In memoriam| Život

PUSTA ZEMLJA

ana_radmilovic RSS / 18.12.2012. u 17:06

mIROSLAV.16002.jpegТУГА

 15. децембар 2012.

 гост аутор: nurudin

 

 

Коме да искажем печал своју...

А. П. Чехов

Прекидам писање о драми и Христићу да бих написао пар речи о животу, на крају, или на почетку: и Христић је веровао да нам драма говори нешто важно о животу. А о чему, у чије име, проговара живот?
        

           Данас је у Лесковцу сахрањен полицајац Мирослав Стаменковић (27) који је, како се може чути, „страдао у вршењу службене дужности“. Иако тачна, реченица је језива у свом публицистичко-службено-сувопарном стилу. Умро је један човек који је ходао, дисао, волео и био вољен, који је патио и био срећан – радовао се је када је имао повод за радовање, туговао или плакао када је имао разлога за патњу. Нестао је један млади човек. Нестало их је много. За породицу и ближње утехе нема. И, чему онда ово писање, нисам ни сам сигуран, али осећам дужност да напишем... Да бол и горчину пренесем на папир, биће ми ваљда лакше.

       Оно што се неизбежно намеће као питање да ли би већина људи поступила као Мирослав? Да ли је безрезервна борба против зла и неподопштина уверење са којим се једино може достојно живети? Можда јесте, тачније сигуран сам да јесте – али, Мирослав више није међу живима. Колико имамо право да кажемо да нам је Мирослављев чин утеха да у овом суровом свету није све изгубљено?  Изгубљен је Мирослављев живот! Зар је потребно да нешто изгубимо да бисмо могли да се утешимо?

      Министар полиције каже: „Ово није напад на полицајца, ово је напад на државу.“ Не бих да звучим патетично, али ова реченица ме је дотукла. Напад на државу?! Са бирократске стране посматрано, министар је у праву. Међутим, каква је то држава у којој се људи теше нечијом херојском смрћу? Колико Мирослава још треба да погине како би нам било лакше јер знамо да у овој суровој држави није баш све пропало? Мирослав је дао живот за државу! Веровао јој је... Иако звучи крајње морбидно, разумем Мирослава – јер и ја покушавам да јој верујем – свом силином свога бића и духа покушавам да се вазнесем над тренутним и дубоко верујем да мора доћи тренутак када ћу бити поносан на земљу и друштво у којем живим. Само, желео бих да доживим и дочекам тај тренутак – не желим да будем један од оних који су своје животе дали за отаџбину, мртав јој нећу много користи. 

       Мирослав је страдао вршећи пре свега људску дужност, није устукнуо пред злом и неподопштином – не бих устукнуо ни ја, ваљда – или бар желим да верујем да не бих.

     Мирослав је страдао као полицајац јер је часно вршио своју професионалну дужност. Па, господо пекари, лекари, рудари, апотекари, професори, министри, чиновници, студенти, ученици, инжињери, глумци, новинари... нека нам је Мирослав за пример да не треба да устукнемо унутар својих професија, јер је то једини начин да друштво променимо, и да престанемо да говоримо како је све хаос и бесмисао, а да се онда тешимо када један млади човек изгуби живот, јер тек тад схватамо да није све изгубљено. Пробајмо да један дан сви заједно не забушавамо и не хватамо кривине...

      Иза нас ће остати дела наша, можда фраза, али у њу дубоко верујем. А кад спадну дела и титуле, звања и новци остаће само једно – јесмо или нисмо били људи. Јесмо ли ћутали када је требело да се проговори, јесмо ли делали кад је требало да се дела, јесмо ли помогли кад је требало да се помогне... 

Дубока наклоност Мирославу.

Нисам га познавао, а и да јесам – шта бих му рекао?

Чудно је то како знамо шта мртвима да поручимо, али за живе ретко кад лепу реч пронађемо.  

 

П. С. Данас се навршава година дана од смрти моје баке, мудрог филозофа, жене без школе, која ме је учила животу. Сигуран сам да би била поносна да је за унука имла Мирослава, као што је читавог живота, мада без јаког разлога, била поносна и на мене.


ПУСТА ЗЕМЉА

 

Какво се то корење хвата, какво грање расте
Из овог каменог дармара? Сине човечји,
Не можеш рећи, ни погодити, јер познајеш само
Хрпу разлупаних слика, где сунце удара,
А мртво дрво не пружа заклон, ни цврчак олакшање,
Ни суви камен воде шум.


 Т. Елиот

Atačmenti



Komentari (17)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

angie01 angie01 17:22 18.12.2012

Nurudine, hvala ti!

Miroslavljeva smrt je posledica toga, sto je ta ista drzava, kojoj je tako casno i predano sluzio, dozvolila da se zlo toliko prosiri i osili, da je lakoca kojom se neko ubija postala zastrasujuca!
nurudin nurudin 17:31 18.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!

Miroslavljeva smrt je posledica toga, sto je ta ista drzava, kojoj je tako casno i predano sluzio, dozvolila da se zlo toliko prosiri i osili, da je lakoca kojom se neko ubija postala zastrasujuca!


Нажалост, у праву сте.
Ако само кренемо да ређамо, краја не би било, да почнемо од Коваћевића, Мишића...
Par excellence примери промовисања зла!
savamala savamala 18:04 18.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!Citiraj

Miroslavljeva smrt je posledica toga, sto je ta ista drzava, kojoj je tako casno i predano sluzio, dozvolila da se zlo toliko prosiri i osili, da je lakoca kojom se neko ubija postala zastrasujuca!


Gluposti. Kriminalaca i ubica ima u svakom drustvu i svakoj drzavi. Ruzan povod da se ponovo pljune po sopstvenoj drzavi. Doslo vreme da je to drustveno pozeljno.

Ovaj momak je poginuo potpuno bespotrebno. Pretpostavljam da nije sledio policijska pravila koja nalazu da sacekas pojacanje, pa zatim zajedno da krenete na naoruzane kriminalce. Problem ovog drustva je sto ima previse bespotrebnih smrti i drugih nesreca koje su mogle da budu lako izbegnute da su se postavala pravila profesije ili saobracaja.
hoochie coochie man hoochie coochie man 18:08 18.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!Citiraj

Gluposti


Koliko god se slagao sa onim sto si napisao da se smrt koristi kao povod da se pljuje po drzavi, toliko mi se ta rec, glupost, cini adekvatnom i za ovo sto si ti napisao, a sto se moze procitiati i kao, ko mu je kriv, sto nije pazio.
satinelle satinelle 18:10 18.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!

nurudin
Miroslavljeva smrt je posledica toga, sto je ta ista drzava, kojoj je tako casno i predano sluzio, dozvolila da se zlo toliko prosiri i osili, da je lakoca kojom se neko ubija postala zastrasujuca!Нажалост, у праву сте. Ако само кренемо да ређамо, краја не би било, да почнемо од Коваћевића, Мишића...Par excellence примери промовисања зла!


'Ajde da ne promovisemo zlo, toga ima i previse. Kad krene redjanje, onda se lako zaluta. Sta je to sto mislite da nekog treba da motivise da bi razmisljao pozitivno?
nurudin nurudin 18:12 18.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!Citiraj

Gluposti. Kriminalaca i ubica ima u svakom drustvu i svakoj drzavi. Ruzan povod da se ponovo pljune po sopstvenoj drzavi.


Није поента у пљувању државе -- поента је да држава коначно схвати да смо јој живи кориснији него мртви.


Problem ovog drustva je sto ima previse bespotrebnih smrti i drugih nesreca koje su mogle da budu lako izbegnute da su se postavala pravila


Једно од "правила" је и часно служити држави. Већина људи не ради у корист државе, али не можемо никог осуђивати, јер ни држава често није на ползу својим грађанима.
nurudin nurudin 18:19 18.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!

'Ajde da ne promovisemo zlo, toga ima i previse. Kad krene redjanje, onda se lako zaluta. Sta je to sto mislite da nekog treba da motivise da bi razmisljao pozitivno?


У потпуности сам сагласан, циљ текста, а ни самог коментара, није био у промовисању зла, зато сам се и зауставио.

Млади људи, успеси физичара и математичара на олимпијадама, наши петничари... Има сјајног младог света из области науке који је у сенци свих опскурних дешавања -- они су изванредан мотив да мислимо позитивно, јер могу донети многа добра и себи и овом друштву.

savamala savamala 18:40 18.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!Citiraj

toliko mi se ta rec, glupost, cini adekvatnom i za ovo sto si ti napisao, a sto se moze procitiati i kao, ko mu je kriv, sto nije pazio.


Mozes da citas kako god hoces, svako ima pravo na to. Ne radi se o tome "ko mu je kriv, sto nije pazio" vec da se konstatuje da je ovaj momak pogresio i da je ta vrsta greski u nasem drustvu stalna i, sto je najgore, prihvatljiva. Neke tragedije se ne mogu izbeci, ova je bila potpuno bespotrebna i mogla je da se izbegne.
nurudin nurudin 20:33 18.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!Citiraj

Ovaj momak je poginuo potpuno bespotrebno. Pretpostavljam da nije sledio policijska pravila koja nalazu da sacekas pojacanje


Мишљења сам да је претпоставка прејака, или сувише смела, шта год.
Имате право да претпостављате, али овде није реч о некаквој играрији, већ о животу, па претпоставке могу бити болне.
savamala savamala 21:09 18.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!Citiraj

Мишљења сам да је претпоставка прејака, или сувише смела, шта год.
Имате право да претпостављате, али овде није реч о некаквој играрији, већ о животу, па претпоставке могу бити болне.


Ne znam sta je prejako u pretpostavci (mada to nije pretpostavka) da je ovaj momak krenuo na trojicu razbojnika. To, nije trebalo i nije smelo da se radi. Uostalom, nisam bas usamljen u tvrdnji da ova trojica kriminalca nisu jedini i iskljucivi uzrok smrti policajca - http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/358476/Zasto-ginu-policajci-Banditima-na-nisan-bez-pancira-i-obuke

Na kraju, osim policajca poginuli su i dvojica razbojnika. Naravno da necemo prolivati suze i za njima ali da je bilo vise profesionalizma i obuke, mozda bi i ta dvojica bila danas zivi i imali sansu da u jednom trenutku srede svoje zivote. Ovako, samo tragedija i nesreca.
predatortz predatortz 12:34 21.12.2012

Re: Nurudine, hvala ti!

angie01
Miroslavljeva smrt je posledica toga, sto je ta ista drzava, kojoj je tako casno i predano sluzio, dozvolila da se zlo toliko prosiri i osili, da je lakoca kojom se neko ubija postala zastrasujuca!



Slušaj, ljigavo je da smrt jednog mladog čoveka upotrebiš za svoj virtuelni obračun sa tako imaginarnim pojmom kao što je država.

Kaži mi, koja je to država na svetu postigla da joj policajci ne ginu na dužnosti?

Jeo sam , jedan deo života, policijski lebac. On je teži od rudarskog. Teško ga je zaraditi, svaka šuša pljuje po tebi, predmet si viceva i omalovažavanja... Sete te se samo kad je frka. I gle čuda, onda si dužan da budeš supermen. Inače, ako nisi, opet ne valjaš.

Kad nastradaš, budeš tema literarnih nagvaždanja. Dan, dva...

Slava ti Miroslave, laka ti zemlja.
vladimir petrovic vladimir petrovic 19:54 18.12.2012

Pucanj u policajca jeste pucanj u državu

Дубока наклоност Мирославу.
Нисам га познавао, а и да јесам – шта бих му рекао?
Чудно је то како знамо шта мртвима да поручимо, али за живе ретко кад лепу реч пронађемо.



Međutim, dozvoli mi, Nurudine, da se ovom prilikom ne složim sa svim što si napisao.

Министар полиције каже: „Ово није напад на полицајца, ово је напад на државу.“ Не бих да звучим патетично, али ова реченица ме је дотукла. Напад на државу?! Са бирократске стране посматрано, министар је у праву. Међутим, каква је то држава у којој се људи теше нечијом херојском смрћу?


Branim, odnosno razumem ministra policije, koji je ujedno i premijer. Rekao je ono što bih i ja rekao da sam na njegovom mestu. Rekao je ono što je morao reći i što treba stalno govoriti, ma koliko to nekima izgleda kao fraza, pa i floskula.

Naime, morao bi svaki čovek da zna da napad na policajca NIJE DOZVOLJEN, da je ubistvo policajca pucanj u državu, a država, čak i kada je slaba, jeste jača od pojedinaca.

Ne ljuti se ako te nisam pravilno razumeo, ali ove reči „napad na policajca jeste napad na državu“ imaju, dakle, itekako opravdanja. I to ne samo sa birokratskog stanovišta, već i sa moralnog, etičkog i svakog drugog. Na policajca se ne sme nasrnuti, policajac se ne sme gađati, policajac se ne sme ubiti. To bi širokom pučanstvu trebalo ponavljati s vremena na vreme, a ne samo kada se dogode tragedije.

не желим да будем један од оних који су своје животе дали за отаџбину, мртав јој нећу много користи.


Ovo je u redu u meri koliko je u redu da ne treba dati život ni za voljenu ženu, ni za Boga, ni za druga. Pa opet, ljudi daju živote. Kada su mrtvi irelevantno je pitati se da li je trebalo ili nije, a odgovor bi uvek morao biti: NIJE. Svaka nasilna smrt, bilo od tuđe ili svoje ruke nije normalna. A opet, u životu ljudi nije sve racionalno.

Još nešto. Smrt policajca jeste velika tragedija per se, ali se ne sme zaboraviti da je on bio to što je bio – policajac. On je bio mnogo više izložen riziku, ako se tako može reči, nego oni koji se bave drugim poslovima. On je mnogo manje mogao da se krije od opasnosti od mnogih drugih.

Ovo “krijenje od opasnosti” me podseti na Isaka Baševisa Singera, koji na jednom mestu u Neprijateljima, ljubavnoj priči, kaže:

„Biblija, Talmud i Tumačenja poučavaju Jevrejina jednoj jedinoj strategiji: bežati od zla, kriti se od opasnosti, izbegavati svako konačno odmeravanje snaga, ostaviti ljutim silama sveta što je moguće više mesta. Jevrejin nikada nije popreko gledao dezertera koji bi se uvukao u podrum ili na tavan dok su se napolju sudarale vojske“.
nurudin nurudin 20:29 18.12.2012

Re: Pucanj u policajca jeste pucanj u državu

Ovo “krijenje od opasnosti” me podseti na Isaka Baševisa Singera, koji na jednom mestu u Neprijateljima, ljubavnoj priči, kaže: „Biblija, Talmud i Tumačenja poučavaju Jevrejina jednoj jedinoj strategiji; bežati od zla, kriti se od opasnosti, izbegavati svako konačno odmeravanje snaga, ostaviti ljutitim silama sveta što je moguće više mesta. Jevrejin nikada nije popreko gledao dezertera koji bi se uvukao u podrum ili na tavan dok su se napolju sudarale vojske“.


Ово би одговарало нашој народној: "Не кука мајка Беганова, већ Стојанова.
Али, нисам сигуран колико је бежање од зла несаучествовање у самом злу.
Не осуђујем оне који беже, који се повлаче пред злом, због страха или из неког другог разлога, али ту стоји једно велико АЛИ... Нисам, нажалост, запамтио назив књиге, препричавала ју је проф. Загорка Голубовић, књига иначе проблематизује питање Стаљинових логора, дечак пита оца:
-"Јеси ли знао за постојање гулага?"
- "Јесам."
- Па, кад јеси, што си ћутао?"
Е, то је то, што смо ћутали? Ако није могло ништа, бар смо могли да проговоримо, још увек можемо.


Naime, morao bi svaki čovek da zna da napad na policajca NIJE DOZVOLJEN, da je ubistvo policajca pucanj u državu, a država, čak i kada je slaba, jeste jača od pojedinaca.


Ма, јасно ко дан - али, опет али... Нисам сигуран да је држава увек јача, бар није показала у пар ситуација да јесте јача од појединаца, или неких група. Наравно, то што није показала, не значи да није јача, може значити да није желела, а ако није, онда још један проблем башка.

Još nešto. Smrt policajca jeste velika tragedija, ali se ne sme zaboraviti da je on bio to što je bio – policajac.


Бојим се да држава то заборавља. Он је био частан полицајац, има их још много, и не само полицајаца, већ и људи других професија, само држава мора да негује такве људе, како би они неговали њу.
dragan7557 dragan7557 10:06 19.12.2012

Re: Pucanj u policajca jeste pucanj u državu

nurudin:
Бојим се да држава то заборавља.


Da stvar bude gora u ima drustva drzava placa € 15.000 cenu zivota policajca, kao sto navodi policijski sindikat i ovim je otkupljen zivot policajca, smirena savest gradjana do novog pucnja u drzavu sa pogibijom, naravno po istoj ceni kada su policijski zivoti u pitanju.



cerski
nurudin nurudin 13:26 19.12.2012

Re: Pucanj u policajca jeste pucanj u državu

Da stvar bude gora u ima drustva drzava placa € 15.000 cenu zivota policajca, kao sto navodi policijski sindikat i ovim je otkupljen zivot policajca, smirena savest gradjana do novog pucnja u drzavu sa pogibijom, naravno po istoj ceni kada su policijski zivoti u pitanju.


Да, откуп живота - како ли се то зове, "подмирење" народа...

Новац нам брзо затвори очи и уши. Мало ми је мучно да уопште и размишам о истинитости ваших речи, готово болно, јер има прича са новцем и ту страну, несумњиво.
ulicno_pojacanje ulicno_pojacanje 18:59 19.12.2012

Različita očekivanja

Očekivao je da će ih sustići i savladati a da oni neće upotrebiti oružje ili da će njegova upotreba oružja biti bolja, ali se očekivanja nisu ispunila.

Ne bi kmekao sindikat plavaca za bolje uniforme bez preke potrebe.

Podosta ljudi je imalo velika očekivanja posle 5.X.2000.god. ali se ni njihova očekivanja nisu ispunila. Zbog toga mnogi životi nisu začeti, mnogi su nastavljeni preko granice...malo demagogije da dosolim na temu. Da pridodam očekivanja porodilja, bolesnika koje operišu korumpirani hirurzi...
nurudin nurudin 19:19 19.12.2012

Re: Različita očekivanja

Podosta ljudi je imalo velika očekivanja posle


Дубоко верујем да људи још увек нешто очекују, не мора да су велика очекивања.
Сигуран сам да је и сам Мирослав имао очекивања, пре свега од живота, а онда и од самог друштва. Да није имао очекивања, не би ни појурио за пљачкашима.

Проблем "петооктобарских" очекивања чини ми се лежи у самим очекивањима. Људи су веровали да је довољно да дође до промена, и да је ту крај. Нажалост, погрешно је било уверење. Пети октобар је требало да буде тек почетак једног напорног и мучног посла. Међутим, већина људи је била преуморна, измрацварена дугогодишњом борбом са режимом, и није имала снаге да настави -- или, једноставно, није мислила да је потребно да се наставља, да ће све то што нас чека уместо нас обавити неко други.
Неће нико уместо нас обављати посао, реформу целокупног друштва требало је да изнесемо сами. Није био довољан пети октобар, ако је изостало оно кључно -- "кврц у глави" који би значио другачији процес мишљења и вредновања.

Наравно, постоји и друга страна петог октобра, а то је чињеница да су се многи "револуционари" увалили у удобне фотеље, јер је то био њихов циљ. Нажалост, фотеља је требало да буде само средство за остварење циља, идеје -- свеобухватна реформа Србије.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana