Literatura

Pro et contra (1)

/ 29.12.2012. u 18:39

Komentari: 136
Čitanost: 17843
/
Preporuke: 2871
/

Kažu da postoji izreka za Srbe: „Kad ih niko ne mučaše, oni se mučahu sami".

To mi pada na pamet kada vidim, ponovo i ponovo, nepodnošljivu lakoću s kojom neke blogokolege pljuju po Dobrici Ćosiću svaki put kada se njegovo ime pomene u medijima. Izgleda da nekima (predvođenim S. Basarom* i drugim povodljivim dušama) to postaje nacionalni sport.

Dokle?

Ne krijem: ja sam od onih koji su slobodni da kažu da (prilično) cene delo i lik Dobrice Ćosića. Priznajem: ne poznajem ga suviše dobro (ko koga suviše dobro poznaje?), ali smatram da bi srpsko nacionalno biće bilo kulturno-politički siromašnije da, hipotetički gledano, njega nije uopšte ni bilo. (Naročito ne poznajem dobro njegove usputne političke aktivnosti, ali političare ne držim visoko, a posebno u Srbiji, gde skoro da nema jednog političara u doglednoj historiji koji je bio istinski dobar i omiljen - mnogi su neslavno završavali, često plaćajući glavom). A opet, za one koji ne shvataju, ja prvenstveno mislim na književno delo Dobrice Ćosića. Ne nipodaštavajte književno stvaralaštvo Ćosića! Živi bili pa videli, ali ja verujem da će se u 2050. godini ime Dobrice Ćosića pominjati u funkciji dobre srpske književnosti, a za političke stavove i akcije tokom njegovog ovozemaljskog života neće se ni znati. Uostalom, ne kaže se slučajno u svim većim jezicima sveta, da "umetnici duže traju od političara". Historija je neumoljiva, a ja sam ubeđen da će književna historija u Srbiji biti na Ćosićevoj strani.

I kao što Svetlana Velmar Janković jednom reče, parafraziram, za Oldusa Hakslija - da onaj koji ne shvata Hakslija, treba da ga se kloni, jer on nije za neuke, ja to kažem za Ćosića. On je naš Haksli, metaforički govoreći.

Znam da su sadašnje reakcije na blogu izazvane Ćosićevim pozivom studentima da ne odlaze, odnosno onima koji su otišli iz Srbije da se vrate. I ja lično se s tim ne slažem. Prvo, mislim da starci, a Ćosić je odavno starac, ne treba da daju netražene savete (premda se u ovom slučaju navodi da su studenti tražili Ćosićev savet). (Izgleda da se samo u Kini i Japanu starci uvažavaju; kod nas to odavno nije slučaj, što meni ne smeta). Drugo, neka se ne vraćaju oni koji su otišli iz Srbije i tamo daleko našli - bolja staništa. Otadžbina je tamo gde je čoveku bolje, govorili su još Latini. Onaj šantićevski poziv "Ostajte ovdje" odavno je postao démodé. Danas svi negde odlaze, te je floskula da je svet postao globalno selo postala prilično istinita. Španci odlaze u Argentinu, Irci u Australiju, Arapi u Francusku, Indusi i Pakistanci u VB, Poljaci svuda gde hoće da ih prime, itd. itd.

Ali mi se ne sviđa kada neki bljuju svoju pogan na Ćosića svaki put kada se njegovo ime spomene. Ne shvataju ili ne prihvataju da je on pre svega - književnik. Tako ja mislim - da više voli da bude upamćen po knjigama nego po političkim angažmanima. Pa im preporučujem da pročitaju bar neko skraćeno izdanje Ćosićevih knjiga (ako u Srbiji uopšte ima tih skraćenih izdanja, kao što je slučaj sa Francuskom i drugim zapadnim zemljama /L'édition abrégée, Abbreviated Edition/, gde integralna izdanja velikih autora čitaju samo bibliofili, he, he, he... ).

-------

* Na nedavno pitanje jedne novinarke da razjasni „opsesiju" Dobricom Ćosićem, koji je šetao od književnosti do politike, Basara odgovara: „Čosić je jedan od rodonačelnika politike zasnovane na šabanizmu i narodnim pesmama, vrlo uticajan propagator. To je razlog moje opsesije njime."

A ne objašnjava šta je tačno šabanizam i da li on sebe smatra i vidi izvan šabanizma u Srbiji. I ne shvata da iole inteligentan čovek ne sme da bude pod (stalnom) opsesijom nekim drugim čovekom, koji je i kolega-pisac.

Istovremeno, ja sam slobodan da shvatim da je sam Basara podlegao šabanizmu onda kada je svoje ime stavio na klizav teren podrške jednom neuspešnom političaru na poslednjim izborima u Srbiji; voleo bih da sledeći put tipuje na konja koji dobija.

S druge strane, bilo bi pogrešno pomisliti da ja nisam fan Basarin. Jesam. Veoma volim njegove knjige (mada ne cenim naročito njegovu svakodnevnu kolumnu u novinama, u kojoj ima svega, od mudrosti i velikog znanja do praznoglavosti i udvaranja čitaocima, premda shvatam da nije lako svakodnevno pisati pametnu kolumnu).

A da mi se Basara sviđa pokazujem time što bih dao, istinski dao, svoj glas svakome ko ga predloži za Nobelovu nagradu (ponovna NIN-ova nagrada je dobrošla, ali nije dovoljno za pisca takvog formata). Voleo bih, dakle, da Svetislav Basara bude naš Nobelovac, ako to već nije postao Dobrica Ćosić (njegovo vreme već ističe), s tim da Basara bude pravi pravcati Nobelovac, a ne onakav kakvim su neki krležijanski fakini (na radost Basarinu!) bili izložili jadnog Ćosića pre neku godinu, pa mu kobojagi dodelili virtuelnu Nobelovu nagradu, ismejavajući ga.

Učinimo nešto da Basara postane Nobelovac!

Na kraju, ne čudite se što ja volim i Ćosića i Basaru. Ja sam kao ona nevina cura iz pesme "Neko voli crne oči, neko plave boje, a ja jadna ne razumem, volim obadvoje".

Atačmenti

Volim Chanel 5.jpg / 7.54 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (136)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

pape92 18:14 31.12.2012

Re: DĆ

Pape92
... svako ko ume da nabroji 20 srpskih pisaca, zna i da nabroji one koji su bolji od Ćosića.

Hm.
Ovo me podseti na mog drugara Dušana, koji, kada svratimo na piće posle posla, ume da kaže da zna najmanje dvadesetoricu koji bi bili bolji od premijera Ivice Dačića.

Ali ne govorim o Dačiću. Niti o 20 boljih cigareta od Drine. I tako dalje. Govorim o Ćosiću.

vladimir petrovic 18:50 31.12.2012

Re: DĆ

Pape92
...Govorim o Ćosiću.

Ma, OK.

Ja bežim ko đavo od krsta od toga da govorim o političkim aktivnostima DĆ, da se ne bih uplatkao. Stvarno, u glavi su mi samo njegove knjige. Uostalom, ne volim da govorim ni o drugim političarima. Niti im verujem niti ne verujem. Smatram ih kao nužno zlo u svakom društvu.

Ali, hajde, da se ne pravim lud, pomenuću nešto ovom prilikom.
Upravo zavirih u francusko izdanje Vikipedije, i tamo vidim ovaj pasus:

Dobrica Ćosić est aussi le premier intellectuel serbe à prôner le partage du Kosovo entre Albanais et Macédoniens au Sud, et entre Albanais et Serbes au Nord. Il a été rejoint dans cette idée par Zoran Đinđić qui, à cause de son assassinat, n'a pu la mettre en pratique. En mai 2006, il a reçu le soutien de Noam Chomsky.

(DĆ je, takođe, prvi srpski intelektualac koji je zagovarao podelu Kosova između Albanaca i Makedonaca na Jugu i između Albanaca i Srba na Severu. U tome ga je podržao Zoran Đinđić koji, pošto je ubijen, nije mogao tu ideju da sprovede u praksu. U maju 2006. godine, Ćosić je primio podršku Noama Čomskog...).

S tim u vezi, NIN od 11.5.2006. godine doneo je naslovnu stranu: "Dobrica Ćosić i Noam Čomski: Da li je podela rešenje".
Meni ta ideja o podeli Kosova nikada nije bila strana.

Ali bolje da ne širim.

Hvala ti, Pape.
Mada se ne slažemo u nekim stvarima, verovatno zbog mog nedovoljnog sagledavanja širine sveopšteg delovanja DĆ, pomogao si mi da neke stvari bolje shvatim.

Ja sam stvarno krenuo knjiški, a svaki knjiški prilaz dozvoljava da se olako različito tumači. Smešno je da ponavljam, ali ja sam, pored toga što sam se pobunio protiv pljuvanja DĆ, poželeo, u stilu malog Đokice, da se nešto poradi na tome da Srbija namakne nekog Nobela za književnost... ma koliko to nekima neozbiljno izgledalo. (A svi znamo da Nobela za književnost ne dobijaju samo istinski najbolji pisci sveta, već neki drugi kriteriji prevlađuju; a meni će biti krivo ako ni u sledećih 50 godina Srbijica ne dobije ništa, he, he, he... ).

Nsarski se čudio tom mom prilazu, pomislio je da sam pobenaveo, pa me ozbiljno prekorio. Uzgredno kaže da bi, za utehu, mogli da očekujemo da pesnik Čarls Simić dobije Nobela.
Nisam hteo da mu odmah odgovorim, ali to je nekako bez veze, eventualna Nobelova nagrada Simiću ne bi imala veze sa Srbijom, nagrada bi povećala broj ukupnih Nobela koje su primile SAD. A to što je Simić srpskog porekla malo mi znači.

Oprosti mi ako sam bio ponekad - ciničan.

vladimir petrovic 18:55 31.12.2012

Re: DĆ

ali on je jedan.

AO
...i on jedan je mnogo

Ti mora da si postao budista.
Kako jedan može da bude mnogo?
Ako eliminišemo jedinicu - dobijemo nulu, a nula ja ništa, odnosno praznina.
Zato kažem da si verovatno postao, u međuvremenu, budista, jer oni veruju da praznina itekako nešto znači, da ponekad razlika između praznog i punog nema nikakvog značaja, bla, bla, bla...

pape92 19:10 31.12.2012

Re: DĆ

Ako ćemo u ovaj trol: što se tiče podele Kosova - tu ideju sam iz druge ruke (bio sam premlad da učestvujem u ozbiljnim razgovrima starijih) čuo još 1980. Hoću da kažem, ta ideja je kolala među ljudima koji su razmišljali o političkoj sudbini Srbije i pre, i posle Ćosićevog pominjanja ovog rešenja (1980 je posle). Uzgred, moje je mišljenje da je to bila i Miloševićeva želja, koju se nije usudio da iznese javno, sasvim slično kao i ideju o podeli Jugoslavije, nego je, ignorišući posledice i žrtve išao "prirodnim putem" (da ne bi ugrozio sopstvenu vlast), gubitak teritorija kroz izgubljene ratove. Ali ovaj sat 31. decembra nije pravi za ovakve teme. Pozdravljam, i želim srećnu novu!

maksa83 19:39 31.12.2012

Re: DĆ

Ti mora da si postao budista.
Kako jedan može da bude mnogo?
Ako eliminišemo jedinicu - dobijemo nulu, a nula ja ništa, odnosno praznina.

AO posto Budista, a Pižon matemat'ćar.

vladimir petrovic 20:45 31.12.2012

Re: DĆ

Maksa83
...AO posto Budista, a Pižon matemat'ćar.

The Scientifically-Minded Nsarski utiče na mene!

Vidimo se u Japanu!

----------------------------------

P. S. Izgleda da ni matematičarima ne cvetaju ruže danas:

dragoljub92 19:14 01.01.2013

Re: DĆ

vladimir petrovic
ali on je jedan.

AO
...i on jedan je mnogo

Ti mora da si postao budista.
Kako jedan može da bude mnogo?

u ovom slučaju je i previše

draft.dodger 19:17 30.12.2012

CHANEL

Ovo je nesumnjivo jedna od najgorih reklama ikad!
Preglumio za medalju...

dragan7557 19:44 30.12.2012

Re: CHANEL

draft.dodger
Ovo je nesumnjivo jedna od najgorih reklama ikad!
Preglumio za medalju...

Vala baš, Obrad me je ubedio da sam u pravu što koristim Bvlgari.

cerski

nsarski 20:04 30.12.2012

Re: CHANEL

Vala baš, Obrad me je ubedio da sam u pravu što koristim Bvlgari.

Šta, bre, izmisljaš? Kakav Obrad, bre. Na taj Bvlgari padaju cice, znaš i sam, nego se sada kao foliraš i vadiš na Obrada.

Uzgred, znaš kako ceš proveriti da li je dama "spremna" za tebe?

Spoiler....

Kad spustiš ruku "dole" i pod prstima imaš osećaj kao da hraniš ždrebe.

draft.dodger 20:34 30.12.2012

Re: CHANEL

nsarski
Vala baš, Obrad me je ubedio da sam u pravu što koristim Bvlgari.

Šta, bre, izmisljaš? Kakav Obrad, bre. Na taj Bvlgari padaju cice, znaš i sam, nego se sada kao foliraš i vadiš na Obrada.

Uzgred, znaš kako ceš proveriti da li je dama "spremna" za tebe?

Spoiler....

Kad spustiš ruku "dole" i pod prstima imaš osećaj kao da hraniš ždrebe.

A saznaš i za koga navija...

nsarski 20:37 30.12.2012

Re: CHANEL

A saznaš i za koga navija...

Colin, jebote!

dragan7557 20:59 30.12.2012

Re: CHANEL

nsarski 20:04 30.12.2012
Re: CHANEL

Vala baš, Obrad me je ubedio da sam u pravu što koristim Bvlgari.

Šta, bre, izmisljaš? Kakav Obrad, bre. Na taj Bvlgari padaju cice, znaš i sam, nego se sada kao foliraš i vadiš na Obrada.

Pa dobro bre jel moš' ti da sačuvaš neku tajnu?
Saće bre svi blogeri da navale na Bvlgari!?

Uzgred, znaš kako ceš proveriti da li je dama "spremna" za tebe?

Spoiler....

Kad spustiš ruku "dole" i pod prstima imaš osećaj kao da hraniš ždrebe.

Zobiš, o'š da kažeš?

cerski

dragan7557 21:00 30.12.2012

Re: CHANEL

nsarski
A saznaš i za koga navija...

Colin, jebote!

Ja mislim da je ipak Čeda?

cerski

nsarski 21:07 30.12.2012

Re: CHANEL

Ja mislim da je ipak Čeda?

Ceda?

dragan7557 21:10 30.12.2012

Re: CHANEL

nsarski
Ja mislim da je ipak Čeda?

Ceda?

Zebra.

cerski

nsarski 21:14 30.12.2012

Re: CHANEL

Zebra.

Imas pravo! Taj semafor sam danas cekao 2 minuta bez potrebe. Zbog Cede. Valjda navikao da vidi bele linije, 'bemliga.

nowhereman 18:19 31.12.2012

PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

I Protokol

Trista bijelih košulja
(po tri komada za svaki dan).
Ne da ne biste bili gol
Neg tak vam nalaže protokol.

O gaćama da i ne govorimo.
(Od igle, za kravatu, do gaća
Protokol plaća.
Vama je za to odveć mala plaća.)

A što se tiče kravate
(uzgred - kažu vi ne ljubite odveć Hrvate)
Kravata treba da se sa kompletom slaže.
Tako Protokol nalaže.

Imadete li dovoljno kupaćih,
za plažu?
Desetak recimo.
( I da ne budu
Kako bi se reklo mini.)

Kod vas je,
Tak mi se bar čini,
Običaj takov da se
ljudi kupaju u gaćama -
onima istim koje
na njima povazdan stoje.

I (o gaćama još samo ovo):
mijenjati ih sve češće
naročito ak uzimate učešće
na kakvom prijemu
(vi to ne kažete valjda na – premu,
tamo kod vas u Šumadiji, u Sremu?)

I nemojte Mu odveć stezati ruku.
I izbjegavajte krupne riječi.
One po Vuku.

Evo još nekoliko savjeta
(to držite poput zavjeta):
ne smije se pljuvat
ne samo po palubi
(to je i vama samome jasno)
neg niti u more
niti u vode oceana
čak i kad je vrijeme krasno,
jer treba ovdje, izvan uljudnosti,
računat na snagu vjetra
(od nekoliko stotina metara
u sekundi).

Imat ćete lakaja i tajnika,
i poseban (odjelni) toalet i tuš.
Tuširanje bar tri puta dnevno.

Što se tiče konverzacije,
treba da je (uglavnom) laka.
Što više anekdota iz nobe
(može poneka i sa
seoske mobe)
kao i sa Drvara i Visa.

Ne zalaziti u mutne vode
nacionalizma.
(Čuvati jedinstvo i brastvo
to je naše najveće bogatstvo.)

Ne pominjati nikako
Đilasa, Dedijera, Hebranga.
Držati se naprosto, svoga ranga.

O Staljinu – oprezno.
Trockog pominjati uz smiješak
prezrenja.
O živima se ne izlijetati.
(Sve se u politici iz dana u dan mijenja.)

Što se tiče javnoga mnjenja
to je vaša domena.
Novine, radio i cijela štampa.

Tekstove ćete davati meni.
Ne radi kontrole, neg rad pravopisa.
Bar što se tiče
Verzije ijekavske, latiničke.

Sve čuvati
kao najvišu (državnu) tajnu,
kao zjenicu oka.
Daklem: nikakova privatna trača
od našeg cijenjenog,
uglednog
itd.
Izvještača.
nikakove privatne bilješke
nikakova lična viđenja
nikakova indiskrecija.

Sve što je odveć lično
Ovdje je neprilično.

Sve što je iz posebnog ugla
uglavnom
izbjegavati.

Opisati s mnogo epiteta
jedino stav
držanje
glas
i oči
dok se palubom šeta.

Može i ruke.
Talase oceana
kroz koje lađa nam plovi.
Tropske noći.
Galebovi.
Zvijezde na nebu noćnom.
Brodske mašine u zamahu moćnom.

A On na palubi, na pramcu.
Trobojku – s petokrakom –
kako se vije.
I val koji po boku lađe bije.

Što se tiče pića,
može da se umjereno pije.
No uvijek sjesti nakon Njega.
I ustati nakon Njega.

Jesti učtivno, po protokolu,
Uz poneku anekdotu
Il basnu, o psu, vuku ili sokolu.

Zbog tropske vrućine trebat će vam
Unosit mnogo tekućine.
A zbog glasa
Što više sokova: naranče, ananasa.
I dosta limuna.

Pjesnička duša nije imuna
pred strojem flaša.
Ta svi smo ljudi,
pa i pjesnici!

Ne pišete pjesmice?
Piće ne trošite?-
Morat ćete malko uiskija
sa ledom.
To neće, vjerujte,
na nos da vam vam iskija.

O tome (treba li reći?)
u izvještajima niti riječi
(o piću i drugim nakanama)

S osobljem i mornarima
samo zvanično
i ništa lično.

Nikakova pitanja:
„Odakle si, baćo?“
(I tome slično.)
„Koliko do kraja roka?“
Il ponuditi mornara pića i soka.

Što se tiče lijepe književnosti,
Tu ne treba s primjerima
Ići daleko.
Prosto: pričat svježe i lako.

Klasike marksizma
citirat bez paroksizma.
I, naravno, pisce iz nobe.
Ćopića sad već može.
Al bez pretjerane hvale.

„Majku- Knešpoljku“ svakako znadete
naizust. Lijepo.
Recitirajte.
Gorkoga čim više citirajte.

Što se tiče Vaše osobne lektire,
nek vas nije briga,
na lađi postoji knjižnica
sa mnogo knjiga
iz svih mogućih oblasti:
lijepa književnost, slikarstvo,
geografija, istorije revolucija,
pjesnarice, marksističke stvari
nastanak narodne vlasti
kuvari.

Tu su, naravno, i vaše knjige
podvučene raznim bojama
crvenom, plavom, zelenom
(već prema
utvrđenom kodu)
tako da kad ih uzme u ruke
može steći o njima objektivnu sliku
bez po muke,
onako u mimohodu.

Mišljenja sam da Mu vaše knjige
nisu zadavale odveć velike brige
primite moja čestitanja.

Imate li još kakovih pitanja?

Ah da. Što se tiče krabova,
rakova, oštriga
(On voli to da troši)
morate bit na oprezi,
to je čitava nauka.
Stvar morate kod kuće vježbati
pod stručnim nadzorom jednog od
naših momaka.

Te su stvari uvjek svježe
ne morate se dakle bojati
trovanja il kvarenja stomaka.
S društvenim igrama kako stojite?
Šah, poker, biljar dama, kanasta?

Nažalost mali se fudbal
ne igra na lađi
(mada je upražnjavao i taj sport
s uspjehom
kada je
bio mlađi
i kad mu je dopuštalo dragocjeno vrijeme).

U redu za šah, zapisano je već.
Imadete li kakove kategorije?
Nemate?
Al niste ni neki pacer?

I, ponavljam, bez velikih kombinacija.
Otvaranja klasična.
G-4, F-4 i tome slično.
Ne navaljujte odveć na kraljicu,
ne stavljajte kralja
u bezizlaznu situaciju
ni odveć zamarati lovca
ni stavljati kule
na neprilično mjesto;
držati se što više piona
- ali ne igrati ni poput osnovca.

Pauze izmeđ poteza
ne treba da odveć traju.
Njegovo je vrijeme dragocjeno!

Konverzacija pri šahu
treba da bude prije svega
iz oblasti sporta i šaha.

Možete pomenuti pri tom
Nasera, Negusa, Šaha
iranskog i t. sl.

Pazite prilikom kartanja-
s kartama nema šale!
Gubitak plaćate iz svoga džepa!
(Osim pri velikom gubitku, koji prelazi mjeru.)

Tu se dakako vodi
žestoka bitka
nerava.

Odnos je neravan:
s jedne strane On,
čije se misli bave krupnim stvarima
(samo mu ruke učestvuju u igri)
njegove su misli
u Indiji u Iranu u Rusiji,
u Africi, u snježnim Tatrama.
A vi ste cijelim bićem i mislima
Kao u busiji
u – kartama.

Dame se ljube u ruke
ako su dame
gospoda se zovu mister i ser
tu nema nikakove misterije

Komrad i tovariš
samo drugovi iz Istočnog bloka.
Na stranicama ovog bloka
sve vam je ispisano
to izučite dobro,
tu ne smije nikako da se omane.

Dobro...
Plesati morate znati...
Dobit ćete učitelja plesa.
Ingliš, valcer, tango,
To vam uvijek zatrebat može
u velikom svijetu.

Ruke držati u blagom stisku
oko struka
u plesu je važan rad nogu
al igra i-te-ka-ko
ulogu i ruka.

Zube morate popraviti,
imamo vremena dosta,
i najboljeg dentistu (zubara).
Ako vam i poslije toga
zaudara iz usta
upotrijebite
vodicu
to treba samo da se uštrca,
pri ustajanju,
našte srca.

To važi isto i za noge.
Mijenjati sokne dva-tri puta
na dan
i prskati sprejom.

Otkloniti perut.
(Malo da se skrati kosa.)
Morat ćete se odvići također
čačkanja uha
i čačkanja nosa.
Od svoga ćete ordonansa
dobit dva-tri dezodoransa
za upotrijebit pod pazuho.

U jednu riječ: voditi
čim više brige
o higijeni.

Dođite sutra
u isto doba.
A sad vam evo spiska
tu je i trebovanje
idite kod našeg krojača
da vam uzme mjeru.

Držim vam pesnicu,
vama i vašem peru!

*

Nema na sve to razloga trošit rije...
Prosto , čovječe, nije
red u otmjenom društvu
a se po nosu rije
ili
kako se to kaže tamo kod vas
u okolini Čačka
ne smije
nos da se čačka.

I još ponešto iz bontona:
ne smije se...
(a, to san već reko,
Ne mari):
pljuvati štono kažu „po podu“,
niti s palube u more,
niti po brodu.

Ili , primjerice,
češljati si kosu
za stolom.

Zamislite si samo :
Vlas – u sosu.

Da, za danas, još samo ovo:
hoće kadikad od vrućine
i znoja
da se zalijepe gaće
između guzova
a to
čovjeku zna da zasmeta.
Hoću rijet:
ne smijete
taj problem rješavat niukom
slučaju rukom!
I, naravski, ne smijete
da se odveć glasno smijete.
To jest
a se razumijemo
smijete da se slatko nasmijete
ako je u pitanju nekakova šala
cijenjenog...
i tako dale,
al to ne znači
da treba da vam poteku bale
il štono se u narodu kaže
da vam se razvalu žvale.

Treba On da zametne temu,
Ondak ćete
na temelju toga
vidjet da l je stvar stroga
il je sve šala
našeg cijenjenoga...
i tako dale.

Visoki si gosti
volu da se šale.
Pogotovu oni
iz Istočnega bloka.

A proposto:
sve je to zapravo prosto,
al valja neke stvari znati:
Istočni drugovi
ljubu se u usta,
to ko da je upisato
i njin Ustav.
Nesvrstani se grlu
i jedno drugom u susret hrlu.
Zapadni su van
Vrlo uštirkani
ka da su progutali kolanc.
(Što reče, u šali, drug Dolanc.)
Oni se ne primiču odveć blizu puku,
pa ni rukovodstvu,
no samo pružaju ruku
(svi su oni isti)
pak je odmah povuku
ka da ćeš im je izisti.

No sve se ovo na vas ne odnosi,
to su njihovi, interni, odnosi,
no u diplomatiji
pogotovu kad je ona još mlada
tako rekuć od juče
mora čovjek vazdan učit
(znate kako je ono reko Lenjin)
... eto vidite.

Mora se čovjek malko pomučit
da bi bio dostojan
predstavnik svoje zemlje
i nacije.
Postoje tun razne mogućne
mahinacije.

Eto, neki van na primjer Rus
krkne jezičinu u usta
(kako to narod vulgarno kaže).
Šta van je, daklem, činit?-
I vi ga njemu na isti način!
Stisne li van ruku da se kosti lome?
Na isti način – dabome!
Štono kažu: oko za oko
zub za zub!
duboko za duboko,
čvrst stisak
za stisak grub!

Ili primjerice,
neki vas Englez (uzmimo) pita:
hau du ju du?
šta mu vi na to kažete?
E pa, vidite, nije!
U tome grmu leži zec!
vi mu kažete to isto:
hau du ju du?
A ne ko neki naši kad se sretnu
Pa stanu da se psuju
„di si, jebem li ti mater?“

Što se paka vjetrova tiče
(tu ne mislim na pasate),
treba naprosto suspregnuti crijeva.
(To je ka što dođe čovjeku spontano
da zijeva,
kraj logorske vatre
kad mu se zadrijema)
daklem:
ni naglas niti
profunjariti
neki prdež,
što je, gledano iz aspekta okusa
u fokusu pažnje;
još gore: sve to ostaje u zraku!
Najbolje je, ako drugog rješenja nema,
izići diskretno
i zadržati se tamo što dulje,

a ne ko što rade neke hulje
prnu vani
pa odmah uniđu
(umjesto da puste ovdje goluba
Pa da ondak iziđu na palubu).

Nježnije nježnije nježnije.

(Ne, nije to Lenjin
to je parafraza.)
Ova vas staza
vodi pravo na put
a tamo vas čeka limuzina.

(Za sebe, idući pošljunčanom stazom prema kući,
melanholično) :
Opalo je lišće
Uskoro će zima.
A On voli tople predjele.

Kiš
(1986.)

vladimir petrovic 19:07 31.12.2012

Re: PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

nowhereman

... I, ponavljam, bez velikih kombinacija.
Otvaranja klasična.
G-4, F-4 i tome slično.
Ne navaljujte odveć na kraljicu,
ne stavljajte kralja
u bezizlaznu situaciju
ni odveć zamarati lovca
ni stavljati kule
na neprilično mjesto;
držati se što više piona
- ali ne igrati ni poput osnovca.

Izdvojio sam samo ovaj maleni deo, jer mi se posebno svideo.

Ništa uoči Nove godine nije predugačko, ako je dobro.

Sve najbolje!

nowhereman 22:52 31.12.2012

Re: PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

Izdvojio sam samo ovaj maleni deo, jer mi se posebno svideo.

Dragi Vladimire, ti verovatno (kao književni sladokusac) znaš da ova lepa pesma Danila Kiša opisuje putovanje Dobrice Ćosića (narečenog "pesnikom revolucije" ) brodom "Galeb", u društvu sa ondašnjim maršalom Titom i njegovom svitom.

Bilo bi zgodno saznati šta je Kiša navelo da ovu pesmu napiše 1986. godine, kada je pisac romana "Daleko je sunce" već bio poznat kao nekakav vajni disident. (Ako Brajović zna, neka nam pomogne!)

I tebi - želim puno dobrog vina i društvo lepih žena u Novoj godini!

vladimir petrovic 09:09 02.01.2013

Re: PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

nowhereman
... da ova lepa pesma Danila Kiša opisuje putovanje Dobrice Ćosića (narečenog "pesnikom revolucije" ) brodom "Galeb", u društvu sa ondašnjim maršalom Titom i njegovom svitom.

Bilo bi zgodno saznati šta je Kiša navelo da ovu pesmu napiše 1986. godine, kada je pisac romana "Daleko je sunce" već bio poznat kao nekakav vajni disident...

Hm.
Među mnogima koji su pisali o DĆ pominje se i Danilo Kiš „sa svojom satiričnom pesmom“, koju si gore naveo.

Uzgredno primećujem da je DK umeo da bude satiričan prema drugima, a veoma je osetljivo i preosetljivo reagovao na napade koji su njemu, kao književniku, upućivani; imam u vidu svojevremenu aferu protiv njega, iniciranu od strane Dragana M. Jeremića, Miodraga Bulatovića, Branimira Šćepanovića i drugih. (Ima tvrdnji - ne znam koliko su osnovane - da je zbog tih napada DK otišao u inostranstvo, gde je i umro). Da ne pominjem i feminističke napade na DK zbog "njegove mačo pozicije i njegove mačo samopromocije koju sprovodi i u svojim intervjuima, esejima o književnosti, pa i na svojim fotografijama, pa i u nekim pričama iz Grobnice za Borisa Davidoviča".

Opet, i ja sam veliki poklonik stvaralaštva DK, koji je bio dobar književnik a za mene je samo to važno. Svi ti sporadični napada na njega sa današnje distance - jesu nevažni.

A što se ovoga tiče

poznat kao nekakav vajni disident

(Ovo vajni sam ja podvukao).

Nesporno je da je DĆ bio DISIDENT.
A disidentstvo je moguće shvatiti na mnogo načina; pritom, ne ulazim u to ko je bio pravi a ko vajni disident, ali smatram važnim da je Ćosić itekako IMAO PETLJU u tom svom činu disidentstva, i da se to ne bi smelo olako omalovažavati.

Edit: Siguran sam da DĆ ne bi mogao da aplaudira ovakvima

a ne isključujem da je u Titovom vremenu bilo sličnih.

nowhereman 16:43 02.01.2013

Re: PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

pominje se i Danilo Kiš „sa svojom satiričnom pesmom“

Da, "pominje se", ali je pesma odlična, za razliku od suvoparnih i namrtvo-ozbiljnih romančina Dobrice Ćosića!

Nesporno je da je DĆ bio DISIDENT.

Da, Vladimire, moguće je da je D. Ć. bio i disident, pored svega ostalog što je bio.

Ali, on je, u prethodnom životu, bio i komunista i saputnik Josipa Broza. Pa je, eto, sa maršalom išao i na jedno dugo, velelepno krstarenje brodom "Galeb". A pošto je, tom prigodom (putujući brodom "Galeb" ), maršal Tito primao razne svetske glavešine, nisam siguran da stoji ova tvoja konstatacija:

Siguran sam da DĆ ne bi mogao da aplaudira ovakvima...

Zašto bi, inače, aplaudirao maršalu Titu, u belom admiralskom odelu?

(Nemoj mi samo reći, da je D. Ć. nekako izvrdavao i nije obavljao svoju patriotsku i socijalističko-samoupravnu dužnost, te da nije aplaudirao maršalu... he, he, he... )

vladimir petrovic 09:20 02.01.2013

Dobrica Ćosić, Milovan Đilas – Goli otok

Podsećam da je Momčilo Cemović u pomenutoj knjizi o Đilasu (pisanoj sa velikom odanošću i ljubavlju, te predstavlja svojevrstan omaž Đilasu) više puta govorio o Golom otoku i optužbama upućivanim Đilasu oko tog velikog stradališta, najvećeg komunističkog logora ikada (kurziv je Cemovićev).

Moja namera ovom prilikom jeste da iznesem samo neke stavove Đilasa prema Dobrici Ćosiću, za koga je on navodno negde izjavio “da je najveći Srbijanac”. (Usputno, Cemović navodi da mu je lično Đilas bio izjavio: “Osećam se Srbinom iz Crne Gore. Podvlačim ovo iz Crne Gore radi nekakve lokalne razlike od Srba u Srbiji”).

U svom članku „Vlast i pobuna“ (Književne novine, Beograd 1991), govoreći o Golom otoku i Informbirovcima, MĐ piše:

„Prvo nepobitno i alarmantno upozorenje o stanju na Golom otoku došlo je od književnika Dobrice Ćosića. Ćosić je u leto 1953. godine – delom iz svoje unutarnje uznemirenosti, a delom iz literarnih pobuda – uz moju pomoć dobio dozvolu da obiđe logor. U septembru se našao sa mnom u Niškoj Banji i saopštio mi da je stanje u logoru nezamislivo strašno, jer da je Udba izmislila metode pritiska i mučenja neviđene u istoriji. Čim sam se vratio u Beograd upozorio sam na to Rankovića. Dobrica je pozvan u CK i pred Rankovićem i Kardeljom izneo manje-više ono što je meni ispričao u Niškoj Banji. Kardelj je bio ogorčen: Znao sam – rekao je – da će nam se tamo dogoditi neka takva pizdarija! – Kardelj nije psovao ali dešavalo se da mu se u ljutnji omakne ’jaka reč’. A Ranković je naredio istragu, izvršio neka smenjivanja i znatno poboljšao stanje. Ali logor je ostao, i potom trajao godinama... „.

A baveći se odnosom Đilasa prema Golom otoku, Radosav Zeković, u „Zborniku Milovan Đilas“, Kultura, Beograd 1996), piše da nisu bile osnovane optužbe da je Đilas bio jedan od glavnih tvoraca Golog otoka i svega što taj pojam nosi i što je vezano za ovo zloglasno mučilište . (Kao „najčudnije“ navodi se da ne samo Đilas nije imao zasluga za stvaranje Golog otoka i režima na njemu, već postoje jake pretpostavke da sa tom inicijativom nije imao veze čak ni Ranković... da je za stvaranje Golog otoka bio isključivo zadužen Stevo Krajačić, kao šef specijalne službe, "koji je iznad sebe imao jedino Broza“. (Dodaje se da je trebalo da taj logor bude „daleko od Srbije i Crne Gore i od istočnih granica zemlje“; tek kada su sve pripeme na Golom otoku bile okončane „ostali poslovi su povjereni na realizaciju Rankoviću i njegovoj moćnoj nekontrolisanoj tajnoj službi“).

Tako Zeković piše: „Ako nema dileme ko je i kako stvorio Goli otok i režim na njemu, ona postoji u tome ko je i od kada znao sve o njemu, i u kojoj mjeri; šta se tamo radilo i koliki su zločini činjeni".

Dobrica Ćosić, još dok je Đilas bio živ i vrlo aktivan sredinom osamdesetih godina, objasnio je šta je sve i kome pričao poslije svog povratka sa Golog otoka, u ljeto 1952 godine, gdje je po sopstenoj želji, a iz literarnih ambicija, boravio oko mjesec dana. Naime, Ćosić je izjavio da je krajem ljeta i početkom jeseni 1952. godine pričao Đilasu o jezivim utiscima koje je doživio na Golom otoku. Tu su bili prisutni V. Vlahović i V. Dedijer, a kasnije se priključio i Kardelj. Navodno, bili su tim vijestima svi iznenađeni kao da su prvi put čuli, i tako su reagovali.

Đilas takođe piše o ovom slučaju. Ćosićeva i njegova priča bitno se ne razlikuju ... Đilas navodi da je omogućio da Ćosić o ovome obavijesti Rankovića... „.

(Usput, Zeković pominje i ovo: „Bilo je još nekih mogućnosti da Đilas sazna sve šta je trebalo da zna o Golom otoku. Njegov najbliži rođak, viši oficir UDB-e Veselin Bulatović, bio je sa najdužim stažom upravnik na Golom otoku, upravo u vrijeme kada su se vodile te najrafiniranije metode prevaspitavanja logoraša; ostalo je nerazjašnjeno da li je bilo prilike i volje od strane Bulatovića da Đilasu kaže istinu).

Sve ovo sam izneo što mnogi, koji danas zdušno pljuju po liku i delu DĆ, zaboravljaju značaj njegovog disidentstva.

Dobrica Ćosić i Milovan Đilas u Moskvi, januara 1990. godine

vladimir petrovic 09:34 02.01.2013

Zoran Đinđić, Dobrica Ćosić

Kažu da je nekom prilikom Zoran Đinđić, govoreći o DĆ, rekao da je on „naš Tomas Man“.

Ovo pominjem zato što je Đinđić bio veoma obrazovan čovek i kao takav dobro poznavao književnost, kako srpsku tako i nemačku.

A čini mi se da Đinđić nije baš bio od onih političara koji olako dele komplimente.

Stoga smatram da oni koji su danas veliki poštovaoci lika i dela Zorana Đinđića treba ovo da imaju u vidu. (Pada mi na pamet da jedan izvrstan biograf Marsela Prusta navodi ono što se obično podrazumeva, da veliki poštovaoci Marsela Prusta treba da uvažavaju i poštuju pisce i druge umetnike koje je sam Prust poštovao i voleo).

mirelarado 17:49 02.01.2013

Честитка:)

Срећна ти Нова година, Пижоне!

Све најбоље и клони се патетике... :)

vladimir petrovic 18:20 02.01.2013

Re: Честитка:)

Mirelarado
... Срећна ти Нова година, Пижоне!

Све најбоље

Od srca ti hvala.

Takođe.

... и клони се патетике... :)

Vala baš.
Neću više.

U ovom trenutku voleo bih da se nađem u uvom talijanskom gradiću:

Castelmezzano

nowhereman 02:30 03.01.2013

Re: Zoran Đinđić, Dobrica Ćosić

Kažu da je nekom prilikom Zoran Đinđić, govoreći o DĆ, rekao da je on „naš Tomas Man“.

Đinđić je bio po obrazovanju filozof i nije objavljivao književne kritike. Ako je ovo jedini sud koji je o nekome našem književniku izrekao (a bojim se da jeste), onda se s pravom može posumnjati da se radi o kurtoaznim rečima, prigodom piščevog osamdesetog rođendana.

U Wikipediji na srpskom jeziku (ne čitamo svi onu na francuskom) stoji:

Поводом Ћосићевог 80-ог рођендана честитке су му упутили премијер Србије Зоран Ђинђић (назвавши га притом „Српским Томасом Маном“) и председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница. Председник Србије Борис Тадић је децембра 2005. изјавио да се често консултује са Добрицом. Слободан Милошевић је на суђењу у Хагу назвао Ћосића „највећим српским живим писцем“.

Nije, dakle, samo Đinđić bio slatkorečiv.

vladimir petrovic 18:12 02.01.2013

Nema trostrukog golog

Kada sam počeo da pišem ovaj blog o DĆ rekao sam sebi: „Bog će mi pomoći“, a da u tom trenutku uopšte nisam znao na šta mislim.

Nije moja želja da iritiram druge, već me je nešto zabolelo, nešto što je bilo iznad mojih mogućnosti da trenutno shvatim. Ja nisam bio u stanju da osetim da je to znak moje uporne naivnosti ili nedostatka svetovnog iskustva.

Ja sam polazio od toga da, kada imamo čoveka koji radi na nekoliko frontova, ne možemo da ga gumicom brišemo ako nam jedan od tih njegovih frontova ne odgovara. (A da je on poznata javna ličnost govori činjenica da, ako se ukuca njegovo ime na Guglu, pojavi se oko pola miliona entries) Takav čovek nije živeo uzalud.

Tu mislim na ono iritirajuće trostruko vajni, što je isplivalo kada se govori o DĆ: najpre da je vajni političar, zatim vajni pisac, pa i vajni disident.

Tell me about it?!!

O politici ne volim da pričam (moj odgovor: nisam bio tu!), ali se ponešto razumem u Ćosićevo književno stvaralaštvo, a imam i poštovanja prema onima koji su se koliko-toliko bili drznuli da budu disidenti u tom starom teškom vremenu. Te dve dimenzije me zanimaju.

Kažu da je bio sa Titom na Galebu.
Pa zar M. Đilas nije bio dostigao veće visine u komunističkoj hijerarhiji? Pa kada je osetio potrebu da prekine, on se povukao i nije prošao lagodno zbog tog disidentstva. O tome da su najbolji disidenti oni koji izgube glavu, ili dugo robijaju, ne želim da mislim.

Zar to nije bila hrabrost DĆ kada je digao svoj glas protiv Golog otoka, kada je to rekao najpre Đilasu (koji se sve vreme pravio da on ništa ne zna), pa onda Rankoviću, Vlahoviću (Crnogoraca je bilo mnogo među informbirovcima), Dedijeru i Kardelju? Zar to nije bilo stavljanje glave u torbu? Zar to nije bio početak Ćosićevog disidentstva? Da je ćutao mogao je kao Krleža, da do kraja ostane ako ne miljenik a ono bar uživalac privilegija? A Krleža je bio ne jednom nego više puta na Galebu i drugim povlašćenim mestima.

U obimnom Ćosićevom književnom stvaralaštvu ima knjiga koje su dobre. Neke kolege su posebno pominjale Korene i donekle Daleko je sunce.

Za mene, ako jedan pisac napiše makar i jednu zaista dobru knjigu, nije živeo uzalud.

U Cemovićevoj pristrasnoj knjizi o MĐ na jednom mestu se nalazi i ova opaska Đilasova, tada već starog čoveka, dakle pre njegove smrti: „Postoji kod nas jedan čovek koji je rđav političar a dobar književnik“. Autor Cemović nije hteo da kaže o kome se radi, ali je verovatno MĐ mislio na DĆ. A ja nemam ništa protiv te Đilasove izjave ako je mislio na Ćosića, čak mi se i sviđa. Zašto? Pa zato što je važno ako pisac (a MĐ je ostavio nekoliko izvanrednih knjiga) kaže za drugog pisca da je dobar pisac, makar mu ujedno prebacio da nije dobar na nekim drugim poljima.

Ja volim D. Albaharija, i kada vidim da on nekog pisca pohvali, meni bude milo ako se taj pohvaljeni pisac i meni sviđa. Neko će reći da to nije dobro, da se ja povodim za tuđim mišljenjem, da ja treba sam da otkrivam ko mi se sviđa a ko ne sviđa. To je glupost. Ne povodim se, ali uvažavam mišljenje onih koji znaju. Jer, primera radi, znam pisaca i književnih kritičara koji za Finnegans Wake kažu da je remek-delo, a ja ne podležem njihovom mišljenju i mislim da je u pitanju obična džojsovska budalaština – posenilio čovek kada je ostario. Slažem se sa onima koji ovako misle: "Finnegans Wake" is the work of an author whose mind was in darkness thanks to the bottle.To try and make sense out of it shows a lack of common sense.

Da završim. Ne branim ja politički lik DĆ, to me čak i ne zanima, kao što sam rekao. Naravno da je on u tom pogledu čovek prošlosti, premda mnogi kažu da sve do nedavno, u proteklih desetak godina, rukovodstvo zemlje s vremena na vreme tražilo savete DĆ.

Ne poznajem "kosovsku politiku" DĆ, ali ono što sam shvatio (to ne piše srpska Vikipedija, već francuska, kao što sam ranije izneo), on je zagovarao podelu Kosova, što je navodno podržavao Zoran Đinđić. Zar sa ove današnje distance ne bi bilo bolje da smo se borili i ostvarili tu varijantu, nego što izgubismo celo Kosovo?

U ovoj Srbiji kakva je u poslednje vreme ima se utisak da je DĆ najomraženiji politički lik u poslednjih stotinu godina. Kao da je on za sve kriv, kao da je on nekakav žrtveni jarac. Oni koji su istanjenih živaca trebalo bi da naprave voštane (ili platnene) figure DĆ i da ih bockaju sa iglama svaki put kada ih nešto muči, kao što rade neki primitivni narodi na Karibima.

Pa da li je problem u DĆ ili u onima koji ne sagledavaju da je on samo jedan od (eventualno) rđavih političara???

A ja i dalje verujem da će 2050. godine knjige DĆ da se čitaju. A sve ovo ostalo oko njegove ličnosti biće zaboravljeno.

gordanac 18:30 02.01.2013

rešenje dilema

Vladimire, sam kažeš:

Jer, primera radi, znam pisaca i književnih kritičara koji za Finnegans Wake kažu da je remek-delo, a ja ne podležem njihovom mišljenju i mislim da je u pitanju obična džojsovska budalaština – posenilio čovek kada je ostario.

Pravo koje uzimaš za sebe mora biti dato i drugome, ergo - tako loše neki drugi ljudi misle o piscu o kojem ti misliš sve najbolje, oni neće promeniti tvoj utisak niti ćeš ti njihov-
Pa šta?
To je nedovoljno za bilo kakvu polemiku.
I još:

A ja i dalje verujem da će 2050. godine knjige DĆ da se čitaju. A sve ovo ostalo oko njegove ličnosti biće zaboravljeno.

Džojsove knjige se (kultno) čitaju i danas, 100 godina otkad su napisane, a i ništa o nejgovom životu nikako nije zaboravljeno, naprotiv.
Pa šta?
Da li je to dokaz da ti ne umeš da napraviš dobre procene o trajnosti nekog književnog dela?

Tvoja dilema ima sasvim jednostavno rešenje:

p.s.
i dalje lako primaš internetske i svake druge glasine, prevare, laži i "hoax" priče :)

vladimir petrovic 19:05 02.01.2013

Re: rešenje dilema

Gordanac
... Pravo koje uzimaš za sebe mora biti dato i drugome, ergo - tako loše neki drugi ljudi misle o piscu o kojem ti misliš sve najbolje, oni neće promeniti tvoj utisak niti ćeš ti njihov-
Pa šta?
To je nedovoljno za bilo kakvu polemiku.

Ma, nije baš tako.

Ovaj moj "bunt" dolazi zato što vidim da neki Ćosića grde "na pasja usta", nazivajući ga "zlim, pritupim i alavim starcem i krvopijom" i vajnim ovo vajnim ono, kao i svakakvim drugim imenima, sve sudeći jednu njegovu dimenziju (politiku).

Ja sam za finoću, he, he, he... i prema onome ko nam se ne sviđa. Dobro, nekada čovek malo prenagli, ali ovi prizemni napada ni DĆ su neprestani (ako treba mogu da povadim nekoliko bisera koje su prosipale neke blogokolege).

... Da li je to dokaz da ti ne umeš da napraviš dobre procene o trajnosti nekog književnog dela?

Ono moje hipotetično ukazivanje da će se neke Ćosićeve knjige čitati i kroz pedeset godina jeste samo to - čista hipotetika. Ne ljuti me ako neko kaže: Jok!

... Džojsove knjige se (kultno) čitaju i danas, 100 godina otkad su napisane, a i ništa o nejgovom životu nikako nije zaboravljeno, naprotiv.

Ja sam naveo tu Džojsovu knjigu kada mi se u glavi već sve zamutilo. Dobro, možda je trebalo da upotrebim finije reči, ali meni se ta knjiga stvarno ne sviđa. (Čitao sam je na engleskom, verujem da nije prevedena na srpski).

Međutim, ogrešiće dušu onaj koji pomisli da ja sada upoređujem DĆ sa Džojsom (daleko bilo!), odnosno da ja ne cenim dovoljno - Džojsa. Naravno da je Džojs genije, ali nisu SVE njegove knjige genijalne; to se javlja kod manje više svih genijalnih književnika - da napišu po neku lošu knjigu, što ne umanjuje njihov sveopšti značaj.

P. S. Ova slička šahovske figure podseti me na Cvajgovu divnu novelu (A Chess Story; Schachnovelle) o šahisti po imenu Mirko.

nowhereman 19:11 02.01.2013

Re: Nema trostrukog golog

A da je on poznata javna ličnost govori činjenica da, ako se ukuca njegovo ime na Guglu, pojavi se oko pola miliona entries...

Jao, Vladimire, pa kakav ti je ovo argument!? Pa, naravno, Ćosić je poznat, veoma poznat, kao što je poznat i (primera radi) norveški nobelovac (i saradnik Kvislinga) Knut Hamsun ili bivši predsednik Austrije Kurt Valdhajm. Da ne nabrajam, ima tih poznatih o-ho-ho... Ukucaj u google: "Eva Braun"...

vajni političar, zatim vajni pisac, pa i vajni disident.

Da je Ćosić samo pisac i ništa više nego pisac, ova rasprava, naravno, ne bi bila vođena.

Međutim, Ćosić je mnogo, mnogo više nego (samo) pisac.

Ćosić-političar je Ćosić - nacionalni tribun, spasitelj srpstva, onaj-uvek-pozvani, onaj kome "Politika" i "NIN" posvećuju naslovne strane i udarne naslove.

Podsetio bih te da je spomenuti jedno vreme obavljao dužnost predsednika države. Nije, dakle, politika bila njegova "usputna delatnost".

Da li bi Ćosić više voleo da bude upamćen kao pisac ili kao političar - šta misliš? Ja nisam siguran, jer Ćosić u poslednje vreme izbacuje tomove i tomove knjiga koji književnost - nisu ("Kosovo", "Vreme zmija", "Bosanski rat" ). To ne radi književnik, to radi publicista ili novinar. Njegovi dnevnički zapisi teško da jesu nekakva književnost. Oni su tu da nam saopšte Ćosićeva politička gledišta.

Ne osporavam Ćosića-disidenta, nego Ćosića-inspiratora onog zla koje je dovelo do krvavih ratova 90-ih godina.

Nije većina (kao što ti kažeš) - protiv Ćosića. Naprotiv, jedna manjina (među kojima je i Basara) kritikuje i osporava Ćosića. Zašto? Zato što je Ćosićeva ideologija najbliža ideologiji Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja i Vojislava Koštnice. A danas imamo vlast političkih naslednika Miloševića i Šešelja - to su, dakle, oni koji uživaju poverenje većeg dela našeg naroda.

Ja volim D. Albaharija, i kada vidim da on nekog pisca pohvali, meni bude milo...

Čekaj, da li to znači da je Albahari nekada, negde - pohvalio Ćosićeve knjige? Ako jeste, možeš li mi reći - gde, kada?

gordanac 19:55 02.01.2013

asocijacije

P. S. Ova slička šahovske figure podseti me na Cvajgovu divnu novelu (A Chess Story; Schachnovelle) o šahisti po imenu Mirko.

:)
Vladimire, da sam na tvom mestu igrala bih se tekstom koji izaziva asocijacije, a nikako polemika, evo i dokaza da ti asocijacije "bolje idu", dočim ti je supstanca tvoje "odbrane pisca" tanka i neubedljiva:

Kontekst ove priče koju si pomenuo su niske strasti Evrope između 1933 i 1945, povezana sa stradanjima mnogih ljudi iz različitih društvenih slojeva, uključujući kraljevske, a jedna od mojih koleginica (bliska poznanica, radimo u istom Odboru OSCE PA) je Walburga Habsburg Douglas, parlamentarka iz Švedske, ćerka Otta von Habsburga.
Tako smo lako, u dva koraka stigli do razvoja asocijacije.
A do polemike se nikako nije stiglo jer nema o čemu da se polemiše, za takav divan treba mnogo više PRO od onoga što ti nudiš (o bilo kome, Joyce included) da bi se moglo razviti ikakvo CONTRA.
Polemika mora biti o kontekstu, o činjenicama, u najtanjem slučaju o interpretacijama, a ti nudiš svoje utiske i ljudi ti samo kažu da i oni - imaju utiske, različite.
I niko nije ničim na dobitku (ni na gubitku) razmenom monoloških utisaka.
Asocijacija daj, Vladimire, asocijacije umeju da povežu nepovezive stvari, kao malopre ovde: slika-priča-šah-kontekst-progoni-ludilo-kraljevi-sadašnjost.
Nije loše za sredino veče :)

vladimir petrovic 21:38 02.01.2013

Re: Nema trostrukog golog

nowhereman
...A da je on poznata javna ličnost govori činjenica da, ako se ukuca njegovo ime na Guglu, pojavi se oko pola miliona entries...

... Jao, Vladimire, pa kakav ti je ovo argument!? Pa, naravno, Ćosić je poznat, veoma poznat, kao što je poznat i (primera radi) norveški nobelovac (i saradnik Kvislinga) Knut Hamsun ili bivši predsednik Austrije Kurt Valdhajm. Da ne nabrajam, ima tih poznatih o-ho-ho... Ukucaj u google: "Eva Braun"...

Hm. Hteli mi to da prihvatimo ili ne, ali prisutnost na Netu nešto govori. Kao što se govorilo da koga nema na TV taj i ne postoji, može se reći da koga nema na Netu, taj ne postoji.

Konkretno, ako naiđem na neku knjigu o kojoj ništa ne znam, kao ni o njenom autoru, konsultujem Net. Ako tamo nema podataka, ili ima vrlo malo, onda sam sumnjičiv. Isto važi i za CD...

Lako je izdvojiti neke notorne zlotvore, tipa Hitlera, Staljina i sličnih, o kojima ima mnogo podataka.

U redu je što Gordanac ukazuje na internetske prevare, te da ne treba uzimati zdravo za gotovo sve što je na Netu, ali nije u redu i ne koristiti Net, već davati prednost onima kojih tamo nema. Živimo u eri hiperinformisanosti, moramo držati korak. A to znači i da se ponekad naiđe na pogrešne podatke.

A što se tiče nekih pomenutih likova, tu imam drukčije mišljenje. Hamsunove knjige volim, bez obzira na njegove slabosti prema fašizmu. Kao i knjige F. Selina, pesme E. Paunda i drugih.

Što se tiče K. Valdhajma, u analima UN zabeleženo je da je on bio jedan od boljih genseka. A to što je naknadno utvrđeno da je on u mladosti imao mrlje (pripadnost nekim fašističkim grupacijama) kvari njegov sveukupni imidž, ali ga ne briše, jer ono što je on radio kao zreo čovek je bilo kvalitetno.

Nekako isto je i sa Ginterom Grasom, koji je naknadno priznao da je kao mladić pripadao nekim fašističkim grupama. Međutim, njegove knjige su dobre, i ovo saznanje iz njegove prošlosti mene nije nateralo da izbacim njegove knjige iz moje biblioteke.

Čoveka treba sagledavati iz više uglova, jer je višedimenzionalno biće. Kao što sam skeptičan prema onima koje svi hvale, tako sam skeptičan i prema onima koje svi kude.

Ostajem pri tome da u opusu DĆ ima dobrih knjiga. Nađimo se na piću u 2050. godini!

... Zato što je Ćosićeva ideologija najbliža ideologiji Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja i Vojislava Koštnice

O ovome se ne izjašnjavam. Ne znam kakva je ideologija DĆ, ali ne verujem da je sve crno u njoj. Bilo je nacionalističkih ideologa i na drugim stranama u bivšoj državi, ne verujem da je baš DĆ bio najgori među rđavom decom. To bih ostavio historičarima da sude, po proteku određenog vremena.
----------------

Gordanac
... A do polemike se nikako nije stiglo jer nema o čemu da se polemiše, za takav divan treba mnogo više PRO od onoga što ti nudiš (o bilo kome, Joyce included) da bi se moglo razviti ikakvo CONTRA.
Polemika mora biti o kontekstu, o činjenicama, u najtanjem slučaju o interpretacijama, a ti nudiš svoje utiske i ljudi ti samo kažu da i oni - imaju utiske, različite.
I niko nije ničim na dobitku (ni na gubitku) razmenom monoloških utisaka.

Ja mislim da je polemike bilo, te da ovo nije bilo gubljenje vremena.
Dobro, nije to bila uzorna polemika, ali razmena mišljenja itekako jeste.
A ovo je samo blog.

Ako ja nisam ulazio u to da dajem ubedljivije dokaze o vrednostima knjiga DĆ to ne znači da ih nema.
Uvažavam i mišljenja onih koji su potpuno odbacili moje stavove (recimo, one pošalice oko Nobela i slično), jer i takvi stavovi pomažu.

Samo bez prizemnih napadanja, bez poziva na linč DĆ (video sam da je ovih dana upućen poziv da se njemu zabrani pristup medijima!!! Sutra će se to možda pretvoriti u poziv na vešanje DĆ na Terazijama). Protiv takvih stavova sam reagovao.

nowhereman 23:00 02.01.2013

Re: Nema trostrukog golog

Hm. Hteli mi to da prihvatimo ili ne, ali prisutnost na Netu nešto govori.

"Prisutnost na Netu", slažem se, nešto govori, ali - šta?

Da li je zaista "broj pogodaka", ako nečije ime ukucaš u pretraživač Google, nešto što je presudno za ocenu nečijeg lika i dela? Kako? Da li izuzetno veliki broj pogodaka govori nešto dobro? Po kom kriterijumu?

Evo, ako ukucam, primera radi: "Anders Behring Breivik" (to je onaj nesrećnik što pobi silne ljude prošle godine u Norveškoj), dobijam za 0,35 sekundi "otprilike 27.400.000 rezultata" (kaže Google). Pa šta mi to govori? Valjda samo to da je dotična spodoba poznata. Ništa više. Da bih saznao kako je i kakvim zaslugama ta kreatura stekla svetsku slavu, moraću da se potrudim i pročitam bar nekoliko relevantnih tekstova. (A bojim se, da od ovih 27.400.000, nekih 66% nisu relevantni!)

Osim toga, ako smatraš da Ćosića treba posmatrati i ceniti jedino kao književnika (mada on nije samo i jedino književnik), onda bi na Netu trebalo tražiti jedino njegove književne tekstove i prikaze njegovih knjiga iz pera književnih kritičara (onih, razume se, koji svoje radove prezentuju na Netu). A koliko takvih (književnih) tekstova Ćosićevi, kao i njegovih kritičara, ima ne Netu? Veoma malo, bojim se (u odnosu na ogroman broj političkih tekstova samog Ćosića ili o Ćosiću).

P.S.
Kada u Google ukucaš "Dobrica Ćosić", dobiješ tričavih 561.000 rezultata. Breivik je, dakle, neuporedivo poznatiji i slavniji od Ćosića!

nowhereman 23:53 02.01.2013

Re: Nema trostrukog golog

O ovome se ne izjašnjavam. Ne znam kakva je ideologija DĆ...

Ne znaš... baš ništa?

Dakle, o nečemu se izjašnjavaš (o tome da je DĆ bio disident, da je osudio Goli otok... ), a o nečemu drugom pojma nemaš?

U svakom slučaju, o Dobrici sve najlepše.

Ali, evo, podsećanja radi, ne samo Vladimiru, nego i vaskolikom srpstvu, list "Vreme" je objavio (pre neku godinu) nekoliko odlomaka iz "Dnevnika" Dobrice Ćosića (takođe objavljenih u to vreme):

"Mi, Srbi, konačno više nemamo razloge da verujemo u Evropu kao poredak duhovnih i moralnih vrednosti. U ovom veku Evropa je izazvala dva svetska rata; ona je postojbina militantnih ideologija i revolucija; Evropa je postojbina rasizma i nacionalizma. Evropa je, sa Britanijom, najveći i najduži kolonizator na planeti. Evropa je danas satrap američkog hegemonizma, policajstva i kontrole nad malim i nerazvijenim narodima."

"Kakav treba da bude stav srpskog naroda prema Evropi? Od njene agresije, potčinjavanja i eksploatacije, možemo se spasavati, ali ne i spasti, samo podređivanjem njenim ciljevima i njenim interesima. Moramo postati evropski vazali. Moramo kao Bugari, to jest kao vazali da preživimo ofanzivu Amerike na Balkan i satrapsku politiku Evrope."

"Ja mrzim Evropu jer je namerna da uništi moj narod. I mrzeću je sve dok ubija Srbiju i Crnu Goru. Evropa nije na raskršću, kako misli Istorijski institut SANU. Evropa ima svoj jasno postavljeni cilj: da satrapstvom Americi potčini Rusiju, a da bi potčinila Rusiju i osvojila njene sirovine i energente, mora da osvoji i potčini Balkan i Srbiju. Tom potčinjavanju suprotstavio se srpski narod uz snažnu moralnu podršku grčkog naroda i dela makedonskog. Ostali su se predali i ponudili se da pomažu agresiju na Srbiju."

"Srbofobija je nova globalna ideologija mržnje."

"Mi smo simbol zla; mi smo sotona sveta. Nas svet mrzi iz plemenitih pobuda; iz sažaljenja prema stradalnicima i paćenicima od našeg zločinjenja. Nas mrze oni ‘obični ljudi’ i oni koji nikome nisu učinili zlo. Mrze nas pravednici. Slobodoljupci. Istinoljupci. Mi smo, prosto, zemaljske sotone. Sličnih zabludnih mržnji bilo je oduvek, ali nikad u razmerama sadašnje srbofobije."

("Vreme", 9. april 2009.)

(Ovo, gore navedeno, nije izmislio neki novinar lista "Vreme", nego je Dobrica Ćosić napisao svojom rukom, a zatim dao da se štampa i pojavi pred čitaocima u obliku knjige. Dobrovoljno, tj. niko ga na to nije primoravao.)

Mada visoko cenim ove značajne reči mudrog starca iz Velike Drenove, nastanjenog na Dedinju, brdu čarobnom, usuđujem se da kažem da je Srbija, ipak, zemlja koja pripada Evropi, a da su Srbi jedan evropski narod.

vlad_aleksh 10:37 03.01.2013

Aforizam

Da li i otac nacije mora da plaća alimentaciju?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

vladimir petrovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Pro et contra (1)

Atačmenti

Re: DĆ

Re: DĆ

Re: DĆ

Re: DĆ

Re: DĆ

Re: DĆ

Re: DĆ

CHANEL

Re: CHANEL

Re: CHANEL

Re: CHANEL

Re: CHANEL

Re: CHANEL

Re: CHANEL

Re: CHANEL

Re: CHANEL

Re: CHANEL

PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

Re: PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

Re: PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

Re: PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

Re: PESNIK REVOLUCIJE NA PREDSEDNIČKOM BRODU

Dobrica Ćosić, Milovan Đilas – Goli otok

Zoran Đinđić, Dobrica Ćosić

Честитка:)

Re: Честитка:)

Re: Zoran Đinđić, Dobrica Ćosić

Nema trostrukog golog

rešenje dilema

Re: rešenje dilema

Re: Nema trostrukog golog

asocijacije

Re: Nema trostrukog golog

Re: Nema trostrukog golog

Re: Nema trostrukog golog

Aforizam

vladimir petrovic

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana