Ej teraso, moja Antarktiko

Sa tim sumnjama i strahovima, morate oprezno ljudi moji. Čačkanje mečke vrlo lako može da postane stvarnost. E, tako i ja...Težak sam baksuz.  Crk'o  fridž!  (Božemioprosti, liči mi  na ono od pre nekoliko desetaka godina,  kad je Pušenje reklo -  crk'o maršal ! Puj, puj...) Strepim nedeljama, vidim da ne hladi dobro, i eto...

Pa, gde sada pred slavlja, kad s tv-a najavljuju uskoro  proljeće u decembru, suncetizimskozubato, kad mi trebaš k'o lebac,  makar i takav star, i  sav erlav?!

Latim se pre neki dan da ga spremim i operem ranom zorom, jer će mi ovih dana trebati svaki kvadratni milimetar. Unutrašnjost mu njegovu ogromnu! Kad li...otvorih vrata, a iz njega me zapahne neka vrsta toplog fena, baš kao što je ovaj koji odjutros pirućka u Novom Sadu kad mu vreme nije,  naelektriše me elektrostatički momeeeentalno, a da mi je neko bio blizu, ne iskre, već bi kao prskalice prskali u duetu.  Proveravam lampice, kad ono -  ni bau, ne svetli ništa, njente, nating, nada...(paz' ovo, sve na N)

Okrenem broj ovlašćenog servisa, jelte, dođe čovek pregleda matorog nevernika  i izdajicu, i kaže: "Gospođo, vaš frižider je od dobre stare fele, ali je izgleda pošteno odradio svoje.  Otišla je izgleda elektronika, i to bi vas (još s nečim) koštalo 200 evra! Pa vi sad  razmislite. Probaću nešto malo, da vas spasim, ali to nije rešenje. Pa, kad se vratim..."

-Mooolimm? 200? -  izbečim se u majstora pogledom one Munkove spodobe punog zaprepašćenja, manje straha,   a kad sam se malo povratila,  zasečem:

-Ne dolazi u obzir.  Na  tu lovu ću dodati još malo, i rešiti se i daljeg prisustva, i pogleda na matoru, odrtavelu, izdajničku dripčinu.

Moj muž B., inače poznat kao obožavalac dobrih i skupih maraka i brendova, i ja, što smo stariji sve više idemo uzočin jedno drugom. Da proste vaša svetla lica! Jel znate značenje ove bačke uzrečice? To je  otprilike ono, kad više nećeš ni kako ti oćeš. Valjda bi trebalo da bude suprotno, sinhronizovanije, u fazonu ćiju ći.... Ali, on je tvrdoglav, i ne mož'  čovek da se skine s te navike ni u današnje vreme krize. Hmmm...što bi rekla moja pokojna baba-Julka, ostavio mu bog gospodstvo, a ne trošak, bog da joj dušu prosti. Znala je svaku da udene  na pravo mesto, u pravi čas.

I tako, majstor  ispregleda razuzdanu mašinčinu (augmentativ, cr by bloger cerski), zaleči ga, on proradi, ali brboće, krčka, brekće... pa se ućuti, kao buba. Miruje jedno vreme. Bojažljivo osluškuje valjda, kao da zna da iz dna duše najviše ne podnosim izdaju, i izdajnika. I nastavi, sonofabitch! A ja kad god ga otvorim, prokuvam.

Moj B. naprosto nije mogao da se rastane od nekad ledenog  prostranstva ove stare razdroćkane bitange, koja i u tom stanju opšte nemoći hoće da me ostavi na cedilu u odsudnom času, u predvečerje maratonskog serijala -  Sv. Varvare, (kad treba da varim, sušim i 'ladim varice, tj.  kuvam pšeničicu sitno seme,  Sv. Nikole, materica, paterica, sisterica, braderica... rođendana mog zlata, sina jedinca, NG, Božića i Badnjeg dana, srpske NG i ko zna čega sve ne, do kraja januara...

Nagovorio me, i ubedio (tzvrtz!),  da se matoroj olupini pruži još jedan makeover,  kad se majstor vrati sa zimovanja i NG, da mu se ugrade novi delovi,  ne bi l' od njega, valjda, ispala Cher i slične persone, te da nam  tako podmlađen, i dobar,  posluži još malo.

Jer, kao... božemoj, takvih više nema, ovi danas rade koliko piše na garantnom listu i ni jednu milisekundu više, a onda samo možeš da ih baciš. Ja ga ni ne slušam, u totalnoj  panici, jer ostati brez hladilnika u bilo koje doba godine, heej?! Užassss...ssss...(domaća šarka mi je najnovije drugo ime).

-Pa, eto ti dve terase, - kaže mi B., sreća moja, всјо равна kod njega. Imaš dve terase na dve strane, arktik i antarktik. Šta paničiš?

-Ajd, ona jedna, prednja, na spratu OK, a  po ovoj donjoj velikoj, što mi je pri ruci, ovaaj...kujni, zimi kad nas nema napolju, što se šećkaju   felis catus-i, ha?!  (pred Malom se u kući ne spominje reč mačka, jer sve kapira i poludi).

-Što se praviš naivan? Trebaju nam odmah  i oni kišobrani što ih Rusi i Amerikanci prave jedni zbog drugih...Grrrr...

Ja i dalje besna k'o ris/ica. Sve je čini mi se protiv mene, a posebno ovaj Vrhunski Intergalaktički Sovjet od gore, što je već počeo da slavi, i da se napija, pa svičnuo na proljeće u decembru.

Jer  ljudi, meni se  ne da, tu sigurno nije kraj! Pa, to bar znam, uvek me prate  dva baksuza, a trećeg što vreba iza ćoška moram da dočekam svesna i spremna, čila, na nogama... Ne, ne, neću da prizivam i čačkam mečku, samo, ufff...

-----------------------------------------------------------------------

I juče popodne sedela sam  na klupi u prednjoj bašti, ušuškana u toploj, mekanoj jakni.

Još uvek 'ladim kapisle, i mislim. Mora da  postoji bolja, brža varijanta. Sve za nov frižider.  Ne bi to ličilo na mene,  da čekam i ne stupim u neku akciju. Ne, ne...

Gledala sam granje i šiblje okolo. Bašta je izgledala sasvim zimski. Ustvari, jadno. Mala, kao jedino lepo, je dotrčala veselo mašući repom, i spustila se do mojih nogu na promrzlu travu.

Gledala me je pogledom koji sve odobrava. To mi se u tom trenutku učinilo važnim.

Svima koji danas slave Badnje veče po gregorijanskom kalendaru, srećno!

Aj sad, dok čitate... Know your enemy, by Rage Against The Machine.