a njih će biti broja im se ne zna...i niko ih neće odvesti kućama kad se smrači. Vratiće se u zoru. Moje poruke naravno da neće čuti, žali bože kupljenog telefona koji se ne čuje baš kad bi najviše trebalo...a šta bi im falilo da se okupe kod nas? Nameštaj bih ispomerala da imaju više mesta...sendviče bih napravila bez krastavaca...ako treba pustila bih ih i viljuškama da se igraju...pa kad se preznoje tako da im za vrat teče, tu negde bi došli i njihovi roditelji. Lepo bi ih pred odlazak, zajedničkim snagama, ofrotirali tako da izgledaju kao naelektrisani ježevi...i zar ne bi to bilo fino? Bilo bi...ali.
Tagovi
Blogovi autora
- Šaka života (24)
- Krvopije (91)
- Za PRESS (447)
- Tražim pomilovanje (243)
- Ujedinitelj (80)
- Veštica u dedinoj ulici (34)
- Parče dedovine (96)
- Gušteri (33)
- Biberani (24)
- Epidemična sećanja (30)
- Duško sa zlatnim M (18)
- Mala zimska priča (42)
- Deja vu (42)
- Radosti mladosti (31)
- A SAD - FINALE (15)
- Srbija - Brazil, nestručno (22)
- PMS ili Kako su izumrli dinosaurusi (23)
- Sirotinjske sreće (62)
- Popini prasići (114)
- Ponosna (36)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Moj grad (1)
- Gradjanske inicijative (1)
- Društvo (1)
- Kultura (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org