Obrazovanje

Južnokorejska horor priča

/ 17.12.2012. u 16:05

Komentari: 92
Čitanost: 16168
/
Preporuke: 3132
/

"Jedne kišne večeri u Seulu šest vladinih službenika okupilo se u kancelariji radi pripreme za noćnu patrolu. Misija je jednostavna: pronaći decu koja uče posle 22.00 h. I prekinuti ih. U Južnoj Koreji dotle je došlo. Da bi smanjili zavisnost zemlje od popodnevnih i večernjih akademija koje daju privatne časove (a koje se nazivaju hagvoni), zvaničnici su uveli policijski čas - i čak plaćaju građanima ogromne količine novca ukoliko im prijave prekršioce."

Ovako počinje članak Amande Ripli u TIME magazinu o južnokorejskom obrazovnom sistemu. Ostali članci koji se na tu temu mogu naći na internetu prepuni su sličnih horor detalja. Do sad sam, kad mi dete zakuka na školu, kao babaroga-argument navodila činjenicu da sam ja i subotom išla u školu. Od sad ću da ga plašim isključivo južnokorejskim obrazovnim sistemom.

Baš kao što je Finska iz II svetskog rata izašla opustošena, tako je i Južna Koreja izašla iz Korejskog rata. Baš kao što je Finska osadmesetih godina prošlog veka odlučila da joj "mozak" bude glavni resurs, tako je i Koreja odlučila isto, otprilike u isto vreme. Obe zemlje se na svim mogućim testiranjima znanja 15-ogodišnjaka godinama unazad nalaze u vrhu. I obema je GDP porastao do nesluženih razmera (Južnoj Koreji je GDP od 1962 godine do danas porastao za 40.000%).

Međutim, uprkos ovih sličnosti, razlika između finskog i južnokorejskog obrazovnog sistema je velika. Neverovatno, neuporedivo, jezivo velika.

U Južnoj Koreji osnovna škola traje 6 + 3 razreda (6 s učiteljicom, 3 s predmetnim nastavnicima), a srednja škola 3 razreda. Od trenutka polaska u školu deca na umu imaju jedan jedini cilj na kome rade svakog sekunda budnog stanja tokom tih 12 godina: položiti maturski test od čijih rezultata ne zavisi samo da li će fakultet upisati (80% njih upiše fakultet), nego i koji će fakultet upisati (14% završi na najboljim fakultetima).

Nekoliko činjenica o južnokorejskom obrazovnom sistemu:

- Školski dan traje od 8.00 do 15.30 ili 16.30. Nakon toga deca na brzinu jedu kod kuće, i potom se upućuju u hagvone, privatne akademije na kojima dodatno uče pod vođstvom privatnih tutora sve do 22.00 ili 01.00 sat. Roditelji izdvajaju u proseku po 1.000 USD mesečno po detetu za plaćanje hagvona. Već od nižih razreda osnovne škole. Godine 2010. celih 74% svih mogućih učenika pohađalo je hagvone.

- Deca u učenju provode i do 12 sati dnevno, a u poslednje tri godine pred maturski ispit, tj. tokom srednje škole, i po 14 do 16 sati dnevno.

- Fizičko vaspitanje kao predmet uopšte ne postoji. Škole nemaju sale za fizičko. To se ne smatra obrazovanjem.

- Deca su neispavana. U srednjoj školi žive od 4 sati spavanja. U redovnoj školi nije neobično videti da i cela jedna trećina razreda (koji imaju i 50 učenika) na času spava. Čak se u prodavnicama mogu kupiti posebne navlake za podlakticu koje služe kao jastuk.

- Maturski test je u novembru. Od jula roditelji provode po dva sata dnevno u budističkom hramu, u posebnoj molitvi za uspeh dece na ispitu koja podrazumeva 108 poklonjenja zlatnoj statui Bude.

- Maturski test traje 9 sati.

- Na dan testa, avioni ne lete, saobraćaj staje, a policija stoji na raspolaganju učenicima koji upadnu u neku vrstu nevolje na putu ka ispitu - pomažući im da na vreme stignu.

- Zemlja je upala u problem zbog te mazohističke opsesije učenjem. Broj nezaposlenih mladih ljudi je dvostruko veći od ukupne nezaposlenosti, pošto zemlja proizvodi preveliki broj visokoobrazovanih, a nedovoljan broj srednjeobrazovanih. Broj dece koja se rađaju drastično opada iz godine u godinu, s obzirom da su troškovi vezani za obrazovanje dece neverovatno veliki, te roditelji ne mogu sebi da "priušte" više od jednog deteta. Vlada nudi poreske olakšice firmama koje su spremne zaposliti srednjoškolce. Vlada novčano nagrađuje hagparace, građane koji uspeju da slikaju prekršioce policijskog časa u hagvonima. Vlada pokušava da ukine testove. Vlada pokušava da uvede veću kreativnost u škole. Uzalud.

- Južna Koreja je osam godina zaredom prva na OEBS-ovoj listi zemalja sa najvećom stopom samoubistava. Četrdeset ljudi dnevno izvrši samoubistvo. Što je najgore - stopa stamoubistava iz godine u godinu raste. Godine 1985 iznosila je 9,1 i bila je jedna od najnižih u svetu; 2000 - 13,6; 2009 - 31.

- U Finskoj, koja takođe ima visoku stopu samoubistava, stopa u poslednjih 30 godina dosledno opada. Godine 1985 iznosila je 24,6; 2000 - 22.5; 2009 - 19.3.

- Najčešći uzrok smrti u mladoj populaciji (15-24 godine) u Južnoj Koreji je samoubistvo. Stopa samoubistava iznosi 15 na 100.000. U Kini je stopa duplo manja: 7 na 100.000. U Velikoj Britaniji iznosi 5 na 100.000, baš kao i kod nas.

- Dok se u Finskoj kao vodeći uzrok samoubistava navodi problem alkoholizma, u Južnoj Koreji to je "akademski pritisak". Broj samoubistava u mladoj popuciji dosledno se povećava u periodu oko maturskog ispita. Mnogi ostavljaju oproštajna pisma u kojima detaljno opisuju svoj neuspeh da budu savršeni u učenju, zbog čega su osramotili svoju porodicu.

- U jednoj studiji je petina učenika viših razreda osnovne i svih razreda srednje škole izjavila da oseća iskušenje da izvrši samoubistvo.

Evo nekih izjava Južnokorejskih učenika i studenata:

- "Dok sam bio u srednjoj školi bio sam primoran da u školi ostajem do 22.00 sata, a neke druge škole držale su učenike do ponoći. Nije bilo vremena za bilo kakve druge aktivnosti."

- "U mojoj školi bilo je previše pravila. Imao sam problema da ih se pridržavam, i bio sam ljut. Jedini ventil bilo mi je maltretiranje i prebijanje druge dece. Roditelji su se razbesneli pa sam pobegao od kuće i upadao u razne loše situacije."

- "Sve vreme učimo, osim kada spavamo."

- "Para mi srce kada vidim drugove kako se jedni s drugima takmiče, umesto da se međusobno pomažu."

- "Bili smo poput mašina za pamćenje. Skoro svakodnevno sam spavao na klupi. Učitelj bi vikao na mene, ili me gađao kredom."

- "Htela sam da emigriram. Toliko sam prezirala obrazovni sistem."

Vođa policijske patrole pomenute na početku ovog teksta ispričao je kako je jedne večeri u 23.00 na krovu hagvona našao deset tinejdžera koji su pokušavali da se sakriju od njega. Jedva je smirio prepadnutu decu, uveravajući ih da oni nisu ništa krivi, već vlasnici hagvona. "You can go home," uveravao ih je.

***

Na PISA testovima Južna Koreja je 3 boda ispred Finske u razumevanju teksta (539:536), 5 bodova ispred Finske u matematici (546:541) i 16 bodova iza Finske u nauci (538:554).

Mi smo oko 100 bodova iza obe u sve tri oblasti.

Ako ćemo tražiti uzora, hoćemo li ga tražiti u Finskoj bajci ili u horor priči Južne Koreje?

Trenutno je stanje takvo da među školama u Srbiji čistom lutrijom možete da upadnete i u ono što iz daleka (veeeeeelikog daleka) liči na bajku iz Finske, ili na horor priču iz Južne Koreje.

Od izvora dva putića.

Kojim ćemo?

postavite na |

Komentari (92)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Atomski mrav 16:14 17.12.2012

Dva putića

Iako se ne razumemo mnogo u to kakav je izbor pred nama, poprilično sam siguran da ćemo instiktivno da izaberemo lošije rešenje...

Jukie 16:41 17.12.2012

Re: Dva putića

Atomski mrav
Iako se ne razumemo mnogo u to kakav je izbor pred nama, poprilično sam siguran da ćemo instiktivno da izaberemo lošije rešenje...

A niko i ne kaže da ćemo uopšte tražiti uzor od dve zemlje koje imaju najveći broj poena na planetarnom testu
Obrazovanje, kao i autohtone rase pasa, zavisi od postojeće lokalne kulture. Tako negde postoji šarplaninac a negde foksterijer, jer su psi sa takvim osobinama najviše odgovarali načinu života ljudi koji su držali psa u kući.

Atomski mrav 16:47 17.12.2012

Re: Dva putića

Moj komentar je bio više onako uopšten... naravno da bi bilo loše kad bismo jednostavno prekopirali nečiji tuđi obrazovni sistem. Mislim da se kod nas, kad je o obrazovanju reč, neće ništa promeniti u skorije vreme, zadržaćemo dosadašnji "ne zna se ko pije a ko plaća" sistem. No, ako bude došlo vreme da se nešto promeni i u toj sferi, mogu da se kladim da ta promena neće doneti ništa dobro.

grebostrek.lurker 16:16 17.12.2012

kr vs fi

S jedne strane Samsung
s druge Nokia prodaje svoju upravnu zgradu

:)

dragoljub92 16:33 17.12.2012

jedan glas za južnu koreju

draft.dodger 16:35 17.12.2012

Iz Južne Koreje...

In 2005 a shocking set of sexual abuse cases happened at a school for deaf girls.
The teachers involved received relatively light sentences - that maybe about to change. SILENCED, based on a novel details the drama that went during that horrific time in perhaps one of the most controversial films of the year.
As of the time of writing, the entire nation is in an uproar, that at the very least, reveals in stark detail the power of film.
The film has also been at number one for weeks.

Jukie 16:36 17.12.2012

Mongolija

Mislim da ćemo najviše da ličimo na Mongoliju. Ono malo dece će da živi u prestonici, a ostatak zemlje će biti pustinja bez ljudskih naselja, pola godine vrela, pola godine zaleđena, a po njoj će lutati stepske lisice

petronijevic001 16:46 17.12.2012

Re: Mongolija

Od izvora dva putića.

Kojim ćemo?

Ja sam za korejski model , s obzirom da sam davno završio svoje formalno obrazovanje.

Vesna Knežević Ćosić 17:02 17.12.2012

sauna

bila ja pre neki dan u sauni na tasu i tamo bio i jedan simpa korejac, prica srpski savrseno, al ono bas, sa sve "nemam pojma" i "jebote".

pitam, gde ste naucili tako dobro srpski?
kaže, u Koreji, prva generacija srpsko-hrvatskog na faksu.

dosao u bg, hoce da otvori korejski restoran. kaže, ima brata, radi u samsungu u koreji.

Vesna Knežević Ćosić 17:06 17.12.2012

Re: Mongolija

Jukie
Mislim da ćemo najviše da ličimo na Mongoliju. Ono malo dece će da živi u prestonici, a ostatak zemlje će biti pustinja bez ljudskih naselja, pola godine vrela, pola godine zaleđena, a po njoj će lutati stepske lisice

juki, malo preterujes, mozda ne znas, doduse ne bih ni ja znala da mi prijatelji vec tri godine ne zive u ulan batoru. nemaju bas tako malo dece, pismenost je visoka medju odraslim stanovnistvom, a prestonica je po nasim merilima "cudna", vise od pola stanovnika u prestonici zivi na tradicionalan nacin, u jurtama.

nurudin 17:09 17.12.2012

Re: sauna

bila ja pre neki dan u sauni na tasu i tamo bio i jedan simpa korejac, prica srpski savrseno, al ono bas, sa sve "nemam pojma" i "jebote".

pitam, gde ste naucili tako dobro srpski?
kaže, u Koreji, prva generacija srpsko-hrvatskog na faksu.

dosao u bg, hoce da otvori korejski restoran. kaže, ima brata, radi u samsungu u koreji.

На Охриду, на једном скупу,упознао сам студенткињу српског из Кореје, нисам ни знао да студира српски, док нисам укапирао да нас разуме. Није хтела да говори српски, јер није сасвим била сигурна у исправвност свих акцената, па се стидела... Згануо сам се, помисливши на мој "индијански енглески" на ком смо се споразумевали у поређењу са њеним одличним познавањем српског...

draft.dodger 18:04 17.12.2012

Re: sauna

Ja sam 90ineke upoznao curu iz Južne Koreje.
Lepo se družili, razgovarali, pili pivo.
Dogovorimo se da izađemo kasnije, i ona me ladno ispali!
Ja je čekao k'o kreten.

Sad mi je lakše, kad znam da je morala da uči.

srdjan.pajic 19:59 17.12.2012

Re: Mongolija

Vesna Knežević Ćosić
Jukie
Mislim da ćemo najviše da ličimo na Mongoliju. Ono malo dece će da živi u prestonici, a ostatak zemlje će biti pustinja bez ljudskih naselja, pola godine vrela, pola godine zaleđena, a po njoj će lutati stepske lisice

a prestonica je po nasim merilima "cudna", vise od pola stanovnika u prestonici zivi na tradicionalan nacin, u jurtama.

Pa i gradovima po Srbiji je isto, sem što umesto jurti imamo solitere. Ok, i nemamo previše dece, mada je i Mongolija sve, samo ne prenaseljena. Takodje, stepske lisice bi, eventualno, bile zamenjene kurjacima, da ne potežem opet pse lutalice, da mi se Frihend ne naguta tableta. Mada, ja ne vidim šta je u tome loše. Da su plate malo veće, i planine, Srbija bi bila ko Kolorado.

srdjan.pajic 20:09 17.12.2012

Re: sauna

draft.dodger
Ja sam 90ineke upoznao curu iz Južne Koreje.
Lepo se družili, razgovarali, pili pivo.
Dogovorimo se da izađemo kasnije, i ona me ladno ispali!
Ja je čekao k'o kreten.

Sad mi je lakše, kad znam da je morala da uči.

U stručnim banderaškim novinama koje, po prirodi stvari, moram da čitam (IEEE), Južnokoreanci, barem poslednjih 15 godina, redovno objavljuju odlične radove, u nekim oblastima bukvalno dominiraju. Tu im ni Tajvanci, čak ni Japanci, nisu ni blizu. S druge strane, Kinezi, na primer, istovaruju tone radova, ali retko kad nešto stvarno novo i dobro smisle, uglavnom prepisuju ili pretabavaju ono što je tekući hit u struci (kad smisle, onda je to izvanredno, ali nije tako često, s obzirom na volumen radova i stručnjaka). Po tome su, Koreanci, čini mi se, dosta bliži Evropljanima, da ne kažem Nemcima, ili Rusima.

bolid1 20:14 17.12.2012

Re: sauna

nurudin

На Охриду, на једном скупу,упознао сам студенткињу српског из Кореје

Dobro si proso, meni bila u Srbiji na kampu jedna, 6 meseci sedela u NSu na razmeni, uceci Srpski...ej, rec jednu da kaze...ajd, da napise jos i nekako, da kaze, ma nema sanse...

Vesna Knežević Ćosić 20:40 17.12.2012

Re: Mongolija

Pa i gradovima po Srbiji je isto, sem što umesto jurti imamo solitere.

uh, ne znam, jurta je ipak drugo od solitera:))) ja dve godine planiram da odem i vidim taj čudan miks solitera i jurti i sve što uz to ide

da ne potežem opet pse lutalice

eee ima toga, moj drug piet je maratonac i trči gde god bio tri puta nedeljno i kaže, baš je frka trčati u ulan batoru, puno pasa lutalica, ali i ljutih koji nisu lutalice al su tu oko jurti:)

escherichije_colic 16:56 17.12.2012

od izvora

Treba pre svega formirati 1 radnu grupu, koja bi sačinila 1 sveobuhvatnu platformu, koja bi predvidjala formiranje nekoliko agencija, pa će valjda jedna od tih agencija da ponudi neki odgovor.

Ako smo nešto naučili iz ovog teksta, naučili smo da nije sve u GDPu i PISA testovima. Džaba i pare i pamet ako pre vremena poludiš i izvršiš samoubistvo.

nurudin 17:00 17.12.2012

Гласам за Финску... :-)

... Мада, нашем тренутном образовању не би фалило мало и корејског...

Шала на страну, никад ми није било јасно - ако већ постоји доста добар модел образовања, зашто се не препише, или бар узме оно што је примењиво и да се имплементира?!
Мада, мени много тога није јасно...

Препорука и за овај блог.

escherichije_colic 17:04 17.12.2012

Re: Гласам за Финску... :-)

nurudin
... Мада, нашем тренутном образовању не би фалило мало и корејског...

Шала на страну, никад ми није било јасно - ако већ постоји доста добар модел образовања, зашто се не препише, или бар узме оно што је примењиво и да се имплементира?!
Мада, мени много тога није јасно...

Препорука и за овај блог.

Ovaj odgovor važi za bilo koju neuređenu oblast naših života, od javnog prevoza do obrazovanja- nema para.

nim_opet 17:17 17.12.2012

Re: Гласам за Финску... :-)

Pa prepisan je - 1960ih je prepisan svedski obrazovni sistem i napravljen onaj u SFRJ. Ali, prepisati zakone i principe nije isto sto i primeniti ih - a u primeni smo se pokazali.

nurudin 17:19 17.12.2012

Re: Гласам за Финску... :-)

nema para.

Ма, нема ни воље, није баш све у парама...
Од наставника до инспекције сваког интересује само форма, нико се не бави суштином...

nurudin 17:21 17.12.2012

Re: Гласам за Финску... :-)

a prepisan je - 1960ih je prepisan svedski

Мислим на фински, шведски је већ застарео за нас...

)

Ма, што каже народ - тешко да би нам помогле и шифонске гаће.

escherichije_colic 17:35 17.12.2012

Re: Гласам за Финску... :-)

nurudin
nema para.

Ма, нема ни воље, није баш све у парама...
Од наставника до инспекције сваког интересује само форма, нико се не бави суштином...

Ljude pre svega morate dobro platiti, da bi ih adekvatno motivisali i da bi oni poslove obavljali sa entuzijazmom, a ne otaljavajući. Osim adekvatne finansijske nagrade za rad, morate im obezbediti adekvatne uslove za obavljanje svog posla. Najzad, mora se uvesti visok kriterijum pri zapošljavanju, a da taj kriterijum nema veze sa ličnom ili političkom podobnošću. Mislim da našem obrazovnom sistemu nedostaje sve pobrojano, a u takvim uslovima i najveći entuzijasta diže ruke i utapa se u sivilo.

gorstak92 17:30 17.12.2012

Ti bre ko Filip Mladenović

Prvo nam okači revolucionarna iskustva sa Islanda, zatim kaže kako je u Sloveniji i onda zaključi da i mi trebamo tako nešto.

Sad i ti postavljaš modele Finske ili onih tamo Koreja.
Mnogo je.
Ne mož' da se postigne.

Od izvora dva putića.
Kojim ćemo?

blogovatelj 17:49 17.12.2012

Oooooooo seksi lejdeeeeeee

- Deca u učenju provode i do 12 sati dnevno, a u poslednje tri godine pred maturski ispit, tj. tokom srednje škole, i po 14 do 16 sati dnevno.

Moj ortak radio projekat dve godine u Koreji.
Kaze da cela nacija radi 16 sati dnevno, sest dana u nedelji.
Sta je onda cudno sto i deca tako rade?
Zato su se i zapatili diktatori na severu. Bolje i oni nego dozivotna robija na jugu

Al zato Samsung, Hjundai...
Oooooooo seksi lejdeeeeeee

Ajmo da organizujemo blogotakmicenje. Ko ce da uhvati Gangnam Stajl najblizi milijardi. Smak sveta se blizi...
Ja sam na 969,717,524. Ima l' ko bolji?

Krugolina Borup 13:00 18.12.2012

Re: Oooooooo seksi lejdeeeeeee

Oooooooo seksi lejdeeeeeee

Meni dete ludo za ovom verzijom:

escherichije_colic 13:10 18.12.2012

Re: Oooooooo seksi lejdeeeeeee

Taj "gangam stajl" je najbolji indikator propasti ljudskog roda.

Kakvo audio-vizuelno smeće, a milijardu pregleda.

Evo malo prave muzike za promenu:

ulicno_pojacanje 18:02 17.12.2012

Usled hiperprodukcije

NVO koje se bave pravima deteta - a sve u skladu sa narodnom previše babica kilavo dete - da nam deca od silnih dušebrižnika ne bi bila kilava, mogli bi da par kontigenata NVO dušebrižnika izivezemo u JK. Oni dobiju znanja o znanju koje nisu imali počnu da razumeju prava dece na potpuno drugačiji interaktivan način.

Jedini problem je to što im je neko ispričao poslovicu ne jeb@ lep nego uporan a oni to bukvalno shvatili i preneli na sve segmente svog života. Upornost svugde, neumerena je štetna. Taman onaj kontigent s početka priče bi mogao da im priča o upornosti jehovinih svedoka kod nas i da ih urazumi u upornosti koja se pomalo graniči sa patologijom

Covek u belom 18:05 17.12.2012

Interesantno

Nemam pojma odakle ti ove brojke, statistiku o Koreji ne znam, mada znam da manje od 10% porodica moze da izdvoji 1000$ mesecno za skolovanje dece.
Al imam prilicno iskustva sa tom zemljom i ono sto sam primetio da ta omladina svaki svoj slobodna trenutak (u prevozu, na ulici, u barovima i restoranima) provodi uz mobilni telefon.
Jeste da malo spavaju, koliko zaista efikasno rade je takodje diskutabilno, ali sam prilicno siguran da im je pojedinacna dnevna aktivnost koja im uzima najvise vremena buljenje u mobilni...

scabies 19:44 17.12.2012

he

Od izvora dva putića.
Kojim ćemo?

Tebi izgleda kao da se mi krećemo? Ili da ćemo da se pokrenemo?
Nepopravljivi optimisti

BebaOdLonchara 22:46 17.12.2012

Re: he

Tebi izgleda kao da se mi krećemo?

pa u krug. i to je kretanje.

anastasija.p 20:47 17.12.2012

1/3 spava

- Deca su neispavana. U srednjoj školi žive od 4 sati spavanja. U redovnoj školi nije neobično videti da i cela jedna trećina razreda (koji imaju i 50 učenika) na času spava. Čak se u prodavnicama mogu kupiti posebne navlake za podlakticu koje služe kao jastuk.

Ne znam bas kolika im je efikasnost...
Sad cu da probam da izguglam ovu navlaku.

Nekad mi treba za seminare.

zemljanin 21:00 17.12.2012

nije to jedino

oni imaju mnogo većih problema od navedenih a to je zavisnost og igrica:

"As South Korea, which has one of the richest online gaming cultures in the world, tries to battle gaming addiction that has led to serious consequences, it struggles to find effective means to selectively help those in need. Roughly 8% of the population between the ages of 9 to 39 suffers from Internet addiction, according to a study conducted in 2010 by the National Information Society Agency (NIA), which runs a national Internet addiction counseling center. The addiction rate for those between 9 and 12 was highest at 14%, according to the NIA."

spacematrix 22:00 17.12.2012

Korejsko loodilo

Pitam ja jednog svog kolegu Kineza, u cemu je stos oko tog obrazovnog ludila u Koreji, ( a koga ima i u Kini), na sta ce on: "Eee, to vi Evropljani ne mozete da razumete...u Kini, J. Koreji ima mnogo, mnogo ljudi. I da bi se izdvojio iz mase moras da budes najbolji, najuporniji, i nikad nije dovoljno, jer ce uvek biti par miliona koji su jos uporniji od tebe." Inace njegova cerka od sedam godina pored redovne skole ide i na dva sporta, casove klasicne kaligrafije, i casove klavira. Preko vikenda, naravno.

BebaOdLonchara 22:19 17.12.2012

Re: Korejsko loodilo

Inace njegova cerka od sedam godina pored redovne skole ide i na dva sporta, casove klasicne kaligrafije, i casove klavira. Preko vikenda, naravno.

pa moj bratanac pored redovne škole ide na plivanje, fudbal i ples, školu u engleskog i svira klavir. živi u srbiji.

spacematrix 22:33 17.12.2012

Re: Korejsko loodilo

Ta dva sporta, casovi kaligrafije i klavira su ekstra casovi preko vikenda, i sluze uglavnom da se "poboljsaju rezultati" u sportovima, kaligrafiji i casovima muzike koji se inace pohadjaju tokom cele radne nedelje u okviru vanskolskih aktivnosti.

antioksidant 08:58 18.12.2012

Re: Korejsko loodilo

BebaOdLonchara
Inace njegova cerka od sedam godina pored redovne skole ide i na dva sporta, casove klasicne kaligrafije, i casove klavira. Preko vikenda, naravno.

pa moj bratanac pored redovne škole ide na plivanje, fudbal i ples, školu u engleskog i svira klavir. živi u srbiji.

а кинез је?

apach92 11:02 18.12.2012

Re: Korejsko loodilo

BebaOdLonchara
pa moj bratanac pored redovne škole ide na plivanje, fudbal i ples, školu u engleskog i svira klavir. živi u srbiji.

ahah, cesto slusam ovu pricu u svom okruzenju. U vrlo malom broju slucajeva radi se o interesovanju deteta. U nesto vecem broju slucajeva radi se ambiciji roditelja. U najvecem broju slucajeva roditelji su se slozili u jednom - detetu ne treba dati ni minut neispunjenog vremena u danasnje vreme. Neispunjeno vreme vodi u patologiju. Deca se vise ne igraju napolju u slobodno vreme i ove aktivnosti sluze da bi se izbegle nuspojave tog slobodnog vremena. Cak mi je i nekolicina priznala da im je bitno da se deca necim po ceo dan zanimaju a da ih ne interesuje mnogo njihov uspeh na glumi, baletu, jezicima i hokeju. Sve dok takav program mogu da plate.

BebaOdLonchara 16:00 18.12.2012

Re: Korejsko loodilo

U nesto vecem broju slucajeva radi se ambiciji roditelja.

moj bratanac je visoko inteligentno dete koje je, posle godinu dana škole engleskog, tražilo od roditelja da ga upišu na nemački, da može da razume crtane filmove na RTL2. nisu ga upisali, da ga ne preopterete. plesom se bavi zato što je plesna škola XY, u sklopu "plesom protiv nasilja u školama"(?) pravila audiciju za takmičenje u beogradu i novom sadu, na nivou cele zemlje, po školama. dete se posle samo upisalu o XY školu i o tome obavestilo roditelje. obožava da igra i osvaja nagradice sa svojom partnerkom (u koju je, naravno, zaljubljen ali ne sme da joj prizna). karate ga je zanimalo neko vreme, ali se sam ispisao, kao što je i tražio da ga se upiše. inače bi voleo da bude arhitekta kao njegov deda, stalno pravi kuće i nameštaj po tim kućama od lego kockica, a hoće da drži plesnu školu kao dodatni prihod (to je sam smislio).
tako razmišljaju neka deca od 11 godina danas u srbiji. ja mu predviđam svetlu budućnost - ne u srbiji.

a kad smo kod slobodnog vremena, voli da ide napolje (što često i čini), ni jedna igrica mu nije strana, naprotiv, obožava crtane filmove, ali jbg, ima i druga interesovanja. znaš, nekoj deci/ljudima predstavlja zadovoljstvo da čitaju neku zanimljivu knjigu koja nije obavezna lektira. verujem da to ne razumeš.

jbg, šta ja tu mogu kad je dete vanredno? tak'a nam familija.

a ti taj bold bolje obriši, da se ne blamiraš.

ps. znam da postoje preambiciozni roditelji, kao što je keva njegovog drugara koja sina tera da trenira tenis svaki dan po više sati, iako joj je trener rekao da "mali baš i nema neki potencijal". moj bratanac ne voli fudbal preterano, ali neće da odustane jer je tako "više kul u školi". jbg, neka deca su prosto pametna i vredna.

ps2. ne, nije kinez. srbin, beo, ako je to bitno??

antioksidant 16:04 18.12.2012

Re: Korejsko loodilo

ps2. ne, nije kinez. srbin, beo, ako je to bitno??

па шала је у питању била, зар није очито?
аууууу, ала ми лоше иде ових дана...

escherichije_colic 17:38 18.12.2012

Re: Korejsko loodilo

Moj bratanac će jednoga dana moći da prebije Čak Norisa. U to sam prilično siguran i već ga spremam.

apach92 18:39 18.12.2012

Re: Korejsko loodilo

BebaOdLonchara
jbg, šta ja tu mogu kad je dete vanredno? tak'a nam familija.
a ti taj bold bolje obriši, da se ne blamiraš.

svaka cast. Ali ja sam govorio o generalnom utisku iz sopstvenog okruzenja sa ljudima koji imaju decu. Nisam govorio o tvom bratancu ili porodici koja je nadprosecna sem koliko u prvom delu posta.

jednatanja 00:12 19.12.2012

Re: Korejsko loodilo

Bebo, za bratanca

Apach, da se razumemo, ovakav primer kao što je Bebin bratanac su retka deca. Većina ih ide linijom manjeg otpora. Ali od te većine se mogu izdvojiti deca koja će zbog ambicije svojih roditelja uspeti u životu. Važan je i primer, dete bi osetilo pritisak da ga teram na violinu a ni tata ni ja nismo svirali instrument. Ambicija je skoro bitnija od inteligencije, što neko gore reče, mora u čoveku postojati pokretač novih ideja, snage, nečega što će te izdvojiti od hiljade drugih, a to se ugrađuje u detinjstvu.

bauer. 04:58 19.12.2012

Re: Korejsko loodilo

moj bratanac je visoko inteligentno dete koje je, posle godinu dana škole engleskog, tražilo od roditelja da ga upišu na nemački, da može da razume crtane filmove na RTL2. nisu ga upisali, da ga ne preopterete. plesom se bavi zato što je plesna škola XY, u sklopu "plesom protiv nasilja u školama"(?) pravila audiciju za takmičenje u beogradu i novom sadu, na nivou cele zemlje, po školama. dete se posle samo upisalu o XY školu i o tome obavestilo roditelje. obožava da igra i osvaja nagradice sa svojom partnerkom (u koju je, naravno, zaljubljen ali ne sme da joj prizna). karate ga je zanimalo neko vreme, ali se sam ispisao, kao što je i tražio da ga se upiše. inače bi voleo da bude arhitekta kao njegov deda, stalno pravi kuće i nameštaj po tim kućama od lego kockica, a hoće da drži plesnu školu kao dodatni prihod (to je sam smislio).
tako razmišljaju neka deca od 11 godina danas u srbiji. ja mu predviđam svetlu budućnost - ne u srbiji. a kad smo kod slobodnog vremena, voli da ide napolje (što često i čini), ni jedna igrica mu nije strana, naprotiv, obožava crtane filmove, ali jbg, ima i druga interesovanja. znaš, nekoj deci/ljudima predstavlja zadovoljstvo da čitaju neku zanimljivu knjigu koja nije obavezna lektira.

Nisi nam samo rekla, ko ga uči da svira klavir?

BebaOdLonchara 15:35 19.12.2012

Re: Korejsko loodilo

Nisi nam samo rekla, ko ga uči da svira klavir?

pa njegov tata na početku. :) sada mu je nastavnica klavira moja bivša nastavnica, pa onda i tatina bivša nastavnica.

a sa tri godinice je tražio violinu (kao mama), kupili mu oni najmanju, pa je sa tetkom (

) improvizovao suvremeno glazbo - on strugao po praznim žicama, a ja treskala neke nesuvisle tonove po klaviru. zvučalo je kao kad se Štokhauzen malo opusti u pivo, ali je nama bilo super zabavno. onda je dete ubrzo shvatilo da klavir brže donosi rezultate od violine.

ps. desi, bre, nema te k'o kafe?

jednatanja 16:48 19.12.2012

Re: Korejsko loodilo

zvučalo je kao kad se Štokhauzen malo opusti u pivo

Vodim sina na gitaru, učionica pored vežbaju početnici trube, kad nastavnik otvori vrata mi oboje presrećni da šmugnemo unutra sa hodnika (mislila sam da su početnici na violini najpogubniji za dušu i telo, dok nisam čula ove na trubi), kaže nastavnik da u Kini postoji izreka "Nemojte se svetiti svom neprijatelju, već poklonite njegovom detetu trubu."

BebaOdLonchara 20:10 19.12.2012

Re: Korejsko loodilo

"Nemojte se svetiti svom neprijatelju, već poklonite njegovom detetu trubu."

BebaOdLonchara 22:50 17.12.2012

.

pa ne može ni jedno ni drugo. za finski model nam treba međusobno poverenje koje nemamo i teško bi ga ponovo izgradili, a za južnokoejski sistem obrazovanja smo isuviše lenji i nemotivisani. uostalnom, u srbiji je većina konkursa od uvek bila nameštena, tako da ne vidim razlog da se neko previše trudi i uči, sem ako neće da zapali napolje.

aleksandra1966 23:03 17.12.2012

Sirota deca

Jedan primer iz Kanade: Primili moji prijatelji pre par godina jedanestogodisnjeg decaka iz Koreje da kod njih bude do kraja skolske godine.Primili su ga iz sazaljenja jer tetka kod koje je bio nije vise htela da on ostane kod nje, a majka u Koreji nije htela da cuje da se vrati pre isteka dve isplanirane godine.Decak je ucio non stop, a majka je bila na skajpu da ga kontrolise. prijatelji su imali problem s tim jer su oni svakog vikenda nekud isli sa svoje dvoje dece slicnog uzrasta i hteli su (a i morali) da vode i njega, a posto je on siromah sve vreme nesto radio, bilo je tesko to uklopiti.Ja sam decka vidjala kod njih, sladak je bio, ali stalno tuzan i videlo se da pati.Cak su ga jednom zatekli kako place, srce im se iskidalo.
Nemojmo da sledimo juznokorejski model,kakva svrha od toga?

escherichije_colic 23:19 17.12.2012

Re: Sirota deca

aleksandra1966

Nemojmo da sledimo juznokorejski model,kakva svrha od toga?

Možemo da napucamo BDP za n stotina % a rezultate na PISA testovima za stotinu mesta.

A kad sva ta deca odrastu, uplaćivaće velike doprinose u penzione fondove a mi ćemo to da žderemo

Jukie 23:36 17.12.2012

Re: Sirota deca

Ko će da prati južnokorejski model i koji će to roditelji da teraju decu da uče 16 sati dnevno?
Da bi postojala konkurencija, prvo treba da bude navala na određeni fakultet i da se tamo upisuje pošteno zarađenim poenima, i da nema 30 odsto vukovaca (niko me neće ubediti da 30 odsto dece u ovoj zemlji zaslužuje petice iz svih 14-16 predmeta)

AKO bi se nekako uvodila meritokratija, prvo bih ukinuo petice koje daju nastavnici, i nastavnici bi maksimalno mogli da daju četvorku, a oni koji misle da mogu da izvuku peticu bi se prijavili na neku vrstu državne mature iz tog predmeta u tom razredu. Ona deca koju mrzi da uče i rade domaći se ne bi ni prijavila. Ovi ostali bi došli na određeno mesto kao Korejci i radili svoj maturski (npr. matematika 6 razred) u velikoj sali, a prag za dobijanje petice bi se odredio kao 20 odsto učenika tog razreda u državi. 40 odsto izađe, 20 odsto prođe. Dodatna korist bi bila što bi deca vežbala procenjivanje svojih sposobnosti pa se ne bi prijavljivala na predmete koji im slabije idu.

BebaOdLonchara 00:03 18.12.2012

Re: Sirota deca

A kad sva ta deca odrastu, uplaćivaće velike doprinose u penzione fondove a mi ćemo to da žderemo

ako se samoubiju pre toga, onda niČta.

Jukie 00:08 18.12.2012

Re: Sirota deca

BebaOdLonchara
A kad sva ta deca odrastu, uplaćivaće velike doprinose u penzione fondove a mi ćemo to da žderemo
ako se samoubiju pre toga, onda niČta.

Prirodna (samo)selekcija

Covek u belom 13:40 18.12.2012

Re: Sirota deca

Jukie
AKO bi se nekako uvodila meritokratija, prvo bih ukinuo petice koje daju nastavnici, i nastavnici bi maksimalno mogli da daju četvorku, a oni koji misle da mogu da izvuku peticu bi se prijavili na neku vrstu državne mature iz tog predmeta u tom razredu. Ona deca koju mrzi da uče i rade domaći se ne bi ni prijavila. Ovi ostali bi došli na određeno mesto kao Korejci i radili svoj maturski (npr. matematika 6 razred) u velikoj sali, a prag za dobijanje petice bi se odredio kao 20 odsto učenika tog razreda u državi. 40 odsto izađe, 20 odsto prođe. Dodatna korist bi bila što bi deca vežbala procenjivanje svojih sposobnosti pa se ne bi prijavljivala na predmete koji im slabije idu.

Ideja mozda zvuci interesantno na papiru, ali u real life-u nije bas tako.
Na stranu troskovi i problemi oko organizacije, u praksi bi bilo da se mnogo dece koja su zaista dobra iz datih predmeta ne prijave jer ne vide dovoljno prednosti u radjenju tog dodatnog ispita (vise maltretiranja, moraju dodatno da se speremaju, da predju celo gradivo, placaju dodatne casove, da putuju, ako testiranje nije svuda organizovano, itd.) to bi dovelo do toga relativno malo dece dobije peticu, ali da ti sto dobiju peticu uglavnom nisu nista posebno, stavise verovatno bi bili na nivou ili ispod nivoa dece koja sada dobijaju petice. Najverovatnije bi petice dobila deca ambicioznih roditelja.
A to nikako ne bi valjalo.

tetkino 14:16 18.12.2012

Re: Sirota deca

Kad god nam dođu neki stranci da nas evaluiraju - prevelik broj odličnih đaka i naročito vukovaca je uvek tema.
Posebno kad se uzme u obzir koliko smo loši na PISA testu.

Jedan od predloga je bio i da se potpuno ukine ocenjivanje do kraje OŠ i da se samo radi matura.
Međutim, naši su to odmah odbacili, jer bi to dovelo do prevelikog pritiska na decu - da ti od jednog ispita u 14-15 godini sve zavisi. Tako da taj predlog nije prošao, iako Finci imaju nešto slično.

Inače, vidim ovde niko ne komentariše rezultate TIMSS-a.
Za one koji nisu pratili TIMSS je test znanja učenika (iz matematike i nauke) u četvrtom i (ili) osmom razredu. Za razliku od PISA testova koji se rade sa 15 godina ili kod nas u prvom srednje i imaju širi obuhvat.

Mi smo dva puta testirali osmake i bili katastrofa. Prošle godine smo testirali četvrtake i ispostavilo se da su naši četvrtaci u Evropskom vrhu.

U Ministarstvu trljaju ruke, nisu više najgori i imaju čime da se pohvale. Jedino što nema ko da objasni kao za četiri godine od nadprosečne dece uspemo da napravimo ispodprosečne ljude.

Krugolina Borup 14:32 18.12.2012

Re: Sirota deca

Inače, vidim ovde niko ne komentariše rezultate TIMSS-a.

Videla sam rezultate. Ohrabruju!

Jedino što nema ko da objasni kao za četiri godine od nadprosečne dece uspemo da napravimo ispodprosečne ljude.

Nije li sasvim očigledno o čemu se radi? Četvrtaci test polažu nakon 4 godine s učiteljicom. I ondak dolaze predmetni nastavnici koji definitivno moraju biti odgovorni 'vako ili 'nako. Ne znam tačno kako.

Možda treba decu ostaviti s učiteljicom do kraja 6. razreda, kako to rade u Finskoj, pa i u Južnoj Koreji? Možda im je prerano da već od 5. razreda kreću da ih prežu razno-razni sa razno-raznim zahtevima?

Uzgred, Tetkino, baš o tebi sam razmišljala dok sam proučavala južnokorejski sistem. Setila sam se onog video-klipa što si ga okačila na mom blogu onomad, gdi onaj MENSA čika priča o važnosti fizičkih aktivnosti za decu. Pa i azijske narode spominje, čak i Južnu Koreju poimence. Da bi se na kraju ispostavilo da oni fizičko vaspitanje uopšte i ne računaju u obrazovanje, kao i da deci ne ostavljaju ič vremena za bavljenje istim, a kamoli onih XY preporučenih sati dnevno/nedeljno...

Jedino ako ovo cupkanje uz Gangam stajl ne računamo u fizičku aktivnost...

tetkino 14:49 18.12.2012

Re: Sirota deca

On je pričao o cupkanju od rođenja do polaska u školu. Možda se tad iscupkaju za ostatak života?

Ne znam za njih, ali nama fizička aktivnost definitivno nedostaje. Još jedan od planova ministarstva je da se vrši testiranje prvaka - motorička spretnost, mišićna masa, BMI i ostali pokazatelji zdravlja dece.
To će tek biti interesantno.
Ako ću da se igram proroka pokazaće se da deca u školu dolaze ravnih tabana, krive kičme, loše motorike i prevelike težine.

Nije sad da branim našu školu, ali za većinu tih stvari direktno se u javnosti okrivljuje škola - teške torbe, nema fizičkog, loša hrana...
A niko neće da vidi da se loši temelji udaraju u porodici bukvalno od porodilišta.
Naše škole i obdaništa samo pomažu da se to loše zadrži i razvija, jer su oni samo slika društva.

Ako stvarno hoćemo nešto da menjamo u našem školstvu zakasnili smo ako krenemo od prvog razreda. Mora da se krene od 3-4 godine i obdaništa.

Ne bi bilo loše da klinci imaju učiteljice do 6 razreda. Ali bar dve. Jednu za prva tri - drugu za druga tri. Da ako imaju nesreću da nalete na baksuza isti nema priliku da ih maksimalno upropasti.

I da se skoncentrišemo na to da nam deca u školi nešto nauče, a ne samo da se hvalimo time šta sve uče.

Krugolina Borup 15:09 18.12.2012

Re: Sirota deca

Ne bi bilo loše da klinci imaju učiteljice do 6 razreda. Ali bar dve. Jednu za prva tri - drugu za druga tri. Da ako imaju nesreću da nalete na baksuza isti nema priliku da ih maksimalno upropasti.

Joooj, ala ti je rešenje!!!
Da baksuza ima - ima.
Ali taj problem ne treba rešavati "trpljenjem" dok ne istekne period učiteljicine jurisdikcije, već, valjda i pobogu - otklanjanjem baksuza zavjekivjekov iz bilo kakvog kontakta s decom.

I da se skoncentrišemo na to da nam deca u školi nešto nauče, a ne samo da se hvalimo time šta sve uče.

Kako si ovo dobro sročila... svaka ti čast.
Tako dobro opisuje suštinu.

Jukie 15:52 18.12.2012

Re: Sirota deca

Krugolina Borup
Inače, vidim ovde niko ne komentariše rezultate TIMSS-a.Videla sam rezultate. Ohrabruju!
Jedino što nema ko da objasni kao za četiri godine od nadprosečne dece uspemo da napravimo ispodprosečne ljude.

Nije li sasvim očigledno o čemu se radi? Četvrtaci test polažu nakon 4 godine s učiteljicom. I ondak dolaze predmetni nastavnici koji definitivno moraju biti odgovorni 'vako ili 'nako. Ne znam tačno kako.Možda treba decu ostaviti s učiteljicom do kraja 6. razreda, kako to rade u Finskoj, pa i u Južnoj Koreji? Možda im je prerano da već od 5. razreda kreću da ih prežu razno-razni sa razno-raznim zahtevima?

Deca u petom i prvoj polovini šestog razreda sasvim lepo rade u predmetnoj nastavi, hvala lepo.
A onda postanu tinejdžeri i krenu da razulareno skaču naokolo, drogiraju se, piju, imaju seksualne odnose, gluvare umesto da uče, celu noć lunjaju po gradu itd.

Tako da mislim da je glavni krivac nedostatak nekog sistema koji bi sputavao friške tinejdžere da se psihomentalno razvijaju u skladu sa sopstvenim željama, i terao ih da razmišljaju unutar kutije, kao u onom crtanom sa Fićom i Feđom.

Jukie 16:01 18.12.2012

Re: Sirota deca

Covek u belom

Ideja mozda zvuci interesantno na papiru, ali u real life-u nije bas tako.Na stranu troskovi i problemi oko organizacije, u praksi bi bilo da se mnogo dece koja su zaista dobra iz datih predmeta ne prijave jer ne vide dovoljno prednosti u radjenju tog dodatnog ispita (vise maltretiranja, moraju dodatno da se speremaju, da predju celo gradivo, placaju dodatne casove, da putuju, ako testiranje nije svuda organizovano, itd.) to bi dovelo do toga relativno malo dece dobije peticu, ali da ti sto dobiju peticu uglavnom nisu nista posebno, stavise verovatno bi bili na nivou ili ispod nivoa dece koja sada dobijaju petice. Najverovatnije bi petice dobila deca ambicioznih roditelja.A to nikako ne bi valjalo.

A sada imamo situaciju da 20 odsto dece imaju petice samo zato što imaju ambiciozne roditelje, 20 odsto zato što su fina mirna deca pa da im damo da mogu da upišu neku dobru srednju školu, zaslužili su, a preostalih 20 odsto su ta deca koja i treba da imaju petice iz tog predmeta na osnovu dobre kombinacije sposobnosti i postignutih rezultata. I ni to ništa ne valja.

BebaOdLonchara 16:05 18.12.2012

Re: Sirota deca

imaju seksualne odnose

Jukie 16:08 18.12.2012

Re: Sirota deca

Sa druge strane naravno svako može da smisli neki svoj idealni obrazovni sistem koji bi implementirao ako bi imao na raspolaganju jednu nezavisnu opštinu/okrug kao što su Amerikanci donedavno imali.

Npr. moj izmaštani sistem se bazira na stalnoj promeni sastava odeljenja na nivou škole, bez granica među razredima baziranih na datumu rođenja. Đaci sa skoro istim potrebama bili bi u istom odeljenju za neki predmet, što bi se menjalo u zavisnosti od brzine kojom savladavaju taj predmet.

Krugolina Borup 16:22 18.12.2012

Re: Sirota deca

Tako da mislim da je glavni krivac nedostatak nekog sistema koji bi sputavao friške tinejdžere da se psihomentalno razvijaju u skladu sa sopstvenim željama, i terao ih da razmišljaju unutar kutije, kao u onom crtanom sa Fićom i Feđom.

Nisam za sputavanje, ali jesam za usmeravanje.

Štaviše, rekla bih da je jedan od osnovnih problema zbog kojih osmaci postižu loše rezultate na istom testu na kome četvrtaci briljiraju, upravo ta iščašena i potpuno pogrešna postavka najvećeg broja prosvetara koji sa tinejdžerima/pubertetlijama rade: težnja da se oni sputaju.

Od sputavanja leba nema.
Od preusmeravanja energije može da bude.

sneza.lazarevic 16:33 18.12.2012

Re: Sirota deca

Jukie
Krugolina Borup
Inače, vidim ovde niko ne komentariše rezultate TIMSS-a.Videla sam rezultate. Ohrabruju!
Jedino što nema ko da objasni kao za četiri godine od nadprosečne dece uspemo da napravimo ispodprosečne ljude.

Nije li sasvim očigledno o čemu se radi? Četvrtaci test polažu nakon 4 godine s učiteljicom. I ondak dolaze predmetni nastavnici koji definitivno moraju biti odgovorni 'vako ili 'nako. Ne znam tačno kako.Možda treba decu ostaviti s učiteljicom do kraja 6. razreda, kako to rade u Finskoj, pa i u Južnoj Koreji? Možda im je prerano da već od 5. razreda kreću da ih prežu razno-razni sa razno-raznim zahtevima?

Deca u petom i prvoj polovini šestog razreda sasvim lepo rade u predmetnoj nastavi, hvala lepo.
A onda postanu tinejdžeri i krenu da razulareno skaču naokolo, drogiraju se, piju, imaju seksualne odnose, gluvare umesto da uče, celu noć lunjaju po gradu itd.

Tako da mislim da je glavni krivac nedostatak nekog sistema koji bi sputavao friške tinejdžere da se psihomentalno razvijaju u skladu sa sopstvenim željama, i terao ih da razmišljaju unutar kutije, kao u onom crtanom sa Fićom i Feđom.

E bre Jukie, stvarno! Što ti umeš nekad da ga sročiš, pa stvarno!
Kakav sistem za sputavanje majke ti? Pubertet, odrastanje, sve je to nešto što svi moraju da prođu, a odgovornost je odraslih da nekako podrže decu u tom periodu a ne da ih ukaljupljuju.

Sad videh da je Krugolina već napisala odličan komentar na tu temu.

westvleteren 16:44 18.12.2012

Re: Sirota deca

predmetni nastavnici koji definitivno moraju biti odgovorni 'vako ili 'nako. Ne znam tačno kako.

Pre bih rekao da je u pitanju sistem. Do petog razreda deca imaju relativno mali broj predmeta sa velikim fokusom na matematiku i razmisljanje (barem je tako bilo kad sam ja isao u skolu tokom 90ih)

Od petog razreda dolazi 10 ili koliko vec novih predmeta i fokus se uglavnom stavlja na bubacenje cinjenica. Dakle deca su preopterecena nevaznim stvarima. Da ne govorim o tome da neki predmeti postoje samo zato da odredjeni strucni profili ne bi ostali bez posla (npr. astronomija, filozofija, sociologija, gradjansko vaspitanje, ustav i prava gradjana, tehnicko obrazovanje kakvo je bilo u moje vreme)

westvleteren 16:48 18.12.2012

Re: Sirota deca

Ne bi bilo loše da klinci imaju učiteljice do 6 razreda. Ali bar dve. Jednu za prva tri - drugu za druga tri. Da ako imaju nesreću da nalete na baksuza isti nema priliku da ih maksimalno upropasti.

U Belgiji se ucitelji (ne obavezeno zenskog roda) menjaju u svakom razredu. Verovatno iz ovog razloga. Drugi razlog je verovatno i taj sto se odredjena osoba osposobi za rad sa decom u npr. trecem razredu i onda uvek radi sa decom tog uzrasta.

Krugolina Borup 16:52 18.12.2012

Re: Sirota deca

U Belgiji se ucitelji (ne obavezeno zenskog roda) menjaju u svakom razredu. Verovatno iz ovog razloga. Drugi razlog je verovatno i taj sto se odredjena osoba osposobi za rad sa decom u npr. trecem razredu i onda uvek radi sa decom tog uzrasta.

Ja nisam za to menjanje zato što smatram da kada jedna osoba vodi decu od 7. do 13. godine života, ona ih tako dobro upozna da im jako dobro može naći žicu svakome ponaosob, naročito kad ih uvati taj Jukijev pubertet. Pa je ona nekako tu prisutna dok se taj pubertet ne razmahne, da pripomogne u tranziciji.

Krugolina Borup 16:56 18.12.2012

Re: Sirota deca

Od petog razreda dolazi 10 ili koliko vec novih predmeta i fokus se uglavnom stavlja na bubacenje cinjenica.

To je svakako faktor, ta razbacanost činjenica na milion predmeta, kad bi u suštini biologiju, fiziku i hemiju trebalo objediniti u predmet "prirodne nauke", a istoriju i geografiju u "društvene nauke".

Ali onda ćemo da smanjimo broj radnih mesta u školi, i broj onih koji uspevaju da nabiflaju pun fond časova, tako da ćemo opet biti u problemu... socijalnom. A svi znaju da je socijalni mir važniji od dece.

westvleteren 16:59 18.12.2012

Re: Sirota deca

Ali onda ćemo da smanjimo broj radnih mesta u školi, i broj onih koji uspevaju da nabiflaju pun fond časova,

I posle kazu nema para za reforme. Ima para, pare se razbacuju zato sto je

socijalni mir važniji od dece.

Jukie 17:50 18.12.2012

Re: Sirota deca

sneza.lazarevic

E bre Jukie, stvarno! Što ti umeš nekad da ga sročiš, pa stvarno!

Je l' vidiš taj talenat za razbuktavanje dalje diskusije i brejnstorminga?

Taman je sve postalo njonjavo i evo opet se diskutuje i dolazi do ideja

tetkino 19:03 18.12.2012

Re: Sirota deca

Mislim da je smanjivanje broja predmeta ključ uspeha.
Meni je strašno što deca već od petog razreda imaju po 4 časa srpskog i matematike, da bi se stvorilo mesto za neke druge predmete.

Svi pisa testovi od prvog do zadnjeg ukazuju da nam deca najviše problema imaju sa razumevanjem teksta. 1/3 je dobila nedovoljnu ocenu, a još 1/3 jedva zadovoljava. I onda ti takvoj deci daš tekst iz istorije na 3 strane, da pročitaju, izvuku šta je bitno i nauče. I onda se čudimo što više niko ne uči sam.

Žao mi je je što TIMSS ne uključuje test baratanja jezikom. Volela bih da vidim te rezultate.
Možemo mi da sanjamo neku veliku reformu školstva, ali i sa malim stvarima moglo bi mnogo da se uradi.
Naša deca mnogo uče, a malo znaju. Iz matematike barataju milijardama i površinama, zapreminama i presecima tela - ali pola njih ne razume razlomke, decimalne brojeve i skupove.
Naša deca se ubiše bubajući napamet vrste reči, glagolska vremena, pravopis - a imaju 1 lektiru po polugodištu i ne mogu da se izbore sa tekstom dužim od pola strane. A onda nastavnici matematike ne mogu da ukapiraju zašto deca ne shvataju ni jedan tekstualni zadatak.

Smanjivanje broja predmeta, a povećanje broja časova osnovnih predmeta - fizičkog, matematike i srpskog moglo bi doneti neke dobre rezultate. Smanjenje gradiva - ne sažimanje kao što se do sad radilo - neke stvari prosto mora da se izbace iz plana i programa, a ne samo da se preleće preko njih, razlikovanje bitnog od nebitnog i volja da se svi potrude da svako dete savlada barem taj minimum u potpunosti su takođe stvari koje bi pomogle.

Što se očuvanja socijalnog mira tiče - smanjenje broja dece u razredu i povećanje broja časova - ja eto mislim da nam deca malo vremena provode u školi, pravo organizovanje "produženog boravka" tako da deca tamo zaista nešto i uče i rade, a ne bleje, bi pomogli da se taj "višak" nastavnika zadrži i korisno upotrebi.

Neka deca idu u školu od 8 do 16, ali nek tih 8 ili 9 ili 10 sati koje će provesti tamo, posluži da zaista nešto i nauče, da jedu, da se izduvaju - pa kad dođu kući, da roditelji imaju obavezu da sa decom razgovaraju, igraju se i vaspitavaju, a ne da po celu noć rade domaći.

jednatanja 00:42 19.12.2012

Re: Sirota deca

Ne bi bilo loše da klinci imaju učiteljice do 6 razreda. Ali bar dve. Jednu za prva tri - drugu za druga tri. Da ako imaju nesreću da nalete na baksuza isti nema priliku da ih maksimalno upropasti.

Ovde u D. sin ide u drugi razred osnovne, četvorogodišnje škole, i ima istu učiteljicu za matematiku, nemački, prirodu i društvo, a ostali učitelji-učiteljice u školi mu predaju religiju, fizičko, likovno, muzičko, engleski. Znači, njegova učiteljica se "specijalizovala" za engleski, pa to predaje ostalim nižim razredima, jedan učitelj voli sport pa drži fizičko svim ostalim razredima, itd. Na kraju godine se sastanu i svako da mišljenje iz njegovog predmeta o učeniku, i sve to s ciljem da se izbegne da jedna osoba odlučuje ili ocenjuje đaka 4 godine iz svih predmeta. Ja kad prođem hodnikom sa sinom, učitelji koje presretnemo ga pozdravljaju imenom jer ga svi znaju - istina, škola nije velika. Prvo mi je bilo čudno, sad mi se sistem baš sviđa.

bocvena 08:36 19.12.2012

Re: Sirota deca

Tetkino, briljiraš!

Out of Beirut 19:42 23.12.2012

Re: Sirota deca

Jukie: A sada imamo situaciju da 20 odsto dece imaju petice samo zato što imaju ambiciozne roditelje, 20 odsto zato što su fina mirna deca pa da im damo da mogu da upišu neku dobru srednju školu, zaslužili su, a preostalih 20 odsto su ta deca koja i treba da imaju petice iz tog predmeta na osnovu dobre kombinacije sposobnosti i postignutih rezultata. I ni to ništa ne valja.

И на крају те оцењује неко коме кад сабере 20 одсто плус 20 одсто преостаје још 20 одсто.

leonardo92 02:00 18.12.2012

da olaksamo izbor

Ne verujem da ce biti bilo sta od promene obrazovnog sistema u Srbiji, jer fali para i ljudi koji mogu da izguraju reformu...ali ajde da se nadamo.
Ekonomija Juzne Koreje je 15 po jacini u svetu i 12 po kupovnoj moci. To je visoko razvijena zemlja. Juzna Koreja je zemlja sa najbrzim ekonomskim rastom na svetu od 1960 do 1990 (prosecno preko 8% godisnje). Juzna Koreja nema svoje resurse i prenaseljena je (slicno kao Japan). Juzna Koreja je u 2010 bila sedma zemlja na svetu sa najvecim izvozom i deseta zemlja na svetu po uvozu. Cisto radi poredjenja 1962 bruto nacionalni dohodak je bio 2.7 milijarde dolara i 230 milijardi dolara 1989.
E sad, to sto su oni postigli za nikakvim resursima i prenaseljenoscu je samo ogroman plus u celoj prici.
A sad pogledajte Srbiju...puna resursa, samo agrikulturni potencijal Vojvodine npr...ljudi gotovo da nema vise po selima, samo Beograd i jos par gradova realno zive, ostalo zamire. Ekonomija, ne da je nula nego prava katastrofa o kojoj niko ne prica.
Nemam nista protiv Finske, ali nesto racunam da je korejski model, mnogo, mnogo bolji za realno stanje u Srbiji. Nije sigurno savrsen kao i bilo koji sistem, ali bar omladina ne bi sedela po kaficima ili gledala Pink.

blogovatelj 02:40 18.12.2012

Re: da olaksamo izbor

A sad pogledajte Srbiju...puna resursa

Ovo je jedna od žešćih zabluda u srpskom društvu.
Kojih to resursa ima Srbija?

leonardo92 03:18 18.12.2012

Re: da olaksamo izbor

Ovo je jedna od žešćih zabluda u srpskom društvu.
Kojih to resursa ima Srbija?

Zesce od ovoga je samo tvoje neznanje. Srbija je puna resursa, obrazuj se malo.

blogovatelj 05:19 18.12.2012

Re: da olaksamo izbor

Zesce od ovoga je samo tvoje neznanje. Srbija je puna resursa, obrazuj se malo.

Ahaaaaaaaaa...
Super ti je argumentacija, tzv volina nivo.
A lep ti i onaj opis gde se saznaje vise o blogeru, tj tebi. Takodje na nivou vola.
SFRJ je imala, Srbija malo sta ima.
Ugalj - ima, ali najnekvalitetniji.
Zemlja - Vojvodina i Sumadija, ostalo samo za pasnjake valja.
Nafta - malo u Vojvodini, ni blizu koliko nam je potrebno.
Bakar, drvna bogatstva - verovatno dovoljno za nas ali ne za neke velike pare od izvoza.
Jedino sto struju izvozimo, ali i nju uglavnom pravimo uz pomoc jeftinog uglja, dakle skupo je pravimo.
I to je to...
Sta jos ima?

escherichije_colic 09:08 18.12.2012

Re: da olaksamo izbor

Puni smo resursa ko šipak koštica.

Možda nemamo za izvoz ali da namirimo potrebe 8 miliona, valjda imamo.

Hidroenergetski potencijal imamo, ali ga slabo koristimo.

Prinos po hektaru nam je duplo manji nego u razvijenom svetu, čini mi se.

Ne recikliramo. Pamet i kreativnost- ne da ne stimulišemo- nego sasecamo u korenu.

Kako radimo, nama je još i super.

Vesna Knežević Ćosić 09:36 18.12.2012

Re: da olaksamo izbor

Kojih to resursa ima Srbija?

uuh bre blogovatelju, jes da sam ja stara skola koju su u obrazovnom sistemu učili da vrvi od resursa, al bre nije ni da nema, vidi samo koliko zemlje ima, pa reka, samo cveće da gajimo pa da procvetamo.

escherichije_colic 10:01 18.12.2012

Re: da olaksamo izbor

Srbija VS Južna Korea

Nema podataka o resursima ali nije nezanimljivo.

Jukie 10:20 18.12.2012

Re: da olaksamo izbor

Vesna Knežević Ćosić
Kojih to resursa ima Srbija?uuh bre blogovatelju, jes da sam ja stara skola koju su u obrazovnom sistemu učili da vrvi od resursa, al bre nije ni da nema, vidi samo koliko zemlje ima, pa reka, samo cveće da gajimo pa da procvetamo.

Sve zatrovano jer svako baca đubre gde stigne

Sva deca sa razvijenom ekološkom svešću odoše iz zemlje

blogovatelj 18:16 18.12.2012

Re: da olaksamo izbor

uuh bre blogovatelju, jes da sam ja stara skola koju su u obrazovnom sistemu učili da vrvi od resursa, al bre nije ni da nema, vidi samo koliko zemlje ima, pa reka, samo cveće da gajimo pa da procvetamo.

Drzava se tada zvala SFRJ.
To sto ima zemlje, ne znaci da ima para. Vec sam rekao za zemlju. Ima je u Vojvodini i Sumadiji. Ne mozes da sadis petunije na Pancicevom Vrhu.
Da bi se zaradjivalo od poljoprivrede posedi moraju da budu veliki. U Srbiji je zemlja sitno parcelisana.
Brdo stvari tu ima, nije poljoprivreda posadis-poraste-poberes-prodas.
To je nauka. Siguran sam da na blogu ima upucenijih od mene koji ce lepse i bolje objasniti.

Edit:

I reke su zabluda. ima ih u Vojvodini i Sumadiji.
Po brdima ih nema. Nije Juzna Morava ni blizu dovoljna da napoji poljoprivredne posede po juznoj Srbiji.

Jukie 18:58 18.12.2012

Re: da olaksamo izbor

blogovatelj

Da bi se zaradjivalo od poljoprivrede posedi moraju da budu veliki. U Srbiji je zemlja sitno parcelisana.

A kada su posedi veliki smanjuje se biodiverzitet, i to je MNOOGO loše jer je biodiverzitet jedino što imamo lepo, tako da je najbolje da zaboravimo na taj deo sa poljoprivredom

Možda bismo mogli decu iz Srbije da pošaljemo na razmenu studenata, godinu dana u Finsku pa godinu dana u Koreju, da uzmu pelcer

aleksandarkarisik 11:24 18.12.2012

Ovde je ...

...još uvek na snazi ona iz doba SFRJ - svi bi da studiraju, niko neće da radi!

gorstak92 11:31 18.12.2012

Re: Ovde je ...

aleksandarkarisik
...još uvek na snazi ona iz doba SFRJ - svi bi da studiraju, niko neće da radi!

Eto, vidite šta škola učini od čoveka.

escherichije_colic 11:33 18.12.2012

Re: Ovde je ...

aleksandarkarisik
...još uvek na snazi ona iz doba SFRJ - svi bi da studiraju, niko neće da radi!

Ja bih da radim ali sva mesta zauzeli zemljaci, retardirani potomci i politički podobnjaci.

spacematrix 22:19 18.12.2012

Jos malo o Koreji

Neko od prethodnih komentatora je pomenuo da vecina korejske omladine hipnotisano bulji u mobilni, neko drugi je izneo cifre rasta i nacinalnog dohodka, pa kao, oni mnogo rade, vredni su, ambiciozni, zato i imaju "tiger moms" koje teraju decu da uce 16 sati dnevno.

Ima J. Koreja neki cudan vajb. Provela sam samo dve nedelje tamo, (Busan / Seoul) i svo vreme su me podilazili zmarci. (a mozda i zbog toga sto je Seoul blzu severnokorejske granice, pa svako malo nadlecu vojni avioni,) Vidi se da imaju para, i tehnologiju, i sav taj flash, ali ipak nisu na tako visokom nivou kao Japan. A vidi se da ima i sirotinje, ali opet nisu ko Kina.

Mozda je svo to usmeravanje energije na ucenje, takmicenje, kondicioniranje od malih nogu zelja da pokazu svetu, (a pre svega Kinezima i Japancima od kojih imaju nevidjene komplekse) da su zbilja vredni paznje. Mislim, do pre neku deceniju tamo je bila ozbiljna vojna diktatura, (videti pod Park Chung Hee) potpomognuta od strane Amerikanaca, niko nije smeo ni da pisne. Sad gaje turbo-tajkun-Samsung-kapitalizam i potpuno razumem Psaja koji je u stvari "protest singer", reklo bi se Bob Dilan,

Vrlo, vrlo cudna zemlja.