Biz| Društvo| Ekonomija| Gost autor| Život

Ko je protiv jeftine hrane?

WBinSerbia RSS / 31.12.2012. u 12:56

Враћајући се блогу после многих путовања, недавно сам прочитао да Србија жели да задржи царину на неких 453 индустријских и пољопривредних производа увезених из Европске уније. Кажу то ће заштитити српску пољопривреду која неће моћи да се такмичи са европским фирмама. Но, да ли је то стварно у интересу грађана Србије?

Да објасним о чему причам. По уговору о Стабилизацији и придруживању (САА) потписаном са ЕУ 2004. године Србија треба постепено да укида царине на индустриску и добар део пољопривредне робе увезене из ЕУ до 2014. Како се приближава датум ступања на снагу уговора, многе заинтересоване групе тврде да неће моћи да се одупру конкуренцији из ЕУ од 2014. године.

Можда је Србија стварно очекивала да ће раније постати чланица ЕУ него што сад изгледа кад је преузела ове обавезе. Но, тешко би се бранила чињеница да пољопривреда није имала довољно времена да се прилагоди томе и да се није могло више урадити током више од једне деценије како би била спремна.

Питање је ко би био заштићен задржавањем царина? Потрошачи треба да се радују либерализацији. Ево једноставног примера: током протеклог викенда пазарио сам шта ми је требало за Божић и Нову годину. Нашао сам један увозни производ одређеног квалитета за 161 динара, док се исти такав производ домаће производње продавао за 204 динара (ни један ни други нису били органског порекла). Цена увезене робе укључивала је и царину. На жалост, ово није усамљен случај. Човек заиста може да воли своју земљу и да подржава домаћу производњу али да ли та љубав треба да га кошта 20 одсто више за исти производ, истог квалитета? С обзиром на то колико храна учествује у индексу потрошачких цена, протекционизам можда није ни најбољи начин да се смањи инфлација? Колико је ваљана индустрија која – ни пошто је имала више од десет година да се припреми на предвидиво суочавање са конкуренцијом – и даље тврди да јој „треба још времена“? Можда глас потрошача треба бучније да се чује и да више доприноси при формирању пољопривредне политике?



Komentari (42)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

8c_competizione 8c_competizione 13:12 31.12.2012

u potpunosti podrzhavam

pristupanje uniji nije samo uzimanje "jeftinih" kredita i donacija, vec i modernizacija drushtva

naravno, i tu vrebaju opasnosti i trebali bi smo debelo uciti na primeru Madjarske glede poljoprivrede

mislim da bi drzhava prvenstveno trebala da pocne sa subvencioniranim kreditima za nabavku modernije i snazhnije agrarne opreme. ne vidim nikakav problem da drzhava investira u nabavku velikih traktora i prikljucnih mashina za svako selo odredjene velicine ili za po nekoliko manjih sela. da se ta ista sredstva koriste za shto efikasniju obradu zemlje.

takodje vrlo je jednostavno odrzhavati seminare poljoprivrednicima kako da bolje obradjuju zemlju, tretiraju useve, hrane stoku ....

najveci problem je u tome sto bandi kao shto su Kostic & Co to ne odgovara, vec bi da za male pare otkupe najplodniju zemlju, da se onda na veliko sami bave, a kada dodje polaganje racuna, istu prodaju bogatim sheicima!

drzhava mora spreciti prodaju zemlje (iznajmljivanje na odredjeni vremenski period je OK)
antioksidant antioksidant 13:12 31.12.2012

uf

pa nije sve baš tako jednostavno
lepe vam praznike želim a jedan od privredih problema srbije je baš u tome što su potrošači čak i u najboljoj pozciji
dok je nama trgovina sektor koji ima ovakve stope rasta sa održivošću se razmimoilazimo
expolicajac expolicajac 13:18 31.12.2012

Što bi mi nišlije rekle

Потрошачи треба да се радују либерализацији.

Će se radujemo.
Sve najlepše vama i vašoj porodici za predstojeće Novogodišnje praznike.
loader loader 13:32 31.12.2012

Re: Što bi mi nišlije rekle

Će se radujemo.



Proročki, Ex, proročki ... Radovaćemo se kad osetno budu povećane investicije, u poljoprivredu, kad počne da se proizvodi više, a cena po jedinici proizvoda postane niža (što manje na uštrb kvaliteta) - kad već dolazimo do potrošača koji tada kupuje u naslovu posta pomenutu jeftiniju hranu.

Ovako, malo zbog katastrofalno niskih plata, malo zbog skupe proizvodnje, ali kojegde i lanca preprodavaca (ugrađivača) imamo slučaj da polovina prihoda jednog domaćinstva odlazi samo na hranu.
A večeras će ode i na piće . . Mora se uzme dodatna kreda
WBinSerbia WBinSerbia 14:07 31.12.2012

Re: Što bi mi nišlije rekle

Sve najlepše vama i vašoj porodici za predstojeće Novogodišnje praznike


Хвала. И ја васој породици и вама желим све најлепше у 2013.
jednatanja jednatanja 13:20 31.12.2012

Ako

jeftina hrana podrazumeva ovo:

"The genetically altered “AquAdvantage” salmon is Atlantic salmon made from an egg, which has been injected with a gene from a Chinook salmon. That gene, which is stuck to a bit of DNA from another fish—the ocean pout, carries instructions for making more growth hormone than an Atlantic salmon ordinarily makes. More growth hormone means faster growth and, thus, more salmon to eat much more quickly." (izvor: msnbc)

onda sam JA protiv jeftine hrane. Želite li malo kloniranog lososa, sa zdravim Omega-3 masnim kiselinama uz primesu povišene koncentracije hormona rasta (svaka ćelija raka, na primer, ima receptore za hormone rasta)?

Iako je EU stavio moratorijum na kloniranu hranu, U Britaniji se već jede meso i mleko od potomaka kloniranih krava (iz mog bloga).

Nisam pobornik protekcionizma, ali na žalost, prehrambena industrija u svetu, i državne inspekcijske organizacije se moraju potruditi da povrate poverenje potrošača, mada je za ovo, lično mislim prekasno. Bogati će davati pare za organsku i regionalnu hranu, a siromašni će kupovati beli luk iz Kine i meso kloniranog lososa, koje će nekako već naći put do srpskih potrošača, bez ili sa carinom.
WBinSerbia WBinSerbia 14:06 31.12.2012

Re: Ako

jeftina hrana podrazumeva ovo


Нисам никако мислио на генетички модификовану храну.
jednatanja jednatanja 15:33 31.12.2012

Re: Ako

Dobro, ja sam otišla malo dalje (mada nas Evropljane ova GMO tema čeka već iza prvog ćoška, jer je teško održati "protekcionizam" i ovde).

Sve vlade već odavno podstiču državljane u svojim zemljama da kupuju regionalno, i tu nema govora o protekcionizmu. Iz više razloga je ovo isplativo: zdravlje (veća nutritivna vrednost) i manje prskanja hemikalijama koje produžavaju "vek" voću i povrću, novac odlazi direktno seljacima -farmerima umesto da pokriva troškove velikih korporacija za transport i slično, i seljak koji preveze svoj pasulj 30 km na pijacu je svakako učinio više za životnu sredinu nego korporacija koja nam šalje pasulj avionom iz Južne Amerike.

Što se tiče prerađevina, samo bih podsetila da su prerađevine za tržište jugoistočne Evrope mnogo lošijeg kvaliteta, pa su tako, na primer, HIPP kašice u Srbiji mnogo lošije nego HIPP kašice koje kupujem u Nemačkoj (da, probala sam). I te lošije HIPP kašice su mnogo skuplje od domaće Juvitane. Ne tvrdim da je kvalitet domaćih prerađevina bolji, ali moj stav je da cena hrane ne bi trebalo da bude jedino merilo o kom se raspravlja, i da dimenziju zdravlja i zaštitu životne sredine svakako ne treba smetnuti sa uma kad se priča o ovako važnoj temi, bitnijoj na žalost, nego što to većina ljudi shvata. Protekcionizam, što se tiče hrane, možda i nije tako loša i nazadna stvar.

Srećna Nova vama i vašoj porodici.
8c_competizione 8c_competizione 15:56 31.12.2012

Re: Ako

na zhalost STO misli drugacije
dragoljub92 dragoljub92 14:09 31.12.2012

JA

sam protiv
oću da imam pare da si kupujem skupu i dobru hranu, dosadila mi ova jevtina i loša.
zemljanin zemljanin 14:09 31.12.2012

уговор о Стабилизацији и придруживању

Iako potpisan to je samo Ugovor koji nije "sveto pismo" i podložan je korekcijama kao i svaki drugi ugovor ... država ima pravo i obavezu da zaštiti svoje interese a poljoprivreda jeste interes Srbije ... ta neoliberalizacija je mnogo dobra kada je država bogata a mnogo loša kada nije ... moram priznati da "zapad" zna da upakuje proizvod i proda "želju" ... mi to jš treba da učimo i zato neke odredbe tog ugovora se moraju staviti na čekanje do trenutka kada naša privreda može da parira uvozu ...

Mi proizvedeno vrhunski med i prodajemo ga na kilo a "zapad" to kilo raspodeli u 5 pakovanja pa napuni sa jagodama i sl. krupnijim voćem pa se dobije utisak da je to 5 tegli meda a u stvari je kilo meda i kilo voća ... naravno to ne košta 5 puta skuplje ... valjda je ambalaža skupja na "zapadu" ...

ali otom potom ... sve najbolje u Novoj 2013-oj godini
petar_p petar_p 15:38 31.12.2012

jeste,

nakon sto nam je privreda razorena sto pljackaskom privatizacijom sto bombardovanjem, sada treba i ovo malo poljoprivrede sto je ostalo da se unisti i rasproda strancima, pa da budemo kompletna banana drzava, bez sopstvenih resursa.
Kraja Kraja 19:13 31.12.2012

...drzavi...

...koja je u potpunosti zavisna od uvoza jevtine hrane za "dobrobit" gradjana, je drzava kojom moze lako da se manipulise...
...isuvise cesto smo bili svedoci sankcija mnogim drzavama, pri cemu su hrana i lekovi bili na prvom mestu...
...tada nije bilo razumevanja za gradjane i njihove novcanike, nije bilo razumevanja za obolelu i gladnu decu...
...postedite nas malo te demagogije, nije ovo avganistan, ni etiopija...
...mi moramo da proizvodimo svoju hranu, a sa domacim "ucenjivacima" cemo se obracunati sami...
...sretna nova godina...

ps...pomozite nam da dodjemo do jevtinijih naftinih derivata i elektricne energije...
Ribozom Ribozom 21:05 31.12.2012

spin for NY skin

Verujte mi isto sam pomislio letos kad videh kod vas u Tasco paradajz za 1£=140 dindzi, a u Leskovac na kvantas 30 dindzi. (350% visa cena u Britaniji)
Pa mi dodje gre'ota za te engleske potrosace koji nisu culu za leskovacki paradajz. Jadni, neimformisani. A bas imaju funkcionalno pismene ljude ovde kod nas, mogli su da ih informisu.
Srecna nova i tebi.
blue rider blue rider 21:37 31.12.2012

Hrana ne moze biti jeftina

To je moguce naustrb kvaliteta, prirodnih ciklusa, odrzanja okoline, genetskih i drugih anomalija. Ali ne samo toga. Jeftina je i zbog subvencija. I to obesmisljava free trade. U nacelu. Ali carine takodje ne cine nista dobro, samo vas oporezuju dodatno a domace proizvodjace demotivisu. Bottom line, treba se pozabaviti subvencijama. Po meni subvencionisana roba ne moze ici u izvoz i tacka.
highshalfbooze highshalfbooze 22:47 31.12.2012

Srećna nova godina

Najjeftiniju hranu u najnovijoj godini želim.
hoochie coochie man hoochie coochie man 23:36 31.12.2012

....

Но, да ли је то стварно у интересу грађана Србије?


Naravno da jeste.

Poljoprivreda iako manje profitabilna delatnost od drugih grana privrede se svuda, pa i u EU kao zajednici i u pojedinačnim državama članicama, tretira kao veoma važna delatnost, i u nju, jer je važna, se ulažu sredstva ostvarena u drugim granama privrede.
Taj njen znacaj dolazi iz cinjenice da se bavi proizvodnjom najneophodnijeg priozvoda - hrane.
Država koja ne može da prehrani svoje stanopvništvo, dakle čija poljoprivreda ne može da proizvede dovoljno hrane za svoje stanovništvo, je upitno samostalna. Takva država veoma lako može dospeti u poziciju da bude hranom uslovljena (ucenjena) pri donošenju odluka.

To je jedan od razloga zbog koga ovu niskoprofitabilnu ali veoma vaznu stratešku granu svaka drzava ne svetu štiti.

Šta bi se desilo ako bi te zaštite nestalo?
Tačno je, gradjani bi možda imali priliku da pojedine proizvode kupuju po nešto nižim cenama, ali bi jeftiniji strani proizvodi u otvorenoj konkurenciji ugušili domaću poljoprivredu, stranci bi pokupovali jeftinu zemlju u Srbiji, i tako bi država ostala bez sopstvene proizvodnje hrane.

Da li je to u interesu gradjana?

Da li su niže cene poljoprivreddnih proizvoda polsedica isključivo neefikasne proizvodnje u Srbiji, ili je to posledica i toga što seljak iz zapadne Evrope često prodaje ispod cene proizvodnje, a razliku dobija iz budžeta, može se zaključiti iz činjenice da veoam visok procenat ukupnog EU budžeta odlazi na poljoprivredne subvencije, dakle u ruke veoma malog procenta stanovništva, za koji se može reći čak i da je izdržvani deo privrede.

Visoke subvencije evropskim i američkim farmerima dovele su do pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda u svetu, kao i u Evropskoj zajednici, pa su one sada niže od realnih troškova proizvodnje. Francuski ministar poljoprivrede, Bruno Le Maire kaže doslovno: Ključno pitanje su cene. Ja neznam ni jednog poljoprivrednog proizvođača, bilo da je u proizvodnji mleka, žitarica, voća ili povrća, koji se ne suočava sa osnovnim problemom da su prodajne cene niže od troškovnih cena. - (3)



Poljoprivredne subvencije Evropske zajednice (podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju) dolaze iz njenog budžeta namenjenog poljoprivredi koji sada iznosi oko 53 milijarde eura godišnje – odnosno nešto preko 40% ukupnog godišnjeg budžeta EU za period od 2007 do 2013-te godine.


Da se ne bi pomislilo kako bi i srpski seljak dobijao visoke subvencije ulaskom u EU, valja videti da su razlike po zemljama veoma velike i da prvenstveno zavise od snage domaće privrede, a koliko je jaka srpska privreda, ondosno, kolike bi bile subvencije, dakle koliko bi mogla da se nosi sa drugima lako je zaključiti.

VHolandija: 505 evra/hektar; direktna pomoć farmerima 81%; ruralni razvoj 4%; eksportne subvencije 9%;
Danska: 434 evra/hektar; direktna pomoć farmerima 83%; ruralni razvoj 9%; eksportne subvencije 6%;
Nemačka: 388 evra/hektar; direktna pomoć farmerima 80%; ruralni razvoj 13%; eksportne subvencije 1%;
Austrija: 375 evra/hektar; direktna pomoć farmerima 58%; ruralni razvoj 39%; eksportne subvencije 2%;
Francuska: 338 evra/hektar; direktna pomoć farmerima 81%; ruralni razvoj 10%; eksportne subvencije 2%;
Mađarska: 116 evra/hektar; direktna pomoć farmerima 80%; ruralni razvoj 24%; eksportne subvencije 3%;
Bugarska: 82 evra/hektar; direktna pomoć farmerima 40%; ruralni razvoj 57%; eksportne subvencije 0%;
Rumunija: 76 evra/hektar; direktna pomoć farmerima 41%; ruralni razvoj 54%; eksportne subvencije 0%;


Dakle veoma različite cifre.

Srbija, ako je pameti, mora da štiti svoju poljoprivredu, pa i carinama i zabranom prodaje zemlje strancima.
Poljoprivredu mora tretirati kao veoma važnu granu, međutim nikako, ali nikako, nju ne sme smatrati granom na kojoj če se razvijati ukupna privreda

Dok ne razvije druge privredne grane, industriju pre svega, kojom bi podržala sopstvenu poljoprivredu, ona ovu, poljoprivredu, ne sme izlagati konkurenciji daleko subvencionisanijim poljoprivredama.



highshalfbooze highshalfbooze 01:24 01.01.2013

Re: ....

Vidiš hoochie coochie,
to je jedno zaostalo i primitivno razmišljanje. Ti kao seljak ne umeš da proizvodiš hranu. Zemlju treba da prepustiš velikim korporacijama koje su sposobne da proizvedu savremenim metodama obilje hrane. Tvoje je samo da je kupiš novcem koji će ti dati svetska banka.
Jesi čuo šta kaže čovek, treba da ispunimo uslove za pridruživanje EU. Nema veze što još nismo ni dobili termin za početak pregovora o tome. Nema veze ni što već deceniju uporno unapred ispunjavamo sve uslove za ulazak u EU.
Šta će nama zemlja, kada je tu svetska banka.
Juče u Uzbekistanu i Kazahstanu, danas i u vašem stanu.
Pa sve najbolje vama u novoj godini. Baš lepa tema za početak nove godine.
hoochie coochie man hoochie coochie man 02:07 01.01.2013

Re: ....


Pa izgleda da je tako.

A ovaj deo mi se posebno dopao

Но, тешко би се бранила чињеница да пољопривреда није имала довољно времена да се прилагоди томе и да се није могло више урадити током више од једне деценије како би била спремна.


Što će reći, kad niste uspeli za 10 godina da se spremite, nemate više prava ni da pokušavate, predajte se.

Svima je jasno da srpska poljoprivreda nije spremna za tu trku, samo se razlikujemo u tome da li mislimo da ona tako nespremna treba ili netreba da uđe u utakmicu u koju sigurno gubi.

Ja se nadam da je ovaj tekst pisan iz ugla pojednica, to nekako i mogu da razumem, ali ako je ovo pisano sa pozicije službenika Svetske banke to naprosto nije fer.
Jasno je kao dan da bi ukidanje zaštite bilo na štetu Srbije, i ustupak (još jedan!) EU. Šta bi Srbija dobila tim ustupcima meni nije jasno.
highshalfbooze highshalfbooze 08:52 01.01.2013

Re: ....

Što će reći, kad niste uspeli za 10 godina da se spremite, nemate više prava ni da pokušavate, predajte se.


Pa naravno, već su nam rekli kako nismo sposobni da proizvodimo mostove, puteve, pruge... malo pred novu godinu nismo sposobni da proizvodimo autobuse, a u ovoj godini nećemo biti sposobni da proizvodimo hranu.

ali ako je ovo pisano sa pozicije službenika Svetske banke to naprosto nije fer.

Pa jeste fer sa njihove tačke gledišta jer igraju igru po pravilima koja su oni propisali i koja njima odgovaraju. Mada često vole i da prekrše svoja sopstvena pravila (korumpirani sudija je na njihovoj strani), a mi nismo sposobni da igramo po njihovim pravilima.

Srećna tebi nova godina i sve najbolje u borbi protiv ovakvih dobročinitelja.
milisav68 milisav68 12:04 01.01.2013

Re: ....

highshalfbooze

Pa jeste fer sa njihove tačke gledišta jer igraju igru po pravilima koja su oni propisali i koja njima odgovaraju. Mada često vole i da prekrše svoja sopstvena pravila (korumpirani sudija je na njihovoj strani), a mi nismo sposobni da igramo po njihovim pravilima.

Ma ta igra je odavno poznata i zove se Coca-Cola:
-Ja te yebem, a ti pevaš - To je ono pravo!.
hoochie coochie man hoochie coochie man 20:17 01.01.2013

Re: ....

Srećna tebi nova godina i sve najbolje u borbi protiv ovakvih dobročinitelja.


Hvala, i tebi srećna.

Ma borićemo se, samo ne znam protiv koga se sve moramo boriti, na čijoj li su strani ovi na vlasti u Srbijici, da su s nama il protiv nas.
princi princi 12:41 01.01.2013

Ovo je, onako,

pa vrlo do izuzetno ciničan blog. Pored svih subvencija koje EU daje svojoj poljoprivredi i time iscrpljuje i izgladnjuje ne samo siromašne evropske nego i još siromašnije afričke zemlje (s tim što njih, zbog siromaštva, i kriminalizuje). Držanje farmi i zemlji u Francuskoj i Belgiji se koristi kao loophole za poreze. Neka EU ukine sve subvencije i kompenzacije poljoprivredi pa onda ajde da ukinemo sve carine i da vidimo ko će se hvaliti jeftinom i efikasnom poljoprivrednom proizvodnjom kao i njenim kvalitetom (ja mislim da bi, kada bi EU ukinula subvencija francuskim farmerima, Francuska koliko sutra gorela).
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:06 02.01.2013

Re: Ovo je, onako,

princi
Držanje farmi i zemlji u Francuskoj i Belgiji se koristi kao loophole za poreze.

Има, можда, ту још један кеч? Натерани ниском ценовном политиком да купујемо пољопривредне производе развијених земаља, ми на тај начин постајемо њихови порески приложници, и то они у сектору промета производа реалне производње. Тако једна држава може своје напумпане GDP вишкове из секторa услуга субвенцијама да прелива у сектор производње и онда извози своје пољопривредне производе извозећи посредно тако -- додуше по нешто дампингованој цени -- и део својих услуга, оно што се у реалности физички не може обавити.

Нисам видео коментар господина Брефора на овакве и сличне примедбе, осим оног подоста демагошког -- ко је против јефтине хране?
princi princi 21:04 02.01.2013

Re: Ovo je, onako,

Натерани ниском ценовном политиком да купујемо пољопоривредне производе развијених земаља, ми на тај начин постајемо њихови порески приложници, и то они у сектору промета производа реалне производње. Тако једна држава може своје напумпане GDP вишкове из сектору услуга субвенцијама да прелива у сектор производње и онда извози своје пољопопривредне производе извозећи посредно тако -- додуше по нешто дампингованој цени -- и део својих услуга, оно што се у реалности физички не може обавити.

Ma da, to je osnovni mehanizam. Ista je stvar i za vetrenjače: nemačka vlada daje kredit Vestasu, on izfinansira gradnju vetrenjača koje potom prodaje EPS-u. EPS, naravno, pare dobija iz budžeta, a lova dolazi od obveznica. Ista stvar i za solarne elektrane (a sve pod parolom obnovljive energije, i mi smo svet/EU i slična trabunjanja).

Ono malo infrastrukture koju su izfinansirali preko EBRD-a su izfinansirali tako da je gro (80%-90%) love maznula Alpina, Štrabah, raznorazne projektantske i konsultantske firme iz Švajcarske, Austrije, Grčke, Slovenije, UK- teret svih dugova je, naravno, na sebe preuzela srpska država (odnosno oni Srbi i njihova deca koji plaćaju i koji će plaćati taj porez). Mrkonjić, Ilić i banda su, u procesu, potpuno uništili domaću građevinsku operativu (Mostogradnja, Napred, Energoprojekt, Trudbenik, Planum, PIM nekad bar toliko koliko respektabilne izvođačke kuće, danas su postali ekonomski zombiji), kao što će i ovo oslobađanje od carina potpuno uništiti srpsku poljoprivredu. I Rusi rade istu stvar.

Ovo za poreske olakšice je samo uzgredna stvar.

Za to vreme, premudri Leja Keler i Dobrica Ćosić vode svoje pravedničke ratove i pišu svoje rodoljubiva i pravednička pisma i tvitove. Mrak, ako mene pitaš. Duboki mrak.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:54 02.01.2013

Re: Ovo je, onako,

princi
Za to vreme, premudri Leja Keler i Dobrica Ćosić vode svoje pravedničke ratove i pišu svoje rodoljubiva i pravednička pisma i tvitove. Mrak, ako mene pitaš. Duboki mrak.

Што је најгоре, и једна и друга (и трећа) Србија фасцинирано се баве тим баљезгаријама о жртвовању, историјском усуду Срба, српској и словенској души, дељењу непостојећих пара (идеја прерасподеле је економска идеја водиља у велике већине Срба) или богопоклоњењу модерном свету, свету наизглед лаких и лепих и привлачних парола (нешто слично нам је овде понуђено -- "Јефтино је добро", али не пише најпрецизније за кога).

Мада... може се десити да ми ствари баш добро не разумемо, ја, рецимо, нисам економиста по струци, па, тако, можда смо се збунили у свему овоме? Верујем да ће нам господин Брефор добронамерно појаснити ствари и рећи нам где грешимо, он је -- барем по биографији -- за то квалификован.

alselone alselone 09:09 03.01.2013

Re: Ovo je, onako,

princi
...vetrenjače... solarne elektrane...


Nije problem samo stupidna/kriminalizovana kupovina ovih "zelenih" generatora nego je veoma problematicno i lose kasnije njihovo koriscenje i subvencionisanje. Elektricna energija dobijena iz vetrenjaca ili solara nije (jos uvek?) konkurentna konvencionalnim generatorima pa mora da se subvencionise. Zbog toga ce gradjani placati skuplji kilovat cas.

Kupovacemo skupo alfa i beta prototipove i skupo ih subvencionisati korporacijama da bi Nemci i Danci razvijali svoju tehnologiju umesto da napravimo par hidro turbina ili krenemo u izgradju nuklearke.

Nuklearki toliko ima u "komsiluku" da ovo podrucje nista rizicnije ne bi bilo ako bi se napravila jos jedna.
dragoljub92 dragoljub92 09:15 03.01.2013

Re: Ovo je, onako,

Nuklearki toliko ima u "komsiluku" da ovo podrucje nista rizicnije ne bi bilo ako bi se napravila jos jedna.

e sgsiga ne'ebo
alselone alselone 09:23 03.01.2013

Re: Ovo je, onako,

dragoljub92

e sgsiga ne'ebo




Ne bih da skrecem temu sa hrane, voleo bih da gospodin se Brefor ukljuci na temu bloga ali samo kratko:
U Evropi ima preko 150 nuklearnih elektrana. Mahom su u zapadnoj Evropi i Rusiji ali postoji i vise komada u samom komsiluku:
- Slovenija
- Madjarska
- Rumunija
- Bugarska
- Ceska
- Ukrajina
princi princi 09:39 04.01.2013

Re: Ovo je, onako,

Nije problem samo stupidna/kriminalizovana kupovina ovih "zelenih" generatora nego je veoma problematicno i lose kasnije njihovo koriscenje i subvencionisanje. Elektricna energija dobijena iz vetrenjaca ili solara nije (jos uvek?) konkurentna konvencionalnim generatorima pa mora da se subvencionise. Zbog toga ce gradjani placati skuplji kilovat cas.

Pa da, u tome i jeste stvar. Kilovat čas struje iz vetrenjače će biti oko 15-20 centi, tako da se one verovatno nikad neće isplatiti. Mislim da su Irci dirketno merili efikasnost njihovih offshore vetrenjača, ima negde i na webu da se nađu direktna merenja, i da je efikasnost vetrenjača negde oko 20%-25%.

Ali, u državi u kojoj je cena struje socijalna kategorija, i u kojoj se svi gubici EPS-a (što zbog jeftine cene energije, što zbog niskog % naplate) nadoknađuju iz budžeta, taj problem će se lako rešiti izdavanjem novih deonica, i dodatnim zaduživanjem zemlje i generacija koje dolaze. A ti dugovi će se isplaćivati sve dok iz zemlje ne ode i poslednji Srbin.
antioksidant antioksidant 12:21 04.01.2013

Re: Ovo je, onako,

dok iz zemlje ne ode i poslednji Srbin.

pa nema problema onda - ostaće ostali koji u njoj žive
i oni su konstitutivna kategorija

Republika Srbija je država srpskog naroda i svih gradjana koji u njoj žive
dragoljub92 dragoljub92 18:06 04.01.2013

Re: Ovo je, onako,

ja sam za nuklearke,ne zezam se.
postavimo jednu na tromeđu sa mađarskom i hravatskom,drugu na rumunija-bugarska,treća na kosovo,albanija -crnagora. i da ne bog vidi,jedna za naše potrebe +hidrocentrale i ostalo,a dve za izvoz struje da se obogatimo,
Virtuelni Vasilije Virtuelni Vasilije 13:53 01.01.2013

Ma

minimalno sto Srbija mora da uradi je da na poljoprivredne proizvode iz EU uvede carine u iznosu tolikom koliki je efekat poljprivrednih subvencija u toj zajednici na cenu tih proizvoda. Osim ako nece da dozvoli da joj i poljoprivreda, kao i industrija, bude potpuno unistena...

A to sto je u nekom momentu ili kratkorocnom periodu povoljnije za srpskog potrosaca da kupi te subvencionisane proizvode je samo zavaravanje. Dugorocno je svaki gradjanin Srbije na gubitku: poljoprivredni deo stanovnistva, koji je i tako (naj)siromsaniji deo, nece uopste moci da se bavi tom delatnoscu pa ce dodatno opteretiti ionako preoptereceni socijalni sistem zemlje(koje placa taj isti gradjanin). I onako jeftina zemlja ce biti u bescenje pa ce je kupiti zapadnje korporacije/bogatasi i izvlaciti sav profit iz zemllje (naci ce vec nacina da povecaju cene ili, kako gore navede Tanja, spustiti kvalitet proizvoda).

A same carine su vec oblik subvencije poljoprivredi posto joj omogucuju da robu prodaje po visim cenama i da bude u ravnopravnijem polozaju u odnosu na subvencionisanu EU poljoprivredu. Ako ima politicke pameti u Srbiji (hm?) onda ce i sredstva od tih carina biti ulozena u razvoj poljoprivrede (recimo sistemi za na- i od-vodnjavanje). E kad (i ako) Srbija udje u EU onda ce biti normalno i da se te carine ukinu ali ce i poljoprivreda imat EU subvencije...

Inace je blisko pameti da jedna zemlja ne moze sve uvoziti - ako Srbija vec mora da uvozi mnoge stvari, poljoprivredni proizvodi sigurno tu ne spadaju.

WBinSerbia WBinSerbia 12:06 03.01.2013

Na teme koje su mnogi blogeri pokrenuli

Да прво појасним: ставови које износим су моји лични настали на основу стручних анализа које сам прочитао. То нису званични ставови Светске банке.
Мислим да је такође важно да кажем да Светска банка није против субвенција пољопривреди. Напротив, Светска банка се залаже за повећање субвенција и заговара много веће учешће пољопривредног буџета у друштвеном производу. Међутим, оно што банка заговара је да се та средства улажу на другачији начин, односно на начин који ће подизати продуктивност и ефикасност српске пољопривреде. Погледајте на: http://www.worldbank.org/sr/news/2011/12/09/World-Bank-Report-Sees-Food-Processing-Automobile-and-Metal
Ја сам лично само хтео да скренем пажњу на чињеницу да се претходних 10 година није довољно радило на подизању конкурентности српске пољопривреде, да пољопривредна политика недовољно подржава инвестиције у сектору већ се годинама огроман новац троши на субвенције по хектару која у суштини не подразумева повећање конкурентности, јер се исплаћује за одређену површину без обзира шта се на њој производи и како. Земље Европске уније су такве субвенције увеле како би ограничиле количине произведене хране, јер је њихова пољопривреда стално производила скупе вишкове које је било тешко продати.
Искуства земаља чланица ЕУ су различита по питању времена потребног за прилагођавање. Ни једна земља није ушла у ЕУ сасвим прилагођена. За неке то време још увек тече. Датум приступа Србије је велика непознаница и то је посебно питање. Бити део ЕУ тржишта је питање које ваља постатрати одвојено од чланства. Са неким производима је Србија већ конкурентна на том тржишту. Неке робе се ни не увозе, па либерализација на њих неће ни утицати. За неке – као што је воће – већи губитак би био губитак тржишта ЕУ него либерализација са ЕУ. Све то треба анализирати и донети мудре одлуке, изабрати битке које треба бити, а не задржавати високу царину за велики број производа. Субвенције треба користити за подршку инвестицијама, треба извршити изградњу институција које су потребне да би се користила средства ЕУ намењена пољопривреди, јер без тога „прилагођавање“ може трајати деценијама а да се никад не заврши.
Срећна свима Нова година
hoochie coochie man hoochie coochie man 19:33 03.01.2013

Re: Na teme koje su mnogi blogeri pokrenuli

Ја сам лично само хтео да скренем пажњу на чињеницу да се претходних 10 година није довољно радило на подизању конкурентности српске пољопривреде,


Oko toga se možemo složiti vrlo lako.
Razilazimo se u sledećema koraku a to je, šta učiniti sad pošto je to tako.
Da li ipak liberalizovati uvoz ili zadržati neke zaštite?

Drugih razloga za liberalizaciju osim onog koji prilično demagoški zvuči, ko je protiv jeftine hrane, izgleda da nema.

Oko ostalog iz ovog komentara, koji se podosta razlikuje od uvodnog teksta, bi se moglo razgovarati.
Npr o tome da, ako svetska banka preporučuje povećanje udela poljporivrede u BDP, je Srbija u prednosti nad EU, jer je udeo poljoprivrede u njenom BDP daleko iznad evropskog.
Visok udeo poljoprivrede je odlika nerazvijenih ekonomija pa, mene, čudi ta preporuka.

Zatim se pominje mogućnost gubitka tržišta za srpsko voće.
Ne znam zašto bi to tržište bilo izgubljeno ako bi Srbija zadržala mere zaštite svoje poljoprivrede? Da li odbijanje da ukloni te mehanizme znači uvođenje sankcija?
Na drugoj strani, ako se izuzme malina, ostalo voće (jabuke i šljive dominantno), naročito u svežem stanju, se više izvoze u Rusiju, i tu je veoma izražen trend rasta.

Ali sve su to teme kojih nema u uvodnom tekstu, iz koga se čita isključivo zalaganje za liberaliuaciju uvoza, a to nikako nije u interesu građana Srbije.

vlad_aleksh vlad_aleksh 08:30 04.01.2013

Re: Na teme koje su mnogi blogeri pokrenuli

Pretpostavljam da znate ko je bio William Ewart Gladstone. A takođe smatram da razumete zašto ga baš ovde spominjem.
princi princi 09:32 04.01.2013

Re: Na teme koje su mnogi blogeri pokrenuli

Ја сам лично само хтео да скренем пажњу на чињеницу да се претходних 10 година није довољно радило на подизању конкурентности српске пољопривреде, да пољопривредна политика недовољно подржава инвестиције у сектору већ се годинама огроман новац троши на субвенције по хектару која у суштини не подразумева повећање конкурентности, јер се исплаћује за одређену површину без обзира шта се на њој производи и како. Земље Европске уније су такве субвенције увеле како би ограничиле количине произведене хране, јер је њихова пољопривреда стално производила скупе вишкове које је било тешко продати.

Potpuna mi je misterija da ekonomista Svetske banke predlaže da se konkurentnost bilo kojih proizvoda podstiče povećavanjem državnih subvencija. Takođe mi je apsolutno fascinantno da isti taj ekonomista Svetske banke smatra da je srpskoj državi, ovakvoj kakva je, a pogotovu kakva je bila, dovoljno samo 10 godina da uhvati priključak sa državama poput Danske, Holandije, Francuske... Ili je prevodilac imao par loših dana.

Da, srećna Nova godina.
nikvet pn nikvet pn 13:09 04.01.2013

Re: Na teme koje su mnogi blogeri pokrenuli

"Tri dinara leba" tražili ste gledajte.

Monopolistička prerada ide pod led jer njene sjajne marže postaju prošlost. Stočarstvo i ratarstvo nastavljaju nizbrdo. Od voćarstva i povrtarstva moožda ponešto i pretekne; sveukupan saldo loš.

Nema uspešne države bez uspešne poljoprivrede.

Sirota Snežana po Kini nije imala mesta za šator da prenoći koliko je svaka stopa obrađena.
princi princi 15:55 04.01.2013

Re: Na teme koje su mnogi blogeri pokrenuli

Sirota Snežana po Kini nije imala mesta za šator da prenoći koliko je svaka stopa obrađena.

Pravda za Snežanu!
busolazasrbiju busolazasrbiju 21:27 04.01.2013

Ko je protiv jeftine hrane?

Pre neki dan na TV je bio film Konstantin sa Kianu Rivsom. Ima i tamo jedan Lu. U filmu mu to dođe skraćenica od Lucifer. Jel i Vaše ime iste korene?

Ono posipanje pepelom oko tipa subvencije, nema ama baš nikakve veze sa izvornim tekstom i demagoškom dilemom. Potrošači i njihov glas? PREDUSLOV DA NEKO BUDE POTROŠAČ JE DA PRETHODNO BUDE PROIZVOĐAČ ILI PRUŽAOC USLUGA. Posebno sa makroekonomskog stanovišta.

Kada se na one jasne komentare o visini subvencija u EU, doda i sistem kvota carina koji postoji u Uniji na poljoprivredne proizode, onda Vi ili nemate pojima o ekonomiji ili nemate dobre namere. Podatke koje imam kažu da su van kvote carine u EU na: Žito 87%, Zrnaste proizvode 162%, Šećer 147%, Mleko 91%, Meso 128% i Voće i povrće 51%. Ni naši roditelji ne pamte tolike carine u Srbiji. Njih ovde nije bilo možda i 30 godina. Neki najviši nivo carina u Srbiji tokom 90'ih bio je 35%, a posle 5. oktobra to je sve padalo.

I odgovor na onu Vašu dilemu, koliko košta ljubav prema domaćim proizvodima, da li treba plaćati 20% više cene. To je mnogo jeftinije nego što se više od 10 godina plaća demagogija koju nam plasiraju kreatori ekonomije u Srbiji? Uglavnom su slušali te instrukcije o pravima potrošača.
lakipingvin lakipingvin 11:28 06.01.2013

Re: Ko je protiv jeftine hrane?

Pre neki dan na TV je bio film Konstantin sa Kianu Rivsom. Ima i tamo jedan Lu. U filmu mu to dođe skraćenica od Lucifer. Jel i Vaše ime iste korene?


Boga vam poljubim pa vi stvarno ne znate kad je dosta sa glupostima.Kakvi Luciferi, kakvi bakraci, nisu svi koji su radili i koji rade za svetsku banku ekonomske ubice, Loup je u Africi(ono sto znam) nesto sto je bilo mrtvo i puno parazita, prvo oziveo a onda i sklonio parazite znaci nije unistio ili unistavao kao Djelic i bratija vec oziveo.Ogromna razlika ljudi sta vam je .
Ljudi se ne menjaju, pretpostavljam da mu je i u Srbiji cilj da nesto slicno uradi ali ocigledno da prenos njegove poruke ne funkcionise kako treba na ovaj nacin sa prevodiocima.Oni su verovatno ok za neke zvanicne ssatanke ali za ovaj blog tesko...
I da srecna nova godina i bozicni praznici
busolazasrbiju busolazasrbiju 20:37 06.01.2013

Re: Ko je protiv jeftine hrane?

pretpostavljam da mu je i u Srbiji cilj da nesto slicno uradi ali ocigledno da prenos njegove poruke ne funkcionise kako treba na ovaj nacin sa prevodiocima


Ono sa Luciferom je bila šala i to mnogo manja od pokušaja vađenja sa tipom subvencije. Da ne vređamo ničiju inteligenciju i ne svaljujemo problem na loše prevodioce. Izvorni tekst i poslednji komentar godpodina Lua, jednostavno nemaju nikakve veze. Drugo, nije ovo prvi put da dobijamo slične savete od gospodina Lua. Da li ima dobre namere? Preduslov za realizaciju dobrih namera u formi saveta je poznavanje ekonomskog stanja zemlje kojoj delite savete. Ima to veze i sa kućnim vaspitanjem. Dakle, ako saveti ne odgovaraju potrebama savetovanog, onda savetodavac ili nije profesionalac (ne zna dobro svoj posao) ili dobro zna svoj posao ali nema dobre namere.

Recimo Đelić nije nikakav profesionalac, one nema nikakvo znanje o ekonomiji. Mada možda nije imao ni dobre namere. Slažem se sa Vama, najgora moguća kombinacija. Jedino što mu priznajem je da je vrhunski demagog.

Arhiva