Stara dobra vremena

Stara Dobra Vremena su uvek bolja od onih koja koračaju današnjicom. Što su starija, to su bolja,

Lepo za čitanje mada me ovo vuče na pomisao da je posle prohujalih blagdana bio određen uticaj tečnosti iz enoloških resursa ... sve se nekako slaže, etimološki i gramatički ...

Bez obzira kojim se kalendarskim metrom mere, nove godine, velikih začetnih slova, dolaze neumoljivo.

Ако би неко и поменуо србско рачунање времена, означавао га је за тековину која нам је пристигла из Византије. За то нема логичног оправдања,Византија је Источно римско царство и логично је да следи нулту годину оснивања Рима. У цитатима који ће уследити подсетићемо на записане догађаје и људе. Ево како су их ти “ грешни и недостојни дијаци “ датирали надајући се да ће остати у времену:

„Овога ради писав и подписах ово своје рукописаније у лето 6707 “ ( Свети Сава – Карејски типик ).
„Царство својега отачаства оставив и све што је на земљи, и свет који душу поробљава избегнув, у ову дође пустињу месеца новембра, у други дан, у лето 6706„.
„У лето 6708, месеца фебруара у 13. дан к вечном преложи се блаженству отац наш Симеон, заветом оставив манастир овај на мени“ ( Свети Сава – Хиландарски типик, главе 2 и 3 ).
„В лете 6742 излезох пред братом ми Владиславом за правоверја мојега и за јегова ради великаго проклетствија“ ( краљ Стефан Радослав – Повеља Дубровчанима ).
„И сија бише в дни благочастиваго краља нашего Уроша, в лето 6760, индикта 10 –го“ ( Стефан, син кнеза Вукана – натпис у цркви манастира Мораче).
„И сврши се храм овај у дане благовернога цара кир Андроника и сина његова кир Михаила, при проти Јаникију, при игуману Хиландарском Киријаку, у лето 6810, сунчанога круга 22, а луниног 8, индикта 3 “ ( краљ Стефан Урош II – Милутин, Повеља Хиландарском пиргу Хрусији).
„Ове свете и божанствене књиге, зване Законик, написаше се у дане благочастивога и светороднога господина краља Уроша, а тада је правило светитељско држао Севастије Други, а написа их епископ рашки Григорије Други, у Дому Светих Апостола, а лето беше 6813″ ( запис у Рашкој Крмчији ).
„Овај типик написан би у лето 6826, сунчанога круга 23, а луниног круга 7, индикта 2″ ( поговор у Никодимовом типику ).
„И Богом дарованим венцем Краљевства Српског венчан бих на краљевство, у исти дан са богодарованим сином Краљевства ми, Стефаном, лета 6829, месеца јануара 6. дан, индикта 5. на празник Богојављања“ ( из Дечанске хрисовуље )
„Писа се у лето 6830. индикта 17″ ( краљ Стефан Урош ИИ – Милутин, Грачаничка повеља ).
„И ја, многогрешни монах Никола, бивши игуман свете Лавре Студеничке, написах ово свето Јеванђеље у лето 6837, индикта 8″ ( запис у Јеванђељу ).
„И уз помоћ Божју и молитвама светих родитеља и прародитеља мојих, цара Михаила убих у тој бици, опрах увреду што ми је нанео, друге цареве победих и разбих, и узех им све њихово, на месту које се зове Велбужд, године 6838, месеца јула у 28 дан“ ( краљ Стефан Урош Трећи – Дечански, Дечанска хрисовуља ).
„И позавидев злоненависник ђаво нашему благому животу и злобом подиже на нас 7 царева, у лето 6838, месеца јунија 19. дан, и то: и цара грчкога, и Михаила, и брата његовог Белаура, и Александра цара Бугарима, и Бесарабу Иванка, таста Александра цара, суседно живуших црних Тзатара, и Господство Јашко, и осталу ш њима господу.“
„И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство, у лето 6854, месеца априла, 14. дан, у велики и многосветли и радосни празник Васкрсењеа“ ( цар Стефан Душан – Реч уз Законик ).
„Сазида се и сврши се у дане Стефана краља са трудом и давањем раба Божија Јована, великог војводе Оливера, и подружја његова Ане-Маре, и вазљубљеног му сина Крајка, у лето 6849“ ( деспот Јован Оливер – Натпис у манастиру Васкрсење).
„Записа се ово словима златопечатним, у лето 6856, месеца декемврија 12. дан, индиктион 1, на Превлаци“ ( цар Стефан Душан – из Хиландарске повеље ).
„И земљи бејах предата у лето 6863, месеца априла у седми дан, док царствова премили мој син свим Србљима и Грцима, самодржавни цар Стефан, и премили мој унук, краљ Урош“ ( краљица Марија Палеологина – Натпис на гробној плочи ).
„Ради тога и ово уговорно и потврдно писмо наше, начињено од мене, предато је теби, премилом мом господину и брату, и монасима који се налазе на Метеору, за потпунију оверу и чврсту сигурност, месеца маја, индикта 9, године 6894. Марија царица Ангелина Дукена Палеологина“ ( даровница брату Јовану , монаху Јоасафу )
„И тако душа ми моја од убога ми разлучи се тела, на месту по имену Глава, а тада је текло лето 6935-о, индиктион 5, сунцу круг 19, и луни 19, месеца јулија 19 дан“ ( деспот Стефан Лазаревић – Запис на спомен-камену на месту смрти ).
„Ва лето 6954, /Аз раб Христу Богу, господин херцег Стефан, / Ваздвигох храм светаго великомученика / Христова Георгија“ ( херцег Стефан Вукчић Косача – натпис на цркви св. Ђорђа код Гора`да ).
„Сазидах си свети храм твој, / Аз гршни раб твој / Иван Црнојевић}, /ва лето 6992“ ( Иван Црнојевић – натпис на цркви на Цетињу ).
„Писа се ова књига у лето 7010, месеца јунија 11 дан у Будиму“ ( деспотица Јелена – повеља Хиландару ).
Кап је у мору ово средњовековних докумената и натписа који садрже податке о србском праћењу времена.И овакви, цитирани само једном реченицом, они су својеврсни час Историје, Историје коју србски народ полако заборавља. Свет се још увек диви старим Египћанима ( Мисирцима ), који су почели да броје године (наводно) неких 3200 година пре Христа. Поред толико докумената србске историје, нас као носиоце старијег календара, нико нигде не помиње. Не постојимо.

Зато, срећна Нова 7521.( од 22. гроздобера / септембра / на дан јесење равнодневице )

Svaka naredna sve losija i 'bolnija'...

Jelica Greganović:
Što su starija, to su bolja ...

Istina.
Ima takvih, što su kao vino - što stariji to bolji, a ima i onih što se pretvore u sirće, tako stoji stvar i sa vremenima:
Evo jedan iz prve grupe, a i uklapa se u priču - i star je i dobar i (kako je očigledno) ume da poželi srećne praznike nezaboravno, a nadasve gramatički i jezički ispravno :)

- kad pripadnu proslosti!

Fotografija koja je obisla svet


Kim i njen spasioc - novinar

Kim sa sinom danas, posle 40 god. od prve fotografije.

Bio u dobrim starim vremenima
Da li je ovde nešto čudno?


Detaljnije OVDE

u mene ima nekoliko
prošlih koje mi nije bilo drago da pustim,
a i sad bi mi bilo drago da vratim taj osćaj

Tematska pesma...

Nije baš originalno ali se nameće, meni.

Takvim sjajem može sjati
Ono što je prošlost sad
Što ne može da se vrati
Što je bilo ko zna kad

Ljubav naša ranih ljeta
Za oboje bješe jad
Sad je prava, sad je sveta
Kada više nisam mlad

Otkriva mi svoju tajnu
I zločinac starac sjed
Imao sam prošlost sjajnu
Ganjao me čitav svijet

Počast se na kraju primi
Ide vreme bije sat
Pobjedom se posle čini
Izgubljeni neki rat

Ove bitke ove rane
Otkriće ljepotu svu
Kada budu stvari davne
kad ne budu više tu
...
itd.

Arsen Dedić, otporan na vreme

savremena ekologija.

Možda je za mnoge pedesetgodišnjake i to malo vjerojatno, ali
istinito. I kako objasniti nekom, da se sve to dogodilo i promijenilo u
50 godina.

I još mnogo toga.

Samo stariji od 50 mogu razumjeti ovu pricu. Mladji mogu pokusati

Osveta nase generacije

Na blagajni supermarketa gospodja u godinama trazi plasticnu kesu za
staviti ono sto je kupila.

Blagajnica joj predbaci da plasticna kesica nije ekoloski u redu.

- Vasa generacija ne razumije ekoloski pokret. Sada mladi placaju za
vasu generaciju koja je unistila sve izvore!
Predstavnica nase generacije ljubazno rece blagajnici

- Zao mi je, u moje vrijeme nije bilo ekoloskog pokreta.
- Da, rece blagajnica, vasa generacija nije uopce brinula o zastiti
okolisa!

Ipak malo uzrujana, nasa generacijaá zapocne pricu:
- U moje vrijeme smo vracali prazne flase od mlijeka, mineralne,
piva i vina u trgovinu koja ih je vracala u tvornice,

>>>koje su ih je prale i u njih ponovo ulijevale mlijeko, vodu, vino,
pivo. Flase su bile reciklirane, a mi nismo znali da je to duhu ekoloskog pokreta!
- U moje vrijeme smo se penjali po stepenicama. Nije bilo pokretnih
kao danas a bilo je i vrlo malo liftova.
Nismo za prijeci kilometar-dva uzimali automobil, vec smo uzimali
bicikl ili isli pjeske. A da nismo znali da je to duhu ekoloskog pokreta!
- Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu : prale smo pelene,
a rublje smo susile na konopcu razvucenom izmedju stabala ili kuca. Nismo niti znale da ima masina za susenje rublja od 3000 wati. Nase rublje je susila suncana i energija vjetra.
- Krpali smo odjecu koja je isla od djeteta do djeteta, nije bilo
odlagalista niti skupljanja za preprodaju.
- Imali smo po jedan radio i televizor (eventualno) u kuci, ne u
svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za pizzu,ne kao danas ekran velicine Svicarske.
- Imali smo sat na rucno navijanje, a u kohunji smo sve radile
rucno, ne s danasnjim gadgetima koji pojedu struje vise nego ju elektrana Krsko moze proizvesti.
- Nismo imali elektricne samohodajuce masine za sisanje trave.
Stara, dobra kosa koju je trebalo rucno ostriti je bila sasvim dobra!
- Radile smo fizicki i nismo trebale ici u klubove za mrsavljenje i trcati po tekucoj traci koja trosi struju...
- Imali smo eventualno jedan telefon u kuci, a danas ga svaka susa
nosi u dzepu (ja, recimo, imam dva, op. p.)
Ali, istina je, nismo znali za ekoloski pokret...
- Vodi smo pili sa cesme ili iz cisterne, iz ruke ili iz staklene
case, ne iz plasticne flase kojih ima po ulicama bacenih na milione
- Pisali smo tintom iz flasice iz koje smo punili nalivpero, a ne s
kemijskim olovkama koje se bacaju nakon upotrebe
- Nasi su se muskarci brijali s ziletima koji su trajali, a ne s
danasnjim koji se bacaju nakon svake upotrebe,
Ali, istina je, nismo znali za ekoloski pokret...á
- Ljudi su se vozili s autobusom, s vlakom, a djeca su isla u skolu
pjeske ili na biciklu, a ne kao danas s autom mama ili tata servisa
- Nosili smo iste torbe u skolu kroz cijelo skolovanje, a ne kao
danas jednu godinu Miki Maus, drugu Siljo, trecu Pajo Patak i td
- Nase su knjige sluzile drugoj, trecoj, cetvrtoj generaciji, a vi
svake godine kupujete nove za sto treba posjeci sume i sume. Prema tome ne serite vise o toj vasoj brizi za ekologiju!

U duhu naprijed navedenog nemojte ni slucajno stampati ovaj tekst.
Budimo ekoloski svijesni !
Ali svakako je dopusteno proslijediti ga drugima radi znanja i
ravnanja!

Nova godina, tj. čitavo ono svetlucavo spoljašlje i iznutrašnje treperenje, ipak je jedna je lepa opsena. Opsena, ali lepa. Lepa, ali opsena. Opsena i po pitanju samoubeđivanja da je novogodišnji prezent pun nekakve neuništive radosti, i po pitanju samoubeđivanja da se oko pluskvamperfekta i kretanja vremena nešto može učiniti kroz magiju prisećanja :)
A mi videsmo da je dobro, naravno, pa udarismo da slavimo Novu godinu dva puta.
Trebalo bi razmotriti mogućnost da se uvede i treći put.
Tada bi i blogova bilo više

Divan tekst...kao i uvek...
Pozz i prijatan dan ti želim...